Članovi Odbora poverenika, predsedniče Thompson (Tomson), potpredsedniče Cosentino (Kosentino), predstavnici Instituta za tehnologiju Ročester (RIT), porodice, prijatelji, studenti i najvažnije diplomirani studenti Američkog univerziteta na Kosovu koji su završili svoje studije 2016. Mirëdita, dobar dan, good afternoon.
Da li ste svi srećni ? Ja se sećam…
Zadovoljstvo mi je da budem ovde danas s vama povodom 12. ceremonije uručivanja diploma diplomiranim studentima AUK-a i da odamo priznanje vašem napornom radu i dostignućima u proteklih četiri godine. Preživeli ste i uspeli, od pisanja svog prvog seminarskog rada preko svojih intenzivnih programa učenja. Stigli ste u ovaj kampus pre četiri godine iz različitih mesta i različitog porekla, a danas sedite ovde ujedinjeni- ne samo zbog toga što nosite istu svečanu akademsku odoru i kapu nego zbog iskustava koje delite. Ujedinjeni ste na osnovu časova koje ste zajedno pohađali, aktivnosti u kojima ste učestvovali i projektima koje ste osmišljavali i razvijali. Ali iznad svega, ujedinjeni ste znanjem koje ste stekli i zajedničkim ciljem koji delite, a to je da ostavite svoj pečat u svetu kao diplomirani studenti AUK-a 2016.
Istina je da AUK zauzima posebno mesto u ovoj zemlji. Svako od vas je samo jedan od otprilike hiljadu studenata koji su stekli američku diploma dok su studirali na Kosovu. Uskoro ćete postati deo mreže alumnija koja se proteže širom sveta, ali čija snaga ostaje upravo ovde u Prištini. Upravo kao i mnogi koji su hodali ovde pre vas i vi ćete biti profesori, lekari, advokati i javni službenici. Jednog dana bićete poslanici, predvodnici građanskog društva ili direktori u poslovnoj zajednici. Ovo je velika moć ove institucije – ali velika moć sa sobom nosi i veliku odgovornost i uskoro će doći i vaša ogromna odgovornost.
Danas proslavljamo koliko ste daleko stigli tokom vašeg vremena provedenog na AUK-u. Ali znam da za neke od vas, možda većinu vas, danas, nosi određenu dozu neizvesnosti. Nakon godina reda i rasporeda – predavanja u ovo vreme, završetka ovog zadatka, učenja za ispite – teško je suočiti se sa budućnošću prepunoj nepoznatog. Koji izborni predmeti da se naizmenično smenjuju u zavisnosti od posla za koji konkurišem. Kako ću priuštiti troškove školarine postaje kako ću da priuštim za kiriju? Ovo je realnost čak i za najbolje i najpametnije studente. Takođe to je i osećaj i pitanje koje mnogi ljudi širom Kosova imaju danas. Više od osam godina nakon svoje nezavisnosti kojim putem Kosovo ide? Kako će da stigne tamo?
Kao ambasador često pričam s mladim ljudima kao što ste vi. Često mogu da slušam o neizvesnostima i nesigurnostima na Kosovu koje dolaze kada imate 20 ili 30 godina. Kada ćemo biti u mogućnosti da putujemo? Zašto vlada ne predstavlja ljude kao što sam ja? Da li će biti posla?
Mogu da zamislim da su neke od tih zabrinutosti danas veoma realne za mnoge od vas. Bez obzira na to da li ste obezbedili posao ili mesto na akademskim studijama ova neizvesnost, ova nesigurnost je nažalost rasprostranjena u današnjem društvu. Takođe veoma često čujem kako se sve svodi na jedno ključno pitanje – jedno pitanje za koje se kunem da je „slon u svakoj prostoriji“ odnosno problem o kojem niko ne želi da diskutuje na Kosovu. Jedna stvar za koju svi misle da je razumeju, ali izgleda niko ne rešava: korupcija. Ima dosta problema koji su povezani s korupcijom o kojima bi mogli da pričamo danas – ali, želeo bih da vratimo razgovor ponovo na vas, diplomirane studente. 136 najboljih i najblistavijih sa Kosova koji traže da naprave razliku—a neki od vas traže posao.
Znamo da je pronalaženje posla u javnim institucijama danas veoma teško bez veza, i da je najlakši način da se pronađe posao traženje usluge preko političkog ili porodičnog uticaja. Kvalifikacije i zasluge obično nisu najvažniji faktori i mnogi poslovi u javnom sektoru se popunjavaju bez otvorenog konkursa. S druge strane, nepoklapanje između potrebnih veština potrebnih u privatnom sektoru i onih sa kojima raspolaže radna snaga i slab rast privatnog sektora ostavilo je na hiljade diplomiranih studenata u potrazi za zaposlenjem. Možemo da vidimo razgovore koji se vode u kafićima u centru Prištine i gunđamo i jadikujemo o problemima i političkom sistemu koji je toliko utvrđen da se osećamo nemoćni da napravimo promenu. To je takođe neizvesnost nacije koja se još uvek nalazi u godinama svog formiranja.
Politika na Kosovu je uzavrela- neki čak mogu i da je nazovu razdornom. Ali, trebalo bi da budemo jasni u pogledu jedne stvari – korupcija na Kosovu nije političko pitanje. Korupcija na Kosovu je društveno pitanje. To je pitanje zdravstvene zaštite, akademsko pitanje, ekonomsko pitanje. Korupcija nije samo prepreka ekonomskom razvoju ili razvoju osposobljene državne službe; prepreka je poslovima i porastu plata. Neverovatna stvar u vezi sistemske korupcije je u tome što pogađa svakog. Kada platite nešto više da biste došli do zvaničnog dokumenta, kao i svako drugi u redu iza vas. Kada vas odbiju za posao koji se u stvari i nikada nije tražio, postoje na stotine drugih kandidata baš kao i vi. Na stotine ljudi koji žele promenu, ali koji imaju na stotine različitih izgovora u pogledu toga zašto nikada neće doći do promene. Tokom mog kratkog boravka na Kosovu, imao sam prilike da ih čujem sve— politika se nikada neće promeniti; to je kultura Balkana; barem smo bolji u poređenju sa našim susedima.
Ali postoji još jedna druga stvar o kojoj čujem suviše često—“ Ne mogu da učinim ništa povodom toga.” To je izjava koja me najviše boli; jednostavna izjava neizvesnosti i nesigurnosti koja ne ide u prilog promeni vijori belu zastavu i priznaje poraz. Ali, ako uvek radite ono što ste oduvek radili, uvek ćete dobiti i ono što dobijate. Istina je da promena ne dolazi sama od sebe. I upravo u tome leži vaša velika odgovornost. Generacijo diplomiranih studenata AUK-a 2016, znam da razumete realnost i hitnu situaciju s kojom se Kosovo suočava danas. Veoma često vas zovemo liderima sutrašnjice i iskreno to mislim. Vi ste sledeća velika kosovska generacija političara, biznismena i predvodnika žena i građanskog društva. Ali morate sebe da podsetite da ste takođe ‘ izvršioci’ današnjice.
Postoje stvari koje možete učiniti i sada. Vi kao čitavo studentsko telo možete da odbijte da platite za stvari kao što su recimo ocene. Možete da odbijete da platite zakazivanje kod lekara i zdravstvenu zaštitu na koju imate pravo. I kada vidite korupciju, prijavite je. Agencija za borbu protiv korupcije treba da zna šta se dešava. Iskoristite i pričajte o tome na društvenim medijima. Već postoji hashtag u vezi toga #Ipaidabribe, koji možete da koristite.
Ali možda je čak najvažnije i to da vi možete da budete promena koju želite da vidite. Postanite vrsta stručnjaka s kojim biste vi voleli da radite u svojoj oblasti. Nemojte da budete osoba koja ima 10 poslova i 10 plata, a ne obavlja niti jedan od tih poslova. Povrh svega, ne prihvatajte da je korupcija „bogom dana“. Čuo sam da ovde postoji analogija koja opisuje da su kosovski građani dobri sprinteri, ali da nisu dobri maratonci. Vežbajte maraton. Nemojte da odustajete i prihvatite postojeće stanje stvari.
Pretpostavljam da je većina vas čula za čuvenu izreku Viktora Huga koja glasi: “Ništa nije jače od ideje čije je vreme došlo.” To je snažna poruka koja je odjekivala od francuskih revolucionara na američke lidere građanskih prava i aktiviste arapskog proleća. Ali uz dužno poštovanje svim istinskim herojima, želeo bih da dodam još jednu stvar. Društva se ne menjaju samo zbog velikih ideja. Menjaju se zbog velikih ljudi koji sprovode velike ideje. Veliki ljudi koji osmišljavaju, promovišu i sprovode promenu. Veliki ljudi koji otelotvoruju tu promenu.
Vi, diplomirani studenti AUK-a 2016. ste veliki ljudi s velikim idejama. Proveli ste četiri godine razvijajući svoje umove i istančavajući svoje veštine zarad ovog trenutka. Možete da učinite da se ta promena desi sada. U stvari, kao diplomirani studenti ovog cenjenog univerziteta, usuđujem se da kažem da mi to i očekujemo od vas. Ne, ne očekujemo od vas da pomerate planine— ali apsolutno očekujemo da „podignete prašinu“. Martin Luter King mlađi je jednom rekao: “Ako ne možete da letite, onda trčite; ako ne možete da trčite, onda hodajte; ako ne možete da hodate onda puzite. Bilo šta da radite, morate da se krećete napred.” Ova poruka se takođe odnosi kako za vas tako i za vašu zemlju. Neizvesnost će nestati, promena će doći. Kosovo će nastaviti da se kreće napred, da napreduje, ako vi nastavite da idete napred.
Generacijo svršenih studenata koji ste diplomirali na AUK-u 2016, urime, čestitam vam dan diplomiranja. Danas proslavite putovanje koje vas je dovelo do ove etape, ali sutra fokusirajte se na putovanje koje je pred vama—putovanje gde ćete postati lideri koje vi želite da vidite, a Kosovo postane zemlja u kojoj želite da živite.
Sukses. Srećno. Good luck. Računam na vas. Hvala.
