Šta znači imati odgovornu političku opoziciju?
Autorski tekst ambasadora Filipa S. Kosneta, 24. marta 2021.
Kao i mnogi ljudi koji žive na Kosovu, i ja sam nedavno proveo vreme diskutujući o ulozi opozicije u formiranju vlade, i šire, o svakodnevnom upravljanju. Na osnovu razgovora, bio sam iznenađen činjenicom da je izgleda mnogim ljudima u javnosti – kao i nekim političarima – nejasna uloga odgovorne opozicije u kosovskom parlamentarnom sistemu.
U funkcionalnoj demokratiji, konstruktivno delovanje u opoziciji je oblik liderstva koji je jednako važan za zaštitu i služenje građanima, kao i za službu u vladajućoj koaliciji. Kada građani Kosova glasaju, oni dodeljuju svakom od 120 poslanika iste dužnosti i odgovornosti definisane Ustavom i zakonima koji proizilaze iz Ustava. Većina bira novu vladu, dok manjina ostaje u opoziciji sa istom lojalnošću Ustavu Kosova kao i većina – i jednakoj odgovornosti prema građanima kao i vladajuća stranka ili koalicija.
Nažalost, svi političari ovo ne vide na ovaj način. Na početku mog mandata ambasadora, jedan predsednik stranke mi je otvoreno rekao da je njegov posao u opoziciji bio da što je više moguće oteža funkcionisanje vlade kako bi nezadovoljni birači vratili njegovu stranku na vlast.
Ovaj političar je barem bio iskren o svojim prioritetima. Sudeći po postupanju mnogih kosovskih političkih stranaka tokom godina, on nije bio jedini koji je zagovarao filozofiju „opstruktivnog delovanja opozicije“. Političko nasilje je najekstremniji oblik i neprihvatljiv primer političkog opstruizma. Ali, tradicija opozicionih stranaka da bojkotuju rad Skupštine na sprečavanju usvajanja budžeta zemlje i drugih suštinskih zakona, kao i praksa odlazećih stranaka da uskraćuju informacije dolazećim rivalima tokom perioda tranzicije vlade, takođe su podjednako podmukle.
Skeptičan sam kada se neki političari na Kosovu ponašaju kao da će im nekako biti od koristi pokazivanje spremnosti da stavljaju klipove u točkove vlasti. Nedavni izbori na Kosovu pokazuju trend da su ljudi željni promena, a političke stranke razmišljaju kako da se reformišu kako bi zadovoljile potrebe javnosti.
Dakle, šta treba da radi odgovorna opozicija? Ona mora da stavi pod lupu postupke vlade, ne radi sopstvenih interesa, već radi dobrobiti zemlje. Trebalo bi da podrži i ojača institucije u zemlji. Ima obavezu da konstruktivno učestvuje u parlamentarnom životu i da drži vladu odgovornom. Opozicija sigurno ne mora da podrži svaki vladin predlog, ali ne sme ni refleksno da odbije ili osujeti svaku ideju. Opozicija ima obavezu da učestvuje, radi svoj posao i nudi alternative. Nije dovoljno samo reći „Ne“. Kada sistem funkcioniše, kada vlada i opozicija raspravljaju u cilju poboljšanja praktičnih politika i zakonodavstva, onda cela zemlja ima koristi od toga.
Odgovorna opozicija dužna je da konstruktivno doprinosi tokom rasprava u Skupštini kako bi ideje i predlozi koji se pojave bili jači. Zapaljiva retorika i dezinformacije u bilo kom mediju su kontraproduktivni za plodnu raspravu. Ako neke ideje opozicije ne naiđu na odobravanje, ona i dalje ima obavezu da se pridržava i poštuje zakonski donete zakone – baš kao što je i vlada dužna da poštuje volju i nezavisnost sudova.
Da bi ovo funkcionisalo, vladajuća stranka ili koalicija takođe moraju da pokažu iskrenost u interakciji sa opozicionim strankama – slušajući njihove ideje i prihvatajući ih kao partnere sa kojima dele odgovornost za upravljanje. Ova potreba nije jedinstvena za Kosovo. U više navrata poslednjih godina, dve stranke u američkom Kongresu često nisu uspele da se dogovore o budžetu zemlje, što je dovelo do blokade u radu vlade i ozbiljnih zastoja u životu građana. Prema mom iskustvu, većina Amerikanaca ne krivi jednu ili drugu stranku za ove epizode nefunkcionisanja – oni krive „ političare u Vašingtonu“ za koje smatraju da, bez obzira na stranku, često ne znaju ništa o potrebama građana. Niko ne pobeđuje – ni stranke, ni ljudi.
Kada je Skupština glasala za Kurtijevu vladu 22. marta, opozicione stranke pokazale su kako izgleda odgovorna opozicija. Nisu bojkotovale proces. Stranački lideri čestitali su novoj vladi, priznajući volju naroda izraženu na izborima 14. februara. Izrazili su konkretne zabrinutosti i neslaganja sa prvim političkim izjavama nove vlade, dajući obećanje da će novu vladu smatrati odgovornom i raditi za dobrobit zemlje. Poslanici u Skupštini glasali su pokazujući svoj stav pred narodom Kosova.
Vršilac dužnosti predsednika PDK je 23. marta pokazao sličnu zrelost rukovodstva izjavivši da je PDK odlučio da ne ide na sud, kao što se govorilo o tome, u pokušaju da poništi narodni mandat novog premijera.
Opozicione stranke sada se suočavaju sa važnom odlukom – da li da učestvuju u procesu glasanju za novog predsednika ili da pokušaju da izbace iz koloseka taj proces i vrate Kosovo u novi krug izbora.
Da budem jasan. Kad se glasa za predsednika, moja vlada ne traži, ni javno ni privatno, od nijednog poslanika da glasa za neku određenu osobu. Ono što mi tražimo je da proces krene napred kako bi se izbegao povratak na skupe nove izbore i višemesečno nefunkcionisanje u vreme pandemije i ekonomske krize.
Neki političari iz opozicije izrazili su mi zabrinutost da će, ako učestvuju u procesu, de facto biti smatrani da podržavaju jedinog kandidata. Verujem da je ovo pogrešno tumačenje kosovskog zakona i prakse. U pogledu zakona – Ustavni sud Kosova je 2011. godine potvrdio obavezu svih poslanika da učestvuju na plenarnim sednicama Skupštine i da se pridržavaju relevantnih procedura za izbor predsednika. To ne znači da bi trebalo da glasaju za nekog kandidata, nego to znači da su oni dužni da učestvuju u važnom koraku u kosovskom demokratskom procesu.
Što se tiče prakse – ako opozicione stranke žele da se javno distanciraju od trenutnog kandidata, imaju puno pravo na to. Ako žele da podrže drugog kandidata, mogu i to da učine. Ako poslanici žele da se funkcionalno uzdrže stavljanjem praznih glasačkih listića u glasačku kutiju, zakon im to omogućava. Ali, od suštinske je važnosti da svaki poslanik Skupštine bude prisutan i učestvuje. Biranje, a ne bojkotovanje i opstrukcija je znak političke zrelosti.
Građani Kosova pokazali su svoju posvećenost demokratiji na glasačkim kutijama, učestvujući u sve slobodnijim i poštenijim izborima suočeni sa velikim preprekama. Građani su se 14. februara hrabro suočili sa kovidom i snežnom olujom da bi izašli na birališta u neviđenom broju – jer svoj glas vide kao izražavanje promena na demokratski način. Bio je to trenutak ponosa iz kojeg su demokratije u regionu i šire mogle da nauče. Sada je vreme da kosovski političari pokažu svoje poštovanje prema narodu preispitivanjem kosovskih politika tako da se taktike opstruizma više ne smatraju samo „uobičajenom radnom praksom“.
Objavio INDEKSONLINE 24. marta 2021.
