Obraćanje ambasadora Džefrija Hovenijera na komemoraciji povodom masakra u Račku, 15. januar 2022.
Predsednice Osmani, premijeru Kurti, predsedniče Skupštine Konjufca i uvaženi gosti, dragi prijatelji, ponizan sam što sam danas ovde sa vama predstavljajući američki narod kako bismo odali počast i setili se onih koji su izgubili svoje živote u Račku pre dvadeset i tri godine. Hvala vam na ovoj prilici da se pridružim narodu Kosova na ovom važnom događaju da pomenemo i oplakujemo one čiji su životi tog dana tragično završeni.
Neka niko ne zaboravi ili negira šta se ovde desilo ili zašto su Sjedinjene Države i naši saveznici stali u odbranu naroda Kosova. Dobro se sećam tog dana. Kao službenik Misije SAD pri OEBS-u odgovoran za Kosovo u to vreme, primio sam poziv od tadašnjeg šefa Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu ambasadora Vilijama Vokera neposredno nakon što je otišao sa poprišta užasa usredsređujući se na svoje preporuke OEBS-u kao odgovor na svirepa ubistva bespomoćnih civila.
Kao odgovor na ove i druge strahote počinjene, Sjedinjene Države su zajedno sa našim NATO saveznicima delovale da zaštite bespomoćne civile u ime mira, slobode i stabilnosti. Ovi ciljevi odražavaju duboko ukorenjene američke i zapadne vrednosti. Verujemo da svi ljudi, bez obzira na etničku ili versku pripadnost, zaslužuju dostojanstvo da žive u slobodi i sigurnosti.
Svesni smo pokušaja da se prepravi dobro dokumentovana istorija ovog masakra i da se umanje ili lažno predstave činjenice o ovim strahotama. Dozvolite mi da budem jasan u vezi sa posvećenošću Sjedinjenih Američkih Država istini. Ono što je tada rekao predsednik Klinton potvrđujemo i sada: „Ovo je bio nameran i neselektivni čin ubistva osmišljen radi sejanja straha među narodom Kosova“.
Negiranje ovih incidenata i veličanje ratnih zločina obeščašćuje sećanje na mrtve, ponovo otvara rane preživelima i nazaduje ovaj region kada je reč o naporima ka demokratskoj konsolidaciji i punoj evroatlantskoj integraciji. Mir i pravda dolaze iz jasnog priznanja prošlih zločina. Ovo je od vitalnog značaja kako bi se osiguralo da se ovi gnusni zločini nikada više ne ponove.
Ali prepoznavanje istine iz prošlosti samo je prvi korak ka pravdi.
Danas, 15. januara, navršava se dvadeset i tri godine od masakra ovde u Račku. To je takođe, slučajno i rođendan jednog od najvećih lidera Sjedinjenih Američkih Država i zagovornika pravde i pomirenja – dr Martina Lutera Kinga.
Mislim da je prikladno da na ovaj dan, dok razmišljamo o užasu i tragediji onoga što se ovde dogodilo 15. januara 1999. godine, takođe uzmemo u obzir reči i nasleđe dr Kinga – kome iskazujemo čast i poštovanje na ovaj isti dan svake godine.
Dr Kingu nije bila strana ni nepravda, ni gubitak. Tokom svoje borbe za unapređenje ljudskih prava, bio je fizički napadan, marginalizovan, prećeno mu je i na kraju je ubijen. Ipak, čak i dok je bio zatočen u zatvoru u Alabami zbog mirnog protestovanja protiv rasizma i rasne segregacije, pisao je o pravdi i pomirenju – krajnjem cilju ne samo jednakosti, već i zajedničke
sudbine. U svom čuvenom „Pismu iz zatvora u Birmingemu“, napisao je ove reči koje transcenduju: „Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svugde“.
Dr King nas je sve pozvao na akciju, potvrđujući da imamo moć da promovišemo pozitivne promene, napominjući „ljudski napredak se nikada ne kotrlja na točkovima neizbežnosti.“ Ali on nas je takođe pozvao da zapamtimo glavnu stvar – bez odmazde, već pomirenje. Ponavljam njegove reči – snažan podsetnik za sve nas: „Naš krajnji cilj mora biti stvaranje voljene zajednice.”
U duhu te vizije voljene zajednice, želim da navedem još jedan moćni tekst za koji verujem da može da pruži vodič kako najbolje odati počast tragičnim žrtvama kojih se danas sećamo. Deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008 u svom delu navodi sledeće:
„Posvećena da se suprotstavi bolnom nasleđu nedavne prošlosti u duhu pomirenja i praštanja. Posvećena da zaštiti, promovisanje i poštovanje različitosti naših ljudi.“
Neka nas sve ove reči vode.
Hvala.
