Obraćanje ambasadora Kosneta tokom svečanosti diplomiranja polaznika Škole za policijsko osoblje i komandovanje, 28. jun 2019.
Dobar dan svima. Prava je čast i zadovoljstvo biti danas ovde zajedno sa prijateljima i kolegama sa Kosova i iz Sjedinjenih Američkih Država. Prisustvo zvaničnika iz Ministarstva pravde SAD-a i Državnog sekretarijata je pokazatelj istrajne posvećenosti moje vlade razvoju institucija za sprovođenje zakona i pravosudnih institucija na Kosovu.
Dopustite mi da počnem tako što ću čestitati današnjim diplomcima. Desetonedeljni program Škole za policijsko osoblje i komandovanje je jedan od najboljih policijskih programa za liderstvo i upravljanje koji se nudi u Sjedinjenim Američkim Državama. Mnogi diplomci ovog programa su na vodećim pozicijama u vodećim organima za sprovođenje zakona kako u Sjedinjenim Američkim Državama tako i na Kosovu. Vaše kvalifikacije za ovaj kurs znače da ste već pokazali svoju spremnost za više odgovornosti i uskoro ćete primeniti svoje iskustvo i obuku u praksi na sledećem nivou liderstva, a upravo je liderstvo u fokusu mog obraćanja danas.
Napisano je na hiljade knjiga o liderstvu, a mi bismo mogli da razgovaramo celi dan o različitim perspektivama na ovu temu. Ja ću se fokusirati na tri specifična aspekta liderstva za koje smatram da su od suštinskog značaja za svaku organizaciju: vizija, timski rad i integritet.
Počnimo sa vizijom. Po mom mišljenju, imati dugoročnu viziju onoga što vaša organizacija treba da ostvari je ključna razlika između toga da li ste lider ili rukovodilac. Rukovodioci su važni, nemojte pogrešno da me razumete. Rukovodilac zna kako da natera ljude da ostvare zadatke ka postizanju ciljeva. Lider zna kako da radi sa drugima – kolegama na istom nivou, podređenima, nadređenima, kao i ljudima izvan organizacije da bi odredio koji bi to ciljevi trebalo da budu. Lider zna kako da inspiriše druge shodno tim ciljevima.
Evo jednog poznatog primera. Predsednik Džon Kenedi je 1961. godine izazvao Sjedinjene Američke Države, Vladu, Kongres, poslovnu zajednicu i američki narod da u roku od osam godina pošalju čoveka na Mesec. Izgledalo je nemoguće, ali Kenedi je kasnije rekao:
„Odlučili smo da idemo na Mesec u ovoj deceniji ne zato što je to lako, već upravo zato što je teško; zato što će taj cilj omogućiti da na najbolji način organizujemo svoju energiju u veštine i zato što je to izazov koji smo spremni da prihvatimo, koji nismo voljni da odgađamo i u kom nameravamo da pobedimo.”
To je vizija.
Međutim, nijedan pojedinac, čak ni onaj koji je harizmatičan i vizionar kao što je Džon Kenedi ne može sam da sprovode viziju. Potreban je tim da vizija postane stvarnost. Vrhunski američki poslovni lider i izvršni direktor „Oracle“ Mark Hard rekao je: „Bez realizacije, vizija je samo još jedna reč za halucinaciju“. Za realizaciju, potreban vam je timski rad.
Kao policija, svi već znate mnogo o timskom radu. Radite na poslovima na kojima se oslanjate na svoje partnere da vam čuvaju leđa, isto kao i što se oni oslanjaju na vas. Međutim, hajde da pričamo o tome kako izgleda timski rad na većem organizacionom nivou. Ovde ću navesti citat američkog vojnog lidera sedamdesetih godina general-pukovnika Valtera Almera. To je veoma dugačak citat, ali ću ga pročitati jer je to najbolji rezime koji znam o tome kako prepoznati jedinicu koja dobro funkcioniše kao tim pod pritiskom. Almer je pisao o vojsci, ali ista analiza mogla bi da se primeni na svaku veliku organizaciju:
„Šta je suština dobrog okruženja koje promoviše moralno stanje i rađa veoma efikasne jedinice“? Verovatno je to lakše osećati ili osetiti nego opisati. Najiskusnijim ljudima ne treba mnogo vremena da to protumače. Postoji sveprisutan osećaj za misiju. Postoji zajednički dogovor o tome koji su glavni prioriteti. Postoje jasni standardi. Kompetentnost se ceni i uvažava. Postoji spremnost za razmenu informacija. Postoji osećaj fer igre. Postoji radost u timskom radu. Postoje brzi i pogodni načini da se dovodu u pitanje besmislice i poprave odstupanja u sistemu. Postoji siguran osećaj racionalnosti i poverenja. Ključ za takvo okruženje je liderstvo uopšte, a posebno liderstvo na višim pozicijama“.
Nadam se da ste to zapamtili. Na definiciju generala Almera se vraćam svaki put kada se pridružim novoj organizaciji, posebno kada imam priliku, kao što ćete imati vi na vašim budućim zadacima, da oblikujete njenu kulturu.
Poslednja misao o timskom radu. Prvi put kada sam bio unapređen na lidersku poziciju rekao sam prijatelju iskusnom lideru, da nameravam da budem ozbiljan jurišnik koji će podsticati svoj tim da realizuje svaku misiju. Slušao me je neko vreme, a onda je rekao: „ Fil, evo šta sam ja naučio. Ako se pobrinete za svoje ljude, vaši ljudi će se pobrinuti za misiju zbog vas.“ To je dobar savet. Takođe sam naučio da će ljudi dati sve od sebe samo ako vas poštuju i to nas dovodi do pitanja integriteta.
Od vašeg prvog dana obuke u Policiji Kosova podsećani ste na značaj ličnog integriteta. Nije tajna da je korupcija veliki problem u kosovskim institucijama, a kao lideri u policiji bićete izazvani da se oduprete i borite protiv korupcije na mnogim nivoima. Kao lideri na višim pozicijama morate svakodnevno da modelirate poštenje i integritet. Vaše policijske kolege to posmatraju, kao i vaši sugrađani.
Borba protiv korupcije je težak, ponekad opasan posao, ali uspeh je ostvarljiv. Dozvolite mi da vam ispričam priču o Njujorškoj policiji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i stvarnom policijskom detektivu Frenku Serpiku čija je priča kasnije pretočena u čuvenu knjigu i film.
U Njujorškoj policiji pre pedeset godina sitna korupcija je bio način života. Serpiko kao novi policajac došao je u kontakt sa korupcijom na niskom nivou tako što je prihvatao besplatnu hranu restorana u zamenu da pušta njihove kamione za isporuku da se nezakonito parkiraju. Nikakvih ozbiljnih posledica u tome, zar ne?
Kako je Serpiko napredovao u karijeri i postao detektiv sve više je bio izložen višim nivoima korupcije među svojim partnerima kao što je primanje mita od dilera droge kako bi se pravio da ništa ne vidi. On je odbio da učestvuje u tome i postaje prognanik. Serpiko čini nezamislivo, razbija „plavi zid ćutanja“ kako bi prijavio korupciju istražiteljima izvan policije. Njegovi partneri izvršili su odmazdu tako što su namestili da ga ubiju dileri droge. Serpiko preživljava pucnjavu i nastavlja da svedoči.
Postupci Serpika imali su presudan uticaj u razbijanju kulture korupcije u Njujorškoj policiji. Majkl Knap, bivši predsednik Njujorške komisije za borbu protiv korupcije u policiji primetio je 2012. godine:„ Stav u čitavoj policiji je izgleda takav da postoji iskrena netrpeljivost prema vrsti sistematskog mita koji je bio način života pre skoro četrdeset godina“.
Evo šta je Frenk Serpiko rekao u svojim kasnijim godinama: „Borba za pravdu protiv korupcije nikada nije laka. Nikada nije bila i nikada neće. Ona prouzrokuje mnogo patnje nama, našim porodicama, našim prijateljima, a posebno našoj deci. Na kraju, verujem, kao u mom slučaju, da je cena koju plaćamo vredna našeg dostojanstva.”
Dame i gospodo, hvala na pažnji. Neka vas Bog čuva u službi svojoj zemlji.
