Ovde smo večeras da pozdravimo Tomasa Melija, novog pomoćnika administratora USAID-a za naš deo sveta. Smatram da sama činjenica da je odlučio da dođe na Kosovo na svom prvom putovanju u inostranstvo na njegovoj novoj funkciji pokazuje važnost odnosa između SAD-a i Kosova kao i ključnu ulogu koju je USAID imao i nastavlja da ima u privrednom i političkom razvoju Kosova.
Zamoliću Toma da vam se obrati za koji minut, ali pre toga želeo bih da iskoristim priliku vašeg prisustva ovde večeras da ukratko kažem nešto više o mogućnosti koju mnogi od vas imaju da ponovo započnu politički dijalog na Kosovu nakon izbora predsednika prošlog petka u Skupštini.
Odsustvo suzavca ove sedmicepružilo mi je mogućnost da razmislim o tome kako i zašto sam proveo toliko javnog vremena baveći se Skupštinom. O tome sam započeo da govorim sinoć s velikom grupom alumnija programa razmene ambasade SAD-a ihteo bih takođe da nešto od toga podelim i sa vama.
Moja zabrinutost za Skupštinu proističe iz jedne jednostavne činjenice. U svojoj kratkoj istoriji kao nezavisna zemlja, Kosovo je imalo tačno jedne nacionalne izbore čiji su rezultati bili protumačeni kako ovde tako i u inostranstvu kao slobodni i pravični; to su bili izbori za Skupštinu 2014. Da li je ovo važna stvar? Da, jeste važna stvar. Ima mnogo zemalja u svetu koje su nezavisne decenijama i koje ne mogu da kažu da suimale barem jedne pravične izbore.
Kosovski izbori 2014. su bili prekretnica;konstituisali su Skupštinu koja je legitimna na osnovu svakerazumne definicije jer je bila formirana od strane birača na pravičnim izborima. Tih 120 ljudi koje ste izabrali da budu poslanici u Skupštini imaju i pravo i obavezu za završe svoj posao za koji ste ih uposlili da obave. Suverena, demokratski izabrana vlada—bez obzira o kojoj političkoj partiji ili koaliciji je reč – ima pravo i odgovornost da upravlja unutar okvira sopstvenih zakona i ustava i kada to čini, njene radnje su legitimne jer proističu iz volje ljudi koja je izražena tokom slobodnih i pravičnih izbora. Neko se može složiti ili ne složiti sa ishodom, slaviti i igrati na ulicama ili uzvikivati da žele da izbace “neradnike napolje“, ali nijedna reakcija ne menja demokratski legitimitet Skupštine.
U kosovskom sistemu demokratske uprave, većina ovlašćenja odnosno moći dolazi iz Skupštine; ona imenuje vladajuću koaliciju; imenuje predsednika; bira sudije Ustavnog suda;i naravno usvaja zakone. Skupština je praktični izraz kosovske demokratije. Stoga, napad na Skupštinu jeefektivno napad na kosovsku demokratiju.
Da liobećavam da ću podržati svaku radnju koja Skupština preduzme? Ne, neću. Siguran sam da se neću složiti s nekim budućim odlukama koje Skupština donese.Nema sumnje da se dovoljno često ne slažem s mojim sopstvenim Kongresom, međutim podržaću rad Skupštine jer ona otelotvoruje demokratiju Kosovai shodno tome njegovu budućnost.
Neki od nas u međunarodnoj zajednici, ali što je daleko važnije narod Kosova, ne bi trebalo da budu spremni da dopuste da demokratija nestane bez borbe. Jer ako postoji nešto gore od demokratskog parlamenta koji donosi odluke koje vam se ne sviđaju, onda je toonaj antidemokratski.
Na osnovu onoga što je usledilo nakon aktivnosti u Skupštini prošlog petka, činimi se da je došlo do prekida ili možda čak i vakuuma. Izgleda da se narod pita šta će se desiti sledeće. Podstičem sve ovde da pokušaju da ispune taj vakuum sa novom posvećenošću da se fokus ponovo usmeri radije na ono što je uistinu potrebno narodu Kosova, posebno u pogledu privrede i vladavine prava, nego na politiku. Pokušajte da doprete širom celog spektra do vaših oponenata. Predložite nove načine rada jedni s drugima. Pokušajte da se sa načina sukobljavanja usmerite na način rešavanja problema.
Vlade i društva retko dobiju šansu da promene ono što se desilo. Mislim da sada imate priliku i nadam se da ćete je zgrabiti. Kosovski izazovi se neće rešiti sve dok ljudi kao vi ne počnu da preduzimaju aktivne korake da ih reše.
Rekavši to, silazim s ove improvizovane govornice i zamoliću g. Melija da nam se obrati sa par reči.
