RTK: G-đo Džejkobson, hvala Vam na ovom razgovoru.
Džejkobson: Hvala Vama.
RTK: Za par dana odlazite sa Kosova. Kakvi su Vaši utisci?
Džejkobson: Pa, moram reći da su ovo bilo zadivljujuće tri godine, a ovde sam došla sa optimizmom, i sa optimizmom i odlazim. To su bile najverovantije najzauzetije tri godine u mojoj dosadašnjoj karijeri, ali mislim da moje mišljenje deli i naš tim u američkoj ambasadi, mogli bismo da kažemo da su to bile tri veoma produktivne godine u pružanju podrške Kosovu na njegovom evropskom putu. Tako da, ima puno dostignuća na koja smo ponosni, poput dijaloga između Kosova i Srbije, slobodnih i fer izbora, integracije policije, a ponosni smo i na neke stvari koje smo postigli i u samoj ambasadi, kao što je početak izgradnje nove zgrade ambasade, dolazak Mirovnog korpusa na Kosovo, početak pružanja konzularnih usluga. Naravno, ima još posla koji treba odraditi. Tako je to uvek. A ja se nadam da ćemo po mom odlasku i u narednih par nedelja biti svedoci napretka po preostalim pitanjima vezanim za dijalog i za Specijalni sud. Ali, moj sveukupni utisak je da je ovo jedna mlada, dinamična zemlja; izuzetno gostoljubiva zemlja, i zaista mi je drago da sam imala prilike da provedem tri godine ovde na Kosovu.
RTK: Rekli ste da je bilo puno dešavanja tokom ove tri godine. Koje od njih biste mogli da izdvojite kao najvažnije?
Džejkobson: Teško je odabrati samo tri, ali izdvojila bih moj prošlogodišnji rođendan. Ne zato što je moj rođendan, već zato što su tog dana održani prvi ikad izbori na nacionalnom nivou, koji su bili slobodni i fer, a koji su obuhvatili i Sever Kosova. Tako da je to bila veoma velika stvar na samoj polovini mog mandata. Na samom početku, pak, imali smo ukidanje nadgledane nezavisnosti, i na kraju, moram reći da je to najverovatnije polaganje kamena temeljca za izgradnju nove ambasade, jer smatram da to znači da iza sebe ostavljam simbol trajnog partnerstva i trajnog prijateljstva između Kosova i Sjedinjenih Država.
RTK: Pomenuli ste da je bilo pozitivnih dešavanja i da ste došli puni optimizma i da odlazite sa istim optimizmom. Ali, koji su bili najteži dani tokom Vašeg mandata ovde?
Džejkobson: Verovatno najteži period bio je tokom onih šest meseci koji su prethodili formiranju vlade posle poslednjih izbora. Puno ljudi je očekivalo od američke ambasade da iznađe neko rešenje ili da posreduje u nekoj vrsti razgovora, ali ja zaista nisam smatrala da je to naša uloga. Tako da, dok sam ja održavala po mom mišljenju veoma dobru komunikaciju sa svim političkim liderima, nijednog trenutka nismo smatrali da treba da ih navedemo na to kako da se ponašaju, na koji način da formiraju koaliciju. Samo smo slušali i molili ljude da nastave da razgovaraju međusobno, i sa kosovskim institucijama, sa Ustavnim sudom, Kabinetom Predsednika. Ali bilo je teško zato što to znači da smo izgubili šest meseci. Izgubili smo šest meseci u smislu ekonomskog razvoja, i mislim da smo bili svedoci vidnog smanjenja inostranih investicija na Kosovu u poslenjih godinu dana baš iz tog razloga. Takođe smo izgubili mnogo vremena za napredovanje u dijalogu. Tako da je to najverovatnije najteži period, ali mislim da smo to već prevazišli.
RTK: Možete li nam reći nešto o saradnji sa kosovskim institucijama, sa Vladom, Predsedništvom i Skupštinom?
Džejkobson: Saradnja je zaista bila odlična, stvarno izuzetna sa svim kosovskim institucijama. Bilo je zadovoljstvo raditi u zemlji gde sam imala direktan pristup rukovodstvu, i gde su oni imali direktan pristup meni. Možemo slobodno da pričamo jedni sa drugima, čak i vrlo otvoreno. Ja mogu da ponudim savet, i nekada je moj savet prihvaćen, a takođe i ja prihvatam savete, i to je bio moj posao da komuniciram sa institucijama, ali moram da kažem da je bilo i privilegija i zadovoljstvo. I to je tako bilo i kada govorimo o predsednici, za koju imam puno poštovanje, ili vladi, koja je donela neke teške odluke, ili Skupštini Kosova, gde sam često dolazila.
RTK: U ovoj teškoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, skoro svi, građani i političke partije, gledaju u vas. Šta vi mislite o tome?
Džejkobson: Ovo je nekako prilično smešno, i ja se nadam da će biti manje tih tendencija nego pre tri godine. Jer je veoma važno da po okončanju nadgledane nezavisnosti, posle slobodnih i fer izbora, institucije Kosova preuzmu odgovornost za sudbinu svoje zemlje. Sjedinjene Države će uvek biti prijatelj Kosova, prilično smo raspoloženi da damo savet i naše najbolje sugestije kada se to od nas traži, ali je ustvari na izabranim zvaničnicima da donose odluke o narednim koracima. A ja sam pokušala da ne budem toliko uključena u svakodnevna dešavanja i kadrovska rešenja u Vladi, već da pokušam da usmerim našu pažnju na ona pitanja koja smatramo od najvećeg značaja za naše partnerstvo sa Kosovom i za uspeh Kosova, u koje smo puno investirali, dakle pitanja poput Specijalnog suda.
RTK: Kako ocenjujete rad i funkcionisanje opozicionih političkih stranaka na Kosovu? Imamo tri opozicione partije — pokret „Samoopredeljenje“, ABK i „Nisma“. Zašto se nikada niste sreli sa zvaničnicima „Samoopredeljenja“?
Džejkobson: Smatram da je važno u svakoj demokratskoj državi da postoji odgovorna opozicija, koja će pozivati na odgovornost vlasti, koja će postavljati pitanja i pomoći da se iskažu mišljenja i želje ljudi koji su ih izabrali da budu članovi Parlamenta. Nadam se da će ubuduće, opozicione stranke sagledati celokupnu situaciju u zemlji i sveukupan pravac u kojem se zemlja kreće o strateškim pitanjima od najveće važnosti, poput Specijalnog suda, poput dijaloga, radije nego da pokušaju da ubeleže političke poene na štetu vlasti. Što se tiče „Samoopredeljenja“, znate i sami da sam se sretala sa članovima „Samoopredeljenja“ na različitim događajima. Špend Ahmeti je u svojstvu gradonačelnika prisustvovao prijemu povodom obeležavanja Dana nezavisnosti naše zemlje prošle nedelje, kao i na svečanosti polaganja kamena temeljca za izgradnju nove ambasade, ali postoji poseban razlog što se ne srećem sa njima kao stranom u razgovoru, a to je zbog njihove upotrebe nasilne taktike. Ne smatram da je politički legitimno ili politički odgovorno upuštanje u nasilne taktike, na primer, poput nasilja koje smo videli tokom demonstracija početkom godine, u kojima je povređeno desetine policajaca i naneta šteta koja se meri milionima. Bilo je povređenih demonstranata, naravno, ali je sve to bilo poptuno nepotrebno. Nije doprinelo tome da Kosovo izgleda dobro na svetskoj sceni, i mislim da je zaista omelo dalji napredak zemlje. Tako da sam sve vreme govorila Samoopredeljenju da je dovoljno da se odreknu taktike nasilja kao političkog sredstva da bih se ja sastala sa njima. Žao mi je što to nisu učinili, možda će se to promeniti kada stigne novi ambasador.
RTK: Da li ste intervenisali da se reši politička blokada na Kosovu i šta mislite o tome?
Džejkobson: Ne, nisam imala nikakav interes da se mešam u partijsku politiku. Nisam imala interesa da se mešam u unutarpartijsku politiku; nisam imala interesa u diktiranju ili sugerisanju rešenja za formiranje koalicije. Iz nekog razloga, izgledalo je da je ljudima bilo prijatnije kad sam ja prisustvovala sastancima, ali sam ja to izbegavala. Ne znam ni sama koliko puta sam molila političke lidere: molim vas, ukoliko želite da razgovarate, idite u kabinet predsednika. Oni bi mi tada govorili: zar ne možete da nas pozovete na kafu? Ja bih onda rekla: Predsednica ima savršeno dobru kafu. Na kraju, kada su g-din Tači i g-din Mustafa odlučili da naprave zajedničku koaliciju, tražili su da budem prisutna kada su obavestili Predsednicu o tome i na poziv Predsednice, koji sam ja sa zadovoljstvom prihvatila, ali to nije bio sastanak na kome je doneta odluka o formiranju koalicije, već sastanak na kome su objasnili Predsednici koje su njihove namere. Bila bih srećnija da nisam prisustvovala tom sastanku, jer to nije bio moj dogovor, ali ako sam mogla samim prisustvom, ne mojim uticajem, da pomognem da se krene korak napred, bila sam spremna da to i učinim. Mislim da je jedino mešanje sa moje strane bio taj zloglasni intervju koji sam uradila sa organizacijom „Folj“ gde sam ohrabrila sve političke lidere, ne samo jednog ili drugog, već sve njih – rećiću to sada ljubazno – da razmisle o budućnosti zemlje i naprave korak napred.
RTK: Kako ocenjujete ulogu srpske zajednice na Kosovu?
Džejkobson: Smatram da srpska zajednica ima važnu ulogu ovde, kako u smislu Ustava i kosovskih zakona, tako i u smislu osiguravanja da se pripadnici svih etničkih zajednica na Kosovu osećaju kod svoje kuće, da su ovde bezbedni, da imaju budućnost ovde, i da imaju jednak pristup institucijama. Jedna od velikih stvari koja se desila tokom mog mandata bili su lokalni i parlamentarni izbori, tokom kojih su Srbi i drugi na Severu Kosova po prvi put glasali na kosovskim izobrima po kosovskom zakonu. Osim poslanika u Skuppštini Kosova, sada imamo pojedince sa Severa u Vladi, i važno je da etničke zajednice imaju različite načine da se njihov glas čuje i u institucijama vlasti. Žalosti me činjenica da Kosovo još uvek nije dostiglo prag od 10 posto zastupljenosti pripadnika manjinskih zajednica u javnim institucijama. A volela bih da vidim više ljudi iz ovih zajednica u svim javnim institucijama, bilo da su u vlasti, javnim preduzećima, ili u lokalnim samoupravama.
RTK: Šta mislite – da li je sadašnja kosovska politička elita spremna da pokrene te procese?
Džejkobson: O tome sud treba da daju kosovski glasači.
RTK: Samo Vaše mišljenje.
Džejkobson: Moje mišljenje je da kao američki diplomata, kao strani diplomata, moja je obaveza da radim sa pojedincima koje ste vi izabrali, nije moja obaveza da određujem koliko su jaki ili koliko su spremni da krenu dalje. Ali ću reći da sam imala veoma dobru saradnju sa prethodnom Vladom, sa ovom Vladom, u vezi sa nizom pitanja. I sigurna sam da će se to nastaviti i dolaskom novog ambasadora.
RTK: Šta mislite o radu sudstva i tužilaštva u našoj zemlji?
Džejkobson: Jasno je da na tom polju još puno treba da se radi. Svedoci smo značajnog napretka od vremena kada sam ja došla. Posebno sam to uočila u slučaju policije, koja je uz malo međunarodne pomoći, uključujući i od strane Sjedinjenih Država, zaista povećala svoje kapacitete. A činjenica da sada imamo jedinstvenu policijsku strukturu koja takođe funkcioniše i na severu predstavlja veliki doprinos vladavini prava. Činimo i korake napred u smislu integracije prvosuđa, sa prijemom novih sudija sa severa u skladu sa dogovorom o pravosuđu koji je potpisan februara meseca u Briselu. Ali znamo da i dalje ima problema sa nagomilanim predmetima, pretnjama upućenim sudijama i tužiocima koji su angažovani na težim slučajevima – organizovanog kriminala i korupcije – a to je polje na kojem svi treba dodatno da se angažujemo. Naša vlada će to učiniti; vaša vlada treba da to učini, posebno imajući u vidi tranziciju u EULEKS-u naredne godine. A i samo kosovsko pravosuđe mora da preuzme sve više odgovornosti na sebe.
RTK: Da govorimo i o Specijalnom sudu. U jednom intervjuu koji ste dali pre petnaestak dana Radio Televiziji Kosova, rekli ste da ukoliko se ovaj sud ne formira, onda SAD neće sprečiti Rusiju da formira taj sud u UN. Koje je Vaše mišljenje sada kada poslanici Skupštine Kosova nisu izglasali ovaj sud?
Džejkobson: Ono što sam rekla pre dve nedelje kada sam poslednji put gostovala u RTK jeste isto kao i sada. To je apsolutno tačno. Rekli smo to i političkim liderima, rekli smo i poslanicima u Skupštini, rekli smo to javno – ukoliko Kosovo ne usvoji zakon o Specijalnom sudu, onda mi nećemo blokirati taj proces u UN. A proces u UN će biti loš za Kosovo. Kongresmen Engel je boravio u poseti prošle nedelje i objasnio zašto ne misli da će Kosovo imati dobar tretman, dobre uslove, u UN i moram reći da zato što UN ne priznaju Kosovo, i zato što u Savetu bezbednosti UN sede zemlje koje ne priznaju Kosovo, biće veoma teško za Kosovo. Tu se neće razmatrati samo deset ili dvanaest optužnica protiv pojedinaca, već će se diskutovati od tome da li Kosovo ima pravo da postoji kao nezavisna država. A to je nešto o čemu ne bismo trebali ponovo da diskutujemo. Ali, bojim se da će se upravo to desiti ako ovo pitanje ode u UN. Sad, vlada me je uveravala da namerava da vrati zakon na ponovljeno glasanje u Skupštini u bliskoj budućnosti. Nadam se da će se to desiti, i nadam se da će biti uspešno. Jer, u suprotnom, platiće se cena za to. I iako će Kosovo uvek biti prijatelj, partner Sjedinjenih Država, mi smo veoma zauzeta zemlja. Imamo puno interesa širom sveta. Čak i u Birou iz kojeg ja dolazim, Biro za evropske poslove, brinu se o Ukrajini, na primer. Ima i drugih izazova o kojima moramo da mislimo, i normalno je da se nešto od pažnje koju posvećujemo Kosovo, uključujući i podršku Specijalnom istražnom timu, u međuvremenu izgubi. Izgubiće se u korist drugih prioriteta ukoliko Kosovo nije sposobno da usvoji zakon o Specijalnom sudu.
RTK: Ipak, tri opozicione stranke u Skupštini su se ponovo izjasnile da neće glasati za osnivanje Suda i ukoliko se to pitanje ponovo podnese pred Skupštinu Kosova, onda se ne poštuju Ustav i zakoni Kosova.
Džejkobson: Uobičajena je stvar u parlamentima širom sveta da se neki predlog zakona vraća na ponovno razmatranje. I mi u Sjedinjenim Državama smo to nedavno uradili sa predlogom zakona o trgovini, na primer. Ponekad, ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, predlog zakona odlazi na ponovljeno glasanje. Tako da, onako kako sam ja shvatila na osnovu objašnjenja naših pravnih eksperata, ne postoji gornja granica u zakonu ili Ustavu o ponovljenom glasanju za ustavne amandmane ili statute koji nisu prethodno usvojeni.
RTK: Da popričamo i o borbi protiv terorizma. Kosovo je primilo puno pohvala od međunarodnih tela na račun svoje borbe protiv terorizma. Kakva je Vaša ocena?
Džejkobson: Ovo je jedno važno pitanje, ne samo za Kosovo već za čitavu Evropu i Sjedinjene Države, i u suštini čitav svet. A ja sam bila prijatno iznenađena i zadovoljna poslom koji je Vlada Kosova obavila, posebno u poslednjih godinu dana, usvajanjem Zakona o terorističkim borcima na inostranim ratištima, hapšenjem povratnika sa ratišta, hapšenjem radiklanih imama i drugih koji su regrutovali ljude za borbe u Siriji i Iraku, kao i željom da se promeni čitava priča. Mislim da smo svedoci da sve manje ljudi odlazi tamo, zato što su shvatili šta rizikuju. I shvatili su da, čak iako neko želi da ode u Siriju sa najboljim namerama, kada jednom stigne tamo, ID im više ne dozvoljava da se vrate. Radije će da pogube nekoga nego da mu dozvole da se vrati kući. Mislim da uz neke snimke od kojih se ledi krv u žilama, a koje smo imali prilike da vidimo na televiziji, ili pozive koje su članovi ID, neki od njih sa Kosova, uputili o organizovanju napada na Balkanu, mislim da su ljudi ovde zaista… to ne predstavlja način na koji se ogromna većina Kosovara oseća, i mislim da smo u poslednjih godinu dana videli pravo osvešćenje društva u celini o tome da je neophodno boriti se protiv ekstremizma. Tako da se nadam da će možda već narednog meseca Vlada izaći sa strategijom – sveobuhvatnom strategijom – za borbu protiv nasilnog ekstremizma, ne samo sa aspekta službi bezbednosti, već i obrazovanja, i društveno-ekonomskog aspekta. Tako da je to širi problem koji zahteva širi dijapazon mera. I ja verujem da vlada radi na tome.
RTK: Šta mislite o odnosima Kosova sa susednim državama? Da li Kosovo pokazuje volju za dobrosusedskom saradnjom?
Džejkobson: Ja mislim apsolutno da da. Dijalog sa Srbijom je veoma dobar pokazatelj toga. Ako se prisetim mog dolaska na Kosovo avgusta 2012. godine, niko tada nije ni sanjao da bi se premijeri mogli sastati 25-30 puta; da bi se ministri iz obe države sastajali iznova i iznova radi konsultacija o pitanjima od zajedničkog interesa, na primer, evropskim integracijama, ili saradnji u sektoru bezbednosti, po pitanjima pravosuđa. Tako da mislim da je sve to izuzetno pozitivno. Naravno, još mnogo toga treba da se uradi. Obaveštena sam da se radi na demarkaciji granice sa Crnom Gorom, i naravno, mislim da je nedavni incident u Kumanovu podstakao pripadnike bezbednosti Kosova i Makedonije da bliže sarađuju u pokušaju da se spreče ovakvi i slični incidenti u buduće. Tako da je Kosovo definitivno pokazalo volju, kao i svi ostali u regionu. Svi u regionu vide svoju budućnost u Evropi. A da bi se to i desilo, zemlje regiona treba da sarađuju i politički i ekonomski, a mnogo toga još treba da se uradi. Ali mislim da je izvestan napredak postignut.
RTK: Kako vidite ulogu civilnog društva i medija na Kosovu?
Džejkobson: Mislim da civilno društvo i mediji imaju veoma važnu ulogu u svakom demokratskom društvu. Ali, posebno ovde na Kosovu, koje je mlada zemlja, sa dosta različitih izazova, i mediji i civilno društvo treba da pozovu vlasti na odgovornost za odluke koje donosi; trebalo bi da pomognu građanima da razumeju probleme; trebalo bi da olakšaju dijalog između stanovništva u celini i same vlade; i ja se nadam da će civilno društvo i mediji biti u stanju da učine više po pitanju problema korupcije, koji ja vidim kao najveću pretnju dugoročnoj stabilnosti Kosova kao jedne uspešne i napredne zemlje. Ovde još uvek opstaje kultura korupcije. Nije me stid da to kažem, bilo da govorimo o korupciji u javnim nabavkama, ili pri zapošljavanju, ili u bilo kojem segmentu, i smatram da je to polje na kome i vlasti i međunarodna zajednica, ali i civilno društvo i mediji u buduće treba da puno rade.
RTK: Imam još dva pitanja za kraj ovog razgovora. Kako vidite budućnost Kosova?
Džejkobson: Znate, ne volim da dajem prognoze, ali kao što sam već rekla, Kosovo mi izgleda kao da je na pravom putu po mnogim pitanjima, izgleda mi veoma dinamično. Zapanjena sam koliko su građani i vlasti na Kosovu postigli u ove tri godine koliko sam ovde, i sa naprednim, mladim stanovništvom, uključujući i one koje smo poslali u Sjedinjene Države na školovanje, i kako se budu vraćali i podigli svoj glas, mislim da Kosovo ima svetlu budućnost.
RTK: I poslednje pitanje: napuštate Kosovo za nekoliko dana. Gde ćete službovati posle Kosova?
Džejkobson: Pa, radiću u glavnoj zgradi Stejt departmenta u Vašingtonu, tako da se zaista vraćam kući. Radiću u Birou za međunarodne organzacije, koji se bavi Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, i biću na poziciji Prvog zamenika pomoćnika Državnog sekretara, što u stvari znači da ću biti druga osoba po funkciji u tom Birou. A ja se iskreno nadam da neću raditi na pitanju Tribunala UN za Kosovo, već na pitanjima poput članstva Kosova u UNESCO i drugim međunarodnim telima.
RTK: G-đo ambasadore, hvala Vam puno na vremenu koje ste izdvojili za ovaj razgovor.
Džejkobson: Hvala i Vama na pozivu.
