Intervju ambasadora Kosneta dat Jeti Džari, 6 decembar 2019.
Jeta Džara: Gospodine Kosnet, Hvala Vam što ste došli u Život na Kosovu (Jeta në Kosovë). Da li je podela mrtva?
Ambasador Kosnet: Jeta, veliko mi je zadovoljstvo što sam ovde i dozvolite mi da počnem tako što ću objasniti američki stav o prilagođavanju granice između Kosova i Srbije jer mislim da je naš stav često pogrešno shvaćen. Stav američke administracije je da Vlade Kosova i Srbije treba da pregovaraju bez preduslova. Da bi trebalo slobodno da razgovaraju o čemu god žele da razgovaraju za pregovaračkim stolom. Rekli smo da ukoliko Kosovo i Srbija ispregovaraju sveobuhvatni sporazum koji uključuje prilagođavanje granica – da mi to ne bismo odmah odbacili. Međutim, za vaše gledaoce je važno da znaju da američka vlada nikada nije aktivno ohrabrivala prilagođavanje granica, podelu kako što to neki nazivaju. Takođe smo rekli da svaki sporazum između Kosova i Srbije mora da bude prihvatljiv ne samo za nekolicinu političara, već i za građane obe zemlje. Sasvim mi je jasno da na Kosovu u bilo kojoj zajednici postoji veoma mala želja za podelom, kako je vi zovete. Snažno podržavanje toga ne vidim čak ni u manjinskim zajednicama, a sigurno je da je to u većinskoj zajednici skoro bez ikakve podrške. Dakle, u tom smislu, mislim da u trenutnim uslovima, govor o podeli je – stara vest, to je prošlost.
Jeta Džara: Znam da je to pitanje starih vesti, ali htela sam da čujem i Vas i da bude jasno jer bilo je toliko puno recimo pogrešnih tumačenja ili drugačijih tumačenja. Dakle, pređimo na sledeće pitanje. Zašto Sjedinjene Američke Države imaju dva izaslanika za ovaj deo sveta? Da li možete to da objasnite građanima?
Ambasador Kosnet: Da. Činjenica da i Bela kuća i Stejt department imaju svog posebnog izaslanika za ovaj region je znak snažne posvećenosti ove administracije, snažne želje da se podstakne mir, pravda i prosperitet za Kosovo i njegove susede. Činjenica je da nije tako neobično da i Bela kuća i Stejt department imaju ljude koji rade na nekom pitanju. Met Palmer je specijalni predstavnik Stejt departmenta za zapadni Balkan i ima prilično širok mandat. Ambasador Rik Grenel, ambasador u Nemačkoj, imenovan je za specijalnog predsedničkog izaslanika za pregovore između Kosova i Srbija – sa vrlo specifičnim zadatkom. Njih dvoje vrlo blisko sarađuju baš kao i što blisko sarađuju sa timovima američke ambasade ovde i u Beogradu.
Jeta Džara: U redu, imam jedno prosto pitanje. Da li možete da definišete, rezimirate šta je nacionalni interes spoljne politike SAD-a na Kosovu? Kako biste ga definisali?
Ambasador Kosnet: Imamo tri strateška cilja za Kosovo. To su američki ciljevi, ali mislim da su to ciljevi koje dele i stanovnici Kosova. Mir – pravda – prosperitet. Dozvolite mi da objasnim šta mislim pod tim. Kada govorimo o miru, govorimo o boljim odnosima između Kosova i Srbije, ali i između Kosova i svih njegovih suseda. Ali, takođe govorimo Jeta o boljim odnosima među zajednicama ovde na Kosovu – to je mir. Pravda, naravno veliki deo toga je borba protiv korupcije koja je bila centralna tema tokom izbora u oktobru. Međutim, naša definicija pravde je šira što podrazumeva da Kosovo treba da postane zemlja u kojoj svaki građanin oseća da ima udeo u budućnosti zemlje. Zemlja u kojoj su svi jednaki prema zakonu i poštovani bez obzira na svoju pripadnost zajednici, rodnu pripadnost ili seksualno opredeljenje – to treba da bude zemlja u kojoj su svi jednaki i gde pravni sistem radi za sve.
Konačno, prosperitet. Ovo je moja druga turneja na Kosovu. Bio sam ovde 2003. godine i kada sam se vratio video sam da su mnoge stvari drugačije, da su bolje, ali i da postoje druge stvari koje se nisu toliko promenile. Jedna stvar koja me je zaista impresionirala je nova generacija mladih preduzetnika, visokoobrazovanih, energičnih i višejezičnih ljudi koji bi mogli da budu uspešni bilo gde u svetu. Oni pokušavaju da stvore preduzetničku ekonomiju ovde na Kosovu. Dakle, kada govorimo o prosperitetu, govorimo o ekonomskom razvoju koji se oslanja na oslobađanje sposobnosti kosovskih građana i na privlačenje stranih ulaganja. Smatramo da su oba ova aspekta važna.
Jeta Džara: Spomenuli ste pravdu i videla sam Vaše izjave o antikorupciji, ali sada želim da znam koliko ćete biti oštri po tom pitanju i da li postoji crvena linija? Želim da Vam postavim konkretna pitanja. Jedan od trenutno najkontroverznijih ugovora je finansijska transakcija od oko 30 miliona evra „Bečtel-Enki“ na ime duga koji je navodno Kosovo dugovao ovoj kompaniji. Znam da je ovaj ugovor sklopljen dok niste bili ovde, ali me interesuje Vaše mišljenje. Šta ako krivična istraga koju trenutno vodi naše tužilaštvo otkrije da je odlazeća vlada bila u dosluhu sa izvođačem radova da se pojedincima izvuku sredstva iz kosovskog budžeta? Moje pitanje je da li ćete ćutati ili ćete podići telefon i reći nemojte da idite toliko daleko?
Ambasador Kosnet: Ovo verovatno nije prvi put u ovom intervjuu kada ću da kažem Jeta to je hipotetičko pitanje i da mi je teško da odgovaram na hipotetička pitanja. Međutim, dozvolite mi da kažem ovo. Mislim da su američka ambasada, američka vlada u protekloj godini bili prilično iskreni i prilično otvoreni na ukazivanju korupcije kada je vidimo. Ponekad to znači prozivanje imena, ponekad to znači da se razgovara o problemima korupcije u institucijama ili u procedurama. Mogu da vam garantujem ovo – kada vidite tvit, objavu na društvenim medijima naše ambasade koja iznosi naš stav o pravdi – možete da pretpostavite da je bilo nekih privatnih razgovora. Drago mi je kada mogu da pokušam koliko je god to moguće da rešim probleme privatno sa ljudima u vladi, sa drugim zainteresovanim stranama pre nego što počnemo javno da kritikujemo.
Jeta Džara: Ali, na mnogo načina, Vaš posao kao ambasadora je da se zalažete za američko poslovanje – u ovom slučaju je američko poslovanje pod istragom, američko-turska kompanija. Želim da znam – iako su ponekad vaši tvitovi od velike pomoći, da postoje momenti poput ovog kada biste možda trebalo da se uzdržite. Moje pitanje je da li ćete prosto odstupiti?
Ambasador Kosnet: Opet, hipotetički. Reči ću ovo. Posao svakog ambasadora je da podstiče trgovinske i investicione mogućnosti za kompanije iz svoje zemlje. Dakle, veliki deo mog posla ovde je da podržim američka ulaganja, da radim sa američkim kompanijama na utvrđivanju mogućnosti na Kosovu u korist obe strane. Mislim da ljudi na Kosovu žele da vide više stranih ulaganja. Dakle, strana ulaganja, američka poslovna delatnost na Kosovu je pozitivna stvar.
Jeta Džara: Ovo je naše ulaganje. Novac naših poreskih obveznika plaća ovog izvođača radova. A ako ovaj izvođač radova kaže znate oni mi duguju novac za mašine koje ne rade, da li je vaš posao da dobijete novac od poreskih obveznika.
Ambasador Kosnet: Prvo, hajde da definišemo ulaganje. Ulaganje takođe može da podrazumeva ekspertizu – sposobnost. Infrastrukturni projekti trebalo bi da budu od pomoći zemlji da podstakne ekonomski razvoj, uopšteno govoreći. Što se tiče detalja ugovora „Bečtel-Enka“, mislim da ću se vratiti na ono na šta sa ukazao ranije, a to je da se neću baviti hipotezama o mogućem ishodu sudskih predmeta.
Jeta Džara: Vi nećete, ali mi imamo najskuplje autoputeve koji su izgrađeni u ovoj zemlji. To ne kažem, ja nego to kažu eksperti. Objavljen je članak u Forin Polisi (Foreign Policy) koji je pisao o tome da su nam ovi stručnjaci izgradili najskuplje autoputeve.
Ambasador Kosnet: Oni su skupi, ali postoji razlog za to. Bio je to izvanredan inženjerski podvig biti u stanju izgraditi autoput za Skoplje. Siguran sam da ste se do sada već vozili njime – vrlo je impresivan. Dakle, postoje razlozi zašto je skuplje izgraditi autoput kroz planine nego, na primer, u pustinji.
Jeta Džara: Nedavno smo saznali da su u Srbiji izgradili isti put – ista kompanija gradi, ali mnogo jeftinije. Šta biste rekli Kosovcima koji su videli cene u Srbiji i ovde?
Ambasador Kosnet: Pre svega, rekao bih da je svaki projekat drugačiji. Dakle, mislim da ne možete da donosite zaključke ne znajući detalje. Drugo, mislim da bi trebalo da razgovarate sa Bečtelom i sa ministarstvima ovde. Pričajte sa ministarstvima i saznajte šta se dogodilo.
Jeta Džara: Zbog toga što smo pričali oni su pod istragom zbog ovog duga. Preći ćemo na sledeću temu, buduću vladu. Interesuju me odnosi sa budućom vladom. Ova vlada će se pretpostavljam formirati u svakom trenutku, ali želim da Vas pitam da li očekujete nesuglasice sa Kurtijevom vladom? Mene zapravo zanima da li postoje nesuglasice? Očekujemo da ćete poput ljudi, možda imati nesuglasica u budućnosti. Kako ćete postupati kada se te nesuglasice pojave?
Ambasador Kosnet: Nesuglasice sa budućom vladom?
Jeta Džara: Da.
Ambasador Kosnet: Mislim da je prirodno očekivati nesuglasice između vlada – mislim da to želite da kažete. Sjedinjene Američke Države imaju vrlo bliske odnose sa Kosovom. Očekujem da se to nastaviti daleko u budućnosti. Naravno, to ne znači da neće postojati političke nesuglasice između dveju vlada. To je prirodno, zar ne? Dakle, uradićemo ono što radimo sa svim našim prijateljima. Razgovaraćemo o tim razlikama, pokušaćemo da smanjimo jaz, pokušaćemo da pojasnimo zašto mislimo da je neophodno ili poželjno da Kosovo uradi određene stvari i očekujem da će Vlada Kosova imati svoje protivargumente i da ćemo se u većini situacija saglasiti. To kažem zato što mislim da su ključni ciljevi koje SAD imaju prema Kosovu isti sa ciljevima koje imaju i građani Kosova. Mislim da su izbori 6. oktobra bili veoma uzbudljivi. To je bio veoma važan trenutak za Kosovo. Pokazalo se da građani žele promene, da žele ekonomsku budućnost za svoju zemlju i da nisu zadovoljni ostvarenim napretkom u tom pravcu. Brine ih korupcija i žele da grade budućnost. Naravno, mi želimo istu stvar.
Jeta Džara: Slažem se da generalno želite iste stvari, ali ovde je reč o prioritetu i pošto ste otvorili ovu temu, pomenuli ste da je mir prvi prioritet Sjedinjenih Američkih Država. Za nas je to u stvari pravda. Za većinu ljudi koji večeras ovo gledaju, to je pravda, jer je prošlo dvadeset godina od završetka rata. Dakle, šta biste rekli onima koji misle, dobro, ali umesto dijaloga, želim da moje zdravstvo dovedem u red, moju vladavinu prava, moje školstvo. Nešto što bi za Kurtijevu vladu trebalo da bude prvi prioritet umesto da zadovoljava internacionalce sa mirovnim sporazumom?
Ambasador Kosnet: Pre svega, ne mislim da su ova tri cilja, mir, pravda i prosperitet prioritetizovani pod brojem jedan, dva i tri. Mislim da vlada mora da radi na sva tri fronta. Kada je Bil Klinton postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, njegovo osoblje je pričalo čuvenu priču o tome da će tokom prvog četvorogodišnjeg mandata prvo popraviti sve američke probleme kod kuće, a da će onda u drugom mandatu brinuti o svetu. Ne funkcioniše to na taj način. Mi u potpunosti razumemo da su izbori kod većine ljudi pre svega bili o ekonomskoj mogućnosti i pravdi. Mi poštujemo to i te stvari su od presudnog značaja za Kosovo. Međutim, mi ne mislimo da međunarodne odnose možete samo da odložite. Dakle, verujemo i siguran sam da ćemo o tome više govoriti, da će poboljšanje odnosa sa susedima stvoriti ekonomske mogućnosti za građane Kosova.
Jeta Džara: Ako bi postojao jedan savet hipotetički, jer kao što ste rekli, postavljam hipotetička pitanja. Da ste hipotetički savetnik Aljbinu Kurtiju, koji biste mu savet dali?
Ambasador Kosnet: Mislim da Aljbin Kurti zna da mora da uveri narod Kosova da namerava da bude premijer svih građana Kosova. Već sam to rekao. On zna da građani nisu glasali za njega da bude premijer „Severne Albanije“. Susreo sam se više puta sa gospodinom Kurtijem i smatram da on u potpunosti namerava da bude lider koji razmišlja o potrebama svih u zemlji. Mislim da je vreme da on počne da to pokazuje. Treba da izađe. Mislim, gospodine Kurti ako gledate, morate da počnete da putuje po zemlji i da se sastajete sa ljudima iz svih zajednica, a ne samo sa političkim liderima.
Jeta Džara: On bi Vam rekao ja to radim sve vreme, radio sam to tokom izbora i sa ljudima sam sve vreme. Zar Vam ne bi to rekao?
Ambasador Kosnet: Ja bih rekao nastavite da to radite i dalje. Ali, nemojte da razgovarate samo sa političkim liderima. Razgovarajte sa običnim građanima. Znate Jeta, sinoć sam gledao intervju koji ste pre godinu dana uradili sa Gregom Delavijem, neposredno pre njegovog odlaska – uradio sam domaći zadatak. Tada ste pitali Grega koji bi savet dao svom nasledniku. Najvažnija stvar koju je Greg rekao je da se izađe iz Prištine, razgovora sa običnim građanima širom zemlje i da se razumu njihove zabrinutosti. Mislim da je to važno za diplomate, ali je to takođe važno i za političke lidere.
Jeta Džara: Želim takođe da Vas pitam o – kada sam Vas pitala o nesuglasicama. Kako biste rešili nesuglasice? Očekujemo da se nećete složiti sa budućom vladom, ali, zanimljivo je to da vlade sa kojima očekujemo da ćete se složiti poput prethodne, da ih zbog carine od sto odsto, zbog takse, kažnjavate merama SAD-a prema kosovskim vladinim zvaničnicima. Dakle, sada želim da Vam postavim ovo pitanje u potrazi za odgovorom. Da li ćete ukinuti takse? Takse će ukinuti kosovska vlada, ali da li će SAD sada ukinuti mere zvaničnicima kosovske vlade sa sledećom vladom?
Ambasador Kosnet: Pre svega, ne slažem se sa premisom vašeg pitanja da smo na neki način kaznili Kosovo. Hajde da na trenutak podsetimo sve o osnovama odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova. Sjedinjene Američke Države su intervenisale zajedno sa našim NATO saveznicima pre dvadeset godina kako bi sprečili humanitarnu katastrofu. Mislim da bi većina građana Kosova rekla da su Sjedinjene Američke Države nastavile da imaju važnu ulogu u izgradnji kosovske bezbednosti. (Jeta Džara: To niko ne osporava.) Niko to ne osporava. Naša uloga u podržavanju razvoja Kosovskih bezbednosnih snaga je veoma važna.
Jeta Džara: Slažem se, ali neki.. Bila sam u Sjedinjenim Američkim Državama i saznala sam da su neki zvaničnici bili opozvani sa konferencija i obuka zbog takse od sto odsto. Dakle, moje pitanje Vama je – samo zato što neki lider uradi nešto ludo, na primer: ako Tramp uradi nešto ludo, da li to znači da bi ostatak sveta trebalo da kažnjava američki narod, jer je on učinio nešto ludo? Zašto bi narod trebalo da se kažnjava vizama, pristupom, obukama zbog odluke lidera?
Ambasador Kosnet: Zato što se narod ne kažnjava. Da li smo ograničili vize građanima Kosova? Ne, nismo. U stvari, jedan od najuzbudljivijih trenutaka za mene ove godine bio je 4. jul kada smo otvorili našu novu ambasadu za koju smatram da je važan simbol – fizički simbol američke posvećenosti Kosovu. Jedan rezultat toga je da ljudi više ne moraju da idu u Skoplje da bi zatražili vize, svakodnevno smo otvoreni za poslovanje i prihvatamo zahteve za vize na Kosovu.
Jeta Džara: Kažete da kosovskim zvaničnicima nisu opozvana učešća zbog ovog poreza?
Ambasador Kosnet: Jesu. Kažem da je možda bilo pojedinaca koji su bili opozvani sa ove ili one konferencije jer je bilo ljudi za koje smo mislili – da je bilo ljudi iz drugih zemalja koji su mogli da daju veći doprinos toj konkretnoj konferenciji. Dozvolite mi da napomenem da smo takođe rekli i mislim da je to važno za vaše gledaoce da shvate da kada gledamo prijave za vize od vladinih zvaničnika da sada pomno gledamo na informacije o korupciji, o ilegalnoj aktivnosti. Ljudi u vladi koji se bave ilegalnim aktivnostima, protiv kojih su podignute optužnice ne bi trebalo da pretpostavljaju da to nećemo uzeti u obzir kada pogledamo njihove zahteve za vize. To gledamo kod pojedinaca od slučaja do slučaja. Poslednja stvar, mislim da je ovo važno. Sjedinjene Američke Države nastavljaju da pružaju veliku ekonomsku pomoć Kosovu – a to se nije promenilo u protekloj godini. Ekonomska pomoć koju pružaju američke agencije – USAID, Stejt department, Ministarstvo pravde, Ministarstvo odbrane, korporacija Milenijumski izazov – to nisu samo paketi novčanica prijateljima. To su sve programi koji imaju za cilj da pomognu Kosovu da izgradi samoodrživu i samodovoljnu ekonomiju.
Jeta Džara: : Moram da kažem da standard koji ste upravo naveli da primenjujete kako biste videli da li su političari uključeni u nešto, nije standard koji primenjujete kod Hašima Tačija, predsednika. On je spomenut u izveštaju Dika Martija, postoji specijalni sud koji to istražuje. Nije da ga ne smatrate ključnim igračem, uprkos činjenici da po našem Ustav – premijer je taj koji vodi dijalog. I dalje se bavite predsednikom, daleko više nego što je to bio slučaj sa bivšom predsednicom Atifetom Jahjagom. Ona nije bila lider u dijalogu, dok je Hašim Tači na neki način – igrač kojeg takođe forsiraju Sjedinjene Američke Države.
Ambasador Kosnet: Još jednom, ne slažem se sa premisom vašeg pitanja da na neki način pažnju obraćamo samo na predsednika Tačija ili da ga forsiramo. Mislim da je svakako tačno da je predsednik Tači preuzeo tu ulogu u odnosu na predsednika Vučića u pokušaju da ostvari napredak u odnosima dve zemlje. Mislim da će biti vrlo važno za novu vladu da igra svoju odgovarajuću ulogu. Sećate se kada je Haradinajeva vlada oformila pregovarački tim koji je privukao ljude iz raznih stranaka. Taj napor je na neki način zamro (Jeta Džara: Videli smo kako to nije funkcionisalo), ali mislim da je bilo važno to što su se potrudili da saslušaju glasove različitih stranaka, takođe i zainteresovanih strana van vlade. A kad su to uradili, Jeta, rekao sam im da bi bilo veoma važno da ne odbace sav konstruktivan rad koji je možda predsednik Tači uradio. Da treba da nadograđuju na to, da bi on trebalo da bude deo procesa, ili…
Jeta Džara: …ili destruktivne uloge, otvarajući raspravu o podeli. Konstruktivno i destruktivno, da li bi to trebalo da se sledi?
Ambasador Kosnet: Mislim da ne postoje…. i neće se svi složiti oko toga, ali mislim da nema pitanja o kojima je previše opasno razgovarati. Mislim da to možemo da vidimo danas kada imamo ljude koji zbog dešavanja u poslednja dvadeset i četiri sata govore ne možemo verovati tim ljudima, kako možemo da razgovaramo sa njima, kako možemo da vodimo dijalog sa tim ljudima.
Jeta Džara: Jednu stvar koju bi Vas naši gledaoci pitali kada ste rekli da gledate šta političari govore i gledate njihovu prošlost. Oni bi rekli kako to da ne stopirate vize za zvaničnike u Srbiji koji osporavaju činjenice o onome šta se dogodilo tokom rata. Nedavno je gospodin Vučić rekao da se je u Račku bio lažni masakar koji se nikada nije dogodio. Dakle, mnogi ljudi su rekli – on je rekao da su to izmišljene činjenice. Dakle, mnogi ljudi misle da ste oštri prema Kosovcima kada oni pogreše, a da se ne usuđujete to isto učinite Vučiću.
Ambasador Kosnet: Dakle, ja ne vidim da mi otkazujemo vize ili uskraćujemo vize građanima u ovoj zemlji zbog stvari koje govore. Ali, hajde da razgovaramo o tome jer je ovo vrlo važno pitanje i ima mnogo dimenzija. Pre svega, masakr u Račku je istorijska činjenica. Ne sumnjam nimalo u to. Bilo je mnogo nezavisnih posmatrača, novinara, Vilijam Voker – koji su pokazali da je to bio užasan masakr. I to je istina. Dakle, jednostavno je pogrešno da bilo ko to poriče. To je istorijski revizionizam, ne pomaže. Mogao bih da upotrebim i neke druge prideve, ali zaustaviću se ovde.
Jeta Džara: Braća Bitići je slučaj na kojem su Sjedinjene Američke Države toliko insistirale kod institucija u Srbiji. Da li su neke vize odbijene jer oni nisu uhvatili ubice braće Bitići.
Ambasador Kosnet: Ne znam odgovor na to. Ja nisam ambasador u Srbiji tako da iskreno ne znam. Ali, da li možemo o tome da razgovaramo još malo, jer je važno. Istorijski revizionizam nije u redu, opasan je. Ali, kao Amerikanac, moram da kažem da smo i mi veoma oprezni po pitanju kriminalizacije govora. Prema američkom zakonu, ljudima je data velika sloboda u govoru. Čak iako nije u redu, čak iako je napadački, čak iako je uvredljiv. Smatramo da bi trebalo da postoji vrlo visok prag – prema američkom zakonu, sada govorim o Sjedinjenim Američkim Državama – trebalo bi da postoji vrlo visok prag za kriminalizaciju govora. Klasičan primer je stvaranje neposredne opasnosti uzvikivanjem požar, kada požara nema u prepunom pozorištu. Mislim da je fer pitati, a ljudi pitaju, da li će sudovi na Kosovu, da li će pravosudni sistem na Kosovu biti sistematičan i fer u pogledu toga koja vrsta govora je kriminalizovana. Jer, puno je ljudi iz većinske zajednice davalo zapaljive izjave u protekloj godini, a nisu optuženi za ta krivična dela. Dakle, mislim da je to legitimno pitanje koje treba postaviti.
Jeta Džara: Tokom proteklih godina, ali i u poslednje vreme kada želite ovaj mirovni sporazum, Kosovci ne idu unaokolo i ne govore da Srbi nisu stradali u ratu. Kosovci ne idu tamo i ne govore stvari kao što je gospodin Vučić rekao još pre godinu dana ovde, da je Miloševićeva politika dobra, ali samo neuspešna. Ako želite mirovni sporazum kako onda da kažete Kosovcima idite i napravite mirovni sporazum sa liderom koji negira činjenice?
Ambasador Kosnet: Ako želite mirovni sporazum, onda sednete i razgovarate sa svojim protivnicima. Jeta, video sam to u proteklih dan ili dva kako ljudi govore neće da razgovaram sa njima – oni su nerazumni, oni su ovo i ono.
Jeta Džara: O da, mi razgovaramo sa njima. Gospodin Tači razgovara sa gospodinom Vučićem. Tako da nije baš kao da se to ne dešava.
Ambasador Kosnet: Mislim da je važno, mislim da je važno da vaši slušaoci to čuju, bez obzira da li će se svi složiti ili ne, a to je da ostvarujete napredak razgovarajući samo sa vašim prijateljima. Napredujete razgovarajući sa svojim protivnicima, sa istinom se suprotstavljate lažima.
Jeta Džara: Gospodine Kosnet, Kosovci razgovaraju od 2011. godine. Ne razgovaraju samo – potpisuju sporazume sa Srbijom koji se ne sprovode. Dakle, ne možete da kažete Kosovcima, vi ne razgovarate. Kosovci razgovaraju, ali ne stižu nigde. Ostalo nam je vrlo malo vremena. Želim da vam postavim pitanja pred sam kraj. Dok danas pričamo, ove i prošle nedelje je u Španiji održana konferencija o klimatskim promenama posle Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Američki predsednik je bojkotovao ovu konferenciju, ali Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa prisustvuje delegaciji koja je pokazala posvećenost SAD-u Pariskom sporazumu. Sada vidim da je američka politika podeljena u vezi s tim. Više me zanima mišljenje Filipa Kosneta – šta je za Vas najvažnije kada je reč o debati o klimatskim promenama. U osnovi, da li mislite kao i ostatak sveta da imamo pred sobom izazov ili mislite da su ova naučni argumenti u stvari lažne vesti?
Ambasador Kosnet: Mislim da je pred nama pravi izazov. Postoji puno legitimnih pitanja o tome koji su to najbolji koraci – koji su to sledeći koraci pred nama. Jedna oblast u kojoj je ovo relevantno za Kosovo – klimatske promene su relevantne za svaku zemlju jer klima ne poznaje granice – je energetska politika za Kosovo.
Jeta Džara: Podržavate da su elektrana na ugalj i ugalj štetni za životnu sredinu.
Ambasador Kosnet: Dozvolite mi da vam dam širi odgovor od samo da ili ne odgovora jer je to veliko pitanje koje zaslužuje ozbiljan odgovor. Živim u Prištini kao i svi drugi. Živim blizu Obilića. Budim se svakog jutra i udišem ovaj vazduh kao i svi drugi. Mislim da svi znamo da je trenutno stanje kosovske energetske infrastrukture neprihvatljivo. Treba da postoje rešenja. Stav američke vlade je da je Kosovu potrebna pristupačna, održiva energija koja će se takođe pozabaviti sa problemom javnog zdravlja koji imamo sada. Obnovljivi izvori energije svakako moraju da budu važan deo toga. Posebno mislim na solarnu energiju i energiju vetra, a tu su i američke kompanije koje su u to uključene i koje bi mogle da se uključe u to u budućnosti. Takođe mislim da je vredno sagledati i veću upotrebu prirodnog gasa na Kosovu. To je za sada komplikovano pitanje jer bi Kosovo moralo da…
Jeta Džara: Ali to je novo u američkoj politici, jer ste do sada samo forsirali Kosovo da koristi ugalj jer ste rekli da je to vaša povoljnija varijanta. Znate da sada postoje povoljnije varijante od uglja. Da li će biti reperkusija po kosovsku politiku ako se sporazum sa „Kontur globalom“ ne desi?
Ambasador Kosnet: Dozvolite mi da završim. Mislim da je sagledavanje prirodnog gasa kao elementa potpuno razumno. To neće biti jeftino jer postoje infrastrukturni problemi. Na primer, neko bi morao da izgradi gasovod između Kosova i luke. To su stvari koje valja sagledati – ulogu obnovljivih izvora energije, ulogu gasa. Do sada nisam video plan koji bi mogao da proizvede – opet – pristupačnu, pouzdanu energiju koja je takođe potrebna i preduzeću da bi se napravila proizvodnja, a koji ne uključuje modernizaciju, zamenu postojeće infrastrukture uglja. Ako neko smisli plan koji će funkcionisati, koji će se pozabaviti rešavanjem svih tih različitih elemenata, naravno da ćemo ga pogledati. Radujem se da o tome razgovaram kako sa novom vladom tako i sa drugim zainteresovanim stranama.
Jeta Džara: I na kraju, nedavno sam videla da postoji zajednički imenitelj između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država. Videla sam da političari u SAD-u takođe zastrašuju svedoke, čak iako su javni službenici koji svedoče pred Kongresom. Da li mislite da nam je ovo zajedničko? Videli smo političare u obe zemlje koji u suštini, zastrašuju ljude…
Ambasador Kosnet: Ne mislim da je to ono što nam je zajedničko. Evo šta ja mislim da Sjedinjene Američke Države i Kosovo imaju zajedničko. Mislim da imamo impresivne mlade ljude koji imaju globalnu viziju, koji žele da grade budućnost za sebe i svoje porodice. Mislim da imamo ljude koji se svakodnevno bore za pravdu, i pod tim, ne mislim samo na borbu protiv korupcije. Na primer, u protekloj godini sam imao čast da se sastanem sa ljudima koji rade na pitanjima nestalih osoba, sa preživelima ratnog seksualnog nasilja koji zaista podnose veliku ličnu žrtvu i rizik hrabro pokušavajući da istaknu ova pitanja u prvi plan. Mislim da imamo ljude koji su spremni da preuzmu lične rizike kako bi izgradili bolju političku budućnost za zemlju – onu u kojoj svi osećaju da imaju udela u budućnost. Mislim da su Sjedinjene Američke Države i Kosovo prirodni prijatelji – da će se prijateljstvo nastaviti u nedogledu budućnosti. Da se vratim na stav koji ste izneli ranije, ne znači da ćemo se uvek saglasiti. A kad se ne saglasimo, obe vlade će biti slobodne da preduzmu korake po tim pitanjima. Ali do sada, a mislim i u buduće, Sjedinjene Američke Države će biti posvećene pružanju pomoći Kosovu da izgradi tu budućnost – samoodržive budućnosti u kojoj stanovnici Kosova ne moraju toliko da se oslanjaju na američku spoljnu pomoć, evropsku pomoć, doznake. U kojoj stanovnici Kosova mogu da se ujutro probude i udišu čist vazduh i znaju da imaju ekonomiju koja stoji na svojim nogama.
Jeta Džara: Gospodine Kosnet, trebalo Vam je godinu dana da dođete u „Jeta ne Kosove“ otkad ste na Kosovu, nadam se da ću Vas češće videti ovde u našem studiju. Hvala Vam što ste došli.
Ambasador Kosnet: Bilo mi je veliko zadovoljstvo Jeta. Mnogo Vam hvala.
