Intervju zamenika pomoćnika državnog sekretara Jia za Glas Amerike, 25 oktobar 2017.
Glas Amerike Koja je svrha Vaše posete regionu?
ZPDS Ji: Pre svega hvala na ovoj prilici. Svrha mog dolaska u region je da posetim Prištinu i Beograd i da se sastanem sa liderima obe vlade, da se sastanem sa poslanicima skupštine, sa građanskim društvom i članovima opozicije u obe zemlje. To je deo mojih uobičajenih putovanja kako bih bio u toku sa situacijom u obe zemlje i u regionu. Takođe sam imao priliku da juče govorim na Ekonomskom samitu u Beogradu.
Glas Amerike: Kosovska krhka vlada susreće se sa obeshrabrujućim izazovima i mora da se pozabavi osetljivim pitanjima. Među tim pitanjima je i demarkacija granice sa Crnom Gorom. Novi premijer Haradinaj se u prošlosti protivio sporazumu. Da li postoji izlaz iz ove situacije bez usvajanja sporazuma u Skupštini?
ZPDS Ji: Želim prvo da kažem da se Kosovo susreće sa brojnim važnim mogućnostima koje može da realizuje u narednoj godini pa čak i ranije. Jedna od tih mogućnosti je Sporazum o demarkaciji granice koje je Kosovo već potpisalo sa Crnom Gorom. Ono što znamo od naših kolega iz Evropske unije je to da će Sporazum o demarkaciji granice, onda kada budu bio ratifikovan, odblokirati put Kosova ka bezviznom putovanju unutar Evropske unije. Verujemo da je ovo izuzetno važno za građane Kosova, da im se pokaže da su deo Evrope, da nisu izolovani i da su dobrodošli u Evropu i smatram da će to pružiti dosta nade, dosta ohrabrenja onima kako u Vladi tako i van nje da se isplatio posao koji obavljaju, reforme koje čine i teške odluke koje donose. Podstičemo Vladu Kosova da iskoristi ovu šansu tamo gde prethodna vlada nije bila u stanju da iskoristi priliku da ratifikuje u Skupštini sporazum i da nakon toga uz saglasnost Evropske unije uživa u olakšicama bezviznog putovanja. Verujmo da je to moguće. Želim da kažem da razumemo da su sporazumi kao ovaj, pitanja koja uključuju granice, odnosi sa susedima ponekad komplikovani. Međutim, smatramo da je pre svega neophodno da građani shvate šta će oni dobiti – kako će njima u njihovom svakodnevnom životu koristiti da takav sporazum bude ratifikovan i da nakon toga imaju bezvizno putovanje. Takođe je važno za lidere ove zemlje da preuzmu odgovornost, da pokažu liderstvo neophodno da se dobije potrebna većina u Skupštini da se ratifikuje Sporazum. Verujem da je u pitanju kombinacija javne svesti, što je naravno odgovornost lidera, ali takođe i medija, političara, poslanika u Skupštini da osiguraju da javnost razume šta se dobija, a šta gubi. Stoga da lideri preuzmu odgovornost kao izabrani predstavnici naroda.
Glas Amerike: Kosovo je ušlo u novu fazu pregovara sa Srbijom. Kosovski lideri su zatražili da Sjedinjene Američke Države preuzmu veću ulogu. Evropska unija je do sada imala vodeću ulogu. Da li očekujemo ikakve promene? Da li će Sjedinjene Američke Države biti aktivnije uključene u Dijalog?
ZPDS Ji: Pre svega, počastvovani smo što smo partneri Kosovu i Srbiji i ostalim zemljama u ovom regionu. Smatramo da je to u našim obostranim interesima- kako zemalja u regionu tako i Sjedinjenih Američkih Država. Za Sjedinjene Američke Države je važno da je Evropa u miru, stabilna i prosperitetna. Kada je Evropa u miru, stabilna i prosperitetna, onda su uglavnom i Sjedinjene Američke Države. Tako da su naše sudbine povezane. Naša bezbednost je povezana. Naša privreda je povezana na razne načine. Upravo zbog toga smatramo da je za nas važno da učestvujemo i da doprinesemo pitanjima u Evropi uključujući i Zapadni Balkan. Veoma sam srećan što mogu da kažem da Vlada Sjedinjenih Američkih Država ostaje posvećena tome da pomaže zemljama Zapadnog Balkana u rešavanju problema s kojima se suočavaju, da ostvare dalji napredak u svojoj integraciji u evropske i evroatlantske institucije, uključujući Evropsku uniju. Onim zemljama koje žele da se pridruže NATO-u, koje su u stanju da se pridruže NATO-u, želimo da pomognemo da ostvare taj cilj. Već smo imali neposrednu ulogu u mnogim inicijativama u Evropi. To se uvek baš i ne zna jer se diplomatija po svojoj prirodi uvek ne reklamira, ali već prihvatamo prilično čvrstu ulogu u Dijalogu između Srbije i Kosova uz saglasnost Evropske unije koja naravno predvodi Dijalog, tako da je funkcija olakšavanja dijaloga primarno stvar Evropske unije, ali tamo smo od samog početka. Naša namera je da ostanemo tamo koliko god dugo Evropska unija želi da ostanemo i za sada Evropska unija nas želi. I naravno, dokle god obe strane, Srbija i Kosovo žele da učestvujemo. Mi ćemo uraditi svoj deo. Smatramo da je to partnerstvo između EU i SAD-a, Kosova i Srbije. Odgovornost je na svim stranama i mi ćemo ispuniti svoje obaveze.
Glas Amerike: Sjedinjene Američke Države su pozvale Kosovo da se uzdrži od stvaranja vojske bez prethodne ustavne izmene. Ljudi kažu da dok Rusija naoružava Srbiju, Kosovu se u osnovi govori da ne može da formira vojsku i da mora da čeka saglasnost Beograda. Šta je vaš odgovor na takvu kritiku?
ZPDS Ji: Prvo, smatram da kada pogledate celokupnu sliku kosovske bezbednosti, da Kosovo po našem mišljenju ima posvećenost međunarodne zajednice, NATO-a, ostalih zemalja koje su partneri NATO-a da pomognu da se održi stabilnost i bezbednost ovde na Kosovu. Imamo KFOR, mirovne snage predvođene NATO-om koji je ovde već dugi niz godina i ima nameru da ostane sve dok više ne bude bio potreban i nadamo se da će to biti pre ranije, nego kasnije. Sigurno je da ima napretka, broj pripadnika KFOR-a je smanjen, ali i dalje postoji potreba za njegovim prisustvom. Prvu poruku koju želim da pošaljem je ta da je međunarodna zajednica jasno posvećena kosovskoj bezbednosti. Kosovu ne preti opasnost da ga okupira ili napadne druga zemlja. Kosovu ne preti neka vrsta većeg bezbednosnog rizika koje predstavlja pretnju po njegovu nacionalnu bezbednost.
Rekavši to, želim da kažem da je moja druga poruka ta da podržavamo pravo Kosova da ima vojsku. Svaka zemlja koja je suverena i ima odgovornost nacionalne bezbednosti u očuvanju svojih granica, u učestvovanju u međunarodnim operacijama traženja i spašavanja, humanitarnim operacijama ili drugim inicijativama, treba da ima neku vrstu vojske ili oružane snage. Međutim, naše jako uverenje kao i naša poruka koja je bila dosledna Vladi Kosova već određeni period, dugi niz godina, je ta da postoji proces transformacije bezbednosnih snaga u vojsku. Proces oko kojeg smo se složili, oko kojeg smatramo da smo se složili sa Vladom. Taj proces uključuje usvajanje ustavnog amandmana kako bi se jasno pokazalo da je do ove transformacije došlo na institucionalni i pravni način i na način koji je potpuno transparentan, koji ima podršku svih glavnih interesnih strana. Zalažemo se i verujemo da se Vlada Kosova slaže sa nama da interesne strane uključuju sve glavne političke partije na Kosovu, uključujući i manjinske srpske partije. Tako da bi najbolji i najprikladniji način da se legalno transformišu bezbednosne snage u vojsku bio preko ustavnog amandmana. Svi partneri, svi prijatelji Kosova mogu da vide pa čak i ohrabre sve strane koje imaju interes u bezbednosti Kosova da mogu učestvuju, da mogu izraze svoje stavove i da diskutuju u Skupštini. Smatram da bi usvajanje ovog amandmana bio najbolji način da se osigura legitimitet ovog procesa transformacije.
Kada kažemo da podržavamo vojsku, transformaciju bezbednosnih snaga u vojsku, to ne znači da smatramo da bi to trebalo da se desi proizvoljno ili bez odgovarajućih prethodnih koraka. Smatramo da treba da postoji ustavni amandman. Isto tako, verujemo da ne bi trebalo da postoji stalni, bilo koji veto treće strane, treće zemlje ili bilo koje strane. Trebalo bi da postoji razumevanje i naš stav je da ukoliko Vlada čini sve što je moguće da ubedi sve interesne strane da bi trebalo da podrže ovu transformaciju i ako nakon ove dobre volje održivi napor nije moguć, da bi onda trebalo da se uzmu u razmatranje druge opcije osim ustavnog amandmana. Ali do toga još nismo stigli jer verujemo da Vlada treba da učini ono što je neophodno da pokaže da je učinila iskorak ka svim stranama, uključujući manjinske Srbe, da ih ubedi da je to u njihovom interesu takođe, da je u interesu cele zemlje i svih strana da dođe do te transformacije.
Glas Amerike : Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu je već formiran. Šta se dešava s njime i da li očekujemo optužnice ove godine?
ZPDS Li: Snažno podržavamo potpunu integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu i zatvaranje poglavlja kosovske prošlosti koja su i dalje otvorena. Verujemo da Specijalizovana veća predstavljaju način da se zatvori ovo poglavlje, ovo bolno poglavlje u kosovskoj prošlosti. To je apsolutno neophodno i pozdravljamo one lidere na Kosovu koji su bili u stanju da preko zakona, preko ustavnih amandmana uspostave Specijalizovana veća. Veoma snažno podržavamo ulogu Specijalizovanih veća. Mi i Evropska unija, posebno Evropska unija, pružamo resurse kako bi mu pomogli da obavlja svoj posao. Nastavljamo da ga podržavamo. Nije na Americi, nije niti na jednoj evropskoj vladi da odluči o tome da li će biti optužnice ove ili naredne godine ili da li će biti ikakvih optužnica. Na tužiocima unutar Specijalizovanih veća je da donesu takvu odluku, na predstavnicima pravosuđa je da donesu takvu odluku.
Međutim ono što mogu da kažem je to da verujemo da je važno za sve lidere na Kosovu da nastave da podržavaju instituciju i funkcionisanje institucije, da ona ima neophodno okruženje u kojem može da radi, da ima neophodnu političku podršku tako da svi kosovski građani razumeju da je ovo nešto što svako kako unutar i tako i van Kosova želi da vidi da ima uspeha i da se završi to je pre moguće.
Glas Amerike: Pre nego što ste došli u Prištinu bili ste u Beogradu gde ste izjavili da Srbija ne može da sedi na dve stolice, posebno ako su te dve stolice previše udaljene. Da li je ovo znak menjanja spoljnje politike Sjedinjenih Američkih Država koja će primeniti veći pritisak na Srbiju da ubuduće bira države?
ZPDS Li: Ono što sam ja rekao na mom nesavršenom srpskom jeziku bila je stara srpska poslovica da se ne može sedeti na dve stolice istovremeno. Moguće je sedeti na dve stolice, ali je veoma teško. Stvar je u tome da je za zemlju, kao Srbiju, ili bilo koju drugu zemlju koja pokušava da se pridruži Evropskoj uniji ili NATO-u ili bilo kojoj drugoj organizaciji važno da bude u potpunosti posvećena tom cilju. Ne samo da tu posvećenost iskaže rečima nego da je pokaže delima, merama, investiranjem resursa i investiranjem vremena. I smatram da Kosovo mora da donese slične odluke. Da li je Kosovo sto odsto posvećeno normalizaciji odnosa sa Srbijom ili sto odsto posvećeno pridruživanju Evropskoj uniji? Sve vlade se susreću sa ovakvim vrstama izbora.
Moja poruka Srbiji je bila da ukoliko radi na pridruživanju Evropskoj uniji, da onda mora da usmeri svoju pažnju na neophodne reforme, neophodne korake kako bi se integrisala u Evropsku uniju. To je izuzetno teško kao što znate gledajući ostale zemlje koje su učinile taj korak, bez obzira da li je to Hrvatska, Slovenija ili ranije zemlje Centralne Evrope. Izuzetno teške i skupe političke odluke i koraci moraju da se preduzmu. I ukoliko postoje zemlje, strane ili organizacije koje se protive tom koraku- ukoliko postoje zemlje koje ima drugačiju viziju za Srbiju ili druge zemlje koje pokušavaju da se pridruže Evropskoj uniji, onda je važno da se ne bude suviše tesno privržen tim zemljama. Vrlo je važno ne pokušavati zadovoljiti obe strane, jer posledica činjenja toga jeste da postoji zbunjenost u javnosti o tome da li je u pitanju jedan ili drugi pravac. To usporava proces, tako da ukoliko pokušavate da sedite na obe stolice, ukoliko pokušavate da zadovoljite jednu zemlju koja se protivi pridruživanju i ostale zemlje koje to podržavaju, onda će to biti mnogo manje efikasnije.
Mi se ne protivimo Rusiji da na primer ima veze sa Srbijom. Naravno, Rusija će uvek imati odnose sa Srbijom. Svoje istorijske, kulturne, verske veze, energetske i ekonomske veze. Mi se ne protivimo tome. Kao i što Sjedinjene Američke Države imaju veze sa Rusijom. Imamo trgovinske veze, imamo političku saradnju. Naš stav je da su naši interesi slični ruskim. Radićemo sa Rusijom. Možda u borbi protiv terorizma u Siriji. Tu su i ostale oblasti gde želimo da radimo sa Rusijom. Želimo takođe da Srbija bude u mogućnosti da radi sa Rusijom gde su njihovi interesi isti. Međutim, takođe verujemo da tamo gde se naši interesi ne preklapaju, gde u stvari pokušavamo da uradimo različite stvari, gde su naše vizije veoma drugačije da onda mi, Sjedinjene Američke Države, moramo da zastupamo svoje interese, svoje vrednosti i one naših saveznika. Naše preporuke, i naravno to je izbor Srbije, to je srpski izbor – Srbija je suverena država, ona donosi sama odluke – ali naš savet Srbiji, kao i Kosovu je taj da i Kosovo i Srbija moraju veoma jasno da odrede šta su im prioriteti i javne politike tako da oni kojima pokušavaju da se pridruže bez obzira da je li to EU ili NATO razumeju da je to strateški izbor Srbije ili u slučaju Kosova da je to izbor Kosova, da se pridruži, integriše. Tako da nema dileme, nema zbunjenosti. To je najbrži način. Možete da sedite na dve stolice i verovatno stignete do istog odredišta, ali to je mnogo sporije.
Glas Amerike: G. Ji, pitanje za Vas u vezi Albanije. Bivši ministar unutrašnjih poslova je optužen za povezanost sa grupom koja je krijumčarila drogu? Šta mislite o načinu na koji se vodi ovaj slučaj?
ZPDS Ji: Dozvolite mi da kažem da kada je reč o Albaniji da smo veoma zadovoljni napretkom koji je Albanija ostvarila i veoma smo srećni što su Sjedinjene Američke Države bile u stanju da doprinesu reformama u Albaniji u oblasti reforme pravosuđa. Zajedno sa Evropskom unijom, Sjedinjene Američke Države su pomogle Albaniji da usvoji zakonske propise, usvoji amandmane na svoj ustav kako bi ojačala pravosuđe. To je zbog toga što to nije samo važno za vladavinu prava u Albaniji i situaciju za njene građane, nego je to jedan od neophodnih elemenata, jedna od neophodnih reformi za Albaniju da se pridruži Evropskoj uniji. Upravo u tom duhu smo nastavili da podržavamo napore Albanije u reformi vladavine prave, u oblasti borbe protiv kriminala, borbe protiv organizovanog kriminala i u borbi protiv korupcije. To su sve načini da se poboljšaju standardi života i uslovi za građane u Albaniji, ali takođe da se potpomogne napredak Albanije ka pridruživanju Evropskoj uniji. Tako da nastavljamo da neposredno pružamo našu pomoć, svoju tehničku ekspertizu, finansijsku pomoć da se izgrade strukture, da se stručno osposobe sudije, da se stručno osposobe tužioci da im se pomogne da obavljaju svoj posao. Očigledno je da ne mogu da pričam o pojedinačnim slučajevima, ali verujemo u nekoliko principa. Jedan od tih principa je da zakon treba da se jednako primenjuje na sve. Niko ne bi trebalo da bude iznad zakona. Niko ne može da ima imunitet u pogledu zakona. Tako da u potpunosti podržavamo tužioce i sudije u pogledu istraga, krivičnog gonjenja i osuda, gde god to vodilo, bilo gde u upravnoj vlasti. Ne smatramo da bi pojedinci trebalo da budu mete zbog ove ili one partijske pripadnosti. Međutim, princip je taj da niko ne bi trebalo da bude iznad zakona. Drugo, podržavamo da vlada treba da bude dobar primer. Vlada bi trebalo da bude dobar primer, da predvodi put i pokaže građanima da je posvećena borbi protiv korupcije, bez obzira da li je reč o privatnim stvarima građana ili pojedincima u vladi, strancima ili Albancima, da je Albanija ozbiljna u krivičnom gonjenju korupcije.
Glas Amerike: G. Ji, hvala Vam puno.
ZPDS Ji: Hvala i Vama.
