Obraćanje ambasadora Delavija na potpisivanju Memoranduma o razumevanju između Mirovnog korpusa i Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije, 6. april 2018.
Od maltene svog prvog dana na Kosovu impresioniran sam posvećenošću i upornošću volontera Mirovnog korpusa, a možda i najviše njihovom spremnošću da napuste svoje poznato okruženje u SAD-u, svoje porodice, prijatelje i kolege kako bi služili na Kosovu dvadeset i sedam meseci i sve vreme živeli u malim selima i varošima sa lokalnim porodicama domaćinima kako bi zajedno sa svojim saradnicima, nastavnicima engleskog jezika radili na podučavanju.
Posle dugogodišnjeg rada u inostranstvu, poznato mi je kako život u inostranstvu može predstavljati izazov. Ali, priznajem, nikada nisam pokušao da živim na skromnom dodatku koji dobijaju naši volonteri iz Mirovnog korpusa. Znam da su čak i ovde neki njihovi nastavnici saradnici zabrinuti zbog toga, ali oni uspavaju u tome, što je neverovatno.
Ove godine, od dvadeset i petoro volontera koji završavaju svoju službu, imamo četvoro volontera koji će svoju službu produžiti treću ili čak četvrtu godinu. Svaki od ovih volontera smatra da njihov rad nije završen i osećaju snažnu privrženost Kosovu i veruju da ima još posla da se obavi. Čester, koji je danas sa nama, je jedan od onih koji se ponovo odazvao pozivu za službu i boraviće treću godinu u Podujevu.
Naši volonteri donose entuzijazam u podučavanju engleskog jezika. Veoma je zabavno gledati objave na Fejsbuku koje objavljuje Mirovni korpus o tome šta volonteri rade sve vreme. To je jedna od mojih najomiljenijih stvari koje tražim. Kada kombinuju taj entuzijazam i tesnu saradnju sa svojim nastavnicima saradnicima, stvaraju nešto što je ponekad frustrirajući poduhvat, ali zabavan i za pamćenje. Proveo sam većinu života učeći strane jezike i znam koliko je to teško, a to što volonteri Mirovnog korpusa mogu učenje deci da učine interesantnim stvarno govori mnogo o njihovim veštinama.
Trebalo bi da kažem da sam stigao pre otprilike dve i po godine. Prvog dana pozdravio sam tadašnju predsednicu Kosova i uručio svoje akreditive. Otišao sam na festival malina, što je priča za neki drugi povod. Ali dan nakon toga, grupa volontera Mirovnog korpusa položila je zakletvu preda mnom. Za mene je bilo važno da u mojoj džetleg zemlji ustanem rano ujutro i pomognem volonterima Mirovnog korpusa da završe svoju obuku i polože zakletvu kao novozaposleni u Vladi SAD-a i u Mirovnom korpusu. To je bilo uzbudljivo iskustvo. Ne mogu to da propustim danas!
Hvala svima što ste nam se pridružili. Hvala Mirovnom korpusu na pružanju podrške Kosovu zbog toga što je to veoma važno i mislim da svaki volonter koji je bio ovde u proteklih nekoliko godina bi mogao da vam kaže da važan rad koji su obavili i koji obavljaju je zarad odnosa između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država.
Hvala najlepše.
