Obraćanje ambasadora Delavija povodom objavljivanja Nacionalne strategije o imovinskim pravima, 10. februar 2017.
Puno hvala Brajane!
Vau! Divno je videti toliko puno ljudi koji su radili na ovom važnom pitanju. Hvala zameniče premijera Kuči i ministarko Hodža na vašem neverovatnom predvodništvu na reformi zemljišnih i imovinskih prava. Ponosni smo što radimo sa vama na ovom izuzetno važnom skupu pitanja.
Kada sam prvi put stigao na Kosovo u leto 2015, tada još uvek nisam znao da je upravo tog leta započeo rad na pitanju koje će u mom radu predstavljati jedno od najvažnijih pitanja i koje će zahtevati hitnu pažnju.
Posvećena, raznovrsna grupa ljudi okupila se juna 2015. godine da diskutuje o izazovima reforme zemljišnih i imovinskih prava na Kosovu.
Ti rani razgovori među ministrima i gradonačelnicima, građanskim društvom i građanima širom zemlje postali su stubovi onoga na šta sam toliko ponosan da objavim danas – sveobuhvatnu vladinu strategiju reforme imovinskih prava na Kosovu.
Međutim, hajde da budemo iskreni. Ova strategija je podjednako ambiciozna koliko i izuzetno važna. Ali izuzetno sam ponosan koliko ste svi naporno radili da stignemo do ovog trenutka – na uzdizanju svesti, trenutku i konsenzusu potrebnom da se dođe do rešenja na nacionalnom nivou.
Može biti da pojmovi kao korišćenje zemljišta i uslovi zoniranja obično ne čine ljude uzbuđenim, ali danas je izuzetak. Svi u ovoj prostoriji su uzbuđeni jer znamo da otpočinjanje rada na i rešavanje kompleksnosti kosovskog imovinskog sistema je ključ onoga što toliko želimo zajedno da ostvarimo.
Jer znamo da poboljšavanje upravljanja poboljšava živote.
Stalno imam na umu primer porodičnog čoveka koji je potrošio 20 evra u katastru da parceliše i upiše zemljišnu parcelu, ali tu svoj posao nije završio. Nakon mnogobrojnih naknada za premeravanje zemljišta i overa, njegova taksa od 20 evra vrtoglavo se popela na iznos od 400 evra. Za mnoge, ovaj iznos novca je veći od mesečne zarade i nedostižan da se plati.
Upravo zbog toga sam bio nepopustljiv u tome da je napredovanje po pitanju imovinskih prava od suštinske važnosti za narod Kosova, ekonomski razvoj, ekonomsko uključivanje i osnaživanje žena, evroatlantsku integraciju i napredak ka vladavini prava i ljudskim pravima.
I veza između onog šta radimo danas i većih ciljeva nije samo konceptualno povezana.
Poljoprivredni sektor Kosova se razvija sa novim usevima, novim tehnologijama i čak većim prinosima. I svake godine, sve više i više poslova se otvara širom Kosova, dosezajući svaku zajednicu. Međutim, dalji uspeh u ovom sektoru zahteva politike racionalnog korišćenja zemljišta, razumno zoniranje i dramatično smanjenje bespravne gradnje.
Jasno je da je ovo pitanje vladavine prava. U stvari, to sam već i ranije rekao, da bi ovo na neki način sve bilo mnogo lakše da je potrebno samo nešto promeniti u zakonima. Nažalost, korpus zakona koji uređuje zemljište i imovinu je teško primeniti jasno i pravično.
Sprovođenje ove strategije iziskuje da se poštuje pravni okvir na jasan, dosledan i potpun način i na način koji smanjuje mnoge mogućnosti manipulacija koje postoje u sistemu gde je kompleksnost veća od transparentnosti.
Ponovo, to nije lako — jer u mnogim slučajevima to će značiti razrešavanje nejasnih imovinskih prava generacijama unazad, ali je apsolutno od suštinskog značaja.
Naravno od suštinskog značaja za vladavinu prava. Ali takođe i za sam duh preduzetništva koji sam imao privilegiju da vidim izbliza u svakom danu provedenom ovde. Svi ti kosovski preduzetnici začetnici i vlasnici malih poslovanja traže to kao mogućnost – kao priliku da slede novu ideju, prošire porodični posao ili se povežu sa novim tržištem.
Za sve to im je potreban pristup kreditima. Ali trenutno, mnogi od njih pre svega ne mogu da obezbede te zajmove koristeći svoju vlastitu imovinu jer jednostavno ne mogu da dokažu da je ona njihova. Ukratko, kao što ste to i sami primetili u svojoj skorašnjoj kolumni zameniče premijera: “Neformalna svojinska prava stvaraju neostvaren kapital.”
I naravno kad god vidimo takve uporne probleme kao ove, znamo da će imati nesrazmeran uticaj na stanovništvo i zajednice na Kosovu koje su u posebno teškom položaju.
Znamo da je manjinskim zajednicama posebno potrebna reforma imovinskih prava i da građani suviše često ne mogu da ostvare svoja prava, posebno u slučajevima gde su porodice raseljene.
I naravno, naravno da ovo ima nesrazmeran uticaj na žene koje nisu samo suočene sa istim pravnim izazovom kao i svi ostali, nego takođe i sa društvenim. Mislim da smo zapamtili statističke podatke – samo 4 % žena na Kosovu mogu da naslede zemlju, a samo 19% imaju u vlasništvu zemlju.
I svi smo suviše dobro upoznati sa nezvaničnim praksama koje sprečavaju suviše puno žena od nasleđivanja, vlasništva i upisa prava svojine.
Teško je izračunati štetu ovoga. Šta znači kada je polovina stanovništva Kosova lišena ekonomskog osnaživanja, lišena dobre prilike, lišena mogućnosti da govori u svoje ime, ili u ime porodice i zajednice? Kolika je cena ovakve vrste neravnopravnosti?
I ranije sam govorio da su imovinska prava ljudska prava i kao što je bivša predsednica Jahjaga istakla pre nekih godinu dana u govoru na istu temu: „Ljudska prava nisu posebna privilegija posebne društvene grupe.“ To se možda podrazumeva samo po sebi, ali je nešto na čemu još uvek moramo da radimo da ispunimo ne samo u mojoj zemlji, nego takođe i na Kosovu.
Znam da ste svi ovde danas zato što isto kao i ja želite da ova strategija zaživi. Da ste svi u stvari radili na ovom problemu zajedno godinama u mnogim prilikama i svakako sa velikim intenzitetom u proteklih 18 meseci.
Napori mnogih, svi osmišljeni da uzdignu svest i pokažu važnost ovog izazova.
Svi napori u stvari usmereni da bi došli do današnjeg dana. Kao grupa, bili ste ono što predstavlja najbolji mogući kvalitet Kosova: odlučni, inkluzivni, neumorni i uvek, ponavljam, uvek, radeći za svoje sugrađane.
Upravo zbog toga što građani treba da znaju svoja prava, treba da imaju veru u sistem koji treba da poštuje ta prava i treba da imaju volju da ih ostvare. Zvaničnici zauzvrat moraju da budu spremni i u stanju da štite ta prava. To je temelj svakog građanskog društva.
Ova strategija je zaveštanje napornog rada više ministarstava i zainteresovanih strana koje su se okupile zajedno da reše probleme i usredsrede se na konkretne preporuke.
Morate da nastavite da koordinišite i komunicirate kako bi posao bio odrađen. Strategiji će se na kraju suditi na osnovu razlike koja se oseti u svakodnevnom životu ljudi.
Tako da je to izazov za sve nas – čak i kada danas obeležavamo ovaj uspeh. Zbog toga što sada nije trenutak da odmaramo i razmišljamo o onome što je iza nas. Sada je trenutak da se još više angažujemo po ovom pitanju. Položili smo temelj, uzdigli svest i utvrdili izazove i potrebne korake da ih rešavamo. Sve što preostaje jeste da delujemo.
Treba da podržimo Upravljačku grupu kojom predvodi zamenik premijera i u potpunosti sprovedemo ovu strategiju. Treba da vidimo parlamentarne mere na korpusu zakona u oblasti nasleđivanja podnesenih ove jeseni. Treba da otvorimo katastar i omogućimo da transparentnost odigra svoju pravu ulogu i treba da nastavimo da govorimo o ovome, da uzdižemo svest.
Ništa od ovoga neće biti lako, ali svaki deo toga biće vredan utrošenog vremena.
Pronalazim optimizam i odvažnost u rečima čuvene američke antropološkinje Margaret Mid koja nas je uveravala da “ Nikad ne sumnjaj da mala grupa pametnih i predanih ljudi može promeniti svet. Samo takve grupe su ga uvek i menjale.“
Velikom broju brižnih i predanih ljudi prisutnih ovde i širom Kosova koji su posvetili sebe ovom pitanju upućujem veliku zahvalnost i naše dalje partnerstvo.
Ponosan sam što vas podržavam u ovome. Hajde sada da se vratimo na posao. Puno hvala.
