Obraćanje ambasadora Kosneta povodom „Nedelje žena“, 15.decembar 2020.
Dobar dan svima.
Hvala svima koji su omogućili ovu konferenciju. Privilegija je da budem ovde „pored“ vršiteljke dužnosti predsednice, gđe Osmani. Dereku Mičel iz NDI-a, Ostali uvaženi govornici, – sekretarko Medlin Olbrajt, moja junakinjo.
Neki smatraju da nije na mestu da čuju muški glas u diskusiji o iskustvima žena u politici. Međutim, danas sam ovde da pokažem svoju podršku ženama u političkoj sferi – bilo na nacionalnom, lokalnom ili nivou zajednice. Odgovornost je muškaraca, kao i žena da osiguraju uključivanje svih glasova u politiku. Ženska pitanja su svačija pitanja, a ženska prava su ljudska prava.
U godinama koje su usledile nakon moje prve službe na Kosovu 2003. godine, video sam napredak u povećanju broja žena koje su se uzdigle na najviše rukovodeće pozicije. Žena – Feti Jahjaga – bila je šef države. Kosovo je izabralo svoju prvu ženu gradonačelnicu 2013. godine, i naravno, Vjosa Osmani, kao prva žena izabrana za predsednicu Skupštine i sada vršiteljka dužnosti predsednice.
Na poslednjim lokalnim izborima videli smo i izvestan broj mladih i dobro kvalifikovanih žena koje su se kandidovale i koje su izabrane po prvi put kao narodni poslanici u Skupštini. Ovde govorim o nečem drugom od pukog ispunjavanja kvota. Na svim uzastopnim izborima građani su direktno birali žene za parlament davanjem preferencijalnih glasova, umesto raspoređivanjem kako bi se osigurala kvota.
Ne samo da se više žena bira na rukovodeće pozicije, već su i mnogo angažovanije – više nisu samo tihi posmatrači.
A i u Americi, iako imamo puno posla, istorija napreduje. SAD su izabrale svoju prvu potpredsednicu – koja je takođe Afro-azijatskog porekla, ćerka imigranata. Američki san je živ.
Svi ovi primeri pružaju nadu da glasači u obe naše zemlje sazrevaju i gledaju dalje od rodne pripadnosti.
Ne mislim da umanjim prepreke na koje žene nailaze na putu do rukovodećih pozicija. Oni koji misle da žene ne bi trebalo da budu na rukovodećim pozicijama u društvu neće se lako predati. A društveni mediji su, koliko god bili korisni, olakšali širenje mizoginije i govora mržnje. Svi su dužni da se bore protiv seksizma i diskriminacije.
Poslednje zapažanje koje želim da podelim je da je raznolikost u zapošljavanju, na izborima, važna – ali da su žene i druge tradicionalno nedovoljno zastupljene grupe – koje zauzimaju svoje mesto za stolom, samo početak. Kao društva moramo da vidimo dalje od toga da različitost vidimo kao cilj usmeravanja na inkluzivnost i da se pobrinemo da jednom kada žene i drugi dođu do stola, imaju slobodu da budu aktivni učesnici u donošenju odluka, u izgradnji bolje budućnosti.
Sa ovom vizijom, samopouzdanim liderima koji učestvuju u „Nedelji žena“ kao primerima i uzorima, nebo je granica za mlade žene obe naše zemlje.
