Napomene ambasadora Delavija na Konferenciju o imovinskim pravima žena na Kosovu
Ministarko Hodža, sudijo Rama, zamenici ministra, uvažene kolege. Hvala vam na današnjem gostoprimstvu. Zahvaljujem vam se na vašem neverovatnom predvodništvu na ovom pitanju, uključujući i važno novo zakonodavstvo koje ćete podneti početkom narednog meseca.
Napredak u pogledu imovinskih prava žena je jedan od mojih prioriteta u samom vrhu i nešto što mi je veoma važno, tako da mi ja zadovoljstvo što mogu da se obratim svima vama danas ovde.
Ali, ova tema prethodi mnogim suštinskim pitanjima koja su nam važna: unapređivanje ekonomskog položaja žena, socijalne inkluzije, ljudskih prava, vladavine prava, da ne pominjemo ekonomski oporavak Kosova. Obim do kojeg su žene u mogućnosti da napreduju u kosovskom ekonomskom sistemu vidim kao pokazatelj ekonomskog razvoja Kosova kao celine.
I kad vidimo da samo 4% žena na Kosovu je u stanju da nasledi imovnu, da samo 19% poseduju zemlju, onda znamo da imamo veoma težak posao.
Naravno ovo pitanje je daleko lične prirode da bi bilo samo prosta stvar statistike.
Moje osoblje mi je ispričalo priču o jednoj ženi sa Kosova iz našeg tima koja je uspešno kupila imovinu, da bi onda u lokalnoj opštinskoj kancelariji bila snažno obeshrabrivana da upiše pravo svojine na svoje ime na tu istu imovinu. Službenik se raspravljao sa njom oko njenih prava i pokušao je iznova i iznova da je ubedi da ne završi proces registracije. Ironično, njegovi argumenti su bili da će jednog dana naslediti imovinu od svog oca i da zbog toga jednostavno nema potrebe da sama stiče zemlju.
Imala je sreće. Znala je svoja prava i držala se istih. Međutim, ne možemo da tražimo od svake žene na Kosovu da prođe kroz takvu vrstu kazne ili testa strpljenja.
Ovo nije bio neuspeh zakona. Kosovo već ima dobre zakone o knjigama koji garantuju ženama jednak pristup imovinskim pravima i pohvaljujem vas na tome. Međutim, smatram da smo svi uznemireni stepenom kojim se ovi zakoni još uvek dosledno ne primenjuju.
Na neki način, ovo bi bilo lakše kada bi problem jednostavno iziskivao ispravku u zakonu, ali je ovo nešto daleko dublje. Dublje zbog prava na posedovanje i prava na nasleđivanje, a to nisu sekundarne ekonomske koristi. Ovo su osnovna ljudska prava, od suštinske važnosti za ravnopravnost i osnaživanje.
Ovo nije samo važno za žene Kosova, nego i za sve građane Kosova. Znamo da kada su žene osnažene da one učestvuju efikasnije u svojim zajednicama, ekonomiji i u građanskom i političkom diskursu. Kada žene imaju jači glas, onda je više verovatno da će lokalne institucije, institucije u zajednici biti responzivne na potrebe zajednice u celini.
Ustinu, možda je ovo nacionalno pitanje, ali je na svakoj opštini, svakoj zajednici i svakoj porodici da promeni status kvo.
U julu ove godine, posetio sam Vitinu kako bi objavio početak nacionalne kampanje Programa imovinskih prava USAID-a o aktivnostima na lokalnom nivou, nivou zajednica. Ove aktivnosti su usmerene na promovisanje promena u društvenim stavovima i ponašanjima koji još uvek čine prepreku mogućnostima žena da slobodno ostvare svoja imovinska prava.
Ovo je počelo kao medijska kampanja sa nizom televizijskih i radio spotova koji podržavaju prava žena da poseduju i koriste imovinu.
Druga faza nacionalne kampanje počela je ovog leta, uključujući bilborde, događaje iskoraka ka zajednici, pozorišne izvedbe interaktivnog pozorišta i aktivnosti na terenu usmerene ka mladima.
Ovi programi u zajednici, zajedno sa inicijativama na nivou praktične politike kao što je skorašnji razvoj Nacionalne strategije o imovinskim pravima su od suštinske važnosti da se okončaju neformalne prakse izostavljanja žena sa spiska zakonitih naslednika što ih sprečava da učestvuju u ostavinskom postupku, primoravajući žene da se odreknu svojih imovinskih prava u korist muških naslednika ili sprečavajući ih da registruju ili prenesu imovinu koju su stekle.
Prijatelji, ovo mora da prestane.
Ovo ne poručujem samo ja. Ovo čujem u mojim razgovorima sa liderima zajednica, vlasnicima preduzeća i grupama građanskog društva širom Kosova.
Uzgred, znamo da su prava zagarantovana ženama Ustavom Kosova i Zakonom o nasleđivanju. Tako da po meni vrlo jednostavno, poštovanje i zagovaranje ovih prava se odnosi na kosovsku sposobnost da poštuje vladavinu prava.
I kao što sam napomenuo pre dve sedmice na Ekonomkom forumu žena, neuspeh u napretku po tim pitanjima jednostavno narušavaju sposobnost Kosova da ojača svoje ekonomske tržište, izgradi prosperitet i što je najvažnije, prenese to na narednu generaciju.
Dokazi širom sveta jasno pokazuju da veće učešće žena u ekonomiji zemlje predstavlja veći udeo u onome što vodi većem prosperitetu. Znamo duboko u sebi da je to istina i znamo da isključivanje žena iz mogućnosti i napretka ne sme da se nastavi.
Znate u mojoj zemlji, prošlo je više od veka od trenutka nezavisnosti i prava žena da glasaju. Čak i sada, skoro jedan vek nakon ove kritične prekretnice i dalje imamo puno posla da obavimo.
Svaka zemlja, svaka zajednica. Međutim, Kosovo jednostavno ne može da priušti da ne napreduju. I to mora da se desi uskoro.
Znam da mnogi od vas rade naporno da donesu pravu promenu, da ukinu prepreke za punu primenu imovinskih prava žena i ponosni smo što smo partneri sa vama.
Kao što je predsednik Obama rekao: “ Najbolji pokazatelj o tome da li će se zemlja razviti ili ne je taj kako se ona ophodi prema svojim ženama.”
Zahvaljujem vam na vašim naporima i znam da zajedno možemo više i bolje. I moramo da učinimo više i bolje.
