Obraćanje ambasadora Hovenijera na javnoj debati o Nacrtu amandmana na Zakon o verskim slobodama, 9. decembar 2022.
Gđo predsednice, g. premijeru, g. predsedniče Skupštine, uvaženi lideri i predstavnici verskih zajednica na Kosovu, hvala na ovoj prilici da razgovaram sa vama danas.
Privilegija mi je da vam se pridružim na javnoj debati o Nacrtu amandmana na Zakon o verskim slobodama.
Iako sam počastvovan mogućnošću da razgovaram sa vama o ovim izuzetno važnim pitanjima, najvažniji komentari tokom današnjeg razmatranja doći će upravo od vas.
Imate šansu – mogućnost – da osigurate jednaku zaštitu i slobodno ispoljavanje vere za sve na Kosovu.
Koncept slobode veroispovesti kao osnovnog ljudskog prava nije nov. Pre više od 1800 godina, teolog Tertulijan je napisao: „Osnovno ljudsko pravo, privilegija prirode je da svaki čovek može da izabere hoće li se klanjati prema svojim vlastitim uverenjema“.
Ova drevna ideja – da svaki pojedinac treba da ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti – koja je opstajala kroz vekove, kodifikovana je nedavno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima.
Ovo pravo uključuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu čoveka da bilo sam ili zajedno sa drugima, javno ili privatno ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedi, običajima i obredom. Ovo takođe uključuje i pravo da se uzdrži od verskih obreda.
Sjedinjene Američke Države dugo su posvećene pravu pojedinaca i grupa da slobodno i bez ograničenja ispoljavaju verska uverenja.
Zaista, istorija Sjedinjenih Američkih Država je toliko isprepletena težnjom i zaštitom verskih sloboda da bi bilo nemoguće o ovoj temi pričati u kratkom vremenu koje nam je danas na raspolaganju.
Međutim bio bih nemaran kada ne bih pomenuo da su osnivači moje zemlje smatrali da je to pitanje toliko važno da su ga naveli u prvoj frazi Prvog amandmana na Ustav SAD: „Kongres neće uspostaviti državnu religiju ili sputavati ljude u slobodi veroispovesti.“
Slobodno ispoljavanje vere – univerzalno ljudsko pravo – je više od prava na individualno uverenje. To takođe uključuje pravo da se organizuje i praktikuje nečija veroispovest sa drugima i da bude priznata od strane vlade.
Ovde na Kosovu, vlada je nastojala da zaštiti slobodu veroispovesti i uverenja kao osnovno ljudsko pravo kroz svoj Ustav i Zakon o verskim slobodama, važan – iako nesavršen – zakon.
Kao što znate, Ambasada SAD godišnje izveštava naš Kongres o stanju verskih sloboda na Kosovu i u svakoj drugoj zemlji širom sveta. Više od jedne decenije na Kosovu naglašavamo da je nedostatak pravnog statusa verskih grupa veliki nedostatak koji manjinske veroispovesti čini ranjivim na diskriminaciju. Isto tako više od decenije podstičemo vladu da usvoji amandmane na Zakon o slobodi veroispovesti kako bi se ovi problemi rešili.
Amandmani o kojima ćete danas razgovarati imaju potencijal da isprave ove nedostatke u kosovskom zakonodavstvu o ljudskim pravima i približe Kosovo međunarodnim standardima u pogledu jednake zaštite pojedinaca i verskih grupa.
Dok danas raspravljate o nacrtu zakonskog propisa, pozivam vas da imate na umu ne samo ono što možete da postignete za pripadnike svoje vere, već i za druge verske zajednice.
Pozivam vas da se prisetite preporuka Venecijanske komisije iz 2014. o predloženim amandmanima Kosova na Zakon o verskim slobodama – da se eliminišu preterano opterećujuća ograničenja ili uslovi za dobijanje pravnog statusa, uključujući visoke minimalne uslove za članstvo.
Želim da istaknem da su predloženi amandmani na zakon pre skoro deset godina zahtevale najmanje 50 članova za registraciju, a u Nacrtu taj broj je izuzetno visok sa najmanje 100 članova.
Sjedinjene Američke Države preporučuju da se uklone sva upućivanja na minimume, a napomeniću da postoje i druge evropske zemlje koje su usklađene sa politikom SAD da nemaju nikakve uslove za registraciju.
U Holandiji, na primer, vlada daje poreske olakšice svakoj neprofitnoj i nenasilnoj grupi „filozofske ili religiozne prirode“ – bez obzira na veličinu – koja doprinosi opštoj dobrobiti društva.
Takođe vas podstičem da pažljivo razmotrite ulogu vlade u ocenjivanju ili procenjivanju legitimnosti verskog uverenja ili pripadnosti, posebno sagledavajući predloženu Komisiju za razmatranje prijava za registraciju.
Preporučljivo je preispitati bilo koji zakonski propis ili ograničenje koje bi primoralo versku grupu da bude deo druge verske grupe. Verske zajednice treba da se same definišu.
Vlada SAD ne određuje šta čini versku grupu ili kako su pojedinci odlučili da se identifikuju odnosno opredele. Grupa ili pojedinac određuje svoj verski identitet, zajedno sa svojim izabranim nazivom i svim vezama sa drugim verskim grupama.
Ovaj oprez protiv bilo kakve državne definicije ili procene verske autentičnosti nije jedinstven za Sjedinjene Američke Države. Opet, citiram preporuke Venecijanske komisije iz 2014. po pitanju kosovskog Zakona o verskim slobodama koje se pozivaju na sudski predmet Mitropolijske crkve Besarabije protiv Moldavije iz 2001. godine, u kojem je sud naveo:
„Pravo na slobodu veroispovesti…. isključuje da država procenjuje legitimnost verskih osećanja ili načina na koji se ispoljavaju. Državne mere kojima bi se davala prednost nekom vođi ili organima podeljene verske zajednice ili vršio pritisak na zajednicu ili deo zajednice da se protiv svoje volje stave pod jedinstveno rukovodstvo takođe bi predstavljale povredu slobode veroispovesti. U demokratskom društvu nije potrebno da država sprovodi mere da bi osigurala da verske zajednice ostanu pod jednim rukovodstvom ili se dovedu pod njega.“ (naglasak dodat).
Ponovo naglašavam važnost pažljivog razmatranja i diskusije o inkluzivnosti kada razmatrate ove amandmane. Bilo bi bolje da se svim verskim zajednicama dozvoli registracija – bez obzira na veličinu, bez obzira na to koliko dugo se ta vera praktikuje na Kosovu – nego da se stvaraju prepreke koje diskriminišu individualno i kolektivno ispoljavanje uverenja.
Uvereni smo da će amandmani koje ćete danas razmatrati i o kojima ćete raspravljati rešiti mnoge probleme navedene u našem godišnjem Izveštaju o stanju verskih sloboda u svetu.
Pozdravljamo nastojanja vlade da angažuje verske zajednice, da sasluša i odgovori na njihove zabrinutosti i smernice i da uključi njihove preporuke i doprinose u revidirane amandmane.
Važeći zakon o verskim slobodama navodi da će vlada „voditi otvoren, transparentan i redovan dijalog sa verskim udruženjima, [i] verskim zajednicama o pitanjima od zajedničkog interesa“, a ova javna rasprava svakako poštuje tu obavezu.
Pozdravljamo prisustvo, učešće i zalaganje verskih grupa danas ovde. Znam da verske zajednice ovde na Kosovu imaju snažnu tradiciju međuverske komunikacije i uveren sam da će na tim temeljima partnerstva i iskrenost raditi zajedno u dobroj veri kako bi osigurali da svi stanovnici Kosova mogu da iskoriste pravo da ispoljavaju – ili ne ispoljavaju – slobodu misli, savesti i veroispovesti.
Hvala još jednom na pozivu da razgovaram sa vama. Ovi amandmani su odavno zakasnili. Imate u svojim rukama priliku da završite ovaj davno započet posao. Verujem da ćete zajedno
raditi na njihovom oplemenjivanju i na tome da pomognete u usvajanju ovih amandmana i zaštiti ovog najosnovnijeg ljudskog prava.
Danas možete da sprovedete u delo našu univerzalnu odgovornost da očuvamo i zaštitimo verske slobode i da pokažemo pozitivnu tradiciju međuverske saradnje Kosova kao vrednost koja se prenosi na generacije koje dolaze.
Hvala.
