Obraćanje ambasadora Kosneta povodom početka „Sedmice žena“, 26. mart 2019.
Premijeru, sudijo Dobruna, dame i gospodo, ministri, dobro jutro. Počastvovan sam što sam ovde i što učestvujem u „Sedmici žena“ na Kosovu. Posebno bih želeo da se zahvalim Pranveri, Aleksu i ostatku NDI tima na podršci ovom forumu koji građanima daje mogućnost da osmisle konkretna rešenja koja neposredno utiču na snagu kosovskih građana za većom inkluzijom i većim integritetom.
Znam šta misle neki od vas: „ Zašto je muškarac glavni uvodni govornik na konferenciji o osnaživanju žena?“. Moram da se složim da to možda izgleda kao kliše, pa čak i ironično. Međutim, muškarci bi trebalo da budu saveznici u ženskim borbama i to nije nova ideja. Američka aktivistkinja i spisateljica iz 20. veka Glorija Stejnem definisala je feministu kao „svakoga ko prepoznaje ravnopravnost i punu humanost žena i muškaraca“. Moram da kažem da ukoliko bi to ikada zaboravio, moja supruga Alison koja je moja viša savetnica za praktičnu politiku kao i moj životni partner bi me odmah na to podsetila.
Ohrabren sam što vidim muškarce u publici koji su ovde na „Sedmici žena“ i koji su posvećeni pružanju podrške u osnaživanju žena, upravo zbog toga što cilj unapređenja pune ravnopravnosti i osnaživanja žena nije samo „ženski rad“. To je odgovornost svih ljudi, bez obzira na rod, na isti način na koji je i traženje rasne pravde ili verske slobode svačija odgovornost.
Ovde na Kosovu postoje pozitivni primeri. Na primer, uzmite za primer mladog Besnika Ljeku. Odrastajući u malom gradu na istoku Kosova, Besnik je uvideo da su se prema njemu ophodili bolje nego prema njegovim sestrama samo zbog toga što je bio dečak. To je inspirisalo Besnika da preduzme akciju. On se pridružio Inicijativi mladih muškaraca, a danas radi na tome da muškarce pretvori u saveznike i zagovarače kroz radionice o sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i promovisanje rodne ravnopravnosti.
Besnikovim rečima: „Moramo shvatiti da rodna ravnopravnost ne znači samo označiti kvadratić. Radi se o preduzimanju ozbiljnih mera da se okonča ova isključenost. ”
Ovo je pravi trenutak za mene da se osvrnem na nešto što mnogi od vas nesumnjivo misle – da li je Amerika takav raj za žene da imam pravo da držim predavanje građanima i liderima Kosova? Budimo iskreni, Amerika se još uvek bori za jednakost žena čak i nakon dva veka slobode. Sada imamo više žena nego ikada u Kongresu, ali broj žena predstavnika u Kongresu, na Kapitol hilu je i dalje manji od 24%. Žene rukovodioci više nisu retkost, ali samo 5% žena nalazi se na visokim rukovodećim pozicijama u najuspešnijim kompanijama u svetu po objavljenoj listi magazina „Fortune 500“.
Međutim, iako Amerikanci nemaju sve odgovore – suočavaju se sa teškim istinama o našem društvu. Dakle, ne dozvolimo da činjenica da Kosovo nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim pitanjima postane izgovor za nedostatak delovanja ovde na Kosovu.
Pitanje ravnopravnosti žena je tako velika i široka tema za koju su nam potrebne teme samo da usmeravamo debatovanje. Na ovogodišnjoj „Sedmici žena“ bavićete se temom integriteta u procesima lokalne uprave. Ova tema se dobro uklapa sa željom naroda Kosova koji je sada u svojoj drugoj deceniji nezavisnosti, da ispuni obećanja reprezentativne demokratije – u kojoj svaki građanin ima glas i svaki građanin ima udeo u budućnost nacije.
Šta smatram pod „integritetom u političkim procesima?“. Ljudi kada čuju reč „integritet“, obično pomisle na iskrenost. To je tačno i od kritične je važnosti za politički život u demokratiji. Međutim, postoji drugo značenje integriteta: biti celina, biti nepodeljen, biti potpun.
Danas Kosovo nije celina. Ono je u stvari podeljeno jer se 50 odsto njegovog stanovništva dosledno sputava politički, ekonomski i socijalno. U Americi postoji izreka da „ako nemate mesto za stolom, onda ste verovatno na meniju“.
Ukoliko mislite da to nije veliki problem za buduće izglede Kosova, onda niste obraćali pažnju. Kada su žene za stolom – deo procesa donošenja odluka – rezultati, su pozitivni za celu zemlju. Širok opseg podataka širom sveta pokazuje da ekonomsko osnaživanje žena povećava produktivnost zemlje, poboljšava jednakost prihoda i povećava BDP. Studije pokazuju da kada žene služe u vladi, budžeti javnog zdravstva rastu, a vlade su manje korumpirane.
Uključivanje žena je nešto što ljudi na Kosovu moraju sami da odluče da će promeniti. Promena je moguća.
Uprkos institucionalnim i kulturnim izazovima, žene na Kosovu rade sjajne stvari. Svake godine se sve više žena upisuje na univerzitete. Predsednica Jahjaga, Majljinda Keljmendi i Era Istrefi su primeri vodećih ličnosti u aktivizmu ljudskih prava, sportu i estradi i služe kao uzor devojkama širom Kosova.
Žene na Kosovu takođe prodiru u tradicionalno dominantna područja muškaraca. Hajde da razgovaramo o jednoj inicijativi, kojom sam posebno impresioniran u vladinoj instituciji, Policiji Kosova. Zahvaljujući naporima policije da podstakne rodnu ravnotežu u svojim redovima, žene se pridružuju Policiji Kosova u do sada nezapamćenom broju. Od 2016. godine procenat ženskih kadeta na policijskoj akademiji porastao je sa 3 na 30 odsto. Ovo je izvanredno i najavljuje značajnu kulturnu promenu. Dakle, premijeru, izazivam vas – hajde da vidimo kako ostatak vlade sustiže ovaj učinak.
Završiću govor za minut jer je vreme da vi počnete da pričate o ovim pitanjima i kako možete da produbite svoje učešće. Jedva čekam da čujem vaše zaključke o akcijama koje kosovska vlada može da preduzme, kako civilno društvo može da bude efikasnije i šta svaki pojedinačni građanin može da uradi kako bi se rešavalo ovo pitanje.
Međutim, pre nego što završim, dozvolite mi da vas napustim uz reči Suzan B. Entoni, aktivistkinje iz 19. veka koja je prevodila borbu da bi se američkim ženama dalo pravo da glasaju. Suzan B. Entoni je rekla: „Ne sledi nam doba tišine sve dok na ovoj zelenoj zemlji žene nemaju ista prava koja imaju i muškarci.“ Hvala Vam.
