Uspeh u poljoprivedi nije slučajnost
Autor teksta Greg Delavi, ambasador SAD-a na Kosovu
Samo pre nekoliko godina, 27-godišnji vlasnik preduzeća Trimor Hiseni nije mogao ni da zamisli da će jednoga dana postati uspešan malinar ili prethodnik sveobuhvatne revolucije u kosovskom poljoprivrednom sektoru. Međutim, zahvaljujući svojoj sopstvenoj inicijativi i tehničkom savetu tima za poljoprivredu USAID-a, samo tokom prve sezone ubrao je na svojoj maloj parceli maline u vrednosti od 25.000 evra. Danas, on i njegova porodica su izuzetan primer onoga šta je moguće kada rizikujete i kada utirete put u stvaranju nečeg novog. Više od 70 odsto od 3.000 kosovskih proizvođača malina su mladi ljudi koji jedva čekaju da slede Trimorov primer.
Trimorova priča nosi snažnu poruku, jer koliko god da pričamo o kosovskim izazovima, isto toliko je važno da se uči iz njegovih uspeha. Ogromna promena koja se odvija u kosovskoj poljoprivredi pokazuje šta je moguće kada radite stvari onako kako treba. U proteklih nekoliko godina, prelaz sa tradicionalnih na komercijalne poljoprivredne kulture, usvajanje pristupa tržišnog privređivanja, pristup lancu vrednosti i promene u stavovima imaju efekat od suštinskog značaja: veće profite, dalje unapređivanje sektora i plasiranje proizvoda proizvedenih na Kosovu daleko izvan svojih granica. U stvari, 15 kultura koje podržava USAID ostvarile su 66 miliona dolara nove prodaje od 2015. godine – a do 2020. godine očekuje se da će taj broj dostići 130 miliona dolara u kombinovanoj prodaji na domaćem tržištu i u izvozu. Mnogi od ovih proizvoda su bili blizu nultog izvoza pre brzog otpočinjanja podrške USAID-a, a sa svakom uspešnom žetvom ili berbom, sve više univerzitetskih studenata odlučuje se za poljoprivredu kao poželjnu karijeru koja omogućuje dobar život. Pa šta je bilo potrebno da se stigne dovde i kako možemo da ponovimo ovaj uspeh u drugim oblastima?
Prvo, od velike pomoći je da razumemo teren, a stvarni napredak počinje dobrom analizom. USAID je pre deset godina sproveo sveobuhvatnu studiju tržišta, topografije, vremenskih obrazaca i logistike. Na osnovu te studije napravljen je spisak poljoprivrednih kultura u stanju da preobraze kosovski poljoprivredni sektor – uključujući maline koje sada izdržavaju Trimora i njegovu porodicu – i napravljena je početna mapa puta uspeha. Takođe je od suštinskog značaja bila i podrška rukovodstva lokalnih i centralnih vlasti ovim netradicionalnim komercijalnim kulturama, ubeđivanje poljoprivrednika da investiraju u nove kulture i da se promene stavovi širom sektora. Opet smo videli da kada opštinske vlasti investiraju u lokalnu poljoprivredu i kada su partner sa donatorima da se onda domaći resursi koriste pametno i strateški.
Da se uradi ovo onako kako treba takođe je podrazumevalo da se donese teška odluka da se prestane sa stavljanjem akcenta na direktna bespovratna sredstva za poljoprivrednike. Uvek je teško odstupiti od vrste pomoći na koju su se ljudi oslanjali, ali je to i takođe neophodan iskorak ka dugoročnoj održivosti. Upravo zbog toga Sjedinjene Američke Države primenjuju pristup tržišnog privređivanja, olakšavaju povezivanje tržišta, pružaju obuku i tehničku pomoć, ali se nikada ne uključuju u samo središe lanca vrednosti. Kosovski strateški partneri su bili predvodnici od samog početka – pružajući podsticaj da više poljoprivrednika, sakupljača i prodavaca rade zajedno, da se poboljša kvalitet proizvoda i da se stigne do novih tržišta. Video sam ovu saradnju iz prve ruke prošlog leta u Štrpcu kada sam upoznao Nisrete Ramadani, uzgajivačicu i sakupljačicu lekovitog i aromatičnog bilja i članicu udruženja žena „Boronica e Sharrit” (Šarska borovnica). Udruženje jača saradnju između poljoprivrednica u regionu – kako iz zajednice kosovskih Albanaca tako i iz zajednice kosovskih Srba – i uz pomoć regionalnih sakupljača pomažu da njihovi proizvodi pronađu put do izvoznih tržišta i to čak do Austrije, Nemačke i Švajcarske. Kako tržište EU uviđa da je Kosovo pouzdani snabdevač visokokvalitetnih proizvoda, to stvara krug poverenja na svakom koraku u lancu vrednosti koji pomaže održivom rastu širom sektora.
Prepreke će se pojaviti i svaki poljoprivrednik zna da usput može da očekuje neku nepogodu, ali održivi, dugoročni uspeh podrazumeva pogled u budućnost. Nacionalna udruženja moraju da nastave da okupljaju zajedno sve u sektoru kako bi zajedno rešavali zajedničke probleme. Vlada Kosova mora konstantno da se bavi rešavanjem pitanja širom ove delatnosti u korist čitavog sektora, a ne samo nekolicine dobro povezanih. Kosovski univerziteti moraju da ulažu više u obrazovanje u oblasti poljoprivrede, istraživanje, širenje i karijere.
Uspeh nije slučajnost i bez obzira da li je u poljoprivredi, vladavini prava, energetskoj sigurnosti ili bilo čemu drugom, nema prečica. Potrebno je informisanje, saradnja, hrabrost i puno upornosti za promenu mentaliteta i postizanje trajnih rezultata. Potrebno je ravnopravno tržište u kojem se nagrađuju zasluge, trud i naporan rad kako bi se inspirisali najbolji i najpametniji da se pridruže ovom polju. Pre šest meseci imao sam priliku da se sretnem sa nekoliko nedavno diplomiranih studenata sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Prištini. Ovi mladi ljudi bili su pametni i strastveni, a sve što su hteli je da dobiju priliku da primene svoje znanje i entuzijazam. Dalje sprovođenje promena podrazumeva obezbeđivanje mogućnosti ovim mladim svršenim studentima i svima onima koji ih prate – pružanje podrške sledećoj kosovskoj generaciji posvećenih, uspešnih i inovativnih predvodnika u poljoprivrednom sektoru.
