Uvodno obraćanje ambasadora Delavija na otvaranju izložbe fotografija Džona F. Kenedija, 17. maj 2017.
Dobar dan svima i hvala vam što ste došli na otvaranje ove izložbe fotografija pod nazivom „Američki vizionar: Život i vreme Džona F. Kenedija“. Želim da se zahvalim Smithsonian američkom muzeju umetnosti u Vašingtonu, Okrug Kolumbija, što nam je obezbedio ovu postavku i želim da se zahvalim Fazliji i Narodnoj biblioteci što su nam domaćini počevši od danas pa sve do 28. maja. Takođe mi je zadovoljstvo da pomenem i to da će postavka iz Narodne biblioteke do kraja 2017. putovati i do drugih zajednica širom Kosova, uključujući Prizren, Peć, Severnu Mitrovicu i Vitinu.
Džon Fitcdžerald Kenedi, 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država rođen je u ovom mesecu pre sto godina. Ova izložba kao i što njen naziv kaže, pokazuje njegov život od njegovog odrastanja kao drugo od devetoro dece Džoa i Rouz do odgajanja svoje sopstvene dece Kerolajn i Džona mlađeg sa svojom suprugom Džeki u Beloj kući. Iako su za mnoge od nas njegov život i karijera već nezaboravni, ova izložba predstavlja mnoge uhvaćene momente legendi koje već znamo toliko dobro. Ove fotografije tako živopisno beleže ikonsku veličinu predsednika Džona F. Kenedija od njegovog vrtoglavog uspona u politici pa sve do njegove tragične i prevremene smrti.
Ali za mene i mnoge druge u javnoj službi danas, ove fotografije predsednika Kenedija predstavljaju inspiraciju. Neki čak mogu to i da nazovu našim etičkim kompasom, našim svakidašnjim dolaskom na posao. Ja sam posvetio svoju karijeru, isto tako kao i što su moje kolege svoje, da služimo američkom narodu i vladama koje je on izabrao. Više od 30 godina prihvatam činjenicu da je javna služba upravo samo to — služba narodu.
Predsednik Kenedi je u svom obraćanju tokom inauguracije 20. januara 1961. ponovio ovo mišljenje u rečima koje će zauvek odzvanjati u onima posvećenim da učine pozitivnu promenu u svojim nacijama i izvan toga: „Amerikanci, moji sugrađani: nemojte pitati šta vaša zemlja može učiniti za vas. Pitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju!” Ovaj poziv na službu— od važnosti danas isto kao što je bio i tada—je jedno od trajnih nasleđa predsednika Kenedija.
On je strastveno verovao u demokratski sistem u kojem svaki građanin—od predsednika do radnika— ima važnu ulogu. Predsednik Kenedi je vole da kaže da „ u demokratiji svaki građanin, bez obzira na njegov [ili njen] interes u politici ‘ima dužnost’; svako od nas je na poziciji odgovornosti; i … vrsta vlade koju dobijemo zavisi od toga kako ispunjavamo te odgovornosti. Mi, narod, smo gazda i dobićemo na kraju bez obzira na ishod vrstu političkog rukovodstva koje tražimo i zaslužujemo.”
U demokratskom sistemu, izbori upravo tome i služe. Oni nisu izvor političke moći ili položaja—oni su način na koji ljudi biraju svoje predstavnike. U zastupničkoj demokratiji kao što je naša- i vaša u predstojećem mesecu- vladini zvaničnici bi trebalo da budu izabrani ne samo jednostavno zbog toga što će predstavljati stavove glasača ili svojih političkih partija. Trebalo bi da budu izabrani zato što glasači imaju poverenje u njihov sud da služe zajedničkom najboljem interesu, u njihovu posvećenost da služe javnom dobru, u njihov integritet i njihovu hrabrost.
Predsednik Kenedi se upravo na ovom poslednjem kvalitetu hrabrosti fokusirao najčešće. U svojoj knjizi koja je 1956. godine osvojila Pulicerovu nagradu „Profili hrabrosti”, predsednik Kenedi je svojim rečima pisao priče o liderima – „čija je neprestana lojalnost njihovim nacijama trijumfovala nad ličnim i političkim razmatranjima”, na taj način pokazujući „ pravo značenje hrabrosti.”
Prema rečima predsednika Kenedija, naciji su potrebni hrabri lideri da razmišljaju izvan tradicionalnih političkih šablona; oni koji će radije prihvatiti teške odluke nego sve manje i manje odgovornosti prema naciji. To je hrabrost kojoj ja kao javni službenik moram da težim. To je takođe hrabrost da naša demokratija—i vaša—drži naše lidere odgovornima.
Kosovu je potrebno više ovakvih javnih službenika i političkih lidera— pojedinaca posvećenih da služe interesima svoje zemlje iznad ličnih ili političkih razmatranja; lideri rasuđivanja, posvećenosti, integriteta i iznad svega smeli. Ali to je na vama građanima, gazdi, kao što vas je predsednik Kenedi zvao. Tokom kampanja i glasanja iza glasačkog paravana, ali takođe i za one koji danas ostaju u političkoj službi, vi ste gazda—i na vama je da tražite vrstu političkog rukovodstva koje zaslužujete. Ne samo za nadolazeće izbore, nego i za budućnost Kosova.
Hvala vam još jednom što ste ovde. Nadam se da će vas kako budete istraživali život i vreme predsednika Kenedija preko ove postavke njegova vizija inspirisati baš kao što je i mene.
