Stvarno je divno videti da Parlamentarna skupština NATO održava svoju Rose-Roth konferenciju ovde u Prištini po prvi put.
Samo mi je žao što ovde ne učestvuje kongresna delegacija, ali kao što su neki od vas čuli 8. novembra nas očekuju izbori tako da je svaki član Kongresa u potpunosti zauzet s izbornom kampanjom u ovoj fazi ciklusa. Siguran sam da svi izabrani članovi parlamenta prisutni danas ovde shvataju tu obavezu.
Ali samo da budem jasan, odsustvo američke delegacije se apsolutno nikako ne odražava na Kosovo ili na značaj koji naš Kongres stavlja na Parlamentarnu skupštinu NATO.
Cenim mogućnost što sam danas ovde da govorim na temu NATO i Zapadni Balkan.
Alijansa je već 25 godina primarni garantor balkanske bezbednosti, međutim takođe bi trebalo da priznamo veoma važnu i komplementarnu ulogu koju Evropska unija ima u jačanju stabilnosti korišćenjem svojih alata kao što smo juče mogli da čujemo od ambasadora Apostolova.
NATO je od svojih mirovnih operacija u Bosni 1990-tih, do današnje uloge KFOR-a u obezbeđivanju bezbednog i sigurnog okruženja na Kosovu bio instrument u pokretanju čitavog regiona od prolivanja krvi i etničkog sukoba ka bezbednijoj i svetlijoj budućnosti.
I kao što su svi u ovoj prostoriji već u potpunosti svesni, NATO ne ide nigde. U ovom je regionu već dosta dugo.
Niko ne treba da sumnja u to da Alijansa ostaje u potpunosti posvećena budućoj stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana, kao i u to da podržava evroatlantske težnje u regionu.
Ovo je evidentano iz činjenice da su na samitu u Varšavi šefovi država i vlada dali zadatak Severnoatlanstkom savetu da sačini izveštaj o angažovanju i odnosima NATO-a u regionu. Izveštaj treba da bude spreman za sastanak ministara inostranih poslova članica NATO alijanse ovog decembra.
Sjedinjene Američke Države aktivno učestvuju u diskusijama u pogledu delokruga ovog izveštaja i u potpunosti očekujem da će konačni proizvod poslužiti da usmeri i dalje ojača odnose NATO alijanse u regionu.
Sadašnji NATO članovi
Tri zemlje iz regiona su naravno već članice NATO.
Slovenija je bila prva regionalna zemlja koja se pridružila NATO-u 2004. nakon čega su 2009. usledile Albanija i Hrvatska.
Danas, sve ove tri zemlje sede bezbedno unutar NATO alijanse i njihovi napori doprinose stabilnosti i bezbednosti širom regiona i širom sveta.
Na primer, vredno je napomenuti da sve ove tri nacije trenutno daju svoj doprinos KFOR misiji na Kosovu i sve tri su takođe doprinele Misiji odlučne podrške u Avganistanu.
Crna Gora
Naravno, očekuje se da Crna Gora ubrzo postane četvrta zemlja sa Zapadnog Balkana koja će se pridružiti redovima NATO-a.
NATO je u decembru 2015. zvanično pozvao Crnu Goru da se pridruži organizaciji. Zemlja se još više približila članstvu prošle sedmice sa pozitivnim rezultatom u nacionalnim izborima koji su mnogi videli kao pokazatelj javne podrške NATO-u.
Sada je verovatno samo pitanje meseci pre nego što NATO srdačno primi Crnu Goru kao 29. člana.
Ovo će biti neverovatno dostignuće.
Buduće težnje i programi partnerstva
Poziv Crnoj Gori da se pridruži NATO alijansi je čvrsta potvrda NATO posvećenosti “ Politici otvorenih vrata”, dokazujući na taj način da je danas isto tako aktivna kao i onda kada je osnovana 1949.
To je važan, pozitivni signal svim zemljama regiona koje žele članstvo, posebno zvaničnim pretendentima Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Važno je istaći da ukoliko su spremni kao Crna Gora da ulože naporan rad dugoročnih promena, da su vrata NATO-a otvorena. SAD podstiču Bosnu i Hercegovinu da završi preispitivanje svoje odbrambene politike do 30. novembra kako bi pružila snažan radni okvir za dalji napredak prema NATO ciljevima. Sjedinjene Američke Države željno čekaju da Makedonija ponovno potvrdi svoju posvećenosti vrednostima Atlantske povelje preko razrešenja političkih kriza i energičnih promena kao i u razrešenju problema oko imena.
Naravno, nema svaka zemlja u regionu težnje ka NATO članstvu. To je samostalna odluka svake države. Međutim, čak i one zemlje koje ne žele da se pridruže NATO-u i dalje mogu da imaju korist od razgovora i rada sa alijansom.
Programi partnerske saradnje NATO-a, kao što su Individualni planovi partnerske saradnje (IPCPs) i Individualni partnerski akcioni planovi (IPAPs) su konkretni primeri kako zemlje NATO alijanse i one zemlje koje nemaju težnje ka alijansi mogu imati korist od unapređenih odnosa.
Ovi programi su vođeni potrebama i osmišljeni interesima svake specifične zemlje.
Zemlje mogu da istražuju, planiraju i budžetiraju za aktivnosti saradnje koje ispunjavaju njihove potrebe, a na spisku mogućnosti NATO partnerske saradnje ima više od hiljadu programa koji mogu da se izaberu.
NATO već računa na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Srbiju kao partnere.
Ovo konstruktivno angažovanje je od koristi svima tako da se nadamo da će sve zemlje u regionu iskoristiti prednost programa koje NATO ima da ponudi.
Kosovo
Da se vratim na Republiku Kosovo, našeg domaćina ove konferencije i naravno na ono gde sam fokusiran.
Prvo, smatram da je bitno shvatiti kontinuiranu važnost postojanja snažnog KFOR prisustva koje služi u ovoj zemlji.
Neki govore da KFOR nije toliko važan kao što je nekad bio i to je apsolutno netačno.
KFOR je izraz posvećenosti NATO alijanse miru i stabilnosti na Balkanu. To je institucija koju uvažavaju, podržavaju i poštuju podjednako i kosovski Albanci i kosovski Srbi.
Njegovo prisustvo ostaje značajan odvraćajući faktor protiv nasilja i nestabilnosti.
Uviđajući važnost ove misije, ogromna većina NATO alijanse (23 od 28) daju doprinos KFOR trupama. Njihova podrška doprinosu na potrebnom nivou ostaje od suštinske važnosti. KFOR je bio neverovatno uspešan, ali njegov rad još uvek nije završen ovde.
Doći će i taj dan kada misija više neće biti potrebna. Uostalom, politička i bezbednosna situacija u ovoj zemlji će se dovoljno popraviti da se razgovara o odlasku KFOR-a. Treba da počnemo sa pažljivim mogućim planiranjem za dolazak tog dana.
Međutim, ovo dovodi do nekoliko pitanja. Prvo, NATO ne bi trebalo da se povuče ako zemlja nema sposobnost da se sama brani.
U potpunosti razumem da tema kosovske sposobnosti da obezbedi svoju odbrambenu bezbednost je osetljivo pitanje, posebno među onim članicama NATO-a koje nisu priznale Kosovo. Međutim, koje su nam alternative? Stalna KFOR misija ili da NATO okonča svoju izuzetno uspešnu misiju ovde tako što će ostaviti iza sebe bezbednosni vakuum?
Smatram da je imperativ da podržimo postepeno, transparentno transformisanje Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova s ograničenim teritorijalnim, odbrambenim mandatom koji je osetljiv na regionalne zabrinutosti.
Transformacija mora da se desi na ustavni način koji uključuje sve relevantne aktere u zemlji. Neće biti lako, niti politički ili logistički, ali treba da prepoznamo da će ova transformacija konačno uvećati regionalnu bezbednost i da je logički preduslov za svako eventualno povlačenje KFOR-a.
Kako idemo napred, uspostavljanje jakih bilateralnih odnosa saradnje između NATO-a i Kosova nudi puteve za uključivanjem, savetovanjem i uveravanjem koji će samo dobiti na važnosti. Verujem da bi ovo trebalo da pozdrave svi kosovski susedi.
Trebaće vreme da se razvije ova vrsta odnosa, ali korak u pravom smeru se pojavio samitom u Varšavi gde su se saveznici obavezali da saopšte Kosovu svoju nameru da razviju “ odnos saradnje” između Kosova i Alijanse.
Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju ovu inicijativu i rade sa saveznicima u Briselu da definišu prirodu odnosa i da identifikuju vizionarske korake u kojima bi NATO i Kosovo mogli da sarađuju sada i u budućnosti.
Rezime i budućnost
Ukratko, želim da naglasim još jednom da NATO alijansa u potpunosti želi da se posveti i investira na Zapadnom Balkanu.
NATO bi trebalo da nastavi da traži više mogućnosti da uveća partnerstvo i angažovanje u regionu.
Želim da izrazim moju iskrenu zahvalnost svima vama kao članovima Parlamentarne skupštine NATO-a kao i članovima parlamenta u svakoj od vaših odnosnih zemalja što ste došli na Kosovo i što ste izdvojili vreme da preispitamo i govorimo o važnim pitanjima sa kojima se alijansa suočava ovde u Jugoistočnoj Evropi. Zahvaljujem se na neprestanoj podršci radu NATO alijanse u ovom susedstvu.
Kao saveznici, svi imamo zajednički udeo u bezbednosti i stabilnosti ovog dela Evrope. Zajedno smo investirali dosta da bi okončali nasilje i nepravdu 1990-tih, da očuvamo mir koji je usledio i da osiguramo budućnost regiona u evropskom okviru.
Učinili smo ogroman napredak, ali nam još uvek predstoji deo puta koji moramo da pređemo ukoliko želimo da završimo posao.
Nemam nimalo sumnje da će NATO ostati posvećen tome.
Odgovori ambasadora Delavija na pitanja postavljena tokom sastanka Parlamentarne skupštine NATO održanog 23. oktobra 2016.
Italijanski članovi parlamenta:
1) Rekli ste da će KFOR poprilično dugo nastaviti da ima ulogu. Ne možete da očekujete da traje večno?
Ambasadora Delavi – Ne. Radimo sa ostalim NATO saveznicima da stvorimo uslove na Kosovu i Zapadnom Balkanu tako da KFOR neće biti više potreban.
Politika Sjedinjenih Američkih Država u pogledu Evrope je da ona bude celovita, slobodna i mirna. Svakako da podržavamo ambicije zemalja Zapadnog Balkana da ostvare svoje ambicije integracije u evropske strukture. Kako to bude bliže ostvarenju na Zapadnom Balkanu tako će biti lakše da se uvidi kada KFOR više nije potreban. Svakako ćemo raditi sa našim saveznicima kako se proces odvija.
2) Da li Kosovo stvarno može da ima efikasnu vojnu snagu?
Ambasadora Delavi – Da. BG Mosman je govorio da Severnoatlantski pakt radi sa Kosovskim bezbednosnim snagama u pogledu profesionalizacije i razumevanja važnih aktivnosti koje Kosovske bezbednosne snage moraju da izvrše. Sjedinjenje Američke Države zajedno s mnogim drugim saveznicima rade sa Kosovskim bezbednosnim snagama da im pomognu da unaprede svoje sposobnost i mogućnost da imaju interakciju sa vojskama ostalih zemalja. Smatramo da Kosovske bezbednosne snage treba postepeno da se transformišu u Kosovske oružane snage na način koji uzima u obzir osetljivost svih kosovskih zajednica. SAD rade sa Kosovskim bezbednosnim snagama na tom projektu već neko vreme.
3) Koliko veliki problem za Kosovo predstavljaju strani teroristički borci?
Ambasadora Delavi – Veoma smo impresionirani aktivnostima Vlade Kosova u pogledu bavljenja pitanjem stranih terorističkih boraca. Mislim da je Kosovo lider u regionu. Uhapsili su strane terorističke borce, procesuirali su ih i osudili, a neki su u zatvoru. Kosovo je učestvovalo u svim regionalnim okupljanjima na temu borbe protiv nasilnog ekstremizma i veoma smo zadovoljni da imamo ovde partnera koji to shvata veoma ozbiljno. Mislim da nijedna zemlja ne može da tvrdi da je razbila šifru o tome kako da tačno spreči ljude da putuju u Irak i Siriju da se bore u ratovima drugih naroda, ali znam da nam je Kosovo doba partner i da je učinilo dosta napretka u proteklih nekoliko godina.
Član parlamenta iz Ujedinjenog Kraljevstva:
1) Kako će se politika na Zapadnom Balkanu promeniti pod predsedništvom Hilari Klinton?
Ambasadora Delavi – Imam striktna uputstva da ne govorim o politikama predsedničkih kandidata sve dok američki narod ne donose svoju odluku. Mogu da vam kažem da su politike SAD-a na Zapadnom Balkanu bile izuzetno dosledne bez obzira da li je na čelu naše vlade bio Demokrata ili Republikanac i mogu da očekujem da će se tako i nastaviti.
2) Kakvi su srpski stavovi u pogledu ovih pitanja?
Ambasadora Delavi – O tome ćete morati da propričate sa mojim kolegama u Ambasadi SAD-a u Beogradu.
