P: Gospođo ambasadorka, započeću sa opštim pitanjem: na šta ste ponosni tokom Vašeg mandata ovde i šta je bilo Vaše najveće razočarenje tokom ove tri godine?

A: Ima toliko puno razloga da se bude ponosan na Kosovo tokom poslednje tri godine. Ja sam lično ponosna na ulogu koju je ambasada imala u nekim od ovih pitanja.  Kada pomislim na najponosniji trenutak, mislim na moj 49. rođendan prošle godine, 8. juna, kada je Kosovo izašlo na birališta i na severu i na jugu, i kada je izabrano novo rukovodstvo, i ono što je utvrđeno od strane ljudi koji poznaju te stvari, OEBS-ovih posmatrača izbora, je da su izbori po prvi put bili slobodni i fer, i to na nacionalnom nivou. Sever je učestvovao po prvi put, po prvi put na slobodnim i fer izborima, posle kojih su usledili opštinski izbori 2013. godine, koji su takođe bili dobri, i ja sam veoma ponosna na ulogu koju smo mi imali u smislu pomaganja vladi da ažurira Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku, kako bi izborna prevara postala ozbiljno krivično delo, posmatrače koje smo obezbedili iz naših ambasada u regionu, ali i lokalnih posmatrača koje smo pomagali, kao i direktno angažovanje sa političkim vođama kako bi osigurali da su izbori slobodni i pošteni. Takođe je to i dan kada su stigli naši prvi dobrovoljci iz Mirovnog korpusa.  Sada u zemlji imamo 60 dobrovoljaca Mirovnog korpusa, imaćemo ih više, i oni rade u ruralnim školama širom Kosova pomažući učenicima da bolje nauče engleski kako bi bolje konkurisali za naše studentske razmene.

Još nešto na šta sam ponosna je i Program transformacijskog liderstva, koji je poslao i poslaće opet ove godine stotine kosovskih studenata u Sjedinjene Države kako bi oni stekli diplome visokog stepena i sertifikate, kao i obezbeđivanje univerzitetskih partnerstava. Mislim da nema bolje investicije nego one u obrazovanje, tako da sam ponosna na to.

Ponosna sam na ukupnu pomoć koju smo pružili u dijalogu između Kosova i Srbije. Mislim da smo videli neke realne rezultate u smislu integracije policije u celoj zemlji, izbora, koje sam već spomenula. Vlada je sada u postupku zapošljavanja sudija i tužioca sa severa, tako da će pravosuđe biti jedan sistem, a vladavina prava bolja u celoj zemlji. I, mislim da smo veoma blizu u pogledu telekomunikacija, osiguranja, energije, čak i Zajednice srpskih opština, što je teško pitanje, ali su dve strane sada bliže nego ranije, tako da…

Ono zbog čega mi je žao, i što je za mene razočaravajuće, žao mi je što nisam videla finalizaciju tih sporazuma tokom mog boravka ovde na Kosovu – mada još uvek ima vremena ove nedelje. Žao mi je što nismo videli finalizaciju Specijalnog suda. To je verovatno jedno od mojih najvećih razočarenja. Jer, ako Skupština ne može da odobri Specijalni sud, to će ići u UN. I ja ću imati tužnu obavezu da radim na tome. Kao nekoga ko je zaista razvio ljubav i poštovanje prema Kosovu, radije bih da se vratim i da radim na članstvu Kosova u UNESCO ili drugim agencijama UN-a nego na UN tribunalu za Kosovo.  Ali izgleda da je upravo to na čemu ću raditi na svom narednom poslu, tako da je to malo razočaravajuće. Mislim da je još jedan elemenat razočarenja činjenica da mi zaista nismo videli veliki napredak u pogledu borbe protiv korupcije. Čak smo i danas čuli o jučerašnjim optužnicama, ceo sektor javnih nabavki je ponor korupcije. Ona sprečava zemlju da napreduje, sprečava strane investicije, budi sumnju kod ljudi u pogledu transparentnosti i pouzdanosti njihovog rukovodstva i ovo je zaista veliki problem na koji treba da se obrati više pažnje.  Uradili smo pilot projekat elektronske nabavke u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja bi ove godine trebalo da se proširi na celu vladu.  Ali, nadam se da će sledeći ambasador, ambasador Delavi, koji je potvrđen u Senatu, biti uspešniji i da će videti mnogo više uspeha od mene radeći na tom području na Kosovu.

P: Zdržimo se na temi Specijalnog suda. Da li to posmatrate kao strah kod nekih pojedinaca u politici, zbog njihove prošlosti kao vojnika OVK? A šta je sa dva miliona ljudi na Kosovu koji plaćaju račun za ovu malu grupu ljudi?

A: Pa, ja mislim da to verovatno ima veze s tim. Imate nekoliko različitih elemenata: imate ljude koji sami, ili koji imaju bliske prijatelje, a koji sumnjaju da bi mogli da budu optuženi, i bore se protiv toga. I onda imate ljude u opoziciji, čak i ljude za koje mislim da nemaju ništa protiv Specijalnog suda, a koji tvrde da su protiv, zbog toga što će na taj način da ostvare političke poene protiv vlade.  A istina je onako kako ste opisali, neuspeh da se Specijalni sud odobri i da se to pitanje prosledi u UN, gde će biti ispolitizovano, gde će da se koristi od strane zemalja koje ne priznaju Kosovo, koje nisu prijatelji Kosova, da bi se Kosovo omalovažalo. To je zaista stavljanje interesa nekoliko pojedinaca koji bi mogli da budu optuženi iznad opšteg interesa Kosova, i mislim da je to veoma, veoma žalosno.

P: Oni kažu da je ovaj Sud protiv OVK. Ali, kao što ste ranije pomenuli, ovo nema veze sa OVK, već da se radi o osobama koje su se borile i o kriminalcima koji su osumnjičeni tokom perioda sukoba od 1998. do 2000. godine.

A: Apsolutno ste u pravu da se ne radi o OVK, ovo nema veze sa kosovskim oslobodilačkim ratom, u kome smo i mi učestvovali.  Ali u svakom ratu, postoje pojedinci koji su počinili ratne zločine. Mi smo ih imali u našoj zemlji, i kada postoje pouzdane tvrdnje i verodostojni dokazi da se podigne optužnica protiv pojedinaca, nekog malog broja pojedinaca, kao što je prethodni glavni tužilac ambasador Klint Vilijamson rekao, zemlja tad mora da bude spremna da započne to. To nema nikakve veze sa tim da li je ili ne rat za oslobođenje bio pravedan, i ja mislim da je rat bio pravedan. Mi se ne bismo pridružili, ne bismo učestvovali u tome, da nismo mislili da je rat bio pravedan. Ali, to ne znači da svi oni koji su učestvovali u njemu treba da dobiju opravdanje za zločine koje su možda počinili tokom rata i posle rata.

P: Da li ste iznenađeni time što je većina članova kosovskog parlamenta bila protiv suda, Specijalnog suda, iako ste Vi i ostale države Kvinte govorili da bi trebalo da usvoje zakon o formiranju Specijalnog suda? Da li ste bili iznenađeni…

A: Pa, prvo, ne slažem se sa Vašom tvrdnjom da je većina parlamenta glasala protiv. To nije istina. Većina je glasala za…

P: Sve četiri opozicione stranke, i neki iz PDK-a…

A: Da. Opozicija je već iznela svoj jasan stav. I to takođe smatram razočarenjem, zato što je u prošlosti ABK podržala Specijalni sud, i čini mi se da su promenili svoje mišljenje uglavnom zbog političkih razloga, zbog toga što ne ocenjuju opravdanost formiranja Specijalnog suda, već Specijalni sud koriste kao instrument opozicije da kritikuje vladu. Takođe smo imali i članove PDK, njih 13 kako rekoste, koji nisu glasali za Sud, uključujući neke koji su nam rekli da će glasati. Tako da je ovo takođe razočaravajuće. Mislim da imamo ograničeno vreme da napravimo korak napred po pitanju Specijalnog suda, a vlada, predsednik Skupštine, i predsednik najveće političke stranke DPK, svi su rekli da su posvećeni da se postigne napredak sa Specijalnim sudom. Ali, nemamo neograničeno vreme. I, ako nisu sposobni da ovo urade pre letnje pauze, koja samo što nije počela, onda… Već smo u razgovorima sa Vašngtonom i našim  kolegama u Njujorku, i u UN-u, o tome kako ćemo dalje.

P: Od sveukupne situacije, imamo političare koji se bave svojim ličnim interesima, iz većine političkih stranaka. U međuvremenu, većina njih nema dobru prošlost. Gde je Kosovo trenutno sa ovom političkom scenom i ovim imidžom korupcije, i onim što se nedavno desilo sa Specijalnim sudom, i njihovim odbijanjem Specijalnog suda?

A: Pa, ja zaista ne mogu da komentarišem bilo čiju prošlost. To je pitanje o kome treba da odluče birači. A birači su izašli na izbore prošle godine i odlučili su koga će da biraju i ti su ljudi sada  u Skupštini i Vladi. Kao ambasada, naš posao je da radimo sa njima. Naravno, mi ohrabrujemo sve u vladi da donose odluke koje su za dobrobit Kosova, umesto za dobrobit bilo koje pojedinačne političke stranke. I mislim da ste verovatno primetili za ove tri godine koliko sam ovde, da smo pokušavali da izađemo iz pitanja, ili da izbegavamo da nas uvuku u pitanje, donošenja odluka koje zaista treba da pripadaju vladi, kao što su kadrovske odluke, ili koalicijske odluke, ili takve stvari. Mi poguramo stvari kada mislimo da postoje pitanja od strateškog značaja za dugoročnu održivost Kosova, kao i za našu sposobnost da održimo snažan odnos sa Kosovom. U tom pogledu, dva najveća pitanja koja se trenutno dešavaju su Specijalni sud i dijalog sa Srbijom. Tako da zaista ne mogu da komentarišem svakog pojedinačnog političara ili prošlost bilo kog od njih, ali ono što ću reći je kada vlada ide napred sa pitanjima od strateškog značaja za nas, kao što je dijalog, kao što je Specijalni sud, onda je za nas mnogo lakše da održimo nivo pažnje i entuzijazma u Vašingtonu za Kosovo nego kada to nije slučaj. I biću iskrena, ja sam već primetila smanjenje zainteresovanosti za pomoć Kosovu iz Vašingtona. Na primer, u pogledu priznavanja, bilateralnih priznavanja, ili članstva u međunarodnim organizacijama, zato što Skupština nije uspela da odobri Specijalni sud.

P: Kakav bi bio put Kosova ako SAD izgubi svoj fokus na Kosovo, kao što Vi kažete?

A: Pa, mislim da to znači da ćemo imati situaciju u UN koja neće biti korisna za sveukupnu zastupljenost i ugled Kosova u svetu. Imamo priliku sa Specijalnim sudom, da se donese zakon u kosovskom parlamentu, da se usvoje ustavni amandmani u skladu sa onim što Vlada Kosova i poslanici misle. Ako ovo ode u UN, niko neće pitati Vladu Kosova šta misli. Niko neće pitati poslanile šta misle. Kada je MKSJ osnovan, on je obuhvatao dešavanja do 1999. godine, znate, niko na Kosovu nije glasao o tome, tako da je postupak zaista izvan domašaja Kosova, a njime će upravljati UN, Savet bezbednosti UN-a, koji obuhvata one koji su prijateljski raspoloženi prema Kosovu, kao što smo mi, i one koji nisu toliko prijateljski raspoloženi prema Kosovu, kao što su Rusija i Kina. Ja ne mogu da pružim dugoročne prognoze, ali nema ničeg dobrog za Kosovo ako ovo pitanje ode u UN.

P: Razgovarali smo i o korupciji u pogledu imidža Kosova. Kakav je Vaš utisak, zašto se Kosovo, 16 godina nakon rata, sedam godina nakon nezavisnosti, i dalje suočava sa ogromnim problemom korupcije? Iz dana u dan gubimo interesovanje stranih investitora. Neke od glavnih poseda smo dali Erdoganovim kompanijama, ali u međuvremenu nismo bili u mogućnosti da privučemo velike kompanije. Bila sam u Slovačkoj pre nedelju dana i bila sam iznenađena dostignućima koje su postigli sa stranim kompanijama. Zašto je Kosovo još uvek u ovoj situaciji?

A: Uvek postoji tranzicija za post-komunističke zemlje, i to sam videla tokom moja četiri mandata u inostranstvu, iskorenjivanje korupcije, koja teži da bude pravi problem u komunističkim sistemima. To je problem svuda u svetu, ali je ta promena uz istovremeno kretanje ka slobodnoj tržišnoj ekonomiji veoma izazovan zadatak.  Druge zemlje su to uspešno uradile, druge zemlje koje su ušle u EU. Kosovo nije, a ja nisam stručnjak da bih znala koji su to razlozi. Naravno, mi smo obezbedili mnogo međunarodne pomoći i obuke i opreme, ali stvarno iskoreniti korupciju ne može biti nešto što je nametnuto od strane međunarodne zajednice. To mora da bude nešto što dolazi iz kulture, i to mora da bude nešto što ljudi žele. I, da budem iskrena, ima previše ljudi na Kosovu koji imaju koristi od postojećeg sistema.

I ne govorim samo o političkim strankama koje imaju koristi od manipulacije javnim nabavkama, na primer. Ja govorim o pojedincima koji daju svoj glas kandidatu za kojeg misle da će im dati novac ili posao. Ja govorim o preduzećima koja ne plaćaju svoje poreze. Ja govorim o svima koji vide korist u nepoštovanju zakona. I dok ovde postoje mnogo, mnogo, mnogo ljudi koji poštoju zakon, postoje i preduzeća i kompanije koje ne plaćaju poreze, i mislim da su podjednako krivi za korupciju, zajedno sa političkim strankama koje možda manipulišu postupkom javnih nabavki kako bi dodelile tendere kompanijama koje kasnije mogu da ih podmite. Dakle, to je nešto što mora da dođe iz srca ljudi na Kosovu, i mi možemo da pomognemo, ali na kraju krajeva, to će morati da bude sopstvena motivacija vaše zemlje, vaša želja da vidite ekonomski razvoj, vaša želja da vidite strane investicije, vaša želja da se bliže integrišete sa Evropskom unijom. Nijedna od ovih stvari se neće desiti dok korupcija ostaje na nivou na kojem je sada.

P: Mi imamo pravosuđe, ali smo imali i EULEKS, i oni su trebali da se bave slučajevima korupcije, a razočarenje je da se to ne vidi. Uvek se spominju velike ribe, a smatra se neuspehom misija EU, u pogledu slučajeva korupcije.

A: Pa, svaka organizacija, bilo koji pravosudni sistem, da li je to EULEKS-ov ili sopstveni pravosudni sistem Kosova može samo da optuži i osudi ljude na osnovu dokaza.  A ovde imate kulturu tišine; ljudi nisu spremni da svedoče protiv tih velikih riba.

P: Zbog straha?

A: Zbog straha ili zbog, znate postoje i tvrdnje da se ljudima plaćalo da ne učestvuju. Čuli smo od sudija i tužioca da dobijaju pozive kada počnu da se bave slučajevima korupcije.  Ljudi im prete, njima i njihovim porodicama, i to je nešto sa čime se teško izlazi na kraj.  Dakle, trebaju nam hrabri tužioci i sudije, nama takođe trebaju i hrabri pojedinci koji su spremni da budu svedoci i da svedoče kada imaju saznanja o nezakonitom ponašanju. To nije nešto što bilo koji sudija može sam da uradi. Treba vam sudija, treba vam tužilac, trebaju vam istražni kapacitet u policiji, i treba vam spremnost svedoka da ustanu i da progovore.

P: Slušajući ove Vaše stavove, stiče se utisak da oni drže u šaci državu, da je država zarobljenik grupe ljudi koja preti ili je umešana u organizovani kriminal. Ne vidi se svetlo na kraju tog tunela.

O: Pa, to je vaš opis, ja to ne bih tako opisala. Mislim da je Kosovo uspelo, i sa EULEKS-om i sa svojim pravosuđem, da optuži ljude za korupciju, da osudi ljude za korupciju. Svedoci smo toga, i to se desilo skoro. Mogu da se setim da su čak i ove godine ljudi otpušteni sa pozicija u službi javne nabavke koji su bili optuženi za korupciju. Mislim da je to pozitivan korak. Lično mislim da ukoliko je neko optužen za korupciju ili je pod istragom za korupciju, oni ne bi smeli da budu u prilici da i dalje čine isto delo. I ne interesuje me da li se radi o nekom službeniku za nabavke ili nekom gradonačelniku. Svedoci smo nekih pomaka po tom pitanju, ali definitivno je neophodno da se uradi još mnogo toga.

P: Videli smo i političare koji, iako primaju plate, postaju milioneri. Kako posmatrate te promene do luksuznog života? Jer su očigledne. Nije da oni kriju svoj način života.

O: Poa, znate, pitala sam neke političare o tome i svi imaju neku priču – imaju bogatog strica u Švajcarskoj, imaju puno prijatelja koji im daju novac. Jedan političar mi je čak rekao „šta ako neki član Kongresa uzima noivac of prijatelja – šta će se desiti? Ne bi bio problem“. A ja sam mu rekla: „da, bio bi. Članovi Kongresa idu u zatvor zbog toga!“ Naši guverneri, bivši guverneri su u zatvoru, u Sjedinjenim Državama, zbog toga što su uzimali velike svote novca. Čak i ne mora nužno da dođe do neumesnosti, već da samo tako izgleda. I da, nadam se da će u buduće kroz sistem objavljivanja imovinske karte političara imati jasnu sliku odakle dolazi bogatstvo i da oni koji imaju para počnu da smatraju da su dovoljno bogati i da mogu da se usredsrede na donošenje pravih odluka za ekonomski razvoj zemlje u celini.

P: U redu, vratimo se na dijalog. Nedavno je premijer rekao da je jedno od najtežih pitanja u dijalogu Zajednica srpskih opština. A bila je i reakcija, kao što znate, da bi mogla da ima i izvršna ovlašćenja.

O: Vlada je veoma jasno stavila do znanja da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja, to je dogovoreno i u Briselu, kada su usvojeni opšti principi dijaloga 2013. godine, a nacrt koji sam ja videla da cirkuliše, jer imamo ulogu u podršci dijalogu, ne predviđa izvršna ovlašćenja za Zajednicu, ali imaju na umu ozbiljnu ulogu Zajednice u smislu koordinacije aktivnosti opština, u smislu upošljavanja, u smislu mogućnosti da dobijaju sredstva od drugih donatora, bilo da se radi o koordinacionoj grupi međunarodnih donatora, ili da sredstva dolaze iz Srbije, i da ta sredstva ulažu u oblasti koje su važne za srpsku zajednicu, kako bi se osećali sigurno, kako bi osećali da su deo ove zemlje, kako bi osećali da je ovo i njihov dom. A ja ne mislim da bilo ko od nas u međunarodnoj zajednici ima problem sa idejom da Srbija nastavi da značajno finansira zdravstvo i školstvo, jer je to nešto što je važno da se Srbi osećaju ugodno, a sporazumi postignuti u okviru dijaloga i ono što smo videli u statutu Zajednice omogućava transparentni prenos sredstava. Tako da će sredstva ići u zdravstvo i školstvo, dakle oblasti koje su važne Srbima na Kosovu, a ne da nestaju u džepovima pojedinaca, kao što je to ranije bio slučaj sa sredstvima koja su bila namenjena kapitalnim projektima.

P: U redu, hajde da se vratimo na jedno od mojih pitanja, tiče se radikalizacije. Svedoci smo šta se desilo nedavno – 300 Kosovara se priključilo ID. Takođe, tamo je i dvadeset porodica, žene sa decom odlaze tamo. Nedavno su dve maloletnice uhvaćene na granici sa Makedonijom u pokušaju da odu za Siriju. I, dešava se konstantno širenje ove ideologije. Neki Kosovari šalju direktne pretnje napadima putem video snimaka.

O: To je svetski problem, sa kojim se i Sjedinjene Države suočavaju, ali bih takođe istakla da je u poslednjih godinu dana Kosovo načinilo neke važne pomake u ovoj oblasti. Ne samo u smislu podizanja svesti javnosti u čemu je i vaše izveštavanje imalo značajnu ulogu, već i u aktivnostima koje je vlada preduzela da bi rešavala ovaj problem. Bilo da se radi o hapšenju povratnika boraca sa inostranih ratišta, ekstremnih imama koji regrutuju ljude za odlazak na ta ratišta, ili da se radi o zatvaranju NVOa koje finansiraju pokušaje regrutovanja. Bilo da se radi o usvajanju Zakona o borcima na inostranim ratištima od strane Skupštine Kosova marta ove godine, ili da se radi o naporima sada već međuministarske radne grupe da se napravi jedna šira strategija u smislu borbe protiv nasilnog ekstremizma u celini. Kosovo je zaista učinilo puno, i zato smo srećni što imamo Kosovo kao partnera u našim sveoubuhvatnim naporima u borbi protiv nasilnog ekstremizma kao deo radne grupe za promenu narativa. I na ovom polju smo obezbedili pomoć, uz angažovanje Federalnog istražnog biora (FBI), ministarstva pravde, USAID programa, kao i drugih mehanizama, ali Kosovo je jasno pokazalo da je voljno da se pozabavi ovim problemom. I zato sam sigurna, a moje nade je podstakla i činjenica da ovaj tok ljudi koji odlaze u Siriju vidno presušuje, mnogo je manji nego što je bio, kao i činjenicom da su Vlada, Skupština, i građani Kosova shvatili ovo pitanje veoma ozbiljno.

P: Da li vidite pitanje verske radikalizacije kao jedan od najvećih izazova u narednim godinama, imajući u vidu savršeno okruženje za to: 40 posto stopa nezaposlenosti, 17 procenata ljudi živi u ekstremnom siromaštvu. To je priznaćete savršeno okruženje za širenje bilo kakve vrste ekstremizma.

O: Mislim da je najveći problem sa kojim se Kosovo suočava korupcija i organizovani kriminal. Potencijal za radikalizaciju stavila bih na daleko drugo mesto iza ovih problema. Zato što građani Kosova imaju tradiciju verske tolerancije, zato što postoji duga istorija tolerantnog, umerenog verskog ubeđenja i prakse, i zato što sam prošle godine posvedočila želji da se usredsredi na borbu protiv radikalizacije, i u medijima i u civilnom društvu, ali i kod samih vlasti. Tako da, da, ovo jeste problem, Kosovo treba da bude budno, mi moramo da ostanemo budni, moramo da uspostavimo bolju prekograničnu saradnju, a već smo postali svedoci početaka takve jedne saradnje između Kosova i njegovih suseda. To zahteva bolju saradnju i razmenu informacija sa Evropom, jer ono čega smo svedoci jeste da je puno tih ljudi koji su identifikovani kao Kosovari koji se bore u Iraku i Siriji žive u Evropi, ne nužno na Kosovu. Tako da, ovo je svetski i regionalni problem kojim svi zajedno moramo da se pozabavimo, ali ne mislim da je toliko velika pretnja dugotrajnoj stabilnosti Kosova koliko je to korupcija.

P: Nedavno smo imali i problem u Lapušniku. Imali smo dobre odnose sa njihovom veroispovesti. Ali imamo i neke primere, poput onog iz Lapušnika, gde se ljudima ne dozvoljava da imaju svoju crkvu za nekoliko hrišćanskih porodica koje žive tamo. Pa, zašto onda imamo taj problem? Njihov odgovor je da je to sve zbog ove nove ideologije. Nekada je bilo drugačije na Kosovu, ali sada nije tako, bar na osnovu onoga što ljudi kažu kada ih pitate kako je bilo pre rata u poredjenju sa ovim danas.

O: Mislim da je veoma tužno što ljudi u Lapušniku imaju ovakve probleme, oni koji žele da ispovedaju svoju hrišćansku veru i žele da imaju svoje groblje ili crkvu. Ovo je zemlja u kojoj je sloboda veroispovesti utkana u Ustav i zakone, i ma koliko bila razočarana reakcijama nekih pojedinaca, verujem da je gradonačelnik bio potpuno upravu. Ljudi imaju pravo da ispovedaju svoju veru, i ja zaista ne bih dozvolila nekolicini ekstremista da govore u ime čitave zemlje, jer ne mislim da se svi u zemlji osećaju tako.

P: Imate li neku poruku za Kosovare?

O: Moja glavna poruka jeste: hvala vam. Ovo sam rekla i na prijemu povodom 4. Jula, što je ustvari bilo moj veliki pozdrav, prošlog četvrtka. Bile su ovo tri neverovatne godine. Mislim da nikada do sada nisam radila ovoliko naporno, ali mislim da nikada do sada nisam videla ni ovakav napredak gde god da sam službovala. Zahvalna sam na saradnji koja nam je pružena širom zemlje, toploj dobrodošlici koja nam je ukazana u svim krajevima ove zemlje, i kao što sam rekla na našem prijemu: deo mog srca ostaje zauvek na Kosovu. I zato, hvala vam puno. To je moja glavna poruka. To je „hvala“ i „srećno“ i „sve najbolje“.

P: Hvala vam. Ako biste još mogli da nam kažete koja je Vaša naredna funkcija…

O: Da. Počeću da radim u Vašingtonu, u glavnoj zgradi Stejt departmenta, u Birou za međunarodne organizacije, koji se bavi UN i drugim međunarodnim organizacijama, i naziv novog radnog mesta je Prvi zamenik pomoćnika državnog sekretara, koji je prilično dug, a u suštini znači da ću biti druga osoba po rangu u tom birou.

P: Hvala Vam puno.

O: Hvala i Vama.