Obraćanje ambasadora Kosneta povodom obeležavanja završetka Programa za stipendije i partnerstvo u transformacionom liderstvu, 18. jun 2019.
Dobro veče svima. Zadovoljstvo mi je što sam ovde da bi proslavili Program transformacionog liderstva. Diplomirani studenti PTL su imali i nastaviće da imaju ključnu ulogu u unapređenju prosperiteta Kosova što je ključni prioritet Misije SAD-a i fokus mog obraćanja danas.
Kada sam prošle godine stigao na Kosovo, bio sam zapanjen napretkom od mog prvog angažmana ovde 2003. godine, ne samo u smislu fizičkog napretka kao što su novi putevi i nova IT infrastruktura, već u pogledu dostignuća buduće generacije obrazovanih i energičnih građana. Alumnisti PTL su primeri kosovskih lidera u usponu. Zahvaljujući stipendijama PTL, skoro 300 građana Kosova otišlo je u Sjedinjene Američke Države i vratilo se sa diplomama strukovnih studija i nastavilo da radi izvanredne stvari. Samo nekoliko primera:
Lljiza Gaši koja je diplomirala na master studijama o javnoj upravi na Državnom univerzitetu u Arizoni koje su finansirane iz PTL, osnovala je nevladinu organizaciju „Germin“ koja koristi stručnost dijaspore kako bi unapredila razvoj i diplomatiju zemalja zapadnog Balkana.
Valjmir Ismailji i drugi diplomci PTL-a, osnovali su „Demokratiju Plus“ vodeću grupu civilnog društva koja se fokusira na dobro upravljanje i vladavinu prava.
Alumnista PTL je takođe pokrenuo „VentureUP“ preduzetnički centar i inkubator za preduzetništvo koji pomaže stotinama studenata da svoje stvaralačke početke pretvore u stvarnost.
Uspeh PTL obuhvata ne samo individualne već i institucionalne inicijative. Preko PTL, Univerzitet u Prištini i Ministarstvo obrazovanja uspostavili su blisko partnerstvo sa američkim univerzitetima, omogućili razmenu osoblja i pokrenuli centre za istraživanje i razvoj karijere kako bi se povećali resursi studenata i univerziteta. Radujem se što će kosovska vlada preuzeti vodeću ulogu u održavanju ovih investicija i partnerstava za podršku visokom obrazovanju.
Iako sam večeras bio pozvan ovde da obeležim kraj komponente stipendija i partnerstava PTL, radije bih danas gledao na ovo kao na proslavu: proslavu novih početaka dok svi idete napred da biste transformisali potencijal Kosova u velike ideje i pravi „naprednjački pokret“. Vi ste uzori za one koji će ga slediti. Zamolio bih sve diplomce PTL u ovoj prostoriji da podignu ruku. Sada, aplaudirajte sami sebi. (Aplauz, aplauz).
U redu, sada kada sam vas inspirisao, hajde da razgovaramo o izazovima sa kojima ćete se suočiti u izgradnji ekonomske budućnosti Kosova i kako Kosovo može da prevaziđe te izazove.
Dozvolite mi da počnem tako što ću govoriti o tome šta neće staviti kosovsku ekonomiju na pozitivnu putanju: magično razmišljanje o stranim ulaganjima. Ljudi me pitaju zašto još američkih kompanija ne otvara fabrike na Kosovu kada građani Kosova vole Sjedinjene Američke Države, ili zašto američka vlada samo ne naredi kompanijama da otvaraju fabrike, moram da vam saopštim loše vesti. Amerikanci koji poznaju Kosovo uzvraćaju poštovanje i naklonjenost koje kosovski građani imaju prema SAD-u. Međutim, poslovni ljudi moraju da investiraju u mestima i u trenutku kada to za njih ima poslovnog smisla i tačka.
Strane investicije su važne, a ja ću govoriti o tome kako da Kosovo postane atraktivnija lokacija za investicije. Međutim, takođe želim da govorim o tome kako da Kosovo postane bolje okruženje za lokalno preduzetništvo.
Tokom proteklih sedam meseci, razgovarao sam sa ekonomistima i poslovnim liderima, studentima i novinarima kako bi bolje razumeo šta je potrebno da bi se potencijal pretvorio u prosperitet na Kosovu. Ljudi su u više navrata spomenuli tri ključne stvari za oslobađanje potencijala Kosova.
Prvo, ubrzani razvoj privatnog sektora. Ekonomisti i preduzetnici stalno naglašavaju potrebu za okruženjem koje je povoljnije za poslovanje na Kosovu. Kada poslovanja napreduju, ona stvaraju radna mesta i bogatstvo – i nadu za budućnost. Da bi napredovala, preduzećima je potrebna predvidljivost. Da bi se podstakao rast, potrebno im je pouzdano snabdevanje energijom i pristup kapitalu.
Takođe su im potrebni radnici koji imaju odgovarajuće veštine da bi bili uspešni u 21. veku. Menadžerka uspešne kompanije za proizvodnju odeće i rukovodilac u građevinskoj industriji su mi rekli istu stvar. Rekli su mi o neusklađenosti između onoga što mladi uče u školi i veština koje su potrebne kompanijama. Vlasnik IT kompanije opisao je poteškoće u pronalaženju svestranih kandidata sa opštim znanjem i osnovnim veštinama na radnom mestu.
Ovaj izazov nije svojstven samo Kosovu. U Sjedinjenim Američkim Državama, poslodavci se žale da imaju previše diplomiranih studenta u oblasti prava i poslovanja, a nedovoljno studenata pripremljenih za karijere tehničara i zanatlija. Dakle, nije u pitanju samo Kosovo.
Da bi se premostio taj jaz na Kosovu, vlada mora da se usmeri na pružanje mogućnosti mladima da razviju veštine koje su im potrebne za današnje i buduće poslove. To podrazumeva reformu obrazovnog sistema i eliminisanje uticaja politike u sektoru obrazovanja. Javno-privatna partnerstva i veze sa inostranim univerzitetima, slično onome što je PTL uradio, takođe mogu pomoći da se iskoriste resursi, donesu nove ideje i podstaknu inovacije u novoj generaciji Kosova.
Drugi opšti uslov za prosperitet je pravda, posebno jednaka prava i mogućnosti, jednaka zaštita u skladu sa zakonom i poverenje javnosti da će vladini zvaničnici biti odgovorni pred narodom i zakonom.
Jednaka pravda ima veliki udeo u odlukama kompanija o tome gde da investiraju. One treba da veruju sudovima da će rešavati sporove na pravičan i brz način. Potrebno je da znaju da se od njih neće tražiti mito i da moraju da imaju poverenje u administrativne procese i da ne traže poseban tretman na osnovu toga koga poznaju. Možemo li iskreno reći da ti uslovi postoje na Kosovu?
Pravda znači omogućiti da se više žena uključi u radnu snagu i da im se pruže iste šanse za uspeh kao i njihovim muškim kolegama. To takođe znači izuzimanje politike iz procesa zapošljavanja. Briljantni ljudi napuštaju Kosovo zato što ne mogu da dobiju posao ako ne pripadaju pravoj političkoj partiji ili pravoj porodici, a mnogi drugi razmatraju da odu.
Druge zemlje suočile su se i prevazišle slične probleme. Primera radi, pogledajte Estoniju. Nakon osamostaljenja, Estonija je brzo pokrenula reformu svog pravnog sistema, osigurala primenu novih zakona i primenila oštre mere u borbi protiv korupcije. Estonija je takođe izmenila svoj zakon o privatnoj svojini i pravnim garancijama, između ostalih promena, da bi privukla investicije.
Kao rezultat ovih reformi, zajedno sa dugoročnim izgledima za rast i produktivnim investicijama, Estonija se redovno rangira kao jedna od najtransparentnijih i najmanje korumpiranih zemalja u svetu. Ona takođe dosledno beleži visoke rezultate u smislu ekonomske slobode i u smislu lakoće poslovanja, a sve to su atraktivni uslovi za strane investitore.
Kosovo pravi neke od pravih početnih poteza, ali još se mora učiniti. Kosovo ima dobre zakone, ali ih treba dosledno sprovoditi. Žene prodiru u oblasti u kojima tradicionalno dominiraju muškarci, ali još uvek čine samo 20 odsto radne snage, što zemlju lišava veoma potrebnih talenata. Organizacije civilnog društva uspešno prate aktivnosti vlade, ali bi trebalo da rade zajedno zbog većeg uticaja. Vlada bi trebalo da tretira civilno društvo kao partnere u izgradnji kulture transparentnosti, a ne kao protivnike kojima treba okrenuti leđa ili koje treba ignorisati. Građani moraju ostati angažovani i informisani, a izabrane zvaničnike držati odgovornim za svoje postupke.
Konačno, verujem da je treći ključni uslov za prosperitet Kosova mir. Mir među zajednicama na Kosovu i mir sa susedima. Pod „mirom“ ne mislim samo na neku vrstu slabog, napetog prekida vatre koji postoji danas u ovom regionu. Volim citat holandskog filozofa Baruha Spinoze koji je rekao:
„Mir je više od izostanka rata. On je vrlina koja proizlazi iz stanja uma, dobrote, poverenja i pravde.“
Globalno gledano, tokom proteklih šezdeset godina, rast po glavi stanovnika bio je tri puta veći u mirnim zemljama u odnosu na mesta koja su više izložena konfliktima. Severna Irska nudi jedan primer kako su blisko povezani mir i prosperitet. Početkom devedesetih godina prošlog veka, poslovna zajednica Severne Irske počela je da govori o tome kako su tekući sukobi na niskom nivou zagušili investicije i ohrabrili emigraciju. Iznoseći argument za „dividendu mira“, preduzeća su pozvala na napredak mirovnog procesa uprkos političkim previranjima i pasivnosti.
Posle prekida vatre u avgustu 1994. godine, ideja o „dividendi mira“ je potvrđena: turizam je porastao za 20 odsto, a nezaposlenost je pala na najniži nivo za 14 godina. Tokom narednih šest meseci, kompanije su proslavile 48 miliona dolara u novim kapitalnim investicijama. Tokom naredne decenije, Severna Irska nadmašila je regionalni rast zaposlenosti i imala dodatnih 100 000 novih radnih mesta. Velika emigracija se usporila, a zatim je došlo do preokreta kada su pojedinci iz drugih zemalja EU počeli da pristižu kako bi učestvovali u novostečenom prosperitetu zemlje.
Pravi mir mogao bi da bude transformativan za kosovsku ekonomiju. Kroz pomirenje, Kosovo takođe ima šansu da zadrži svoje najveće bogatstvo – svoj ljudski kapital od traženja budućnosti negde drugde.
Ne želim da danas odete smatrajući da verujem da kompanije ne mogu da uspeju sve dok Kosovo i njegovi susedi nemaju savršenu pravdu i savršen mir. Na Kosovu postoje kompanije koje su napredovale, kompanije kao što je „Gjirafa“ u IT sektoru, „Solid Shoes“ u obući, kao što je inovator u 3D štampanju „FORMON“ i drvoprerađivač „Elnor“. Oni su uspeli uprkos izazovima Kosova oslanjajući se na naporan rad i inovacije, a ne samo na strane investicije kako bi stigli tamo gde su danas.
Dakle, dame i gospodo, situacija nije beznadežna. Kao građani, možete zahtevati pravdu i otvorenu vladu i možete raditi po pitanju mira. Kao poslovni lideri, možete nastaviti da jačate preduzetničku kulturu Kosova. Kada se sretnem sa mladim liderima kao što ste vi, moja vera u budućnost Kosova se samo produbljuje. Budućnost počinje sada.
