Glas Amerike: G-đo Ambasadorka, hvala Vam na vremenu koje ste izdvojili za ovaj intervju.
Kako ocenjujete situaciju na Kosovu posle nedavnih protesta?
Ambasadorka Džejkobson: Mirni protesti su važno demokratsko pravo. Oni predstavljaju način da se građani uključe u rad svoje vlade; da se postave pitanja koja su im važna. Tako da je izuzetno nesrećno što su protesti u subotu i utorak postali nasilni. Razgovarala sam sa puno ljudi na Kosovu koji su bili veoma nespokojni i uznemireni ovim nasiljem i naravno, izveštaju unistranih medija nisu učinili ništa dobro za međunarodnu reputaciju Kosova. Ovo ne čini da Kosovo izgleda kao zemlja na svom evropskom putu. Stoga, mi odbacujemo nasilje i pozivamo sve koji učestvuju na protestima, pogotovu organizatore, da budu odgovorni i da se distanciraju od nasilja do kojeg je došlo.
GA: Imali smo različite stavove unutar vlade, koji su izjavljivali da je za nasilje kriv organizator protesta, a organizatori su krivili vladu. Ko je kriv za ovo nasilje?
Ambasadorka Džejkobson: Za ovo nasilje krivi su upravo oni koji su bacali kamenice, koji su lomili stakla na zgradi Vlade, koji su razrušili Trg Skenderbega, koji su uništili jedan restoran i napali njegovog vlasnika, dakle ti pojedinci – a mislim da ih je 200 do 300 – su krivi za ovo nasilje. Međunarodni posmatrači, koji su bili u komandnom centru tokom protesta, ocenili su reakciju policije kao potpuno odgovarajuću u datim uslovima. Svuda na svetu, ako masa postane nasilna i počne da baca kamenice, onda je policija prinuđena da koristi metode koje poseduje kako bi razbila masu. Tako da smatram da nasilje treba da usmerimo ka onima koji su ga i neposredno počinili.
GA: Ali, imamo novu situaciju, mnogo zahteva od strane opozicije i vlasti koja mora da deluje u pravcu smirivanja situacije, ili na kraju, da se situacija prevaziđe. Šta vlada može da učini? Šta bi trebalo da učini?
Ambasadorka Džejkobson: Svaka vlada treba da angažuje svoje stanovništvo. Mislim da je tio pogotovu tako u slučaju vlade poput ove, koja je ustvari formirana tek pre mesec i po dana. Moraju da angažuju stanovništvo direktno putem medija kako bi ih obavestili o tome kakvi su im planovi, kako bi ljudi znali šta se preduzima posebno po pitanjima koja zanimaju ljude. Poput ekonomskog razvoja, poput zaposlenja, poput borbe protiv korupcije i poboljšanja vladavine prava. A takođe treba i da slušaju javnost. Svaka vlada treba da to čini.
GA: Javnost, u ovom slučaju demonstranti, veliki deo opozicionih stranaka i civilnog društva zahtevali su razrešenje ministra za povratak i zajednice, Aleksandra Jablanovića, zbog njegovog uvredljivog stava prema demonstrantima u Đakovici. Kako bi trebalo rešiti ovu situaciju? Treba li Jablanović da ode?
Ambasadorka Džejkobson: Kao prvo, a vezano za proteste, mislim da je ministar Jablanović i/ili Trepča samo neposredan povod ili izgovor, ali mislim da to nije sve. Mislim da ima puno ljudi koji osećaju frustriranost, prvenstveno zbog šestomesečne neaktivnosti tokom formiranja vlade, i ima ljudi koji veruju, kao što i ja verujem, da ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv korupcije i unapređenje vladavine prava jesu pitanja po kojima bi trebalo da se radi mnogo brže. Tako da ne bih rekla da su ovi protesti samo zbog Jablanovića. Rekla bih da je njegova izjava bila nezrela i uvredljiva za mnoge, mnoge ljude. I ja smatram da je uvredljiva. Njegovo prvo izvinjenje nije bilo ništa bolje. A onda se, verujem, stvarno izvinio, i na kraju krajeva, ministar Jablanović je imenovan od strane vlade, i njegovo imenovanje potvrđeno glasanjem u Skupštini. To je demokratski proces i on može biti smenjen samo procesom u vladi, a o čemu ova vlada treba da odluči, a ne…mislim da nijedna vlada ne donosi kadrovske odluke na osnovu protesta na ulicama gde ljudi bacaju kamenice.
GA: Ima li vlada takvu moć da smeni ministra Jablanovića, imajući u vidu da će Srpska Lista onda usloviti svoje učešće u parlamentu i da bi onda to moglo dovesti do nove političke krize?
Ambasadorka Džejkobson: Ne bavim se hipotetičkim situacijama. Mislim da vladajuća koalicija još uvek postoji. Još uvek funkcioniše. Svi komuniciraju međusobno. Još uvek imaju veliku većinu u parlamentu. Nakon prošlogodišnjih demokratskih izbora dobili smo vladu koja na mestu prvog i drugog u vladajućoj koaliciji ima političare sa najvišim brojem glasova, tako da im to daje određenu snagu. Ali, što se tiče njihovih internih kadrovskih odluka, znate, to je zaista njihovo interno pitanje.
GA: Trepča je bila drugi razlog za ove proteste. Opozicija optužuje vladu da se povukla, popustila pod pritiskom Beograda. Da li je istina da je bilo pritisaka? Vi stre se angažovali po pitanju Trepče u razgovorima za građanima Kosova. Kakvo je Vaše mišljenje o ovom procesu?
Ambasadorka Džejkobson: Ono što je vlada pokušala da uradi je da bi izbegla likvidaciju Trepče. A do toga je došlo zbog odluke Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova koja u osnovi kaže da ukoliko ne dođe do reorganizacije Trepče pod okriljem APK, Agencije za privatizaciju Kosova, do 2. februara, onda bi moglo da dođe do likvidacije preduzeća, što bi bio najgori mogući ishod za sve. Drugim rečima, to bi bio bankrot. Radnici bi ostali bez posla i zarade. Tako da je vlada pokušala da iznađe načine da se izbegne takav scenario. Jedna od ideja do koje se dišlo bila je nacionalizacija, koja je prvobitno bila predstavljenja Skupštini pa potom povučena. Uvek sam smatrala da je nacionalizacija loša ideja. Kao prvo, time bi se budžet automatski izložio potraživanjima kreditora, uključujući i kreditore iz Srbije i Grčke koji bi dostigli iznos do 1,4 milijarde dolara. Već znamo da je budžet pod pritiskom. A sigurno je da nema kapaciteta da poreski obveznici na Kosovu otplate takav dug. Drugo, nacionalizacija tako važnog preduzeća kakvo je Trepča poslalo bi loš signal investitorima u vezi sa pravce u kojem se kreće privreda Kosova. Kosovska privreda je usredsređena na svoj evropski put, na ekonomski razvoj vezan za potrebe tržišta u privatnom sektoru, i povratak na komunizam ili socijalizam ne samo da ne bi pomoglo Trepči, već ne bi privuklo onakve investicije koje su potrebne Trepči da dostigne svoj puni potencijal. Mislim da su inestitori već bili dovoljno uplašeni dešavanjima u subotu i utorak, tako da smatram da je važno da se ekonomske odluke donose tako što će privući a ne odbijati zainteresovane investitore na Kosovu.
GA: Beograd traži da se pitanje Trepče stavi na dnevni red razgovora u Briselu, čiji nastavak se očekuje 9. februara. Međutim, iz Prištine stižu veoma snažne reakcije protiv takve mogućnosti. Kakvo je Vaše mišljenje? Može li Trepča biti deo tih razgovora?
Ambasadorka Džejkobson: Način na koji je koncipiran dijalog jeste pod posredstvom Evropske unije, ali teme za diskusiju se mogu staviti na dnevni red jedino uz saglasnost obe strane. Thako da je jasno da to nije slučaj u vezi sa Trepčom. Što se tiče dijaloga, predstoji nam još jedan sastanak 9. februara, i to će biti prvi susret u skoro godinu dana. Tako da se nadam da ćemo videti neki stvaran napredak. Ima još uvek puno nerešenih pitanja koja proističu iz aprilskog sporazuma. Strane su bile blizu postizanju dogovora o pravosuđu još pre godinu dana, ali ga nisu finalizirale. Takođe, tu su još i pitanja energetike, telekomunikacija, osiguranja…sve su to važna pitanja koja moraju da se reše, a to je moguće ukoliko obe strane sednu za sto potpuno spremne da rade naporno, spremne da pokažu maksimum fleksibilnosti i da krenu dalje. A ja bih želela da vidim da se sve to završi pre no što se nova pitanja nađu na stolu, zato što bi bilo izuzetno dobro da imamo uspeha u ovom dijalogu, pogotovu zato što imamo potpuno novog igrača na strani posrednika, a to je nova Visoka predstavnica EU.
GA: Ali ne i Trepča? Trepča pripada Kosovu?
Ambasadorka Džejkobson: Koliko ja znam, Trepča nije na dnevnom redu 9.februara, jer kao što rekoh, oni moraju prvo da završe posao sa onim pitanjima koja su već na dnevnom redu, a nema saglasnosti o bilo kojim novim pitanjima u dijalogu zasada. Smatram da bi se trebalo usredsrediti na to da se završi ono što je već započeto.
GA: G-đo Ambasadorka, pokret Samoopredeljenje i druge opozicione stranke najavljuju nove proteste. U obrazovanju i zdravstvu najavljuju jednodnevni štrajk za sutra. Tako da se ova vlada susreće sa mnogim problemima. Kako prevazići ovu situaciju? Kakvo je Vaše mišljenje o tome kakav pristup treba da ima vlada i opozicione stranke u ovoj situaciji?
Ambasadorka Džejkobson: Mislim da je uvek važno da vlada i opozicija imaju međusobni dijalog. Nisam sigurna da se to do sada dešavalo, ali sam ohrabrila obe strane da sednu i razgovaraju i reše svoje nesuglasice. Javni protest je izuzetan način da se građani uključe i prenesu svoju zabrinutost, ali na kraju dana politiku kroje kosovske institucije, a ne ulica. Tako da su dužni da se sretnu u okviru Ustava i kosovskih institucija. Što se tiče protesta naredne nedelje, zamolila bih sve organizatore da preduzmu sve mere opreza kako bi se izbeglo nasilje i to podrazumeva slanje jasne poruke svim učesnicima da oni ne prihvataju nasilje. To podrazumeva da se oni ograde od nasilja koje se desilo i štete koja je nastala na prethodna dva protestna skupa. Nadam se da će naredne demonstracije biti mirne, da neće preplašiti građane Prištine i da neće poslati lošu poruku u svet o Kosovu kao modernoj zemlji.
GA: Sreli ste se sa g-dinom Haradinajem. Da li ste dobili uveravanja na te Vaše apele?
Ambasadorka Džejkobson: On i ja smo imali veoma dobar susret. Ne otkrivam detalje svojih privatnih diplomatskih susreta, ali sam ga svakako zamolila da bude jasniji u tome da njegova stranka ne prihvata nasilje. On je govorio o nasilju policije, ali ne i o demonstrantima. Rekao je da će biti mnogo jasniji u tome u buduće. Takođe sam mu prenela našu procenu da je ponašanje policije bilo odgovarajuće. Bilo je nekih grešaka koje su počinili pojedini policajci, ali sam obaveštena da su Inspektorat policije Kosova i EULEKS imali svoje operativce u civilnom odelu na protestima i sada pregledaju video zapise, i ako policija utvrdi da je korišćena prekomerna sila ili da se neko ponašao neprimereno, protiv takvih će biti pokrenut redovan disciplinski postupak. Tako da smatram da je važno da svi politički lideri pozovu na smirenje situacije, da odbace nasilje. Ako žele da se čuje njihova poruka, mnogo dalje će se čuti ako to budu mirni protesti. Svi veliki protesti koji su doveli do promena – mislim na onaj u mojoj zemlji ia 1964, za građanska prava, potom onaj koji je predvodio Mahatma Gandi u Indiji – sve su to bili mirni protesti, i to su protesti gde žalbe zaista mogu da nađu načina da postanu tema političkog dijaloga.
GA: Glavni organizator protesta je pokret Samoopredeljenje i Aljbin Kurti. Zašto ne sednete sa njim i razgovarate, i prenesete iste ove zahteve?
Ambasadorka Džejkobson: Sa g-dinom Kurtijem se nisam sastala iz istih onih razloga o kojima sam govorila nebrojeno puta. I zato što čekam da se Samoopredeljenje odrekne nasilja kao taktike. Ne samo nasilja koje se desilo juna 2013.godine protiv nekih poslanika i međunarodnih posmatrača, već nasilja uopšte. I naravno, nisam čula nikoga iz Samoopredeljenja da se ogradio od nasilja koje je počelo u subotu ili onog u utorak. I to se radilo o grupi od 200-300 ljudi – ja ne znam sa kime su povezani, ne znam od koga dobijaju naređenja – ali mislim da je važno da se organizatori ograde od takvih aktivnosti. A takođe moram da primetim da smo u periodu od subote do utorka imali mnogo manje demonstranata. Grupe civilnog društva su odlučile da ne žele da budu uključene u takvu organizaciju. Primetila sam da predstavnika sindikata rudara nije bilo uopšte, iako je Trepča navodno bila jedan od razloga za protest. Zato mislim da je to delom znak da ljudi ne žele da budu povezani sa nasiljem.
GA: Ali, puno velikih svetskih političara su često govorili da je na kraju krajeva vlada ta koja je odgovorna, jer ima odgovornost, ima ovlašćenja i ima vlast. Pa na kraju, šta bi to Vlada Kosova trebalo da uradi kratkoročno da bi smirila situaciju na Kosovu?
Ambasadorka Džejkobson: Mislim da uvek na kraju postoji jedan izveštaj posle sprovedene akcije koji pripremaju bezbednosne službe, koje priprema policija posle situacija poput ove kako bi videli da li je bilo nekih propusta. Rečeno mi je da vlada želi razgovore sa opozicijom. Nisam sigurna da ima nekih pozitivnih rezultata, ali moraju da pokušavaju. Svakako sam ohrabrila i g-dina Mustafu i g-dina Haradinaja juče da se angažuju na dijalogu unutar institucija. I kao što rekoh, svaka vlast mora da bude spremna da bude u kontaktu sa javnošću, a na osnovu onoga što sam mogla da vidim u poslednjih par dana vezano za intervjue vladinih zvaničnika na televiziji, mislim da pokušavaju da se uključe u direktne razgovore sa stanovništvom.
GA: G-đo Ambasadorka, hvala Vam puno.
Ambasadorka Džejkobson: Hvala i Vama.
[kraj transkripta]
