Obraćanje zamenice šefa Misije Hajlend povodom Međunarodnog dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama, 28. april 2017.
Dobro jutro. Stvarno je privilegija biti ovde i govoriti o temi koja mi je toliko važna.
Kosovo se danas pridružuje zemljama širom sveta u podsticanju inkluzije žena i devojčica da studiraju i grade karijere u oblasti informaciono-telekomunikacionih tehnologija. Ovo je prikladno i hitno pitanje u Sjedinjenim Američkim Državama isto kao i ovde na Kosovu.
Znamo da se devojčice suviše često odvraćaju od matematike i inženjerstva i takozvanih teških naučnih disciplina ne zbog toga što nemaju veštine ili želju, nego jednostavno zbog svoje rodne pripadnosti.
To možda nije uvek namerni akt diskriminacije, ali na kraju, efekat je ipak isti. Ne samo u sprečavanju devojčica da zakorače u svet ovih oblasti, nego i u slanju im poruka da su im neke stvari jednostavno van domašaja. To sužava njihov svet prilika u trenutku u njihovom životu kada bi mašta i težnje trebalo da budu neograničene.
Ovo smanjenje samopouzdanje potrebno za istraživanje i hrabrost da se preuzme rizik i pokuša nešto nepoznato, čak i nešto gde bi mogli da pogrešite.
Današnji dan se delom odnosi na to da pokažemo devojčicama širom Kosova i širom sveta da je im je otvoren svaki put i da ništa nije van njihovog domašaja.
Pre nekoliko sedmica, nekoliko mojih kolega posetili su neverovatan Bonevet prostor za stvaranje u Đakovici i Vlaznime nadam se da mi nećete zameriti što ću vas citirati!
Rekli ste mojim kolegama: “ Krajnji cilj nije da dobijemo više inženjera… istinski cilj je da pomognemo ovoj deci da otkriju svoje sopstvene sposobnosti.”
To je veoma snažna ideja, jer deca toliko lako pokupe svaki signal koji im pošaljemo o tome u šta mi verujemo da su ona sve sposobna. Veoma je važno da ne stvorimo samo mogućnost devojčicama da vide šta mogu da učine, nego i da na njima insistiramo.
Ove godine po prvi put, Kosovo šalje dve predstavnice u Sjedinjene Američke Države na Forčun- Stejt department globalni program mentorstva za žene. Dve uistinu impresivne žene, jedan od kojih je Hana Ćerimi je suosnivač Digitalne škole na Kosovu i naravno njen suosnivač Darsej Riza je danas ovde takođe.
Kada su Hana i Darsaj započeli školu, oni su je naravno omogućili dostupnom i za dečake i devojčice…ali suviše često devojčice nisu došle – jer ih njihovi roditelji nisu puštale u školu.
Hana nam je rekla da su morali da lobiraju i ubeđuju. Učinili su da uključivanje žena bude sastavni deo škole. Ukratko, oni su insistirali.
Ona je pravi uzor onoga šta žene mogu da ostvare u karijerama informaciono-komunikacionih tehnologija i kako mogu da budu mentor i ohrabruju druge.
U Ambasadi i USAID-u mi smo posvećeni da budemo puni partneri u ovom nastojanju takođe. Udružili smo snage sa lokalnim ICT kompanijama da prošire svoje operativne aktivnosti i negujemo održivost ICT kompanija da upošljavaju, osposobljavaju i unapređuju žene.
Preko inicijativa kao što su Program USAID-a pod nazivom “Žene u radu preko interneta” pronalazimo nove načine da podstaknemo devojčice i žene da krenu za mogućnostima u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici.
Zbog toga što takođe postoje ekonomske implikacije: projekcije širom sveta pokazuju stalno opadanje kvalifikovanih ICT profesionalaca. U zemlji sa viskom stopom nezaposlenosti mladih i ženama koje nisu dovoljno zastupljene u radnoj snazi bila bi ludost da se ne iskoristi takav zahtev sa veštom ICT radnom snagom.
Toliko toga još mora da se uradi i trebaće više od inicijativa praktične politike da se stigne do tamo.
Na roditeljima, nastavnicima i direktorima školama je da osiguraju da deca imaju mogućnost da uče ono što izaberu.
Na muškarcima i ženama u ICT poljima je da odvoje svoje vreme da budu mentori i zagovarači i da dele svoja iskustva – čak i svoje prepreke – sa devojkama koje koračaju svojim prvim koracima na tom putu.
I ono što je najvažnije, ovde je reč o svima nama da osiguramo da naša deca znaju da je dobra, dobra stvar da forsiraju sebe, da budu oni koji rešavaju probleme i da čak ponekad i omanu dok preuzimaju razumljive rizike. Taj neuspeh je učitelj i prilika i ne treba se toga stideti.
Razgovarala sam sa svojom koleginicom koja radi u IT odseku ambasade o njenim iskustvima u Stejt departmentu i kao nastavnici matematike pre toga. Rekla je: najteža stvar je ponekad biti jedina žena u prostoriji, znajući da će se tvoje sposobnosti dovoditi u pitanje samo zbog tvoje rodne pripadnosti.
Moraćemo svi da činimo daleko više od toga i veliko mi je zadovoljstvo da vidim da Kosovo takođe prepoznaje ovaj problem kao prioritet.
Tako da, hajde da svi radimo zajedno da osiguramo da su svi putevi otvoreni kosovskim kćerima i da svaka devojčica na Kosovu ima korist od čitavog spektra raznolikih mogućnosti.
