Obraćanje ambasadora Kosneta na prijemu povodom uručenja Nagrade za partnerstvo između SAD-a i Kosova, 30. jul 2019.
Dobro veče i hvala svima. I hvala Iljire na ljubaznom predstavljanju. Iljire, Arijane, dame i gospodo, mojoj supruzi Alison i meni je zadovoljstvo što smo ovde sa svima vama kako bismo proslavili uspeh kompanija koje su članice Američke privredne komore na Kosovu.
Jedna od dužnosti svakog ambasadora SAD-a je da pomogne američkim kompanijama da prošire svoj posao globalno. Takva trgovinska diplomatija važna je za Ameriku jer pomaže u otvaranju radnih mesta i u prosperitetu na domaćem nivou i pomaže u donošenju visokokvalitetnih proizvoda i usluga na američka tržišta. Promovisanje široko utemeljenog, odgovornog i održivog rasta pomaže stabilizaciji regiona i stvara nova i rastuća tržišta za američke kompanije.
Ali mi smo ovde ne samo da bismo podržali Sjedinjene Države. U isto vreme, Vlada SAD-a je posvećena pružanju podrške kosovskom narodu, poslovnoj zajednici i vladi da stvore prosperitet za sve građane Kosova, uključujući manjinske zajednice. Posvećeni smo da pomognemo Kosovu da izgradi svoj privatni sektor i da nastavimo da sarađujemo sa kosovskim institucijama kako bi zemlju usmerili na put ka većoj ekonomskoj samoodrživosti.
Nerado spominjem samo neke firme kojima ovde večeras odajemo priznanje, ali neke od njih su se u skorije vreme posebno istakle u jačanju trgovinskih i investicionih veza između Kosova i Amerike.
Elkos, Fluidi, Allmakers Global Services, Meridian Corporation i Delfin bili su najznačajniji uvoznici američke robe na Kosovo prošle godine. Stone Castle i Devolli imaju sve više uspeha u izvozu vina i kafe u Sjedinjene Američke Države, tačnije – dva proizvoda za koje građani Amerike i Kosova imaju potencijalno neograničene apetite.
Međutim, pre nego što uručimo nagrade, želeo bih da popričamo o nekim izazovima sa kojima se kosovska ekonomija suočava. Ono što želim da kažem i zamoliću vas za još malo strpljenja-jer znam da često govorimo o kosovskim izazovima kada je zemlji u stvari potrebno delovanje.
Trenutno, rast se kreće oko 4 odsto. To možda zvuči impresivno, ali Kosovo proizvodi po glavi stanovnika samo otprilike desetinu evropskog proseka. To znači, da bi dostigli rast Evrope, kosovska ekonomija mora narednih trideset godina da ima rast od 8 odsto godišnje. Kosovu je potrebna ekspanzija privatnog sektora da bi ostvarilo taj cilj, a vlada treba da se ozbiljno pozabavi pružanjem podrške privatnom sektoru. Važno je da sledeća Vlada Kosova bez obzira na svoj sastav bude posvećena konkretnim akcijama za povećanje fleksibilnosti i konkurentnosti kosovskog privatnog sektora. Da bi poslovanje napredovalo, vlada mora da smanji korupciju i promoviše profesionalne standarde u vladi, poslovanju i obrazovanju.
Ekonomski rast takođe zavisi od prekogranične trgovine i ekonomske integracije, a tu vlada takođe ima vodeću ulogu. Kosovo je dobar primer zemlje sa malim domaćim tržištem koje se ne može osloniti samo na lokalnu potrošnju da bi pokrenulo rast.
Nerešeni sukob sa Srbijom doprinosi tome da potencijalni investitori u tome vide nesigurnost i nepredvidljivost koja rezultira većim troškovima transporta i logistike, nepostojanju mobilnosti izvršenja i poteškoćama u formiranju prekograničnih saveza.
Dame i gospodo, postizanje sveobuhvatnog sporazuma sa Srbijom bilo bi transformativnog karaktera za kosovsku privredu i za sva vaša poslovanja jer bi omogućilo Kosovu da u potpunosti iskoristi jednu od svojih najvažnijih komparativnih prednosti – svoj pristup evropskom tržištu. Vlada sama ne može da donese konkurentnost i prosperitet Kosovu. Preduzeća takođe imaju svoju ulogu u tome. Kompanije Američke privredne komore na Kosovu kao modeli uspeha privatnog sektora mogu igrati značajnu ulogu u ubrzavanju ekonomskog rasta.
Kao poslovni lideri znate da najuspešnije kompanije nisu one koje oponašaju druge, već one koje inoviraju. Kosovu je potrebno više „Gazela“ što je pomodarski termin za kompanije koje inoviraju, brzo rastu i brzo otvaraju nova radna mesta i koje često agresivno ulaze kako na međunarodnom tako i na domaćem nivou.
Daću vam dva primera, jedan primer sa Kosova i jedan iz regije. Vlada Slovenije je 1991. godine osnovala nacionalni projekat Gazela za promovisanje smelosti, inovacija i međunarodnog uspeha za slovenačke kompanije.
Slovenačka vlada je pokrenula inicijativu tako što je imala proces širokih konsultacija, a zatim je usvojila reforme i zakonodavstvo neophodno za izgradnju poslovnog okruženja koje proaktivno podržava poslovne inovatore. Vlada je usmerila aktivnosti promovisanja ulaganja jednoj agenciji koja je odgovorna za marketing posebnih podsticajnih ulaganja i uspostavila šeme za podelu troškova koje su osmišljene da privuku ozbiljne investitore u projekte koji se grade na komparativnim prednostima Slovenije. Ove komparativne prednosti su: dobro razvijena infrastruktura, niski troškovi lanaca snabdevanja i klasteri specijalizovanih dobavljača.
Jedna kompanija koja je uspela da iskoristi ove inicijative i da se proširi i na druga tržšta je „Mebor“. Ovo porodično preduzeće za preradu drveta osnovano 1982. godine širenjem izvoza postavilo je svoje visoke standarde u pogledu rasta počevši od hrvatskog i austrijskog tržišta. Da bi bio konkurentan na međunarodnoj sceni, „Mebor“ je morao da uloži u novu proizvodnu tehnologiju što je i učinio. Rezultat toga je da je u proteklih pet godina „Mebor“ udvostručio svoj prihod od prodaje na skoro 12 miliona evra.
Kompanije na Kosovu su imale sličan uspeh. „Gazele“ znaju da su ljudi ključ za izvršenje strategije. Na Kosovu, distributer hrane „Meridian“ razvija talente kroz partnerstva sa nekoliko privatnih univerziteta i srednjih škola koje koristi da identifikuje, privuče i zaposli ambiciozne radnike bez radnog iskustva. Pored toga, „Meridian“ učestvuje u programu podrške posle škole pod nazivom „ASSET“ koji finansira USAID i koji pruža srednjoškolcima šansu da dopune svoje obrazovanje stvarnim radnim iskustvom. „Meridian“ takođe ulaže u obrazovanje svojih budućih korporativnih lidera tako što bira osoblje sa karijernim potencijalom i omogućuje im da pohađaju Sertifikovani program menadžmenta.
Mogao bih vam ponuditi još primera – ali ovo nije seminar, nego ovde uručujemo nagrade. Stoga, da pređemo na posao. Još jednom bi želeo da čestitam primaocima nagrada i zahvaljujem se Američkoj privrednoj komori na Kosovu i svim njenim članovima na svemu što radite da ojačate veze između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država.
