Obraćanje ambasadora Kosneta u Generalnom konzulatu Kosova u Njujorku 28. februar 2020.
(unapred pripremljen)
Dame i gospodo, dobar dan. Dozvolite mi da počnem tako što ću se zahvaliti generalnom konzulu Teuti Sahatćija i njenom osoblju što su nas danas ugostili. Oni obavljaju sjajan posao na izgradnji odnosa između naših dveju velikih zemalja. Veliko mi je zadovoljstvo što sam ovde sa starim i novim prijateljima.
Danas smo ovde zato što pokazujemo uvažavanje i ukazujemo poštovanje i Kosovu i Sjedinjenim Američkim Državama. U tom smislu, voleo bih da današnji dan bude u duhu otvorene diskusije. Zato ću se potruditi da moj uvodni govor budu kratak, kako bih ostavio više vremena za diskusiju. Želeo bih da počnem tako što ću da izložim svoje stavove o tri teme: Kako danas vidim Kosovo; Američki prioriteti u odnosima; i na kraju – Kako pripadnici kosovske dijaspore u Sjedinjenim Američkim Državama mogu da podrže napore u izgradnji bolje budućnosti za sve ljude na Kosovu.
Dakle, prva tema je Kosovo danas. Neki od vas znaju da sam prvi put veoma kratko službovao u američkoj diplomatskoj misiji na Kosovu 2003. godine. Kada se pojavila prilika da se 2018. godine vratim na Kosovo, ovoga puta sa svojom suprugom Alison, odmah smo pristali. Na Kosovu smo nešto više od godinu dana i zaista je predivno iskustvo. Prošle godine, 4. jula, imao sam privilegiju da obeležim 20. godišnjicu našeg diplomatskog predstavništva na Kosovu predvodeći otvaranje naše nove ambasade u Prištini – verovatno najmodernijeg kompleksa zgrada na Kosovu koji ujedno ispunjava najviše ekološke standarde. Međutim, ambasada je mnogo više od modernog poslovnog prostora za Amerikance i lokalno osoblje koje tamo radi. To je mesto gde se susreću ljudi iz svih zajednica i fizički pokazatelj posvećenosti Amerike trajnom partnerstvu sa Kosovom.
Svake godine, Američki narod izdvaja milione dolara od svojih poreza za podršku programima i aktivnostima na Kosovu. Ovi programi izgrađuju kapacitet vlade, osiguravaju prava manjinskih grupa i najugroženijih članova društva, unapređuju sposobnost pravnog sistema i pomažu poslovanjima da ispunjavaju međunarodne standarde za proizvode i dobiju pristup novim tržištima. Takođe sarađujemo sa vladom u inicijativama za podsticanje većeg učešća žena u ekonomiji, podržavamo preduzetnike iz svih različitih kosovskih zajednica, stvaramo stabilno i bezbedno snabdevanje električnom energijom i bolje pripremamo mlade da budu pokretači budućeg rasta. Podržavamo razvoj sudova i policije, kao i Kosovskih bezbednosnih snaga.
Znam koliko građani Kosova cene pomoć koju dobijaju od SAD-a u poslednje dve decenije. Međutim, takođe sam naučio da je taj odnos u velikoj meri dvosmerna ulica. Kosovo je na primer pokazalo hrabrost i liderstvo u svom pristupu u borbi protiv terorizma i u suočavanju sa nasilnim ekstremizmom i to daleko češće nego mnoge veće i bogatije zemlje.
Sjedinjene Američke Države pomažu Kosovu da osposobi Kosovske bezbednosne snage ne samo u domenu odbrane, već i tako da Kosovo može da ispuni svoje obećanje dato saveznicima za dobijenu vojnu pomoć i ostvari svoje težnje da postane mirovna snaga i kontributor bezbednosti.
Kosovo je nedavno pokazalo svetu da su ove bezbednosne snage u stanju da pruže pomoć drugima kada im je ona neophodna. Kada je tragični zemljotres pogodio Albaniju, Kosovski korpus za reagovanje u vanrednim situacijama sarađivao je zajedno sa našim timom za reagovanje u kriznim situacijama šaljući pomoć svom susedu u roku od samo nekoliko sati od zemljotresa. To vidim kao primer kako Kosovo sazreva u regionalnog partnera koji pruža podršku.
Tačno je da se naše vlade neće uvek saglasiti oko svakog pitanja. To je normalno u zrelom partnerstvu. Možda će biti situacija kada će odnosi između vlada biti napeti, sa posledicama. Sigurno ćemo tokom današnjeg razgovora diskutovati i o nekim aktualnim temama. Govoriću nešto i o tome kako će naša ekonomska pomoć izgledati ubuduće. Međutim, ne sumnjam u to da je spona naše dve demokratije čvrsta i da će tako čvrsta ostati i ubuduće.
Hajde da razgovaramo o našim zajedničkim prioritetima. Kada moje kolege iz Ambasade i ja razgovaramo o američkim prioritetima – i našim nadama za Kosovo, mi grupišemo ta pitanja u tri kategorije: mir, pravda i prosperitet.
Kada govorimo o miru, mislim na bolje odnose između Kosova i njegovih suseda, posebno sa Srbijom, ali takođe i na mirne i dobrosusedske odnose među etničkim zajednicama na Kosovu. Svi građani Kosova treba da imaju pravo da žive u slobodi i da se ne plaše svojih komšija – a takođe i da se ne plaše da ukoliko pruže ruku prijateljstva svojim komšijama iz druge zajednice da će se neko iz njihove sopstvene zajednice tome protiviti.
A mir je po ovoj definiciji usko povezan sa pravdom.
Kada ljudi na Kosovu govore o temi pravde, oni obično govore o borbi protiv korupcije i izgradnji pravosudnog sistema i policije u koje građani imaju poverenje. To je od suštinskog značaja.
Međutim, proširio bih definiciju pravde tako da uključuje poštovanje vladavine prava; jednak i poštovan odnos prema svim građanima bez obzira na rod, etničku pripadnost ili seksualno opredeljenje; jednake mogućnosti za sve. Podrška tim naporima važna je za moju vladu i za mene – i uložili smo puno energije u pružanju pomoći za unapređenje kosovskih pravosudnih institucija i institucija za sprovođenje zakona. Rezultati su ohrabrujući, ali pred nama je dug put, uključujući otklanjanje vršenja političkog uticaja na pravosudni sistem.
Treba naglasiti da izgradnja pravednog društva nije laka. Kada govorim na Kosovu, trudim se da istaknem da i Amerika pokušava da izgradi to pravedno društvo – „savršeniju uniju“, da upotrebim drugu formulaciju naših osnivača – još uvek se borimo sa zaostavštinom duge i bolne istorije. I Kosovo i Sjedinjene Američke Države i dalje rade na tome. Moramo da radimo zajedno i učimo jedni od drugih da gradimo društva posvećena inkluziji, „slobodi i pravdi za sve“. „Sloboda i pravda za sve“ takođe znači ekonomsku mogućnost za sve – ono što su naši osnivači nazivali „potraga za srećom“.
I to me dovodi do našeg trećeg prioriteta: podrška Kosovu na putu ka prosperitetu. Mnogi će se složiti da je ekonomska slika raznolika. Previše je ljudi na Kosovu – u vladinim kancelarijama, nekim nevladinim organizacijama, pa čak i u nekim segmentima privatnog sektora – koji su postali preterano zavisni od strane pomoći i doznaka iz inostranstva i koji su vođeni mišlju da će trenutni visoki nivoi pomoći i doznaka iz inostranstva trajati večno. Često se dešava da neko ko radi u vladi ili u nekom poslovanju podeli samnom neku dobru ideju, a onda me pita koja američka vladina agencija će to da plati.
Budimo jasni – ponosni smo na rad koji obavljamo na Kosovu i na programe koje podržavamo, ali napori Vlade SAD-a usmereni su na to da osiguraju da Kosovo može da bude samostalno i da vladine institucije ispune i odgovore na potrebe građana. Amerika pruža Kosovu pomoć ne kao stalnu subvenciju, već kao pomoć institucijama i sektorima da postanu samoodrživi.
Na primer, u poljoprivredi, USAID se fokusira na ulaganje u pilot projekte kako bi se poljoprivrednicima pokazalo kako da unaprede lanac vrednosti. Čak ni ova vrsta pomoći nije osmišljena da traje večno. Kao što je direktor USAID-a, g. Grin nedavno istakao u Ujedinjenim nacijama, svrha strane pomoći je da se okonča potreba za njenim postojanjem.
Takođe postoji poprilično magično razmišljanje o direktnim stranim investicijama. Ljudi koji bi trebalo da znaju bolje pitaju kada će Vlada SAD-a učiniti da Đeneral Motors ili Ford investiraju na Kosovu zaobilazeći pitanje koje glasi kako učiniti da Kosovo postane zemlja u koju žele da investiraju. Ovakva vrsta taštine prelazi partijske linije, a takođe i generacijske.
Kao najmlađa država u Evropi, Kosovo bi trebalo da bude spremno da iskoristi „demografsku dividendu“ koja doprinosi prosperitetnijoj budućnosti, jer sve više i više građana postaje radna snaga i plaća porez koji se može koristiti za pružanje širokih socijalnih davanja. Procenjuje se da je oko 220 000 građana napustilo Kosovo tokom poslednje decenije. To je otprilike 10 odsto stanovništva Kosova. Bez ulaganja u zadržavanje i izgradnju talenata i podržavanje rasta vođenog privatnim sektorom, Kosovo ne može očekivati promene potrebne za pozitivnu budućnost.
Hajde da razgovaramo o prilivu doznaka iz inostranstva.
Trenutno, priliv doznaka iz inostranstva ljudi poput vas održava kosovsku ekonomiju. Dvanaest procenata kosovske privrede potiče od ekonomskih aktivnosti podržanih novcem koji dolazi izvana, ali to nije pravo ulaganje. Nažalost, velika većina doznaka iz inostranstava se koristi za kupovinu robe proizvedene u inostranstvu i uvezene na Kosovo. Puno novca iz dijaspore ide u izgradnju kuća za odmor. To je bolje, ali još uvek nije isto što i ulaganje u tekuće komercijalne aktivnosti. I budimo iskreni – cela struktura priliva doznaka iz inostranstva je kuća od karata. Iskustvo Amerike sa drugim zajednicama dijaspore je da priliv doznaka naglo pada nakon jedne generacije posle početnog talasa emigracije.
Dakle – budućnost Kosova zavisi od njegove sposobnosti da širi rast privatnog sektora i da počne da proizvodi deo robe koju sada nabavlja iz inostranstva sa novcem dijaspore. Rast privatnog sektora stvoriće nova radna mesta. To će pomoći da zadržite kosovsku omladinu na Kosovu i ponudiće stvarne alternative traženju posla u već prevelikom javnom sektoru.
Međutim nije sve tako tmurno. Pre svega, iako je mnogo talentovanih ljudi napustilo Kosovo – uključujući ljude koji sede u ovoj prostoriji – mnogi od najtalentovanijih odlučili su da ostanu. Kada uporedim Kosovo koje sam poznavao 2003. godine sa Kosovom danas, posebno me impresionira sve veća generacija mladih obrazovanih i višejezičnih ljudi – koji bi mogli da budu uspešni bilo gde u svetu, ali su odlučili da pokušaju da grade svoju budućnost kod kuće na Kosovu.
Mladi ljudi u tehnološkom sektoru posebno govore o iskustvima drugih malih zemalja koje su postigle ekonomski uspeh oslobađanjem svog privatnog sektora – zemljama poput Izraela, Singapura, Estonije i Slovenije. Mnogi posežu izvan granica zajednice, čak i preko granica, kako bi se sprijateljili i poslovali sa ljudima iz drugih zajednica. Oni se ne plaše da traže strani novac – ali kao investicioni kapital, a ne kao pomoć.
Gjirafa je sjajan primer. Mala investicija USAID-a zajedno sa dinamičnom prirodom mladog osnivača Mergima Cahanija imala je efekat katalizatora. Sada je Girafa vodeće onlajn maloprodajno tržište na Kosovu i takođe lider u pretraživanju.
Želja je da vidimo kako Kosovo razvija svoju ekonomiju i postaje ekonomski samoodrživo. To je ono što pokreće naše trenutne napore – koje predvodi specijalni izaslanik predsednika SAD-a Rik Grenel – da unesemo energiju u proces poboljšanja odnosa Kosova sa Srbijom. Ohrabrujući inicijative da se unaprede vazdušne, putne i železničke veze između Kosova i Srbije, nadamo se da ćemo podstaći ekonomiju i poslovne prilike sa obe strane granice, poboljšati slobodno kretanje ljudi i izgraditi veze koje će dovesti do veće saradnje među ljudima i ekonomskog rasta. Ove inicijative smo razvili u konsultacijama sa poslovnim liderima u obe zemlje.
A sada prelazim na poslednju tačku. Budućnost Kosova se na kraju oslanja samo na jedan faktor – posvećenost njegovih građana da izgrade tu budućnost. Ohrabrujem vas da razmislite o tome kako da strukturirate svoju podršku ka cilju samoodrživosti Kosova.
Dakle šta još možete da učinite? U stvari, puno. Nisam ovde da bih podržao određene programe ili kompanije, već da podignem svest o mnoštvu mogućnosti gde možete da imate svoju ulogu u budućem uspehu Kosova. Dakle, imajući to na umu …
Takođe možete uložiti u postojeće poslovanje ili čak stvoriti sopstveno. Pogledajte samo uspeh ulaganja dijaspore u Jaha Solar. Kompanija nije samo stvorila nova radna mesta na Kosovu, već je to bila i pametna poslovna odluka za investitore. Jaha solarni paneli nemačkog kvaliteta proizvedeni na Kosovu konkurentni su na evropskom tržištu sa kineskim konkurentnim cenama.
Možete slediti primer Škreli Ljukaj i drugih porodica sponzorišući stipendije za kosovsku omladinu. Možete podržati kosovske neprofitne organizacije, kao što je „Podučavaj za Kosovo“ – po uzoru na „Podučavaj za Ameriku“ – koja traži finansiranje, ali i kolege koje će da rade u kosovskim školama. Možete slediti primer osnivača BONEVET-a, Vlaznima Džihe, koji je svoje bogatstvo stekao u inostranstvu, ali osnovao fondaciju sa programima koje vodi lokalna omladina podstičući uspeh budućih generacija Kosova.
Možda skromnija obaveza? Mnogi članovi dijaspore odlaze na duži odmor na Kosovo (i istina, na susedne plaže). Odvojite malo vremena od svog odmora kako biste bili mentori lokalnim kompanijama i organizacijama i pružili im stručnost i inovativne ideje. Dobro mesto za početak ako tražite takve mogućnosti je „Germin“ koji omogućuje dijaspori širom sveta da uspostavi kontakt sa lokalnim preduzećima i organizacijama koje traže usluge. Deljenje vašeg znanja i praktičnog iskustva može biti neprocenjivo za poslovanje na Kosovu. Mali tehnološki startap koji je vodila kosovska omladina osvojio je ugovor sa Lufthansom preko kontakata dijaspore. U stvari, prema njihovim rečima, 90 odsto njihovih klijenata je iz dijaspore.
Vaš uticaj ne mora da bude ograničen na dobrotvornu ili ekonomsku sferu. Postoje primeri kako ljudi poput vas koji su proveli vreme u drugim političkim i ekonomskim sistemima „šalju“ nazad deo tih vrednosti kada se vrate ili kada su u kontaktu sa svojom zemljom porekla i ostvaruju pozitivan uticaj. Oni doprinose da se promene zastareli stavovi o pitanjima kao što su rodna ravnopravnost, zaštita građanskih prava i uključivanje LGBTI zajednice.
Tokom vremena, dok dijaspora deli nove poglede i stavove sa onima koji ostaju u zemlji porekla mogu se dogoditi suptilne promene u uvreženim stavovima koje ljudi imaju. Ohrabrujem vas da zagovarate za potrebe onih osoba koje su preživele seksualno nasilje, kao i za druge žrtve nasilja i pretrpljenih trauma, uključujući i pružanje potrebne pomoći po pitanju mentalnog zdravlja.
Ranije sam govorio o energiji i posvećenosti mladih kosovskih preduzetnika i o inspirativnom projektu „Podučavaj za Kosovo“. Šta kažete na motivisanje mladih iz dijaspore da ga podrže? Da li poznajete mladog kosovsko-američkog državljanina sa stečenom diplomom sa polovnih ili tehničkih studija ili samo sa pobedničkim stavom? Možda ćerka, sin, bratanac, bratanica, sestrić ili sestričina?
Ako imate sredstva, zašto ne biste subvencionisali nekoga od njih da na Kosovu žive godinu dana i da svojim obrazovanjem i entuzijazmom podrže lokalnu kompaniju, opštinu ili obrazovnu ustanovu? Oni će steći dragoceno iskustvo u tom procesu i unaprediti svoje jezičke veštine.
U ovoj prostoriji ima ljudi koji bi uradili sjajan posao u organizovanju korpusa mladih iz dijaspore – ko želi da volontira?
Hvala vam što ste saslušali moje ideje o tome kako možemo da pomognemo u izgradnji samoodrživog Kosova. Sada sa nestrpljenjem očekujem da čujem vaše ideje i sa zadovoljstvom odgovorim na vaša pitanja o bilo kojoj temi. Hvala na pažnji.
