Intervju ambasadora Kosneta za RTK, 6. decembar 2018.
RTK: Ambasadore Kosnet, dobrodošli.
AMB: Hvala vam. Velika je čast i privilegija vratiti se na Kosovo kao ambasador Sjedinjenih
Američkih Država.
RTK: Pre svega, primite naše saučešće povodom smrti predsednika Džorđa Buša starijeg.
AMB: Hvala vam na tome Dževdete. Imao sam privilegiju da se sretnem sa predsednikom
Bušom samo jednom pre mnogo godina i mislim isto ono što misli svako drugi u mojoj zemlji.
On je bio veliki lider, častan čovek koji je zaslužio svoje mesto u istoriji i znam da je takođe bio
veliki prijatelj Kosova.
RTK: Veliki pristalica Kosova takođe. Hvala vam. Ambasadore, Kosovo se promenilo otkad ste
radili ovde 2003. U ovom trenutku, kako Kosovo stoji, imalo je ogromnu podršku Sjedinjenih
Američkih Država. Da li smatrate da bi Kosovo i dalje moglo da računa na praktičnu politiku
Sjedinjenih Američkih Država?
AMB: Apsolutno. Sjedinjene Američke Države smatraju Kosovo veoma uspešnom pričom. Rekli
smo da je ono uspešna priča za Sjedinjene Američke Države, ali najvažnije, ono je uspešna priča
za narod Kosova. Mogu vam reći da sam se u mesecima koje sam proveo u Vašingtonu
pripremavši se za ovo postavljenje susreo sa mnogim ljudima u Vladi, u Kongresu, ali i izvan
Vlade i smatram da je posvećenost Amerike budućnosti Kosova neosporna. U stvari, rekao bih
da je to oblast u kojoj postoji potpuni konsenzus između republikanaca i demokrata – između
Vlade, administracije i Kongresa. Svi smatraju da je Kosovo veoma blizak prijatelj Sjedinjenih
Američkih Država i duboko smo posvećeni pružanju podrške Kosovu.
RTK: Ambasadore, koje su to oblasti gde će Vaša posvećenost biti usmerena u okviru Vašeg
mandata na Kosovu ?
AMB: Mnogo je pitanja gde će Ambasada nastaviti da tesno sarađuje sa našim kosovskim
prijateljima. Ekonomska sigurnost je od suštinske važnosti za strana ulaganja i otvaranje novih
radnih mesta. Takođe smo usmereni na vladavinu prava i borbu protiv korupcije, što i dalje za
nas ima visok prioritet. Onda tu je i pitanje bezbednosti. Bezbednost ima mnoštvo značenja i
mnoštvo aspekata. Svakako, na vrhu liste prioriteta je podrška naporima lidera na Kosovu i u
Srbiji da pronađu način da nastave sa dijalogom i postignu uzajamno korisno rešenje koje će
pomoći budućem prosperitetu i sigurnosti obe vlade. Takođe u pogledu bezbednosti, nastavljamo
da radimo blisko s Kosovom u borbi protiv terorizma, borbi protiv nasilnog ekstremizma – nizu
pitanja vezanih za bezbednost.
RTK: Ambasadore, koliko visoko je Kosovo danas rangirano u inostranim poslovima SAD-a?
AMB: Predstavlja visoki prioritet. U stvari, rekao bih da je sadašnja administracija u Vašingtonu
više zainteresovana u pružanju podrške, i to ne samo Kosovu, nego takođe i napretku u regionu
Balkana od onoga što sam video u mnogim prethodnim godinama. Ovo je administracija koja
sagledavala dugoročne probleme i kaže: moramo da promenimo stvari – moramo da pronađemo
put napred.
RTK: Ambasadore, Kosovo se sada suočava sa novim izazovima, kao što smo rekli, uglavnom sa
odnosima sa Srbijom. Odvijali su se razgovori između dve zemlje u Briselu. Ne baš sa puno
napretka, a ponekad i sa tenzijama, i sada dok upravo razgovaramo o tome. Ovih dana
verovatno se susrećemo sa najgorim periodom u njihovim odnosima od početka dijaloga. Vlada
Kosova je odlučila da usvoji odluku da za sto odsto poveća takse za uvoz srpske robe na Kosovo.
Koje je Vaše mišljenje u pogledu ove odluke?
AMB: Ovo bi bio dobar trenutak za mene da podsetim vaše gledaoce da sam se vratio na Kosovo
pre manje od jedne nedelje, tako da u ovom trenutku želim da saslušam puno ljudi i da čujem
njihove stavove pre nego što počnem da dajem velike izjave. Kad smo već kod toga, verujem, a i
moja vlada veruje da je ovo kritičan trenutak u procesu dijaloga. Da je važno da Kosovo i Srbija
pristupe ovom procesu u duhu saradnje. Razumem izazove u pogledu toga – znam istoriju zemlje,
ali u duhu saradnje i kreativnosti, da se pronađe put napred. Kada govorimo o dijalogu u
Vašingtonu, govorimo o sveobuhvatnoj debati o svim pitanjima koja su godinama razdvajala dve
zemlje. Ono što treba da vidimo je proces koji se završava sporazumom koji koristi obema
zemljama.
Mi svi pregovaramo u našim svakodnevnim životima. Pregovaramo sa svojim porodicama, sa
našim komšijama, poslovni ljudi pregovaraju: ne pregovaraju samo vlade i diplomate. Međutim,
ono što smatram da je od ključne važnosti za uspešne pregovore je to što mora biti korisno za
obe strane kako bi obe strane imale podsticaj da ispune svoje obaveze, da održe sporazum, da
krenu napred. Svaki sporazum između Kosova i Srbije mora da bude trajan, mora da bude održiv
i mora, napominjem ponovo, da bude od koristi obema zemljama. Mislim da ponekad ljudi ulaze
u pregovore u duhu toga da će dobiti ove pregovore – da će poraziti drugu stranu. Kada to činite,
stvarno je veoma teško imati takvu vrstu poverenja koje je neophodno da bi se pregovor uspešno
realizovao. I na kraju u vezi toga, kada govorimo o primeni sporazuma, Sjedinjene Američke
Države su veoma usredsređene na budućnost Kosova, ali i na stabilnost u čitavom balkanskom
regionu. Imamo sve razloge da želimo da ostanemo uz vas kako bi bili sigurni da ako vlade
preuzmu obaveze, da ih i ispoštuju. Nećemo samo da aplaudiramo dok se potpisuje parče papira,
a onda krenemo dalje na sledeću krizu.
RTK: Vlada Kosova preduzela je ovu meru g. ambasadore kao što sam rekao, nakon neuspeha
Kosova da uđe u Interpol, ali takođe kažu da je to odraz trenutnih opstrukcija Srbije prema
Prištini i zbog toga što Beograd ne poštuje ranije potpisane sporazume.
AMB: Mislim da su obe vlade preduzele korake da pokažu da imaju mehanizme reakcije – da
imaju alate koje mogu da iskoriste protiv druge strane. Obe vlade su pokazale da mogu da budu
čvrste u svojim stavovima – da mogu da se zauzmu za sebe same. Iskreno, ono što bih radije
voleo da vidim nije nadmetanje u kojem vidimo ko može biti najžilaviji, nego nadmetanje da se
vidi ko može biti najkreativniji i najnapredniji u pokušaju da se pronađe put napred. Mislim da je
veoma uobičajeno u pregovorima da se dođe do prepreka, da se stigne do teške faze, a onda se
dve strane povlače na svoje strane i razmišljaju o tome šta valja dalje činiti. Znam da su neki
ljudi zabrinuti da je proces dijaloga u teškoj fazi – ovo je prilično normalno u pregovorima.
Napravite jedan korak napred, korak nazad, pa opet krenete napred. Mislim da je važno da
pregovaračka strategija i pregovaračka pozicija Kosova odražava širok spektar političkih
mišljenja i širok spektar glasa naroda. S tim u vezi, i siguran sam da ćemo se vratiti na ovo,
Sjedinjene Američke Države smatraju da je važno da se na Kosovu čuje svačiji glas. Da
pripadnici svih zajednica, sve političke partije, žene, kao i muškarci, imaju ulogu u budućnosti
zemlje i da osećaju da se njihov glas čuje i poštuje.
RTK: U poslednje vreme na Kosovu možemo da čujemo o mogućem konačnom sporazumu
između Prištine i Beograda. S jedne strane imamo posvećenost predsednika da dođe do konačnog
sporazumom sa Srbijom sa mogućom, kako kaže, korekcijom granice. S druge strane, tu je
politička opozicija koja se snažno protivi svemu što se tiče granice. Izgleda da je dijalog sa
Srbijom trenutno zaustavljen, kao što smo rekli, ili postoje tenzije. Šta mislite, kako mogu da
pronađu političku volju za nastavak razgovora? Da li mislite da bi budući sporazum između ove
dve zemlje mogao da dotakne i pitanje granice?
AMB: Mislim da su neki ljudi pogrešno shvatili da Sjedinjene Američke Države traže da se
fokus prebaci na granicu ili razmenu teritorije. Kao što su moji pretpostavljeni u Vašingtonu
pokušali da razjasne: ono što nas zanima je sporazum koji su obe strane postigle sa dobrom
namerom. Sjedinjene Američke Države nemaju unapred stvoreno mišljenje o tome do čega bi
mogao dovesti sveobuhvatni sporazum iz dijaloga. Moguće je da dve strane odluče – iskreno i u
najboljoj nameri – da izvrše prilagođavanje granice. One isto tako mogu da odluče da to ne urade
i verujte mi, razumem obim zabrinutosti i istorijske razloge zašto je prilagođavanje granice
veoma komplikovano pitanje. I opet, želim da naglasim da moja vlada to ne traži. Ne vidimo
nužno to kao opciju za dijalog. Mislim da se dobar deo diskusije o dijalogu fokusirao na to.
Smatram da je diskusija o granici samo jedan aspekt širokog spektra razgovora koji treba da se
vodi između dve zemlje. Takođe mora da uključi pitanje ekonomske saradnje, bezbednosti,
kulture, obrazovanja, pravde, u velikoj meri pravdu – širok spektar pitanja o kojima dve vlade
treba da razgovaraju i važno je da se ne fokusira samo na jedan aspekt problema.
RTK: Samo da pojasnimo ovo ambasadore. Kao što smo rekli, mogli smo da čujemo i o
teritorijalnoj razmeni između dve strane. Da li će to biti prihvatljivo za Sjedinjene Američke
Države, ako dve zemlje odluče da to učine?
AMB: Dakle, pokušali smo da pojasnimo da nemamo nikakve unapred zacrtane stavove. Mi ne
kažemo da ne treba diskutovati o određenim pitanjima i ne kažemo da su potrebni određeni
ishodi. Srbija i Kosovo su partneri u pregovorima. To su dve suverene, nezavisne zemlje. Uvek
ćemo podržavati Kosovo. Podržavajući Kosovo, tu ne mislim da ćemo se slepo složiti sa bilo
kojom idejom koja dođe od Vlade u Prištini. Ali, mi ćemo podržati Kosovo u nastojanju da
uspostavi mir, prosperitet i pravdu u zemlji i regionu. Ne vidimo te ciljeve kao kontradiktorne
širem cilju – želimo iste stvari za druge zemlje u regionu. Mislim da je važno naglasiti da smo
spremni da podržimo strane da dođu do održivog, obostrano korisnog dogovora, ali mi ne pišemo
scenario.
RTK: U redu. Ambasadore, ljudima je dosadila ova situacija. Dugim razgovorima izgleda da
nema kraja. Šta mislite, koliko dugo bi ovakva situacija trebalo da traje?
AMB: Ne bih želeo da predlažem bilo kakav vremenski rok ili rok za razgovor, ali smatram da
je vreme od suštinskog značaja, da je važno napredovati što je brže moguće, i iskreno, to je zato
što je – kao što sam ranije rekao – moja vlada stvarno fokusirana na ostvarivanje napretka u
regionu. Imate našu punu pažnju, našu punu podršku. To je sjajna prilika i smatram da niko, da
nijedna strana ili da građani nijedne zemlje ne mogu da dobiju nešto odlaganjem procesa
pregovara. Smatram da je vreme da se nešto uradi, i obično je trenutak za to upravo sada.
RTK: Izgleda da su kosovska vlada i stanovništvo frustrirani stavom Evropske unije prema
Prištini. Obećana im je vizna liberalizacija, a sada odjednom, Evropska unija, kao što smo videli,
nije spremna za takvu odluku. Da li mislite da je ovo uvećalo tenzije na Kosovu? Mlado
stanovništvo koje ne može slobodno da se kreće kao ostali u Evropi.
AMB: Mislim da je frustracija u vezi sa trenutnim statusom vizne liberalizacije pokazatelj da
ljudi na Kosovu žele da ojačaju svoje veze sa Zapadom. U tome oni vide svoju budućnost.
Sigurno to podržavamo, slažemo se s tim. Smatramo da su tešnje veze između Kosova i
Evropske unije nešto što je u velikoj meri u interesu Sjedinjenih Američkih Država, kao i naroda
Kosova. Stvarno sam impresioniran za ovako kratko vreme neverovatnim mladim ljudima sa
kojima se susrećem. Ljudi sa obrazovanjem, veštinama, sa veoma širokom evropskom i
globalnom perspektivom koji mogu da pruže ogroman doprinos kako svojoj zemlji tako i svetu.
Oni žele da to mogu da učine ovde, ali i u drugim zemljama. Pretpostavljam da će to, što više
mladih ljudi sa Kosova bude moglo da putuje, da uči, da radi u drugim zemljama, a zatim u
većini slučajevima da se vrati na Kosovo da doprinesu ovde – biti divno za zemlju. Ne želim da
ulazim u to šta je pravi trenutak za viznu liberalizaciju i tako dalje, ali sam ohrabren time da ljudi
u ovoj zemlji gledaju na Zapad i gledaju ka Evropskoj uniji.
RTK: Koje je Vaše mišljenje o kosovskim Srbima? Hajde da malo pričamo o njima, jer smo
pričali o odnosima između Kosova i Srbije. Na Kosovu takođe imamo i srpsko stanovništvo.
Izgleda da su u svakom trenutku deo kosovske vlade, ali da na njih uvek utiče Beograd. Da li
mislite da to pomaže kosovskim Srbima da grade svoju budućnost ovde na Kosovu?
AMB: Mislim da je važno za sve u zemlji – svaku zajednicu u zemlji da oseća da je to njihova
zemlja i da imaju budućnost ovde i da se njihovi glasovi čuju i da se njihova uloga poštuje.
Znate, Sjedinjene Američke Države su kao i Kosovo veoma raznolika zemlja. Imamo ljude iz
svih religija, različitih etničkih grupa, različitih rasa i vrlo kompleksne istorije kao što mnogi
znaju. Mi nemamo sve odgovore na to kako bi ljudi trebalo da žive u multietničkom društvu.
Mislim da smo postali bolji u postavljanju pitanja – iskreno govoreći o našoj istoriji i
razumevajući nužnost da ispitamo istoriju zemlje, kako bismo krenuli napred ka budućnosti. I u
tom smislu, želeo bih da kažem da mislim da je važno da svi pripadnici svih manjinskih grupa
osećaju da imaju glas i da su ravnopravni učesnici u zemlji. To je oblast gde se radujem sticanju
prijateljstava i čujem kako zajednice vide stvari.
RTK: Da li smatrate da bi trebalo više da gledaju prema Prištini, a ne prema Beogradu kako bi
mogli da osećaju da je ovo njihova zemlja?
AMB: Mislim da je to neka vrsta pretpostavke. Što se ljudi osećaju opuštenije, što više osećaju
da je njihov glas važan i da je ovo zaista njihova zemlja, manje mogu da slede pozive spolja.
RTK: Kosovske institucije se spremaju da Kosovskim snagama bezbednosti- veoma vruća tema
ovih dana – daju funkcionalni mandat vojske. Da li Vašington podržava ovaj korak?
AMB: Vašington je dosledno podržavao razvoj KSB-a i razvoj KSB-a u oružane snage.
Sjedinjene Američke Države su uložile puno novca; utrošili vreme na obuku; uradili smo
razmene između KSB-a i Vojske SAD-a. Smatramo da je evolucija KSB-a u oružane snage
Kosova pozitivan korak i da je prirodno za Kosovo kao suverenu i nezavisnu zemlju da ima
sposobnost samoodbrane. Takođe, kosovski lideri razgovarali su o tome kako bi oružane snage
na Kosovu mogle da učestvuju u mirovnim operacijama u inostranstvu. Da je Kosovo dostiglo
tačku kada umesto da samo bude korisnik međunarodne sigurnosti, može i da doprinese tome.
Sve je to dobrodošlo. Međutim to je dug proces. Znam da su ljudi – neki u susednim zemljama
fiksirali određeni datum koji brzo dolazi i da su izrazili zabrinutost da bi evolucija KSB-a u
oružane snage mogla imati negativne implikacije po bezbednost. Ono što ću reći u vezi toga je:
ovo je proces koji će trajati mnogo godina. Da Kosovo ima svaki razlog, svako pravo da ima
sposobnost samoodbrane. Najvažnija stvar koju želim da prenesem je da ukoliko postoje ljudi
koji istinski veruju da kosovska policija, bezbednosne snage, oružane snage – sa bilo kojom
oznakom – predstavljaju pretnju regionalnoj bezbednosti, mislim da je to još jedan pokazatelj
koliko je dijalog važan. Mislim da je važno da narod u obe zemlje razume perspektivu druge
strane.
Jer, kada ne komunicirate, onda će na površinu isplivati svi mogući strahovi, a ljudi se uvek
plaše onoga što ne razumeju.
RTK: Da li se slažete da kosovska vlada može doneti zakon 14. – recimo da su pomenuli datum
u decembru – o transformaciji KSB-a u vojsku? Potrebno je vreme kako kažu, da će biti
potrebno deset godina da se formira propisna vojska.
AMB: To je upravo to, Dževdete. Bez obzira na to da li oni usvoje zakon ili promene obeležja i
oznake na ramenima osoblja određenog datuma, to nije najvažnija stvar. Ono što je važno je da
će to biti dug, održiv proces i naravno kada budu uspostavljene oružane snage – što je opet
dugotrajan proces – da bude multietničke. Važno je da pripadnici srpske zajednice i drugih
zajednica u velikoj meri učestvuju u oružanim snagama kao što su u KSB i policiji. Jer, ovo je
iskustvo koje smo imali u mojoj zemlji, da je za ljude u zajednici važno da vide da ih ljudi u
uniformi predstavljaju, a ne samo neki van tih organizacija.
RTK: Kako mogu da se unaprede ekonomski odnosi između Kosova i Sjedinjenih Američkih
Država? Da li smatrate da Kosovo može da bude pogodno mesto za američke investicije, da
kompanije investiraju na Kosovu? Da li ste ikada pomislili da možete da doprinesete u tom
polju?
AMB: Mislim da je podsticanje američkih investicija veoma visok prioritet za Ambasadu SAD i
Vladu SAD. Već smo videli neke investicije manjeg obima. To je veoma važno. Sada vidite ove
američke franšize za hranu širom zemlje i kažete: u redu, to je sjajno, ljudi u tome uživaju, ja
uživam u tome. Prilično je malog obima, ali američka preduzeća gledaju kako franšize za hranu
posluju, jer su franšize za hranu poznate po veoma pažljivom istraživanju zemlje pre nego što
uđu na tržište. Kada kompanije vide da su – Domino, poznati Famiglia, Kentaki na Kosovu, to
Kosovo pomera u sam vrh njihovog planiranja. To je važno. Mi podržavamo predlog kompanije
„Kontur global“ za novu TE za koju mislimo da će biti od ogromne koristi, ne samo za životnu
sredinu, već i za ekonomsku stabilnost i razvoj.
Da vam to ovako predstavim: kada govorimo o različitim oblastima gde naše zemlje sarađuju;
kada govorimo o regionalnoj stabilnosti; kada govorimo o vladavini prava i borbi protiv
korupcije; kada govorimo o ekonomskom razvoju, ove različite oblasti su blisko isprepletene.
Američke kompanije žele da vide pravni sistem u kome se prema svima postupa jednako.
Američke kompanije žele da znaju da, ako se nađu u sporu sa lokalnim partnerom, na primer, da
će se prema njima postupati pravično. Američke kompanije obraćaju veliku pažnju na ono što
nazivamo analiza rizika. Gledaju na regionalnu stabilnost i ponekad nerado ulažu u zemlju u
kojoj vide etničke tenzije ili tenzije između zemlje i njenih suseda. Potpuno sam uveren da kako
Kosovo i Srbija unapređuju odnose; kreću se ka normalizaciji; priznavanju; susedskim odnosima
punim poštovanja; kako Kosovo nastavlja da ne donosi samo zakone o borbi protiv korupcije, što
je važno i što poštujem, nego da je u stanju da ih pravično i dosledno primenjuje – da će
američke kompanije i druge kompanije videti Kosovo kako postaje sve više privlačnije mesto za
investicije.
RTK: Ambasadore Kosnet puno Vam hvala što ste bili sa nama.
AMB: Bilo mi je zadovoljstvo. Lepo je vratiti se.
