Intervju ambasadora Hovenijera za emisiju Politiko na Kanalu 10, 31. oktobar 2023
Kanal 10: Vaša ekselencijo, poštovani ambasadore Džefri Hovenijeru, dobrodošli na Kanal 10 i u emisiju Politico.
Ambasador: Hvala. Hvala puno.
Kanal 10: Ambasadore Hovenijer, kako vidite i ocenjujete poslednji sastanak u Briselu premijera Kosova g. Kurtija i predsednika Srbije g. Vučića sa evropskom trojkom?
Ambasador: Mislim da taj sastanak treba da vidimo kao izuzetnu priliku da kancelar Nemačke, predsednik Francuske i premijer Italije zajedno sa visokim predstavnikom Borelom, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i drugima sednu i razgovaraju sa svakim odvojeno da vide kako stvari stoje i pokušaju da inspirišu napredak u procesu. Mislim da to odražava ozbiljnost međunarodne zajednice, a posebno evropskog rukovodstva da ovaj proces stavi u sledeću fazu. Ukoliko pročitate njihovo zajedničko saopštenje koje su dali 27. oktobra, postoje neke zaista važne stvari. Tu su izražena neka važna očekivanja da strane ispune svoje obaveze za potpunu primenu Sporazumu na putu normalizacije.
Ističu da to treba učiniti bez preduslova, bez odlaganja i napominju da posebno Kosovo mora da ide napred u svom zalaganju za punu implementaciju Zajednice opština sa srpskom većinom, a kako navode u saopštenju, istovremeno očekuju da Srbija ispuni „de fakto priznanje“. Ovo je važan podsticaj, važan napor da se ovaj proces pomeri napred, što Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju.
Kanal 10: Da li je ovaj sastanak proizveo nešto konkretno za proces dijaloga?
Ambasador: Mislim da jeste. To nije rezultiralo potpunim dogovorom dve strane, kako je Miroslav Lajčak rekao kasnije – mislim u objavi na Fejsbuku, jer nisu mogli da se dogovore o modalitetima, ali je bilo određenih postignuća. Imam primerak izjave – siguran sam da ste je videli. Postoje neke zaista važne stvari koje vredi istaći. Pre svega uzeli su u obzir komentare obe strane na nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom i pozdravili spremnost za implementaciju koje su izrazile obe strane. Bila je to prilika da ovi lideri ponove svoja očekivanja. Postoje neka važna očekivanja koja su ponovljena da strane ispune svoje obaveze da u potpunosti implementiraju sporazum, da obe strane uporedno ispune svoje obaveze.
Kanal 10: Ambasadore Hovenijer, premijer Kurti insistira na potpisivanju sporazuma, koji predsednik Vučić ne želi da potpiše. S druge strane, gospodin Vučić se protivi priznavanju teritorijalnog integriteta Kosova i eventualnom članstvu u Ujedinjenim nacijama. Kako vidite te dve pozicije?
Ambasador: Mislim da je ovo veoma važna stvar koju ste pomenuli. I mislim, opet, ako pogledate izjavu lidera i oni malo govore o tome. Oni su izrazili svoja očekivanja da Kosovo i Srbija ispune svoje obaveze za punu primenu sporazuma na putu normalizacije. I u njemu ističu da žele da se to uradi „…bez preduslova i odlaganja“.
Dalje u svom saopštenju navode da formalnosti, uključujući i one vezane za usvajanje, ne bi trebalo da ometaju napredak u postizanju pune i potpune implementacije sporazuma i implementacionog aneksa od obe strane. Dakle, iz naše perspektive, iako priznajemo interes premijera Kurtija da ima potpis, mislimo da je to daleko manje važno od stvarne važnosti da se krene napred uz punu i potpunu implementaciju svih obaveza iz sporazuma sa obe strane. Mogu vam dati spisak drugih sporazuma koji nisu nužno potpisani, ali koji su pravno obavezujući, uključujući i proces dijaloga, i ponoviću da Sjedinjene Države i Evropska unija veruju da su Osnovni sporazum i implementacioni aneks pravno obavezujući.
Mislim da je Evropski savet to usvojio u svojim zaključcima. Evropska unija je najavila da će njihove obaveze uvrstiti u protokole o pristupanju Srbije u EU i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Kosova. Dakle, ne treba dovoditi u pitanje da li su sve obaveze održive i obavezujuće, i mislimo da je važnije da se manje fokusiramo na to kako je usvojen, a više na obaveze koje se ispunjavaju.
Pošto se istakli neka od pitanja koja je Srbija pokrenula, posebno pitanje teritorijalnog integriteta Kosova i eventualnog članstva u Ujedinjenim nacijama, dozvolite mi da budem jasan u vezi sa stavom Sjedinjenih Američkih Država. Priznali smo teritorijalni integritet Kosova i preuzeli smo stvarne obaveze da podržimo, zaštitimo i sačuvamo taj teritorijalni integritet. Na Kosovu postoji misija NATO-a sa preko 4.500 vojnika koji imaju zadatak da obave, uključujući i da zaštite granične linije između Kosova i Srbije, što bih ja nazvao granicom, koja uključuje stotine američkih vojnika koji su ovde posvećeni ovoj misiji da održava bezbedno i mirno okruženje, slobodu kretanja koja uključuje poštovanje granične linije, granica Kosova.
Što se tiče eventualnog članstva u Ujedinjenim nacijama, stav Sjedinjenih Američkih Država je vrlo jasan. Podržavamo put Kosova ka evropskim i evroatlantskim strukturama. Podržavamo konačno članstvo Kosova u porodici naroda, podržavamo ga od početka što je i dalje prioritet za nas. Na kraju, sa naše tačke gledišta, ovaj proces normalizacije mora da se završi uzajamnim priznavanjem, kao jedinim dugoročnim putem.
Sada ovaj proces ka normalizaciji odnosa vidimo kao privremeni korak u ovom dugoročnom procesu. Dakle, kada lideri Nemačke, Francuske i Italije kažu samo napred sa punim sprovođenjem svih svojih obaveza bez preduslova, ja to vidim, mi to vidimo kao odgovor na vaše pitanje. Da, a preduslovi bi uključivali potpisivanje, a takođe bi uključivali i pokušaj da se isključe preuzete obaveze. Očekujemo da Srbija i Kosovo u potpunosti sprovedu sve svoje obaveze iz sporazuma.
Kanal 10: A konkretno pitanje je zašto ne bi sada, priznajući jedno drugo, Kosovo i Srbija, napravili veliki korak ili veliki posao sa obe zemlje?
Ambasador: Ne mogu sada da govorim o tome zašto ne. Mogu da kažem da u ovom trenutku verujemo predsedniku Srbije kada kaže da nije spreman da to uradi. I kada smo doneli ovu odluku da krenemo dalje sa ovim procesom, da unapredimo normalizaciju odnosa, uradili smo to jer smo verovali da je to u snažnom interesu obe zemlje da to učine; da preduzmu ovaj međukorak da ponovo pozicioniraju odnos, da bi to bilo dobro za Kosovo i unapređenje mogućnosti njegove evropske i evroatlantske perspektive. To bi bilo dobro za Srbiju i unapređenje njene perspektive i dobro bi bilo za regionalnu stabilnost. Ali to ne znači da je posao završen.
Kanal 10: Evropska unija i petorica izaslanika završili su takozvani savremeni evropski predlog za statut Zajednice opština sa srpskom većinom. Kako ocenjujete ovaj predlog i možete li nam reči da li je u skladu sa Ustavom Kosova?
Ambasador: Dakle, pre svega mislim da su u nedavnoj izjavi predsednika Francuske, kancelara Nemačke i premijera Italije oni opisali nacrt statuta za koji znaju da u potpunosti odobravaju i dodao bih, Sjedinjene Države podržavaju u potpunosti – kao „savremeni evropski način za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima u okviru parametara koje su strane definisale”. Slažemo se sa ovim. Pod tim podrazumevamo da smatramo da ovaj nacrt statuta odgovara na nekoliko različitih zahteva.
To je opredeljenje, obaveza Kosova da ide napred sa uspostavljanjem Zajednice opština sa srpskom većinom. Ali takođe razumemo i prihvatamo da Zajednica opština sa srpskom većinom mora biti ograničena na određene načine. Govorili smo, mnogo sam govorio u drugim intervjuima za medije, kao i drugi američki zvaničnici, da to treba da bude u skladu sa sadašnjim Ustavom Kosova, i treba da bude u skladu sa postojećom odlukom Ustavnog suda, i u skladu sa pismom Mogerini u kojem se kaže da nema izvršnih organa vlasti. Po našem mišljenju, to bi trebalo da bude u skladu sa uvodnikom i stavom koje su SAD izrazile preko Dereka Šoleta savetnika Stejt departmenta i Gabrijela Eskobara našeg specijalnog izaslanika, koji su izneli našu viziju za ovo. Ovaj nacrt statuta to čini. Omogućava Kosovu da krene napred, rešava legitimne zabrinutosti zajednice kosovskih Srba da bolje ostvaruju prava koja imaju prema Ustavu Kosova i Ahtisariju. Da li je to u skladu sa Ustavom? Verujemo da jeste. Čvrsto verujemo da jeste. Takođe želim da napomenem da mi to prihvatamo i jedan od njegovih elemenata je konačno telo koje utvrđuje ustavnost svega na Kosovu, a to je sam Ustavni sud Kosova. A u nacrtu statuta postoje modaliteti koji će osigurati da Ustavni sud donese i tu oduku.
Kanal 10: Šta mislite o političkom stavu mnogih političkih ličnosti u vladi ili parlamentu koji Zajednicu porede sa drugom Republikom Srpskom? A kako vidite spremnost vlade na ovu obavezu – ovu međunarodnu obavezu ?
Ambasador: Kao što sam rekao, ozbiljno shvatamo zabrinutost da ako se uradi na pogrešan način, Zajednica opština sa srpskom većinom može imati ili može odigrati ulogu koja bi uticala na dobro funkcionisanje kosovske države. Zvanično sam mnogo puta rekao da ono što ne želimo na Kosovu je još jedan entitet sličan Republici Srpskoj. Smatramo da se ovim nacrtom statuta tako nešto izbegava. Verujemo da je u skladu sa Ustavom Kosova. On omogućava opštinama sa srpskom većinom na Kosovu da rade zajedno na vršenju odgovornosti i ovlašćenja koje imaju, ali na način koji poštuje važeći Ustav Kosova. Dakle, ovo je moj odgovor onima koji izražavaju ovu zabrinutost. Slažemo se da je ovo zabrinutost, ali verujemo da su ove zabrinutosti razmotrene u ovom nacrtu statuta.
Kanal 10: Gospodine ambasadore, da li postoji rok da premijer Kurti i predsednik Vučić sprovedu ovaj takozvani savremeni evropski plan? Kakve su posledice za oba lidera ako to ne ispune?
Ambasador: Ukoliko ponovo pročitate ovu izjavu trojice evropskih lidera, ona koristi reči kao što su; hitno, brzo, hitro, brz napredak, bez odlaganja, bez preduslova ili odlaganja. Dakle, ovde postoji hitnost i slažemo se oko toga. Smatramo da nije dobro što se duže odlaže primena dobrog sporazuma, a osnovni sporazum i implementacioni aneks iz Ohrida je dobar sporazum. Nema mnogo toga da se pregovara o njihovoj posvećenosti, ali treba mnogo raditi na implementaciji. Ali što se duže kasni sa implementacijom, to je situacija krhkija. Nas ne zanima krhkost. Ne zanima nas destabilizacija. Ne zanima nas da Kosovo i Srbija budu izvor nestabilnosti i problema u regionu. Umesto toga, želeli bismo da ih vidimo kao primere šta se može postići kada se teška pitanja rešavaju na odgovoran način. Dakle, postoji hitnost u tome.
Kanal 10: Izvinjavam se ambasadore, ali da li govorimo o nedeljama, mesecima, godinama? Da li zaista razgovaramo o tome zato što Srbija hoće vanredne izbore? Ovo je nova politička situacija.
Ambasador: Što se tiče novih izbora u Srbiji, koji će koliko vidim verovatno biti održani u decembru, to ne menja nijednu obavezu Srbije prema osnovnom sporazumu, a ne bi ni trebalo. Kao što Kosovo ima obaveze koje je preuzelo i koje mora da sprovede bez obzira na to šta se sada politički dešava. Nadam se da ne pričamo o mesecima ili godinama, nadam se da pričamo o manje vremena, pre da bismo mogli da krenemo napred sa potpunom i punom implementacijom svih obaveza obe strane. Kao što sam rekao, bez preduslova i bez odlaganja. To je ono na šta su evropski lideri pozvali i Sjedinjene Države podražavaju.
Pošto ste pitali za posledice, samo da kažem da Kosovo ima velike mogućnosti, ako krene napred otvara se put ka Evropi. To je bolja klima za investitore. To je najbolja prilika za nas da se Kosovo kreće napred na svom putu ka NATO-u, ka Evropskoj uniji, ka drugim organizacijama. Neuspeh da se u potpunosti sprovedu obaveze Kosova je propuštena prilika. Isto bih rekao i za Srbiju.
Kanal 10: Gospodine ambasadore, mnogi pojedinci na Kosovu, uključujući predsednicu Osmani, pozvali su na direktnije učešće SAD u proces dijaloga. Da li su Sjedinjene Američke Države spremne da promene nešto u vezi sa ovim procesom koji traje već trinaest godina…?
Ambasador: Dijalog je počeo 2011. godine. U to vreme radio sam u Beloj kući, između ostalog i na pitanjima Kosova i Srbije i dobro se sećam kada je dijalog počeo. I to je poenta koju bih naglasio, a to je da smo ovaj svoj pristup i naš angažman prilagodili načinu na koji smo sarađivali sa Evropskom unijom na ovome i sa stranama nekoliko puta tokom trajanja dijaloga. Ali neke stvari su suštinske koje se nisu promenile i neće se promeniti. Posvećeni smo tome da Kosovo zauzme svoje mesto u evropskim i evroatlantskim strukturama. Posvećeni smo podršci Kosovu kao suverenoj, demokratskoj i multietničkoj državi koje ima svoju ulogu i teži da postane deo Evropske unije, da se kreće ka članstvu u NATO-u i na kraju da ima uređene odnose sa svim svojim susedima, uključujući Srbiju.
Ovo je uvek bio naš strateški cilj. I to je ono što smo pokušali da unapredimo u Dijalogu. U različitim vremenima dijalog se fokusirao na različite stvari. U različitim vremenima imali smo veću podršku ili aktivniju ulogu. Mislim da bi nam sada bilo teško da budemo aktivniji nego što jesmo. Izuzetno blisko sarađujemo sa Miroslavom Lajčakom i njegovim timom, sa Džozefom Borelom. Kao što znate, videli ste posetu savetnika za nacionalnu bezbednost Nemačke, Francuske i Italije i Miroslava Lajčaka kojima se pridružio i naš specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar, koji je bio na mnogim od ovih rundi sastanaka. Provodim dosta svog vremena u direktnom kontaktu sa vladom Kosova, premijerom, predsednicom i drugima o pitanjima dijaloga.
Mislim da bi Sjedinjenim Američkim Državama bilo teško da budu aktivnije nego što trenutno jesu, sa jednim mogućim izuzetkom. Ponekad se to traži na različite načine, zašto mi ne preuzmemo pregovore, zašto ne igramo….
Kanal 10: To je volja mnogih ljudi ovde u Prištini.
Ambasador: Možda i jeste, ali to nije volja Sjedinjenih Američkih Država ili Evropske unije. I to nije zato što nas ne zanima to pitanje, već zato što mislimo da to neće funkcionisati.
Na kraju krajeva, rezultat ovog procesa je integracija Kosova u evropske i evroatlantske strukture. To bi trebalo da bude proces koji vodi EU i koji osigurava da su svi aranžmani, reforme i procesi u skladu sa evropskim standardima. Vaša sudbina je kao deo Evropske unije, a ne kao 51. država Sjedinjenih Američkih Država.
Stoga je odgovarajuće da Evropska unija prednjači u tome uz izuzetno snažnu našu podršku i da to i dalje bude tako. Želeo bih da kažem još jednu stvar o ovome. Da smo mi facilitatori ili pregovarači, verovatno bismo morali da budemo neutralni. Pa, mi nismo neutralni. Odluku smo doneli još 2008. godine. Mi podržavamo Kosovo kao nezavisnu demokratsku, suverenu državu. Ponekad deo ovog procesa uporedim sa gledanjem fudbalske utakmice, gde već znate konačan rezultat na semaforu, znate kako se utakmica završava, znate šta će se desiti na kraju. Ne mogu da vam kažem kako smo proveli 45 minuta drugog poluvremena i ne znamo tačno ko će igrati na kojoj poziciji i ko će postići gol, ali znam kako se to završava:
Kosovo zauzima svoje mesto kao članica Evropske unije, kao članica NATO-a. Ovo je naš dugoročni strateški cilj. I nismo neutralni po tom pitanju. Nismo ni bili. Snažno apelujemo na ovu vladu da sada radi sa nama i Evropskom unijom na potpunom sprovođenju obaveza koje je preuzela prema Osnovnim sporazumom i implementacionim aneksom, kao što razgovaramo sa Srbijom da unapredimo ovu viziju.
Kanal 10: Gospodine ambasadore, videli smo da je premijer Kurti izrazio veliko nepoverenje prema g. Miroslavu Lajčaku, posredniku u dijalogu Kosova i Srbije. Kako vidite te komentare g. Kurtija prema g. Lajčak?
Ambasador: Kao što znate, već su me pitali o tome i mislim da ću ponoviti svoje prethodne stavove, a to su jednostavno da Sjedinjene Države imaju puno poverenje u Miroslava Lajčaka kao specijalnog predstavnika u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i mi ga podržavamo.
Kanal 10: Kurti smatra da Lajčak podržava Srbiju.
Ambasador : Znam šta je rekao, ali ću samo ponoviti da ima našu punu podršku.
Kanal 10: Gospodine ambasadore, ako propadne sadašnji proces kojim posreduje Evropska unija, vidite li mogućnost organizovanja međunarodne konferencije, nalik Dejtonu koja b i mogla da otvori nove i stare ideje kao što su razmena teritorija ili promene granica?
Ambasador: Dakle, dozvolite mi da prvo odgovorim na drugi deo ovog pitanja. Prvo, znate, pitanje razmene teritorije i mogućih promena granica. Koliko shvatam, ovo bi funkcionisalo samo ako bi za to postojala podrška naroda sa obe strane. Ne verujem da je tako. Koliko sam razumeo ne verujem da postoji podrška oba naroda za tako nešto. I zato mislim da to ne dolazi u obzir, to pitanje nije u razmatranju moje vlade. Nešto malo više u vezi tog hipotetičkog pitanja. Ne znam šta je to. Obično ne odgovaram na hipotetička pitanja. Ali, rekao bih da se trenutno ne nalazimo tu gde bi nam trebalo nešto poput toga. Imamo veoma dobar sporazum između Kosova i Srbije. Ako pročitate osnovni sporazum i implementacioni aneks iz Ohrida, postoji zaista mnogo veoma dobrih obaveza. Obično je to nešto za šta biste inače radili u okruženju nalik Dejtonu. Ne treba da radimo na principima šta treba da se dogovorimo, imamo veoma dobar dogovor, treba da radimo na nečem drugom, a to je da obe strane nađu političku volju da urade veoma težak posao implementacije. A ovo je nešto drugo.
Tako da ćemo nastaviti da radimo na ovome. Ponovo mogu da kažem da je stav Sjedinjenih Američkih Država, ali i stavovi kancelara Šulca i predsednika Makrona i premijera Melonija i drugih prijatelja Kosova koji ohrabruju ovu vladu da iskoristi ovaj trenutak i ovu priliku predstavljenu njihovim angažovanjem da u potpunosti izvrše sve svoje obaveze. Za Kosovo to znači da se krene dalje sa ovim nacrtom statuta ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom. A kako su rekli evropski lideri, za Srbiju to znači ispunjenje de fakto priznanja koje je takođe deo ovog paketa obaveza.
Kanal 10: Da li vidite spremnost premijera Kurtija da se krene ka implementaciji sporazuma, a možda i Zajednice?
Ambasador: Pustiću premijera da govori u svoje ime, ali ističem da je on u Briselu bio spreman da pod određenim uslovima pristane na nacrt statuta. Ovo vidim kao pozitivan znak.
Kanal 10: Poslednje pitanje. Gospodine ambasadore, 24. septembra u manastiru Banjska, teroristička grupa sa ljudima povezanim sa predsednikom Srbije i političkim strukturama poput Milana Radojčića i Bojana Mihajlovića izvršila je teroristički napad ubivši jednog kosovskog policajca. Da li mislite da Srbija treba da se suoči sa posledicama ovih dela i da li Milana Radojčića treba izručiti Kosovu da se suoči sa pravdom na Kosovu?
Ambasador: Ono što se dogodilo 24. septembra bila je i tragedija i zločin. Rekao sam više puta, ali ću to ponoviti, naše najdublje saučešće narodu Kosova, a posebno porodici Bunjaku, zbog gubitka koji su pretrpeli. Bilo je strašno. I moja vlada, rekao sam zvanično, jedan broj zvaničnika američke vlade je zvanično rekao da izražavamo našu duboku zabrinutost zbog onoga što se dogodilo, osuđujući ono što se dogodilo i jasno stavljajući do znanja da oni koji su odgovorni moraju da snose odgovornost za to. Vlada Sjedinjenih Američkih Država završava svoju procenu odgovornosti. Nismo još gotovi. Ali ponoviću ono što smo rekli ranije, oni koji su odgovorni za ovo krivično delo, za ubistvo policajca, za ugrožavanja bezbednosti i stabilnosti Kosova, moraju da odgovaraju. I mi ćemo raditi sa našim kosovskim i međunarodnim partnerima i drugima kako bismo osigurali da se to dogodi.
Kanal 10: Milan Radojčić, da li treba da bude izručen Kosovu?
Ambasador: Dozvolite mi da citiram ono što je moj kolega Robert Vud rekao u Savetu bezbednosti tokom poslednjeg sastanka Saveta bezbednosti o tome. Ovo je stav Vlade SAD, on se nije promenio: „ Počinioci napada moraju u potpunosti snositi odgovornost u skladu sa vladavinom prava. Ovo uključuje i odgovornost Srbije da istraži, uhapsi, izruči ili krivično goni svakog osumnjičenog koji je možda pobegao u Srbiju.“ Ovo je stav moje vlade.
Kanal 10: Gospodine ambasadore hvala vam puno na izdvojenom vremenu i intervjuu za Politiko na Kanalu 10.
.Ambasador: Hvala puno i Vama.
