Obraćanje ambasadora Filipa S. Kosneta povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, 27. januar 2020.
Dame i gospodo, privilegija mi je što mogu da vam se pridružim ovim svečanim povodom – 75.godišnjici od oslobođenja Aušvica, datum koji smo odabrali da odajemo počast žrtvama i preživelima Šoe – Holokausta.
Sjedinjene Američke Države su uz jevrejski narod u znak sećanja na šest miliona nedužnih Jevreja ubijenih u Holokaustu. Duboko poštujemo i sećanje na milione drugih žrtava koje su nacisti pobili zbog njihove etničke pripadnosti, seksualnog identiteta, fizičkog invaliditeta i njihove političke pripadnosti. Kao unuk izbeglica iz Istočne Evrope, odrastao sam u senci Holokausta, zahvalan što živim u društvu posvećenom ciljevima slobode i pravde za sve.
Međutim, nije dovoljno tražiti utočište od zla. Sjedinjene Američke Države su od kraja Drugog svetskog rata posvećene osiguravanju da jevrejski narod – i svi narodi sveta – mogu da žive bez straha. Užas Holokausta nameće čovečanstvu dužnost da spreči njegovo ponavljanje.
Niko ko je poslednjih trideset godina živeo na Balkanu ne može da sumnja u to da zlo hoda među nama. Videli smo kako lideri mogu rasplamsati plamen mržnje radi lične koristi.
Zlo je stvarno. Međutim, suviše je lako svu odgovornost za zločine protiv čovečnosti prebaciti samo na one koji ih čine i ohrabruju i ignorišemo našu vlastitu odgovornost. Albert Ajnštajn je to dobro rekao: „Svet neće uništiti oni koji čine zlo, već oni koji ih posmatraju i ne preduzimaju baš ništa.“
Dakle, svetu smo potrebni kako bismo pronašli hrabrost ne samo da se sa zlom suočimo odvažno i snažno, već i da ga izazovemo snagom ljubavi. Stoga mi je zadovoljstvo što večeras vidim predstavnike kosovskih verskih zajednica. Verske vođe imaju poseban moralni autoritet među vernicima. Sve vas ohrabrujem da nastavite sa konkretnim, iskrenim međuverskim dijalogom, uključujući osnivanje Međuverskog saveta. Izgradnja poverenja i saradnje između različitih verskih zajednica na Kosovu neće samo koristiti verskim zajednicama; ono može da pomogne Kosovu da krene ka istinskom miru i pomirenju, kako među zajednicama unutar zemlje tako i sa susednim zemljama.
Po rečima Ane Frank pre njene smrti u Bergen-Belzenu: „Vidim da se svet polako pretvara u pustoš. Čujem kako se približava grmljavina koja će jednoga dana zatrti i nas, i osećam patnje miliona. Pa ipak, kad pogledam u nebo, nekako osećam da će se sve promeniti nabolje, da će i okrutnosti doći kraj, da će se mir i spokoj ponovno vratiti.“
