Hteo bih da govorim malo o izboru predsednika Kosova Skupštine Kosova prošlog petka. Na osnovu onoga što ja mogu da kažem, deo zemlje proslavljao je ovaj izbor, a deo zemlje ga je osuđivao. Ovo je normalno u demokratskom društvu – bez obzira na to ko bude izabran za predsednika SAD-a sledećeg novembra, mogu da vam obećam da ćete videti iste reakcije raznih kategorija američkih birača.
Međutim, ono što nije normalno u SAD-u ili drugde u Evropi jeste korišćenje političkog nasilja kao što su Molotovljevi kokteli ili suzavac kao sredstva za ometanje ili čak izbacivanje te demokratije iz koloseka. Političko nasilje je najsigurniji put za udaljavanje od one vrste budućnosti za koju ankete javnog mnjenja kažu da je većina građana Kosova zaista želi. To je put udaljavanja od važnih stvari na kojima moja ambasada radi, kao što su nezaposlenost, smanjenje korupcije i bolje integrisanje u Evropu.
Razumem zainteresovanost mnogih na Kosovu da analiziraju i tumače moje postupke. Ovde sam sada već dovoljno dugo da shvatim da mnogi ljudi veruju da iza svega u politici postoji neka skrivena priča ili možda čak zavera. Ja puno pričam o politici i o važnosti Skupštine. Zbog čega? Dozvolite mi da vam kažem šta je moja skrivena motivacija.
Moja motivacija potiče od jedne proste činjenice. U svojoj kratkoj istoriji kao nezavisna zemlja Kosovo je imalo tačno jedne nacionalne izbore čiji rezultati su protumačeni kao slobodni i pošteni kako ovde tako i u inostranstvu; to su bili izbori za Skupštinu 2014. godine. Da li je ovo velika stvar? Da, jeste velika stvar. Ima mnogo zemalja u svetu koje su decenijama nezavisne, a koje ne mogu reći da su imale makar jedne poštene izbore.
Kosovski izbori 2014. godine bili su prekretnica; doveli su do formiranja Skupštine koja je legitimna prema svim prihvatljivim definicijama jer su je formirali birači na poštenim izborima. A tih 120 ljudi koje ste izabrali u tu Skupštinu imaju i pravo i obavezu da obave posao za koji ste ih vi angažovali da ga rade. Suverena, demokratski izabrana vlast – bez obzira na političku stranku ili koaliciju – ima pravo i obavezu da vrši vlast u okviru sopstvenih zakona i Ustava. I kada to radi, njeno postupanje je legitimno, jer počiva na volji naroda iskazanoj na slobodnim i poštenim izborima. Možete se slagati ili neslagati sa ishodom, igrati na ulici ili vikati kako želite da “izbacite neradnike napolje”, ali nijednom od ovih reakcija ne menja se demokratski legitimitet Skupštine.
U kosovskom sistemu demokratske vlasti najveća ovlašćenja ima Skupština; ona imenuje vladajuću koaliciju; imenuje predsednika; bira sudije Ustavnog suda; i, naravno, donosi zakone. Skupština je stvarni izraz kosovske demokratije.
Da li ću obećati da ću potpomagati svaki postupak koji Skupština preduzme? Ne, neću. Ali ću se, bez obzira na to, udružiti sa Skupštinom, jer ona otelotvoruje kosovsku demokratiju i njegovu budućnost.
A međunarodna zajednica, ali mnogo važnije od toga ljudi na Kosovu, ne bi trebalo da budu spremni da dopuste da demokratija iščezne bez borbe. Jer ukoliko postoji išta gore od demokratskog parlamenta koji donosi odluke koje vam se ne dopadaju, to je anti-demokratski parlament.
