Žene na Kosovu su podigle svoj glas povodom rodno zasnovanog nasilja; Pobrinimo se da žrtve vide rezultate
Autorski tekst otpravnice poslova gđe Kolin Hajlend za dnevni list Koha Ditore objavljen 19. novembra 2018
Ovo je bila značajna godina za žene na Kosovu. Vlada Sjedinjenih Američkih Država je u februaru uručila dr. Feridi Rušiti Međunarodnu nagradu Državnog sekretarijata SAD za hrabre žene – treću po redu za Kosovo od nezavisnosti. Kosovo je u maju po prvi put odobrilo novčanu naknadu potvrđenoj žrtvi ratnog seksualnog nasilja. Zatim je u avgustu pukovnica Taibe Canolli postala prva građanka Kosova koja je dobila priznanje za liderstvo od Međunarodnog udruženja žena u policiji. Kosovo bi trebalo da se ponosi ovim dostignućima. Ona pokazuju kakvo ovo društvo može da bude kada žene prevode.
Međutim, ove godine nisu samo žene na liderskim pozicijama imale veliki uticaj. Žene sa Kosova iz svih sfera života podigle su svoj glas kako bi protestvovale zbog rodno zasnovanog nasilja nakon šokantnog incidenta u avgustu i postigle su ono što nijedan vladin zvaničnik ili član međunarodne zajednice nije mogao: Razotkrile su nasilje nad ženama koje se svakodnevno dešava u domovima i na radnom mestu. Uvek smo znali da se većina slučajeva rodno zasnovanog nasilja – 90 odsto po nekim procenama – ne prijavljuje na Kosovu. Demonstranti su nam pokazali da ovi incidenti pogađaju žene svih starosnih grupa i etničke pripadnosti, u velikim i malim gradovima i svuda između. Oni odbijaju da budu samo posmatrači. Promenili su temu razgovora i došlo je do uticaja: Hapšenja zbog nasilja u porodici su se znatno povećala nakon protesta.
Zadatak je sada da se osigura da bes koji smo videli u avgustu rezultira trajnim i pozitivnim promenama za žrtve i potencijalne žrtve. Ovo počinje u vašim zajednicama. Moramo podizati svest kod žena i muškaraca da su zlostavljanje u porodici i drugi oblici rodno zasnovanog nasilja zločini. Građani Kosova ne smeju da prihvate ideju da je nasilje prihvatljiv ili neizbežan deo bračnog ili porodičnog života. Žrtve koje istupe moraju da osete podršku javnosti i njihovih zajednica; svi građani imaju odgovornost da osiguraju da prijavljivanje zločina ne rezultira svaljivanjem krivice ili stigmatizacijom. Većina nasilja u porodici nije potpuno skriveno. Svi članovi društva moraju pažljivo posmatrati znakove zlostavljanja i prijaviti incidente kada žrtva ili potencijalna žrtva to ne može da učini sama.
Već postoje grupe koje su aktivne u ovakvoj vrsti ličnog i javnog zagovaranja za žrtve. Mreža ženskih organizacija iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu, primalac granta Vlade SAD-a, održava radionice u regionu Peći o ljudskim pravima i nasilju u porodici kako bi pokrenula otvorene i iskrene diskusije u zajednicama i istražila strategije za rad sa organima za sprovođenje zakona. Rezultati su obećavajući: Policija u Peći zabeležila je porast u broju prijavljenih slučajeva nasilja u porodici za 30 odsto od kada su ove intervencije počele.
Ključni igrači u zajednici moraju imati znanje i resurse kako bi identifikovali potencijalne žrtve i sprečili zlostavljanje pre nego što se ono desi. Moramo da podignemo svest o rodno zasnovanom nasilju među zdravstvenim radnicima, školskim zvaničnicima i poslodavcima, da ih povežemo sa lokalnim vlastima i osposobimo ih da uoče i prijave rane znake nevolje. Rad policije u zajednici je podjednako važan za identifikaciju žrtava i potencijalnih žrtava, kao i da se upozore potencijalni učinioci da vlasti budno motre na zlostavljanje. Vlada SAD radi u opštinama sa Policijom Kosova i Akcionim timovima za bezbednost u zajednici kako bi se osiguralo da vlasti razumeju krivičnu prirodu rodno zasnovanog nasilja, da znaju kako da ga prepoznaju i da su osposobljeni da zaštite žrtve i sklone učionice sa ulica.
Kada dođe do rodno zasnovanog nasilja, kosovsko pravosuđe treba da postupa sa ovim zločinima sa ozbiljnošću koje zaslužuju. U prošlosti su sudske vlasti često odbacivale rodno zasnovano nasilje kao „porodično pitanje“, oslanjajući se neizvršive „naloge za zaštitu“ koji malo čine da zaštite žrtve ili odvrate učionice. Polako, ovo se menja. Početkom ove godine, Vrhovni sud Kosova je usvojio nove Smernice za kaznenu politiku na Kosovu omogućujući sudijama da primenjuju strožije kazne za učinioce nasilja u porodici. Sada, sudovi mogu postupati prema žrtvama na osetljiviji način i sa prepoznavanjem traume koja prati ove zločine. Vlada SAD-a sarađuje sa kosovskim pravosuđem na osposobljavanju specijalizovanih tužilaca i sudija, pomažući da se osigura da učinioci snose potpunu odgovornost i da sudski postupci ne izlažu žrtve dodatnoj traumi.
Kao što to često rade, žene u pravosuđu su preduzele inicijativu. Žene sudije u Prištini i Prizrenu osiguravaju da su učinioci osuđeni u punoj meri zakona. Žene tužioci u nekoliko opština pišu snažne optužnice radeći na tome da se zainteresovane strane iz cele vlade okupe i steknu poverenje žrtava.
Postoje znaci napretka i u drugim oblastima. Ponosni smo što smo pomogli da Kosovo postane prva zemlja u regionu sa funkcionalnim programom naknade žrtvama nasilnog zločina. Većina dodeljenih sredstava od početka programa 2017. godine otišlo je na žrtve rodno zasnovanog nasilja – uključujući i predstavnike kosovskih manjinskih zajednica. Takođe počinje da se gradi politička volja oko potrebe za boljim postupanjem prema žrtvama. Uz podršku SAD-a, članice poslaničkog kluba žena su održale okrugli sto u julu kako bi se razgovaralo o potrebi programa rehabilitacije za žrtve.
Uspeh programa naknade žrtvama i postignuća izvanrednih žena sudija i tužilaca na Kosovu ulivaju mi optimizam da Kosovo može da prevaziđe izazov rodno zasnovanog nasilja. Dok Kosovo nastavlja da radi na tom cilju, neophodno je osigurati da se ono ne marginalizuje kao „žensko pitanje“ i da se osigura da muškarci shvataju kriminalnu prirodu nasilja prema ženama i da se angažuju u razgovorima na svakom nivou. Samo zajednički napori sa svakog nivoa vlasti i društva mogu prevazići ovaj izazov. Kao što su žene na Kosovu pokazale, zahtevajući u avgustu da se deluje po pitanju rodno zasnovanog nasilja, sada je vreme da se to i desi.
