Intervju ambasadora Kosneta za KoSSev portal, 28.decembra 2018.
KOSSEV: Savetnik kosovskog predsednika Hašima Tačija, Bekim Čolaku, je rekao da su SAD i EU izrazile nezadovoljstvo zbog takse od 100 odsto i najavio predlog o spremnosti da se, kako je rekao, privremeno ukine ova mera, u duhu nastavka dijaloga, i to je prva promena u odnosu na ono što smo do sada imali sa kosovske strane a u vezi sa ovom carinskom dažbinom. Kako posmatrate na to?
AMB:Reći ću da moja vlada smatra da bi pozitivan korak bio ako bi kosovska vlada u ovom trenutku suspendovala carine, kao sredstvo za kreiranje zamaha, kako bi proces dijaloga napredovao. Iskreno, mislim da su i vlada u Prištini i vlada u Beogradu preduzele neke korake u prošlosti da pokažu koliko su opasne, da pokažu da imaju prednost koju mogu da iskoriste protiv druge strane, a ono što me sada više zanima jeste da vidim kakve korake dve strane mogu da preduzmu kako bi pokazale koliko su posvećene procesu dijaloga i napredovanju.
KOSSEV: Mogu li samo da vam postavim dodatna pitanja koja se tiču ovih taksi: Ako biste odvojili celu temu iz političkog konteksta i zamislili da nije u pitanju Srbija ili Kosovo, da li Vam to ima smisla iz ekonomske perspektive? Kada biste mogli da se udaljite od političkog konteksta, da li je to nešto što ste navikli da vidite da se dešava? Ili da preformulišem: Kada čujete da je neko nametnuo porez od 100%, da li to odmah implicira politički kontekst ili može da se analizira samo sa ekonomske tačke gledišta?
AMB: Mislim da taksa jasno ima i ekonomske i političke, diplomatske implikacije.
KOSSEV: Prvi put ste na severu Kosova?
AMB: Tako je. Radio sam u američkoj kancelariji u Prištini pre 15 godina, samo kratko vreme, oko šest meseci, a za to vreme nikada nisam imao priliku da dođem na sever.
KOSSEV: Jasno ste videli neku drugačiju stvarnost u ovom kratkom vremenskom periodu, barem u smislu takozvanog rata zastava – od juga ka severu. Da li je to za Vas nešto neobično, ili ste to samo primetili iz vozila? Videli ste, na primer, američke zastave na jugu, a onda ovde vidite srpske i ruske zastave?
AMB: Pa mislim da moram da provedem više vremena na severu pre nego što počnem da donosim takve zaključke. Ovo je moja prva poseta, a sigurno neće biti moja poslednja. Nisam ovde samo kako bih rekao: U redu, bio sam na severu, završio sam. Nadam se da ću izgraditi odnose, izgraditi prava prijateljstva ovde. Moja supruga i ja se radujemo putovanju u svaki deo Kosova, ne samo da bismo uživali u kulturnim znamenitostima, već da bismo zaista upoznali ljude i slušali šta imaju da kažu, jer mislim da je važno da ja, kao stranac, kao strani diplomata, slušam više različitih mišljenja i razumem mišljenja ljudi o prošlosti, sadašnjosti i njihovim nadama za budućnost.
KOSSEV: Mogu li da Vas pitam o Vašem dnevnom redu danas u Mitrovici? Da li ste razgovarali sa ljudima, sa zvaničnicima? Sa kim ste se sreli?
AMB: Naravno. Imali smo prilično kratak program jer, opet, nisam posetilac iz Vašingtona. Nadam se da ću se vratiti mnogo puta. Susreli smo se sa nekim predstavnicima nevladinih organizacija, zapravo kako bismo čuli njihove stavove kao stanovnika severnog Kosova, ljude koji su duboko angažovani u naporima da poboljšaju položaj ovdašnjih ljudi, a i samo zbog njihovih stavova o politici, o svakodnevnom životu ljudi i kako Kosovo može da napreduje kao multietnička, multikulturalna, religiozno raznolika zemlja. Onda smo posetili osnovni sud, tamo smo se sastali sa sudijama. Vlada Sjedinjenih Država je bila u mogućnosti da pruži određenu pomoć sudu i drugim institucijama kako bi im pomogla da napreduju. A vi ste danas moja poslednja stanica.
KOSSEV: Hvala. Da li ste se do sada, pre Vašeg dolaska, sastajali sa srpskim političkim predstavnicima u kosovskim institucijama?
AMB: U Prištini sam se sastao sa nekim predstavnicima nevladinih organizacija, kao i sa ljudima koji su u Skupštini.
KOSSEV: Srpskom listom, političkim predstavnicima?
AMB: Ne još, radujem se tome.
KOSSEV: Stigli ste usred celog talasa najnovijih tenzija. Dozvolite mi da Vas podsetim na nekoliko njih. Kosovo je nedavno napravilo nekoliko veoma odlučnih pokušaja u novembru i decembru, koje je srpska vlada shvatila, kako ih je Beograd protumačio, kao veoma agresivan potez. Druga stvar koja traje prilično dugo je ideja dvojice predsednika, protumačena kao „ideja o korekciji granica“, kako je izneo gospodin Tači, a koju je gospodin Vučić predstavio kao „razgraničenje“. Ali obe ove retorike veliki deo javnosti, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, i prilično značajan deo međunarodne zajednice, doživeo je kao čin podele, uz upozorenje na veoma gorko iskustvo koje smo imali tokom 90-ih. Dakle, taj prilično značajan deo javnosti ne podržava ideju dvojice predsednika. Onda smo imali i treću tačku, a to je da odnos između dve vlade – u Prištini i Beogradu, kao i dijalog između dve delegacije, od početka Briselskog dijaloga nikada nije bio na nižem nivou nego što je trenutno. Sve ovo, takođe, sa serijom incidenata i na terenu. Ali, s druge strane, ono što smo videli iz američke pozicije je ova vrsta jakog podsticaja za dijalog i optimizam. Nedavno smo videli neke od vaših izjava, uključujući i izjave drugih zvaničnika američkog Stejt departmenta, kao što je (izjava) gospodina Boltona. Dakle, moje pitanje za Vas je, gde nalazite ovakav optimizam? Kada imamo jednu situaciju na terenu, a sa druge strane, optimizam izražen iz američke pozicije o nastavku dijaloga? Koji su Vam pokazatelji ukazali da se dijalog može uskoro nastaviti? I moje drugo pitanje, izvinjavam se, ukoliko dođemo do ove vrste konačnog pravno obavezujućeg sporazuma, da li će taj sporazum biti sinonim za trajni mir u regionu?
AMB: To je mnogo pitanja.
KOSSEV: Izvinjavam se, dva su pitanja.
AMB: To je oko devet pitanja. Ali, hajde da otpakujemo to. Hajde da razdvojimo to na delove. Dakle, pre svega, vlada Sjedinjenih Američkih Država, Trampova administracija, duboko je posvećena pomaganju našim prijateljima na Kosovu i u Srbiji, u pronalaženju trajnog, održivog, uzajamno korisnog sporazuma koji će biti u korist obe zemlje i koji će ojačati veze obe zemlje sa zapadom i SAD. To je jedan od razloga za optimizam. Nisam video da su SAD pokazale ovakvu posvećenost, ovakav nivo energije i prestiž po ovom pitanju. Moram da kažem da Trampova administracija posmatra ono što nazivamo zamrznutim konfliktima širom sveta i kaže da moramo da uzdrmamo stvari. Sada moramo da napravimo napredak. Tako da mislim da je predanost predsednika Trampa dobro prihvaćena i u Srbiji i na Kosovu. Dodao bih, međutim, da nećemo videti napredak bez aktivnog učešća Evropske unije i drugih evropskih partnera. Istina je da mnogi ljudi na Kosovu imaju duboku vezu sa Sjedinjenim Državama. Sjedinjene Države imaju poseban odnos sa Kosovom. Svi znamo našu istoriju. Ali Kosovo je evropska zemlja. Ono je u Evropi. Njegovi susedi ne idu nikud. Kosovo mora da gradi te odnose sa Srbijom, sa drugim susednim državama. Dakle, kada me pitate koji razlog vidim za optimizam, mislim da sada postoji snažna podrška za napredak u međunarodnoj zajednici. Mislim da 2019. mora da bude godina sveobuhvatnog sporazuma. Ako se odnos između Srbije i Kosova ne poboljša, postaće još gori. Zaista ne postoji opcija da se zadrži status kvo. I mislim da mi je jasno da sve veći broj glasova učestvuje u ovom procesu na strani Kosova. Stvaranjem državne delegacije videli smo mnogo širu zastupljenost procesa, uključujući i po nekim elementima političke opozicije. A moja vlada čvrsto veruje da je ovo trenutak za nacionalno jedinstvo. Ovo je trenutak kada sve političke partije treba da učestvuju u ovom procesu. Da se glas svih zajednica, uključujući i glasove srpskih građana Kosova, mora čuti. Ovo nije vreme da se sedi po strani i kritikuje. Ovo je vreme da se uključe. Sada, to je spor, komplikovan proces, ali mislim da je važno kako se pregovori nastavljaju sa Beogradom, da svi razumeju – ljudi na Kosovu razumeju, kao i ljudi u Srbiji – da pregovarači govore jednim glasom za složnu zemlju. I mislim da je 2019. godina kada ćemo videti sveobuhvatni sporazum. Dakle, što se tiče vaše tačke o granicama, korekciji granica, zameni teritorija i svega toga, politika Sjedinjenih Država je dosledno bila da mi nemamo neki željeni ishod. Mi ne pokušavamo da napišemo kako bi trebalo da izgleda sporazum između Kosova i Srbije. Mi to ponavljamo, ne prihvataju svi to objašnjenje kada to kažemo, ali to je istina. Ako vlade, građani dve zemlje, mogu da postignu dogovor o ekonomskim, političkim, bezbednosnim, obrazovnim, kulturnim, pravnim pitanjima koja su ih podelila, to je divno, a mi ćemo videti kako to izgleda na kraju, jer u interesu Sjedinjenih Država da vide mir, prosperitet i pravdu na Kosovu, u Srbiji i svim zemljama regiona.
KOSSEV: Vaš stav bi mnogo strana podelilo. Sada da to prevedemo u realnu politiku. Koliko je ovo realno, znajući da postoji ogromna podela između kosovskih političkih aktera? Uloga kosovskih Srba je duboko marginalizovana u velikoj meri od strane oba politička centra. Treće, postoji ogromno nezadovoljstvo koje se snažno oseća u regionu, u Beogradu, u Prištini, u zajednicama kosovskih Srba, protiv onoga što se vidi kao, a o čemu su dva predsednika snažno govorila, a to je ova vrsta etničke podele. I konačno, veoma je snažna percepcija u lokalnoj i regionalnoj javnosti da dvojica predsednika zaista nemaju veliku podršku. Ili, možda, kada bih ovo rekla na veoma jednostavan način: Do sada se vide dva gledišta – jedan je nemački stav prema kojem se smatra da bi, kao što ste rekli, 2019. godina mogla da bude godina sporazuma, ali da bi dijalog mogao da se nastavi, ili da su spremni da ponovo pokrenu dijalog od septembra (ne zato što žele, već zbog analize situacije na terenu – imamo izbore u EU, i oni su prilično nezadovoljni timom u Briselu, posebno sa gospođom Mogerini); ili američku poziciju da se što je moguće brže postigne dogovor, što znači početkom godine.
AMB: Pa, mislim da ne postoji tolika razlika između evropskog pristupa i američkog pristupa. Želimo da ovaj proces ide napred što je brže moguće, ali priznajemo da je potrebno vreme. Kao što sam ranije rekao, ako će kosovska strana imati pregovaračke pozicije koje odražavaju mnoštvo glasova, političkog mišljenja, koje će u potpunosti uzeti u obzir potrebe i brige manjinskih zajednica, to će potrajati neko vreme. Ali vreme za početak je danas. U stvari, vreme za početak je juče. I to je već počelo. I mislim da je činjenica da sada postoji državna delegacija velika promena u odnosu na ono gde smo mi nedavno bili. I ja sam se sastao sa predsednikom Tačijem, premijerom Haradinajem, predsednikom Veseljijem, predstavnicima drugih stranaka i ja ću nastaviti da to radim. Čini se da svi oni shvataju da je za uspeh ovog procesa potrebna široka podrška. Takođe, mora da postoji dobra komunikacija sa javnošću, kako bi javnost razumela proces i kako bi vlada mogla da reši zabrinutosti i brige koje bi se mogle pojaviti. Ništa od ovoga nije lako, Tanja. Da je bilo lako, ovaj proces bi doveo do sporazuma pre mnogo godina. Ali Kosovo se sada nalazi u svojoj drugoj deceniji nezavisnosti i mislim da smo videli da je Kosovo sposobno da deluje kao nezavisna, suverena država. Njegove institucije sazrevaju, njegov politički sistem je dinamičan. Znate, mediji su svakako raznoliki i dinamični. Demokratija je ponekad neuredan proces. Potrebno joj je vreme. Ali to zaista govori o snagama Kosova da postoji toliko neslaganja, a ponekad i veoma energično neslaganje o putu napred. Ja verujem da i vlada Kosova kao celina i vlada Srbije ozbiljno gledaju na ovaj proces i da žele sada da napreduju.
KOSSEV: Oprostite. Još jednom, u pravu ste – postoji jedna vrsta delegacije za pregovore. Ali samo da Vas podsetim da je gospodin Tači održao govor u polupraznom ili polupunom parlamentu, pa čak i tu (kod delegacije) postoji problem. Šta bi za Vas lično bilo veće iznenađenje: Da se razgovori nastave u prvim mesecima 2019. godine, ili da se razgovori nastave početkom jeseni 2019.?
AMB: Ja sam optimista da će se taj proces nastaviti pre nego kasnije u 2019. Videćemo šta će se dogoditi. I opet, ovo je aktuelni proces koordinacije i diskusije i debata među političkim strankama na Kosovu, i opet, glasovi civilnog društva, glas javnosti treba da se čuje i mislim da se to dešava. Moja vlada, kao i druge strane vlade, posvećene su da učine sve što mogu da podrže ovaj proces, ali građani Kosova i njihovi lideri moraju da budu odgovorni, baš kao što sa druge strane građani Srbije i vlada Srbije moraju da budu odgovorni.
KOSSEV: Pitaću Vas možda za mene i najozbiljnija pitanja. Zamislite da gospodin Tači i gospodin Vučić postignu dogovor čak i u prvim mesecima 2019. godine, a što bude snažno pozdravile SAD, verovatno i EU – bez obzira na ishod, kako Vi kažete, sve dok se dvojica predsednika slažu oko toga. To bude konačni obavezujući sporazum. Pretpostavlja se da ukoliko je to ideja bilo kakvog etničkog razgraničenja ili razmene teritorija, šta god, ali će to biti etnička podela, postoje mnogi glasovi koji se boje da to neće da bude trajni mir, već da će izazvati produbljivanje krize u celom regionu. Da li će SAD imati plan B za postizanje trajnog mira? Jeste li razmišljali izvan tog okvira – postignemo dogovor, ali još uvek postoji kriza, i mi, kao najjači sponzori da se ovo pitanje zatvori i da dve strane postignu dogovor, ipak i preko toga možemo da predvidimo krizu? Ili mislimo da će se kriza završiti čim dva predsednika potpišu dokument?
AMB: To je hipotetičko pitanje, dakle, trebalo bih da naglasim da želimo da vidimo kreativan sveobuhvatni sporazum između dve zemlje. Nisam rekao dvojice predsednika, jer opet, to su demokratije, i potrebno je više od dva čoveka, iako imam veliko poštovanje za posao koji su do sada radili da bi se stvorio održiv, obostrano koristan sporazum. Zato smo na kosovskoj strani videli proširenje učešća, osnivanje državne delegacije. Mislim da ako dve vlade pronađu rešenje koje je prihvatljivo za građane obe zemlje, koje dovodi do poboljšanja naših ciljeva mira, prosperiteta, pravde za obe zemlje za ovaj region, Sjedinjene Države će to pozdraviti. Mi ne, kao što to kažemo, „ispisujemo blanko ček“, što znači da ne kažemo da će Sjedinjene Države podržati sve na šta se te vlade slože i to je važna stvar. Opet, optimističan sam da će nakon ovog teškog posla dve vlade doneti obostrano koristan sporazum koji ćemo želeti da podržimo, ali to ne možemo reći hipotetski dok ga ne vidimo. Dakle, pitali ste “postoji li plan B”. Plan A je dijalog. Mi zaista ne vidimo alternativu dijalogu. Smatramo da je bilo teških trenutaka u prošlosti koliko je i bilo rasprava koje su dovele do stvarnog napretka. Mislim na činjenicu da su nakon Briselskog sporazuma uspostavljene nove institucije, da su uspostavljene nove veze koje mogu izgraditi poverenje, što je pozitivno. Posao nije završen, ali nećemo stići nigde bez pojačane komunikacije i dijaloga na svim nivoima: vlast sa vlastima, ljudi sa ljudima. Znate, želeli bismo da vidimo pojačane veze na univerzitetskom nivou, poboljšane kulturne razmene. Mislimo da što više ljudi na Kosovu i ljudi u Srbiji razgovara jedni sa drugima i razumeju perspektivu jedni drugih, to bolje. I to uključuje, usput rečeno, gledanje nazad u istoriju, jer svako ima svoja tumačenja i perspektive o istoriji. Nisam potpuno neupućen u istoriju ove zemlje i ovog regiona. Bilo je nekih užasnih vremena i mislim da što više ljudi prihvati potrebu da shvati tuđu perspektivu, to su bolje pripremljeni da zajedno gledaju prema budućnosti.
KOSSEV: Većina ljudi bi se složila sa ciljem onoga što kažete, ali to je upravo ono čega se ljudi i plaše – da nisu aktivni igrači u ovom dijalogu, od početka Briselskog dijaloga do sada, a da su ga dvojica predsednika zapravo snažno vodila iza kulisa. Prilično značajan deo javnosti i stručnjaka to je shvatio kao da je dijalog do sada bio vrlo netransparentan.
AMB: Hajde da razgovaramo o tome gde se danas nalazimo, jer su predsednik Tači, premijer Haradinaj i drugi rekli da proces koji će državna delegacija da vodi nije namenjen da bude suparnik, alternativa poslu koji je već urađen. Da će se nadograditi na već obavljeni posao. Verujem im. Sreo sam se sa ovim ljudima. Mislim da postoji široko shvatanje da je transparentnost sa ljudima, transparentnost među političkim strankama od vitalnog značaja za pokretanje ovog napretka. I predsednik Tači se slaže sa tim. Zaista sam optimističan što ćemo videti više, šire učešće. I ponavljam da one političke partije koje stoje sa strane zato što su skeptične prema ovome, ne mislim da je to u njihovu korist ili u korist ljudi koje oni predstavljaju. Mislim da je ovo prilika da svi uđu u igru.
KOSSEV: I poslednje pitanje o dijalogu. Ponovo ću prevesti na realnu politiku. Da li ste svesni činjenice da se o kosovskom pitanju nijednom nije raspravljalo u srpskom parlamentu, za razliku od Prištine i političke scene na Kosovu? Da li ste svesni onih glasova, gospodin Tačo kaže ovo, gospodin Haradinaj je sastavio konačni sporazum protiv gospodina Tačija? Mnogi glasovi kažu da je to samo prikrivanje kako bi stao na putu gospodinu Tačiju, u njegovoj žurbi da postigne ovakvu vrstu dogovora?
AMB: Ne verujem da premijer pokušava da ometa proces dijaloga. Verujem da…
KOSSEV: …Oprostite, ne samo dijalog, već način na koji gospodin Tači pokušava da ubrza ideju o podeli.
AMB: Verujem da svi politički lideri na Kosovu žele da vide poboljšane odnose sa Srbijom. Oni znaju da je to u korist Kosova. Kao što sam već spomenuo, nećemo videti pojačane strane investicije, ekonomski razvoj sve dok se ne poboljša regionalna stabilnost i osećaj samopouzdanja da je mir dugoročno došao u region. Zbog toga je u interesu obe zemlje da pronađu, stvore održiv sporazum, obostrano koristan sporazum. Verujem da se politički lideri Kosova slažu sa tim. Oni se možda ne slažu oko ove ili one politike, nema sumnje u to. To je sasvim javno. Očigledno je da su gospodin Tači i gospodin Haradinaj javno izrazili razlike u mišljenju o tome koje korake treba sada preduzeti. A činjenica da umesto… činjenice da politički lideri Kosova ne samo da razgovaraju jedni o drugima, nego i da razgovaraju jedni s drugima, mislim da je to važan korak napred.
KOSSEV: Kakva je vaša poruka kosovskim Srbima? Oni osećaju da su na jugu najugroženija zajednica, koja će da bude stisnuta u ovakvu vrstu političkog sendviča, pogotovo ako će, kako oni vide, biti žrtva od obe strane ako se postigne ovakav nagli, konačni, obavezujući dogovor. Među kosovskim Srbima rasprostranjeno je shvatanje da bi kosovski Albanci voleli da na Kosovu ostane manje Srba. Takođe postoji široko shvatanje da su od strane Beograda veoma često bili izloženi političkim ciljevima iz Beograda, i da iz Beograda postoji tendencija viktimizacije Srba, da se oni sve vreme čine žrtvama. Tako bi u ovoj vrsti političkog dogovora oni bili najveći gubitnici.
AMB: Mislim da bilo koji efektivni sveobuhvatni sporazum između dve zemlje mora uzeti u obzir brige i sigurnost Srba na Kosovu. Iskreno mislim da je to prilično očigledno. To ne možete da ignorišete. Svakako razumem zašto su neki kosovski Srbi nervozni što bi se mogao pojaviti sporazum koji neće u potpunosti odražavati njihove brige i rešavati njihove potrebe. Razumem to. Reći ću da Sjedinjene Države čvrsto veruju da prava i bezbednost kosovskih Srba i drugih manjinskih zajednica moraju da budu zaštićeni. To nam je veoma važno. Tanja, znate, Sjedinjene Države su multikulturalno, multietničko, religiozno raznoliko društvo, poput Kosova. Smatramo da je to vrlo prirodno i to je nešto što Amerikanci, odrastaju gledajući na to kao na nešto pozitivno. Govorio sam nekim ljudima danas, kada sam odrastao u šezdesetim, sedamdesetim godinama prošlog veka, mogli ste čuti kako neki ljudi u Americi govore o konceptu „tolerancije“. Ono što mislim pod ovim jeste da ako neki od tih ‘drugih’ ljudi žive u blizini, rekli bismo „to je u redu, oni imaju pravo da tamo žive.“
KOSSEV: To je nešto što do sada nismo videli ovde.
AMB: Moram reći da je Amerika evoluirala. Mi smo nacija od 300 miliona ljudi. Još uvek imamo dosta nerešenih socijalnih i ekonomskih pitanja. Ne želim da sugerišem da imamo sve odgovore ili da živimo u savršenom društvu. Ali ono što sam video da, naročito za mlade ljude, generacije moje dece ne razmišljaju samo o tolerisanju ljudi različite religije, drugačije boje, različite etničke pripadnosti, oni zapravo uživaju živeći u blizini, deleći kulturu, učeći o njihovim religijama. Bilo bi veoma – mislim da ako Amerika nije postala vrsta multikulturalnog, multietničkog, religioznog raznolikog društva, to bi bilo prilično jalovo mesto. Dakle, ja nemam sve odgovore. Amerika nema sve odgovore. Mislim da su Amerikanci postali bolji u postavljanju pitanja, a to počinje iskrenim razgovorom o istoriji, različitim perspektivama istorije. Kao diplomata, godinama sam viđao, a ovo radim dugi niz godina, da se ponekad Amerikanci ili drugi stranci pojavljuju u nekoj zemlji koja se bavi teškim pitanjima u svojoj istoriji, a oni kažu „ne treba toliko da govorite o vašoj prošlosti. Trebalo bi da se usredsredite na vašu budućnost“. Mislim da to nije realno i mislim da to nije moguće. Mislim da moramo da razumemo svoju prošlost, da prihvatimo negativne aspekte naše istorije, a Sjedinjene Države su postale bolje u prihvatanju, proučavanju negativnih aspekata naše istorije. I to nije samo vrsta drevne istorije. Postajemo sve bolji u razumevanju kako, na primer, ropstvo, tretman Indijanaca tokom godina, nije samo neka drevna istorija o kojoj čitamo u knjigama. Ima uticaj čak i danas. Dakle, da postavimo ovo u kontekstu Kosova, važno je da svi građani Kosova pokušaju da razumeju perspektive druge zajednice o istoriji kako bi rešili neke od problema i tenzije između njih i krenuli ka budućnosti. Imam veliko poštovanje prema ljudima, bilo da su u vladi, civilnom društvu, novinarstvu, obrazovanju, koji se trude da pređu granicu kako bi razgovarali sa ljudima u drugim zajednicama. I nikada ne bismo trebali da gledamo na to kao na neku vrstu nelojalnosti prema vlastitoj zajednici, da bismo mogli iskreno da razgovaramo s drugima.
KOSSEV: Vi isključujete nasilje u 2019 – nije bitno protiv koje zajednice? Da li je malo verovatno, ili je realno da se to desi? Mnogi se iz obe zajednice plaše takozvanih insceniranih incidenata.
AMB: Dakle, nikada ne možete da isključite mogućnost nasilja kada su političke tenzije visoke, kada su emocije visoke. Bilo bi naivno da to isključimo. Reći ću da je moja vlada, kao i naši NATO partneri, posvećena sigurnosti svih ljudi na Kosovu, a verujem da je važno da vlada u Prištini nastavi da ponavlja svoju posvećenost bezbednosti i sigurnosti svih u zemlji. Razumem istorijske razloge za zabrinutost ljudi, njihov osećaj brige, njihovu nesigurnost. Ne kažem: „Oh, ne treba da brinete, ne brinite.“ Kažem da moja vlada, naši saveznici, naši partneri i vlada u Prištini imaju odgovornost da obezbede bezbednost manjinskih zajednica. Pored toga, dodaću da mislim da ljudi koji su predložili da Srbi izbegavaju policiju, izbegavaju snage bezbednosti, prave veliku grešku. Ono što sam video u svojoj zemlji, kao i u mnogim drugim zemljama u svetu, jeste da je to važno za pripadnike manjinskih zajednica, kada gledaju muškarce u uniformama, muškarce i žene u uniformama, sa oružjem, da osećaju, “ti ljudi su tu da služe i štite moju zajednicu, oni nisu samo deo neke spoljašnje sile”. Dakle, što je zastupljenija manjina u policiji, bezbednosnim snagama, bez obzira koje ime imaju, ja zapravo mislim da će manjinske zajednice biti sigurnije. I nadam se da će ovaj pogled proširiti.
KOSSEV: Imate li vremena za Specijalni sud?
AMB: Možemo razgovarati o Specijalnom sudu.
KOSSEV: Samo da mi kažete kakvo je vaše stanovište. Posle toliko vremena nedavno smo videli promene. Pozvano je desetak ljudi. Još uvek ne znamo u kom svojstvu. Ovo je veliki pomak u odnosu na ogromnu opstrukciju. Takođe, to je nekako ispod površine, zapravo nije na površini političke scene. Mislite li da će to zaista da bude ozbiljan problem? Da li će se nastaviti i da li može da utiče na celokupnu političku stabilnost i bezbednost na Kosovu, jer je ona zapravo, kako je iznešena kao pretnja, ugrožena od strane bivših lidera OVK?
AMB: Dakle, Sjedinjene Države su u potpunosti posvećene Specijalnom sudu. Verujemo da je njegovo delovanje važno za pravdu za građane Kosova, i verujemo da on funkcioniše na profesionalan način. Naše je mišljenje da ljudi koji su pozvani u Specijalni sud da im pomognu u njihovim istragama, treba da sarađuju. I znate, ima ljudi, postoje političke ličnosti na Kosovu koje su otišle u Hag, koje su predstavile svoju odbranu, koje su očistile svoje ime i koje su se vratile na Kosovo. To je ono što volimo da vidimo. Mislimo da sistem funkcioniše. I mislim da ljudi sugerišu da ako Sud nastavi da radi da će to uticati na stabilnost zemlje, mislim da je to samo neodgovorno i mi to u potpunosti odbacujemo. Znamo da Vlada Kosova ima odgovornost da se pobrine za rad Specijalnog suda. Sećate se da je pre godinu dana u Skupštinu dospeo potez da se ukine Sud i tada je moj prethodnik i dobar prijatelj Greg Delavi, ambasador Delavi, rekao da bi ukidanje Suda bilo izdaja Sjedinjenih Država. Slažem se sa tim, ali još važnije, mislim da bi to bila izdaja naroda Kosova, a narod Kosova – svi građani Kosova – zaslužuju pravdu.
KOSSEV: Vaša Ekselencijo, hvala vam što ste govorili za KoSSev.
AMB: Bilo mi je veliko zadovoljstvo.
