Obraćanje ambasadora Delavija na forumu „Govori otvoreno“, četvrtak, 29.mart
Hvala puno Petrite, gosti, hvala što ste me pozvali da učestvujem na današnjem forumu. Veoma to cenim. Često sam govorio o važnosti građanskog društva i medija u demokratskom društvu, tako da mi je veoma drago što mogu da sednem sa vama i da se uključim u razgovor o pitanjima sa kojima se trenutno suočavaju kako Kosovo tako i Sjedinjene Američke Države.
Kao što znate, Sjedinjene Američke Države i Kosovo dele posebnu istoriju i Sjedinjene Američke Države su u potpunosti posvećene tome da Kosovo bude uspešno. Često govorim o tome. Moja vlada je čak i pre nezavisnosti Kosova investirala milione dolara u ovu zemlju da pomogne u jačanju vladavine prava i demokratskog upravljanja; da olakša ekonomski rast; da podrži obrazovanje; i da obezbedi sigurnost kako unutar Kosova tako i u regionu. Naše angažovanje na Kosovu je rasprostranjeno preko američkih vladinih agencija i sprovedeno u desetine različitih sektora i projekata.
Pružamo tehničku pomoć sektoru pravosuđa, podržavamo modernizaciju i reformu energetskog sektora i svakodnevno investiramo u mala poslovanja na Kosovu i u spajanju preduzetnika. Takođe sklapamo partnerstva s građanima i opštinama širom zemlje kako bi pomogli raznim kosovskim zajednicama da zagovaraju svoje prioritete i da izgrade kapacitet lokalnih vlada da budu responzivnije prema potrebama svojih građana. Što se tiče lokalnih vlada, jedan od naših programa koji upravo sada započinjemo je inicijativa elektronske nabavke u pet većih gradova na Kosovu. Ovo će uvećati transparentnost javnih nabavki i učiniti lakše opštinama da dobiju najbolju cenu za stvari koje su im potrebne da kupe i da učine težim da ljudi potroše novac na pogrešan način.
Još jedan ključni element saradnje između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država su Kosovske bezbednosne snage. Smatram da većina vas zna da su Sjedinjene Američke Države investirale dosta vremena, napora i resursa u izgradnju sadašnjih Kosovskih bezbednosnih snaga na ovako visokom profesionalnom nivou. Savetnici SAD-a su tesno radili sa kosovskim planerima da osmisle Stratešku reformu bezbednosnog sektora koja poziva na to da Kosovo razvije svoje Oružane snage Kosova. Stvaranje Vojske Kosova je sigurno naš cilj kao i svih ostalih građana Kosova. Ali, smatramo da ovo formiranje mora da bude odrađeno na najbolji mogući način – na osnovu onoga što je navedeno u Strateškom pregledu sektora bezbednosti, u skladu sa mapom puta koja je precizirala da formiranje mora da se desi preko ustavnih promena nakon konsultacija sa svim kosovskim zajednicama. Upravo zbog toga promovišemo drugačiji pristup da stignemo tamo gde smatram da svi želimo da stignemo, a to je put preko ustavne promene.
Moja vlada je bila jasna po ovom pitanju i nastavićemo da budemo savršeno jasni povodom ovoga. Javno smo apelovali na sve na Kosovu da udahnu duboku, da uspore u pogledu ove moguće zakonodavne promene i da pokrenu ozbiljne, dobronamerne napore da za transformisanje Kosovskih bezbednosnih snaga obezbede podršku svih društvenih grupa i kosovskih zajednica. Smatramo da Vlada sigurno mora da koordiniše svoju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa kosovskim NATO partnerima i saveznicima i naravno s ostalim evropskim zemljama koje su toliko važne za budućnost Kosova. Mi smo apsolutno spremni, voljni i u stanju da i sebe same uključimo u ovaj proces.
Takođe sam rekao da razumemo frustracije povezane sa ispunjenjem ove inicijative preko ustavnog amandmana. Apsolutno saosećamo. Međutim, zabrinuti smo da bi stvaranje vojske sada, samo preko zakona, moglo da nanese štetu kosovskim odnosima sa njegovim međunarodnim partnerima, sa NATO-om itd. Ovo su odnosi koji su od vitalnog značaja za Kosovo i to su odnosi koji danas čuvaju kosovsku bezbednost koju ona ima od svoje nezavisnosti.
Sada bih želeo da se okrenem jednom drugom od naših zajedničkih prioriteta: jačanju vladavine prava i borbi protiv korupcije. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je ovo važno za Kosovo. Korupcija preti svemu na čemu ste do sada radili kao zemlja. Ona postepeno uništava poverenje i usporava evropske integracije Kosova i naravno guši ekonomski razvoj i odvraća investicije koje bi stvorile toliko potrebna radna mesta. Inostrane kompanije jednostavno ne žele da vode poslovanje na mestima gde se plaćanje mita smatra rutinskom cenom poslovanja i gde nema odgovornosti i stabilnosti koju funkcionalni sistem vladavine prava može da pruži.
Međutim korupcija nije samo plaćanje mita – ona se takođe odnosi na zloupotrebu ovlašćenja i uticaja da bi se osiguralo da prijatelji i porodica dobijaju poslove za koje možda jesu ili nisu kvalifikovani. Ne mogu da vam kažem koliko je tužno kada se čuje iznova i iznova od ljudi širom Kosova da njihova deca nemaju ovde budućnost jer veruju da su dobri poslovi zaključani u patronatskim sistemima kojima upravljaju ljudi na vlasti. Ovo nije samo tužno za one pojedince koji su van sistema, nego je to odsudni trenutak za Kosovo. Preporučujem da svako pogleda izvanredan članak objavljen u Balkan Insight koji je objavljen u decembru 2016. U članku nije reč o Kosovu, nego o Bosni. Bio je veoma interesantan i u stvari veoma tužan jer je ovaj članak naveo da mnogi zdravstveni radnici u Bosni koji su završili medicinske škole u Bosni koje plaća država imaju poteškoće da pronađu posao u Bosni i zbog toga odlaze u Nemačku da rade. Tako da imate ovo izopačeno pitanje gde bosanski poreski obveznici plaćaju da školuju lekare, medicinske sestre, tehničare, itd, a onda oni ne mogu da nađu posao u svojoj profesiji u svojoj zemlji i moraju da se upute ka Nemačkoj da bi tamo pružali medicinske usluge. I još jednom po rečima ovog članka ne mogu da nađu posao u Bosni, ali sve što znam je to što je bilo u članku Balkan Insight, a to je da ovi svršeni studenti nemaju porodične i partijske veze da dobiju posao u medicinskoj profesiji u Bosni. To je strašna okolnost za svaku zemlju i veoma mi je žao da je takva situacija u Bosni. Smatram da je veoma važno da prepoznamo izazov koji ovaj patronatski sistem predstavlja svakoj zemlji, posebno zemlji u razvoju. Ne možemo da dozvolimo da se to desi ovde.
Sa korupcijom koja kontroliše zaposlenje, Kosovo će skoro zasigurno izgubiti svoje najbolje i najpametnije ljude koji će tražiti svoje mogućnosti negde drugde. Nijedna zemlja ne može to da priušti sebi.
Razmislite o tome – ako ste javni službenik i imate slobodno upražnjeno radno mesto i znate da vaš rođak traži posao. Da li je stvarno verovatno da će vaš rođak, od svih ljudi na Kosovu, biti baš ta najbolja osoba da popuni baš to posebno radno mesto? Šanse za to su astronomski male. Ljudi koji rade u javnoj službi, koje plaćaju poreski obveznici treba da budu zaposleni na osnovu svojih kvalifikacija, svojih zasluga i svoje sposobnosti da obavljaju posao. Ne na osnovu toga koga poznaju, ne na osnovu toga sa kime su u rodbinskim vezama ili kojoj političkoj partiji pripadaju, itd. Kvalifikacije su najvažnije. Vidim mnogo mladih ljudi u publici, možda mnoge od vas brine pitanje šta će se desiti samnom kada diplomiram. Da li ću biti u mogućnosti da dobijem posao? Nadam se, nadam se da ćete dobiti posao na osnovu kvalifikacija, a ne na osnovu nečeg drugog.
Problem nepotizma i patronata uništava veru građana u vladu i sistem pravde. I uprkos istraživanju iz decembra koje pokazuje da se nedavno poverenje javnosti u sudove poboljšalo i dalje je uznemiravajuće da je manje od 25 odsto građana Kosova zadovoljno sa sudovima i da su manje od 20 odsto zadovoljni sa radom tužilaštava. To su poražavajući statistički podaci i trebalo bi da budu glasan poziv za buđenje. Kosovski sistem pravosuđa u celini mora da obavi bolji posao da zadobije poverenje građana. Mora da osigura da se procedure uopšte ne dovode u pitanje i da su sudije i tužioci upošljeni samo na osnovu svojih zasluga i da su mere koje ovi zvaničnici preduzimaju pravične i transparentne. To je jedno od tih drugih pitanja na kojima radimo sa Vladom Kosova na njenoj reformi Kancelarije disciplinskog tužioca. To je deo vlade koji sagledava navodne probleme sa sudijama i tužiocima i odlučuje o tome da li treba da budu disciplinovani ili ne. Smatramo da ova kancelarija treba da bude osnažena. Vlada Kosova se složila da ova kancelarija treba da bude osnažena i podržavamo nastojanja Ministarstva pravde da osnaži ovu kancelariju.
Drugi korak se odnosi na to šta se dešava sa pojedincima onda kada su osuđeni za krivično delo. Kada su ljudi osuđeni i izrečena im je zatvorska kazna, pravosudni sistem mora da osigura da se prema svima njima postupa pravično i jednako. Ako bi trebalo da budu u zatvoru, treba da budu u zatvoru. Ne bi trebalo da bude nikakvog specijalnog postupanja prema VIP osobama ili zatvorenicima sa političkim vezama. Naš cilj, a smatram da je to cilj većine građana Kosova, je to da se prema svima ophodi jednako u skladu sa zakonom. Bez obzira da li ste osoba koja čisti pod ili ste viši vladin zvaničnik trebalo bi da se suočite sa istim stepenom pravde, trebalo bi da se suočite sa istim posledicama zbog kršenja postojećih zakona, a onda kada se te posledice izreknu, onda one moraju i efikasno da se primene.
Drugi nacrt zakona koji podržavamo je Nacrt zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Smatramo da je ovaj zakon koji oduzima odgovornost političarima za odlaganjem kazni i daje je sudovima od suštinske važnosti. Ali uprkos očajnoj potrebi za ovim zakonom, nismo spremni da mu pružimo našu podršku po svaku cenu. Neki predloženi amandmani bi samovoljno smanjili kazne svim osuđenim kriminalcima za jednu trećinu. Smatramo da je ovo neprihvatljivo za sve one koji vrednuju pravdu i da je to ismejavanje vladavine prava. Svakako bi apelovao na izabrane kosovske zvaničnike u Skupštini da skinu sa dnevnog reda te amandmane i da usvoje zakon koji je podnelo Ministarstvo pravde i da odluku o puštanju ovih zatvorenika povere sudijama kojima ona i pripada, a ne da bude u rukama političara.
Znam da sam upravo izložio težak plan rada za našu interaktivnu debatu i hvala vam puno što ste danas izdvojili vreme za mene. Smatram da ova pitanja o kojima sam pričao i o kojima sam spreman da pričam sa vama su od vitalnog značaja za budućnost Kosova i kao predstavnici građanskog društva važno mi je da razumete naše stavove o njima. Svi imate veoma važnu ulogu u demokratiji Kosova i u razvoju budućnosti vaše zemlje. Podstakao bih vas na tu ulogu. Impresivno je šta ljudi mogu da urade kada rade zajedno. Važno je za grupe građanskog društva koje imaju slične stavove da pokušaju i da udruže snage da podrže vaše argumente. Ja sam vladin zvaničnik i moja odgovornost u mojoj zemlji je da slušam ono što narod u Sjedinjenim Američkim Državama kaže. Smatram da je poverena dužnost zvaničnika svake zemlje da radi isto i očigledno u većini leži snaga. Što više radite zajedno u građanskom društvu na pitanjima koja su vama važna, utoliko će vaši stavovi imati više odjeka.
Diskusija sa ambasadorom Delavijem na forumu „Govori otvoreno“, 29 mart, 2017
Moderator: Hvala ambasadore. Kao što sam rekao, imaćemo diskusiju u trajanju od možda nekih petnaest minuta, dvadeset najviše i želeo bih da čujemo pitanja od publike. Naravno imamo i mikrofon koji će ići unaokolo. Gersi, zamolio bih vas da ga dodate Burimu. Gersi, [usmerava Gersija kome da doda mikrofon].
Publika: Hvala puno Petrite. Zovem se Burim Ramadani i dolazim iz Centra za istraživanje bezbednosnih politika (SPRC). G. Ambasadore, naravno, želeo bih da se fokusiram na prvu tačku, prvo pitanje koje se odnosi na transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojnu misiju. Naravno, sveobuhvatni proces za ovu inicijativu ili ovaj proces nije samo neophodan, nego je takođe olakšavajući. Istovremeno, element koji ste spomenuli je izuzetno važan, barem onako kako ga ja razumem, a to je da ste spremni da se uključite u ovaj proces, u ustavne promene, ako je proces sveobuhvatniji. I to je, kako verujem tačka koja čini konsenzus u celom kosovskom društvu, uključujući ulogu građanskog društva. Mi, SPRC poslali smo dopis 15. marta tražeći od institucija da učine upravo to- a to je da proces mora da bude maksimalno sveobuhvatan. Istovremeno, kako je moguće za političke predstavnike kosovske Srbe da se uključe u ovaj proces, a da ne izgube mogućnost- na kraju krajeva- promovisanja svojih sopstvenih prava? Završetak arhitekture nacionalne bezbednosti Kosova je takođe neophodan, isto toliko koliko je neophodno očuvanje američke podrške i podrške NATO-a generalno. Tako da u jednoj rečenici- Kosovu su potrebni i vojska i američka i NATO podrška, ali da li ovaj sveobuhvatni proces ili maksimalno sveobuhvatni proces može da se dogodi unutar optimalnog roka, u okviru 2017? To je bilo istovremeno i pitanje i komentar, hvala.
Ambasador Delavi: Hvala. Da li je moguće da se ovo desi 2017? Pa, mogu da kažem vama i mladim ljudima ovde, ono što ću da kažem svima, a to je da nikada ne bi trebalo da se bavite diplomatijom ukoliko niste optimista i da je sama ideja da možete da promenite svet koristeći ništa drugo izuzev svog glasa veoma izazovna i da morate da budete optimistični da smatrate da stvarno možete to da uradite. Tako da sam ja optimista i smatram da je to odgovor na vaše pitanje. Smatram da je to moguće da se desi 2017. Pokušao sam da jasno istaknem, javno i privatno koji je naš stav. Nadam se da nisam nikoga ostavio bez sumnje, ponekad su diplomate nejasne i ja sam pokušavao da ne budem nejasan, trudio sam se da budem jasan. Nijedna druga zemlja nije podržala više razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga koliko su Sjedinjene Američke Države. Upitajte svakog pripadnika, njih 2500 u KBS i oni će vam to reći. Mi smo najveće pristalice van Kosova. Pomogli smo da se razvije plan Strateškog pregleda sektora bezbednosti, naše Ministarstvo odbrane je radilo na njemu. To je strategija da se stigne odavde do potpunih oružanih snaga. Sigurno znate, to je period od deset godina i dosta stvari mora da se dogodi i postoje standardi koji moraju da se ispune svake godine. Smatram da svi moramo da se uključimo i usmereni napor, da objasnim šta to znači? Ovaj plan je na internetu, svako može da ga pročita. Ima sedamdeset strana i razumem zašto svako ne želi da ga pročita, ali tu je.
Smatram da treba da objasnimo i ovde uključujem i sebe i ne govorim da ovo treba da se desi samo za zvaničnike kosovske vlade ili NVO ili koga god. Ja sam spreman da to učinim takođe. Da objasnim kosovskim zajednicama, šta znači imati Vojsku Kosova, vojsku koju ima svaka druga zemlja u regionu, maltene svaka zemlja na svetu. Šta to znači za njih? Smatram da možemo da se složimo, ali moramo da se uključimo u sistematsko nastojanje i to se to neće desiti preko noći, da objasnimo svim kosovskim zajednicama na Kosovu, da pokušamo i uverimo ljude da je to nešto što žele da podrže. To je ono šta ja želim. Spreman sam da posvetim svoje vreme u tom smislu i vreme mog tima u ambasadi i smatram da bi to trebalo da se desi.
Moderator: Hvala vam ambasadore. Gersi, sada Valjmir.
Publika: Ja sam Valjmir Ismailji iz “ Demokratija +“. G. ambasadore, imam pitanje u vezi sa lokalnim izborima. Nedavno smo mogli da čujemo od predsednika naše zemlje da će pokrenuti inicijativu da ne uključi političare koji su pod istragom u listama kandidata političkih partija. To je nešto što mi kao građansko društvo ističemo dosta odavno i to nikada nije poštovano. Smatrate li da će političke partije to sada poštovati ili je to samo nešto što smo navikli da slušamo, a što se ne primenjuje u praksi?
Ambasador Delavi: Radije bih vam rekao šta mislim, nego da analiziram šta će se desiti u budućnosti, jer moja kristalna lopta koja predviđa budućnost danas ne funkcioniše baš najbolje. Smatram da je svaka politička partija na Kosovu govorila o važnosti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ponekad koriste drugačiju formulaciju, ali sve su istakle da su protiv korupcije i organizovanog kriminala. Smatram da će to biti izvanredan pokazatelj te posvećenosti, ako političke partije, sve političke partije, odbiju da stave na svoje liste kandidata za izbore, za parlamentarne ili opštinske izbore, ljude pod optužnicama ili osuđene za krivična dela. Smatram da bi to pomoglo da se građani Kosova ponovo uvere, koji žele da vide čistu vladu, da političke partije više rade za njih. Svakako ću podržati svaku inicijativu koja omogućuje da ljudi koji učestvuju u izbornoj trci nisu pod optužnicama, nisu pod istragom, da nisu osuđivani ili nisu izdržali kaznu koja je izrečena osuđujućom presudom. Da li je to odgovor na vaše pitanje?
Publika: Da. U stvari ja sam zabrinut da imamo njegovu [predsednikovu] bivšu političku partiju koja je već objavila ime jednog od kandidata iz jedne od opština i to će biti osoba koja se trenutno nalazi pod istragom. Tako da imamo nešto apsolutno drugačije u praksi i nešto potpuno drugačije u teoriji tako da oni govore: “ Ne znam, to nije moj problem“ – da li će se to stvarno desiti?
Ambasador Delavi: Ne bih želeo da suviše detaljišem. Postoji problem u odnosu istraga i optužnica. U skladu sa Ustavom Kosova, nedužni ste dok se ne dokaže da ste krivi. Ono o čemu sada pričamo je postupak Vlade, govorimo o postupku političke partije. Ne bih želeo da sada od mene pokušate da apsolutno jasno odredim gde je ta jasna linija. Spreman sam da kažem da je ta jasna linija ona da kada ste optuženi za krivično delo, da onda sigurno ne bih voleo da vas vidim da izbornoj listi. Što se tiče istrage…. morao bih da razmislim o tome. Ili radije, ne moram da razmišljam o tome, ljudi na Kosovu moraju da razmisle o tome. Ja ne mogu da učinim ništa da se nešto desi ovde. Ali ponekad su ljudi pod istragom i tužilac kaže u redu, nema dokaza ili nema dovoljno dokaza. Tako da je to za mene teže pitanje i možda bi bilo bolje da je upućeno građanskom društvu, zakonodavcima, samim političkim partijama da razmisle tačno o tome gde je u stvari ta jasna linija. Za mene je doduše ta jasna linija optužnica. Optužnica i osuda su za mene jasne linije.
Moderator: Ljuljeta?
Publika: Zovem se Ljuljeta Demoli i dolazim iz Kosovskog centra za rodne studije. Upravo je za nama „Sedmica žena“ u organizaciji NDI. Želela bih da znam – zato što ste sreli puno žena koje duboko poštujete- želela bih da znam vaše mišljenje o zastupljenosti žena u rukovodstvu političkih partija. Ili na neki način, htela bih da znam, uz vaš rečnik ili argumentaciju o borbi protiv korupcije, da li će takođe biti uključeno pitanje osnaživanja žena u rukovodstvu političkih partija – koliko je god to moguće. Zato što smatramo da je svaki put slučaj da političke partije u svom rukovodstvu ili odlučivanju ne uključuju dovoljno žene, iako stalno govore da podržavaju to. Međutim kada je reč o odlučivanju ili uključivanju u rukovodstvo, onda to baš toliko i ne podržavaju. Hvala.
Ambasador Delavi: Hvala. Smatram da je Sedmica žena protekla sjajno. Smatram da smo imali dosta ljudi iz ambasade koji su posećivali različite aktivnosti. Pomogli smo finansijski tu sedmicu i to smo činili mnogo godina. Apsolutno se slažem sa vašim sentimentalnim pitanjem da treba da bude više žena u politici. Da treba da bude više žena u svakom profesionalnom polju na Kosovu. USAID ulaže dosta vremena i napora da pomogne u razvijanju programa da se unaprede izgledi žena u poslovanju, u politici i nastavićemo da to činimo jer smatramo da je suludo za zemlju da „polovina njenih igrača bude van terena“. Kosovu će biti daleko gore ako nema žene uključene u svaki profesionalni aspekt kosovskog života bez obzira da li je reč o politici, poslovanju ili nečem drugom. Svakako bi podstakao svakog da predvodi primerom. Apsolutno više žena treba da bude na višim nivoima u političkim partijama, apsolutno treba da budu donosioci odluka. Apsolutno se slažem sa time. Ovde nije reč samo o tome da se radi prava stvar, jer to je prava stvar. Činiti pravu stvar, jer će ona pomoći da se unapredi učinak političkih partija, pomoći će da se unapredi povezanost sa biračkim telom od kojeg su polovina žene. Osiguraće da žene nastave da razvijaju svoju sposobnost da zauzmu svoje pravo mesto u kosovskom društvu.
Shvatam da mi, Sjedinjene Američke Države, zemlje zapadne Evrope možda tražimo veliku promenu u tradicijama u relativno kratkom vremenskom periodu. Ali to činimo zato što smatramo da to je to toliko važno za zemlju. Kada pogledate statistike i onda vidite da samo mali procenat žena nasledi imovinu od svojih roditelja, obično svojih očeva ili da samo 19% žena ima svoju imovinu na Kosovu onda kažete, Bože, toliko još posla mora da se uradi u svakom polju. Svakako takođe u političkim partijama, vladi i građanskom društvu.
Moderator: Hvala Ljuljeta. Ako imamo studenta političkih nauka koji bi, ako imamo nekog sa političkih nauka ko bi želeo – ne, ne, ne novinarima- da postavi pitanje. Ako ne, ambasadore, pre dva dana Sprska lista je odlučila – i ovo će biti poslednje pitanje- da se vrati u kosovske institucije i Skupštinu i diskutuje se o tome da li da se prihvati demarkacija ili ne. Znate da su građani Kosova, građani jedine zemlje u Evropi koji ne mogu slobodno da se kreću u Evropskoj uniji. Da li smatrate da će povratak Srpske liste u Skupštinu Kosova vratiti na razmatranje demarkaciju i da će demarkacija biti usvojena i naravno da će ovo biti korak bliže viznoj liberalizaciji?
Ambasador Delavi: Postoji nekoliko elemenata koje želim da pomenem. Ako zaboravim neki koji je vama važan moraćete da me podsetite. Na kraju ćete znati.
Smatram da je pozitivna stvar da su se poslanici Srpske liste vratili u Skupštinu i veoma sam srećan što vidim da su se vratili. Puno puta sam rekao da oni mogu da obavljaju svoj posao, da zastupaju svoju zajednicu ako su stvarno na svojim mestima u Skupštini ili Vladi. Smatram da je veoma važno za njih da budu tamo i promovišu interese svojih zajednica od kojih su svi kosovski građani. Ovo je veoma pozitivna stvar.
Što se tiče Sporazuma o demarkaciji granice o kojem sam možda govorio suviše puno puta u prošlosti za nečiji ukus, mi smatramo da je to fer sporazum, pravičan sporazum. Stejt department je pogledao liniju koju je Vladina komisija iscrtala između Kosova i Crne Gore. Liniju koju su iscrtali je ista ona linija koja je postojala između dve države, pošto su obe bili administrativne jedinice u Jugoslaviji 1974. Pravni učenjaci ovde mogu da znaju da se Ustav Kosova upućuje na teritoriju Kosova koja je postojala kada je Kosovo bila autonomna pokrajina na dan 31. decembar 1989. godine, a poslednja promena granice je bila 1974. tako da se otuda javlja 1974. Po našem mišljenju, ta linija je postojala decenijama, vladini stručnjaci su je iscrtali sa modernom tehnologijom i GPS-om, ali to je ista linija koja je postojala dosta dugo. Svakako smatramo da bi sporazum trebalo da se usvoji. Smatramo da je to veoma važno i ne samo za to da pomogne u tome da Kosovo vrši svoju suverenost na celoj svojoj teritoriji. Važno je da postoje linije. Postoji dogovorena granična linija na primer sa Makedonijom. Ovo će omogućiti da se to desi i sa Crnom Gorom. Ali takođe je važno da se sačuvaju kosovski izvanredni odnosi sa Crnom Gorom. Crna Gora je jedan od najranijih pristalica Kosova, koja je priznala nezavisnost Kosova na samom početku. Smatram da između dve zemlje postoje sjajni odnosi i nemogućnost da se finalizuje ovaj sporazum sa Crnom Gorom je nepoželjan izvor tenzija.
Smatram da postoje mnogi drugi problemi na koje građani Kosova, parlamentarci Kosova moraju da se usredsrede i samo ću da navedem svoje uobičajene: korupcija o kojoj sam već pričao; stvaranje boljih uslova za zapošljavanje; stvaranje malih preduzeća, srednjih preduzeća koji predstavljaju pravi pogon za stvaranje poslova jer smatram da svi znamo da su sa stopom nezaposlenosti većom od 25 % poslovi ključno pitanje za Kosovo; i nastavak unapređenja odnosa sa susedima. Mislim da je ovo opširan odgovor na kratko pitanje. Što imate više poslanika u Skupštini lakše će biti da dobijete 81 glas potreban za međunarodne sporazume kao što je Sporazum o granici sa Crnom Gorom. Nadam se da će poslanici pažljivo sagledati ovo. Smatramo da je to prava linija, sporazum je dobar. Imali smo stručnjake iz Stejt departmenta koji su pogledali ovo i u stvari imamo ljude koji veoma ozbiljno gledaju na pitanja granica koje su veoma važne za nas. Imamo globalne odgovornosti. Moramo da znamo gde je svaka granica širom sveta tako da je ne pređemo slučajno i saglasili smo se sa linijom koju je povukla Komisija za demarkaciju granice. Da, vrlo je verovatno da će biti usvojen. Nadam se da će se to desiti. Nadam se da će ljudi biti u mogućnosti da glasaju za ovaj Sporazum o demarkaciji granice i pomoći svima da se krene dalje na rešavanju važnih pitanja.
Znate, kada putujem širom zemlje, razgovaram sa lokalnim zvaničnicima i uvek pitam šta mislite o ovoj kontroverzi oko Sporazuma za demarkaciju granice ili Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom? I bez izuzetaka čujem: “ To je toliko daleko od mog života kao lokalnog zvaničnika.“ Nije me briga za to. Brinem o tome kako ću da pomognemo svojim građanima da nađu posao. Kako ćemo da unapredimo izglede za poslovanje?“ i sličnim stvarima. Teme o kojima se raspravlja u Prištini, politička tema u Prištini izgleda da je ponekad u potpunosti odvojena od onoga šta građane stvarno brine. Tako da je to moj odgovor.
Moderator: Hvala ambasadore. [Okreće se prema publici] Puno vam hvala. Kao što sam vam to najavio, imali smo na raspolaganju ovih 40-tak minuta zbog mnogih važnih obaveza ambasadora. Puno vam hvala što ste bili danas ovde i hvala vam na razumevanju. [Okreće se ambasadoru], Puno vam hvala ambasadore što ste izdvojili vreme, iako ste ova dva dana bili veoma zauzeti.
