Uvodno izlaganje ambasadora Hovenijera tokom kosovskog Samita za mir i demokratiju, 20. septembar 2023.
Hvala Milice na ljubaznom predstavljanju.
Čast mi je što sam danas ovde da iznesem neka razmišljanja unapred o tome za šta verujem da će biti niz dubokih, zanimljivih i ozbiljnih razgovora.
Kada sam gledao dnevni red i raznolikost učesnika, video sam grupu promišljenih i uticajnih lidera koji se okupljaju na ovom samitu bez iluzija o hitnosti situacije ovde na Kosovu.
Znam da održavanjem ovog samita, vi, kao i ja, gledate na mogućnost ostvarivanja dugoročne i održive vizije za Kosovo i region Zapadnog Balkana: vizije stabilnosti, bezbednosti, demokratije i prosperiteta.
Imajući na umu razgovore koje ćete danas voditi, želeo sam da malo zastanem i podelim neka razmišljanja o stanju u regionu i namerama SAD za Zapadni Balkan u širem smislu.
Takođe ću nešto reći o nekim idejama za dalje i kako SAD rade sa našim partnerima na postizanju naših zajedničkih ciljeva za Kosovo i region.
Tokom svog mandata kao ambasador na Kosovu, često sam govorio o našoj viziji Zapadnog Balkana kao dela Evrope koja je „celovita, u slobodi i u miru“.
Kao i mnoge moje kolege iz Bajdenove administracije, više puta sam tokom svoje karijere radio na pitanjima ovog regiona.
I kada sam razmišljao o tome šta da podelim sa vama danas, nisam mogao a da ne razmislim o napretku koji sam video od 1995. godine, kada sam prvi put počeo da radim na ovim prostorima kada sam imenovan na dužnost u našu ambasadu u Zagrebu.
Moje interakcije sa ljudima tokom godina ostavile su dubok utisak na mene.
Razgovore koje sam vodio i vodim svakog dana jasno pokazuju koliko je važno da budemo prisutni, da slušamo i razgovaramo sa ljudima koji traže našu pomoć i da se pobrinemo da su donosioci odluka u Vašingtonu upoznati sa iskustvima i perspektivama i da ih naši saveznici i partneri razumeju.
Iz prve ruke sam video snagu transatlantskih saveza i partnerstava koja smo izgradili kada smo mobilisali naše snage da okončamo nasilje u Bosni i na Kosovu.
Transatlantski savezi, diplomatski angažman, akcije NATO-a i akcije EU neprestano pokazuju suštinski značaj diplomatskog i bezbednosnog angažmana u potrazi sa mirom.
U čitavom regionu, tokom ovih decenija, stvari su se izuzetno promenile – na bolje.
Naravno da nismo mogli tačno da predvidimo kako će se stvari odvijati.
Ali, generalno gledano, videli smo sve veći mir, napredak i prosperitet u celom regionu.
Na primer: Hrvatska je sada članica EU i NATO-a, početkom godine pridružila se šengenskoj zoni i usvojila evro kao svoju valutu. Ovo bi bilo nezamislivo 1995. godine.
Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija su članice NATO-a.
Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija su u zvaničnom procesu za članstvo u EU.
Dok je glavni trenutni izazov za postizanje Evrope koja je „celovita, u slobodi i u miru“ nesumnjivo brutalni i sveobuhvatni rat koji Putin vodi protiv Ukrajine, Zapadni Balkan ostaje ključni element ove vizije.
Geografski je ovaj region vrlo jasno deo – čak i centralni – Evrope i danas sam sigurniji nego ikada da je budućnost Zapadnog Balkana u evropskim i transatlantskim institucijama.
Kao što svi znamo, postoje veliki izazovi.
Iako bezbednosni i politički izazovi nisu ni približno tako akutni kao u vreme Miloševića, Bosna i Hercegovina se suočava sa dubokim i velikim izazovima.
Vlade ne centralnom i entitetskom nivou godinama se muče zbog neodgovarajućeg funkcionisanja i podela podrivajući zemlju, njene evroatlantske težnje i budućnost njenih građana.
Etnonacionalistički politički lideri često teže ličnoj i političkoj koristi nego da rade za javno dobro.
Zbog toga, Sjedinjene Države su sada angažovane u intenzivnim naporima da ojačaju rad međunarodne zajednice na podršci Dejtonskom mirovnom sporazumu.
Međutim, Bosna nije jedini izazov na Balkanu. Kosovo i Srbija takođe traže stabilnu i prosperitetnu budućnost.
Vizija SAD za Kosovo ostaje vizija u kojoj je Kosovo potpuno integrisano u evropske i evroatlantske strukture.
Želimo da vidimo da Kosovo, kao mala ili zemlja srednje veličine na Zapadnom Balkanu zauzima svoje pravedno mesto koje je priznato od strane cele međunarodne zajednice kao potpuno nezavisno i suvereno.
Isto tako, delimo istu viziju i za Srbiju – da stekne potrebne kvalifikacije za ulazak u EU i potpuno se integriše u evropske institucije i strukture.
Iako možda nije zainteresovana za članstvo u NATO, Srbija je izrazila konkretan interes za članstvo u EU i napredovala je u postizanju ovog cilja.
Želimo da ih podržimo na tom putu, jer smatramo da su reforme neophodne za članstvo u EU jasno u interesu srpskog naroda i naroda u regionu.
Nije tajna da dijalog uz posredovanje EU vidimo kao najbolji i jedini način da se postigne puna evropska integracija i trajni mir i prosperitet u regionu.
Kako jasno stoji u izjavi visokog predstavnika EU od 19. septembra „evropski put i Kosova i Srbije vodi kroz dijalog uz posredovanje EU i kroz normalizaciju njihovih odnosa“.
Neuspeh u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije ostaje glavna prepreka za napredak regiona u evropske i evroatlantske institucije.
I naravno, naš krajnji cilj ostaje uzajamno priznanje Kosova i Srbije – kao uslov za trajni mir.
Podržavamo svaku zemlju na Zapadnom Balkanu da se transformiše, da doprinese bezbednosti regiona i da ne bude izvor problema i nestabilnosti.
Verujemo da su mir i prosperitet ukorenjeni u napretku koji Kosovo ostvaruje ka članstvu u NATO i EU, u nacionalnim naporima koji će dovesti do stabilnijeg, prosperitetnijeg i mirnijeg regiona za sve građane.
A kada govorimo o ovoj budućnosti, takođe želim da se fokusiram na našu sveobuhvatnu podršku različitosti i multietničnosti na Zapadnom Balkanu.
Multietničnost, regionalnu saradnju, političku stabilnost i sigurno okruženje vidimo kao stvaranje uslova i unapređenje prosperiteta u regionu.
Demokratije su najjače kada svoju različitost koriste kao snagu.
Žao mi je što moram da kažem da je ovo lekcija koju još učimo u Sjedinjenim Državama.
Prečesto je naša istorija videla da većinske zajednice diskriminišu ljude koji ne liče na njih ili isključuju glasove koji su drugačiji od njihovih.
Ali takođe smo videli i snažan napredak koji možemo da postignemo kada iskoristimo našu različitost.
Uzdizanje različitosti i davanje prioriteta inkluziji nas pokreće napred sa inovativnim rešenjima problema i novim perspektivama koje nam pomažu da bolje razumemo jedni druge i stvaramo nove mogućnosti.
Kada se setimo obećanja američke skoro 250 godine stare deklaracije da svi imaju pravo na život, slobodu i potragu za srećom, nalazimo svoje najveće uspehe i dostignuća – od bogatog kulturnog nasleđa, do prosperitetne ekonomije, jake i sigurne nacije.
A ovo vidimo širom sveta:
Zemlje su prosperitetne kada preduzetnici mogu da se fokusiraju na unapređenje svog poslovanja i ne brinu o političkoj i bezbednosnoj nestabilnosti.
One su prosperitetne kada se građani osećaju uključenim i žele da ulažu u svoj dom.
One napreduju kada njihove demokratske institucije rade za sve svoje građane i kada se ljudi osećaju ovlašćenim da te institucije pozovu na odgovornost.
A vi – svi vi u ovoj prostoriji – radite upravo to za Kosovo i za region.
Vi predstavljate i oličavate ideale koje sam upravo opisao.
Ovde ste jer ste otvoreni za ideje koje se mogu razlikovati od vaših – i verujete u moć konstruktivnog dijaloga da donese pozitivne promene.
Na kraju želim da izrazim posebnu zahvalnost organizatorima ovog samita: Jovani, Mentoru i Bardiju.
Hvala vam što ste preuzeli inicijativu da stvorite prostor za dijalog i što ste nas sve pozvali da budemo deo razgovora.
Želim da se obratim svima vama: Nadam se da će vaši razgovori pružiti priliku da razmislite o nekim od najtežih izazova sa kojima se suočavamo.
Znam da će moj tim ostati angažovan tokom samita.
Cenimo vašu inicijativu i radujemo se vašim stalnim naporima da promovišete dijalog i razmišljanje o budućnosti.
Hvala.
