Intervju ambasadora Hovenijera sa Adriatikom Keljmendijem na Kljanu Kosova, 29. jun 2023
Adriatik Keljmendi: Kakva je trenutna saradnja Sjedinjenih Američkih Država sa Kosovom? Da li se očekuje skora primena iznetih tačaka po pitanju situacije na severu Kosova? Kako vratiti strane – Kosovo i Srbiju – za pregovarački sto radi postizanja konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa? Šta je sa sankcijama koje sve češće pominju SAD i EU ako se strane ne dogovore? O ovim, i mnogim drugim pitanjima, uoči Dana nezavisnosti SAD 4. jula, večeras – ekskluzivno u Rubikonu – razgovaramo sa našim gostom, američkim ambasadorom na Kosovu gospodinom Džefrijem Hovenijerom. Drago mi je što ste ovde u ovom važnom trenutku.
Ambasador Džefri Hovenijer: Hvala. Zadovoljstvo je biti ovde kao i uvek.
Adriatik Keljmendi: Samo nekoliko dana nas deli od Dana nezavisnosti SAD. Srećan 4. jul!
Ambasador Džefri Hovenijer: Hvala Vam.
Adriatik Keljmendi: Da li će 4. jul biti obeležen u duhu dobrih odnosa između naroda Kosova i američkog naroda?
Ambasador Džefri Hovenijer: Moj utisak je da se 4. jul uvek proslavlja na Kosovu, što odražava jedinstveno partnerstvo i odnos koje Sjedinjene Američke Države i američki narod imaju sa narodom Kosova. Ovde takođe očekujemo lepu proslavu Dana nezavisnosti.
Adriatik Keljmendi: Da li se spisak zvanica promenio?
Ambasador Džefri Hovenijer: Ne, pozvali smo naše uobičajene goste i radujemo se što ćemo ih ugostiti. Važno je napomenuti da iako ćemo zajedno slaviti i radujemo se tome, trenutno se nalazimo u teškom trenutku, na relaciji vlada-vlada, Vlada Sjedinjenih Američkih Država i sadašnja Vlada Kosova. Imamo neke različite stavove i ne bi trebalo da ulepšam ili ignorišem situaciju. Međutim, to ne znači da ne delimo iste strateške ciljeve i da ne možemo da se okupimo da obeležimo 247. godišnjicu potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti SAD, što ćemo rado i učiniti.
Adriatik Keljmendi: Ove sedmice osam američkih senatora obratilo se predsedniku Džou Bajdenu pismom u kojem su izrazili zabrinutost zbog napete situacije na severu Kosova. U ovom pismu, senatori kažu da napori SAD za deeskalaciju tenzija nisu bili recipročni, posebno sa strane Kosova i da su zbog ovakvog pristupa spremni da promene podršku Kongresa. Da li je ovo pismo uzrok zabrinutosti za nas? Može li Kosovo biti izloženo sankcijama SAD?
Ambasador Džefri Hovenijer: Dakle, pismo bi trebalo da bude razlog za zabrinutost za sve nas i mislim da odražava stavove ne samo osam senatora, već i brojnih američkih zvaničnika, uključujući i Bajdenovu administraciju.
Zabrinuti smo. Mi smo najbliži partner Kosova i posvećenost američkog naroda samom Kosovu i narodu Kosova ostaje stabilna kao i uvek. Međutim mi, i ne samo Sjedinjene Američke Države, zatražili smo od Vlade Kosova da preduzme neke konkretne akcije kako bi pomogla u deeskalaciji situacije na Severu i pomogla da se ostvari napredak na način koji ide u korist Kosova i regionalne stabilnosti. Zabrinuti smo što Vlada Kosova nije pozitivno odgovorila na te zahteve. Takođe želim da naglasim da se ne pitaju samo Sjedinjene Američke Države. Ono što se dogodilo samo ove sedmice je prilično izuzetno.
Premijer Kurti se od ponedeljka sastao sa britanskim ministrom spoljnih poslova, razgovarao je sa državnim sekretarom Blinkenom, razgovarao je sa predsednicom Evropskog saveta Ursulom fon der Lajen, bilo je javnih izjava generalnog sekretara NATO-a. Dakle, u suštini sa institucijama u koje Kosovo namerava da se pridruži jednog dana, što mi svesrdno podržavamo. Prijatelji Kosova, zemlje i institucije koje su imale najveću ulogu u podršci Kosovu na ovom putu, svi traže od Kosova, ove vlade, da preduzme neke konkretne akcije za sprovođenje ovog plana EU u tri tačke. Zbunjeni smo. Teško nam je da razumemo zašto se na to ne reaguje na pozitivan način, iako bi to trebalo da bude.
Adriatik Keljmendi: „Zbunjeni“ je reč koja to opisuje?
Ambasador Džefri Hovenijer: To je reč koju sam upravo upotrebio. Zbunjen sam, pokušavam da shvatim zašto. Prilično je jedinstven slučaj da Vlada Kosova ne reaguje na ovaj sastav aktera, koji svi imaju na umu najbolji interes Kosova. Dakle, zbunjen sam, zabrinut i želim da se izbegne situacija. Znate – na kraju ovog pisma iz Senata, i doneo sam primerak, dozvolite mi da vam pročitam rečenicu za koju smatram da je zaista važno da se takođe vidi i na ekranu. Dakle, pri kraju na drugoj stranici se navodi „nedavnu epizodu tenzija ne vidimo kao privremenu u bilateralnim odnosima; vidimo ovo kao odlučujući momenat u putanji odnosa SAD sa obe zemlje.”
Dakle, ovo je trenutak da Vlada Kosova pokaže u kojoj meri je spremna da odgovori upravo onim zemljama i institucijama sa kojima je bliska. Čvrsto verujem da građani Kosova žele da budu u Evropskoj uniji i sprovedene ankete ukazuju na to. Čvrsto verujem da ljudi na Kosovu žele da Kosovo jednog dana postane član NATO-a i da se pridruži Partnerstvu za mir, a istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to. Sjedinjene Američke Države u potpunosti podržavaju te ciljeve i uložili smo mnogo napora da ih ostvarimo. Međutim, ukoliko to želite, onda morate da odgovorite tim institucijama i ključnim donosiocima odluka u njima. Zbog toga smo zbunjeni i zabrinuti i upravo zbog toga želimo da vidimo da vlada reaguje kako na naše preporuke i zahteve, tako i na one iz Ujedinjenog Kraljevstva, Evropske unije i ostalih i preduzme ove teške korake za sprovođenje plana u tri tačke.
Takođe tražimo od Srbije da sprovede ovaj plan u tri tačke. Ovde nije fokus samo na Kosovo, mi tražimo od obe strane da učine stvari koje će deeskalirati, „resetovati“ situaciju, kako bi prevazišli trenutnu krizu koja je duboko uznemirujuća i da dođemo u poziciju fokusa od pre nekoliko meseci – obostranu potpunu primenu Ohridskog sporazuma koji otvara pravi put Kosovu na njegovom putu ka evropskim i evroatlantskim institucijama.
Adriatik Keljmendi: Šta ako i dalje ne vidimo odgovor niti kosovske vlade, niti srpske strane na upućen zahtev?
Ambasador Džefri Hovenijer: Dakle, kao što ste videli u pismu senatora predsedniku „ako osnovni gradivni blokovi odnosa nisu uzvraćeni, pozivamo vas“ – „da razmotrite dalje korake da ograničite te odnose, kao što smo gore naveli.” Dakle, ne želim da ulazim u detalje o tome šta će biti sledeće. Bio sam veoma razočaran kada smo se našli u situaciji kada je komandant Evropske komande Oružanih snaga SAD, general sa četiri zvezdice, general Kavoli, doneo odluku da suspenduje učešće Kosova u vojnoj vežbi Evropski branilac 23. Niko to ne želi, ali doneo je tu odluku jer je ocenio da je izbor premijera Kurtija povećao nivo rizika za NATO vojnike i američke vojnike na Kosovu. Sada neću da kažem da je samo Kosovo odgovorno za situaciju na Severu. Nije – to znamo. Međutim, Kosovo je doprinelo ovoj situaciji, tako da je doneo takvu odluku. Ne želim da vidim još jednu ovakvu odluku. Želim da vidim kako se vraćamo ovoj bliskoj saradnji i partnerstvu koje je pod kontrolom vlade, i nadamo se da će ona napraviti ove izbore.
Adriatik Keljmendi: Ili šta?
Ambasador Džefri Hovenijer: Kao što sam rekao, ne želim da ulazim u detalje, ali jasno je da će biti nekih drugih posledica ako Vlada Kosova nastavi ovim putem, odnosno Vlada Kosova ne odgovori na zahteve svih svojih prijateljskih zemalja koje su pokazale i dokazale tokom više od jedne ili dve decenije posvećenost da Kosovo zauzme svoje mesto u Evropi i u evropskim i evroatlantskim strukturama.
Adriatik Keljmendi: Premijer Kurti se žali da međunarodna zajednica zaista ne razume ovo pitanje i vratiću se i citirati ono što je rekao u vezi sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, kada je gospodin Blinken rekao da je odluka o upotrebi sile za ulazak u opštinske zgrade na Severu doneta „protiv saveta SAD“. Premijer Kurti je uzvratio izrazivši negodovanje i nazvavši ovu izjavu Blinkena kao „omekšavanjem“ prema predsedniku Vučiću, rekavši citiram: „Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno. Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali to definitivno nije bilo od pomoći.“ Koji je Vaš komentar?
Ambasador Džefri Hovenijer: Moj komentar je da su u tom trenutku strasti bile jake i smatram da je to važno i priznati. Ne verujem da su američki spoljnopolitički aparat, ja, ili drugi, dezinformisani ili naivni. Mislim da u razumnoj meri poznajemo motive, aktivnosti i postupke raznih aktera ovde.
Naš cilj je jasan. Želimo da vidimo da Kosovo napreduje na svom evropskom i evroatlantskom putu. Želimo da vidimo Kosovo kako zauzima svoje mesto u evropskoj porodici. Put ka tome je kroz dijalog uz posredovanje Evropske unije. Dijalog uz posredovanje EU narušen je „ žarišnim tačkama“- od kojih je najzabrinjavajuća situacija na Severu.
Želimo da prevaziđemo žarišta, nastavimo sa napornim radom na sprovođenju dobrog sporazuma postignutog i zaključenog u februaru, sa aneksom za sprovođenje martovskog sporazuma u Ohridu. Očekujemo da obe strane to sprovedu u potpunosti, želimo da radimo na tome zajedno, predstoji težak posao. I tu treba da dodam da Kosovo ima težak posao kada je reč o Zajednici opština sa srpskom većinom. To znači i za Srbiju da sprovodi odredbe na koje je pristala u sporazumu, ali mi provodimo dosta vremena baveći se „žarištima“ na Severu. Želimo da pređemo preko toga, ne mislimo da je to naivan pogled, mislimo da je to državnički pogled.
Adriatik Keljmendi: Da li je plan u tri tačke jedina opcija?
Ambasador Džefri Hovenijer: To su tražile Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo – i drugi prijatelji Kosova. Dakle, ne vidim veliko interesovanje za druge opcije. Ono što tražimo će deeskalirati situaciju i učiniti da krenemo dalje. Tražimo od Kosova da predsednici opština privremeno rade na drugim lokacijama. To je sadržano i u kratkom zvaničnom saopštenju o detaljima telefonskog razgovora koji je sekretar Blinken dao nakon razgovora sa premijerom Kurtijem u ponedeljak. To je takođe bilo i u kratkom zvaničnom saopštenju o održanom sastanku ministra spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva sa premijerom Kurtijem tog istog dana. Zaista želimo da se specijalne policijske snage povuku jer smatramo da su one deo onoga što stvara trenutno okruženje. Želimo da demonstranti odu i o tome razgovaramo sa Vladom Srbije. Želimo deeskalaciju ovog pitanja. Onda želimo da vidimo da se krećemo ka novim izborima. U potpunosti očekujemo da Srbi učestvuju na tim izborima – to je uslov za sve ovo. A onda želimo da se vratimo – ili da počnemo da radimo na tome da sve strane rade na potpunoj primeni sporazuma na putu ka normalizaciji.
.Adriatik Keljmendi: Kako da dobijemo garancije da će Srbi izaći na nove izbore?
Ambasador Džefri Hovenijer: To je teško pitanje. Sve što mogu da kažem je da vidimo put ka napred. I baš kao što ovde razgovaramo o stvarima koje Kosovo treba da uradi, razgovaramo i sa kosovskim Srbima i sa Beogradom o tome šta treba da se desi na toj strani. I ti razgovori su takođe prilično direktni i prilično jasni.
Adriatik Keljmendi: Videli smo kako su srpske vlasti uhapsile pripadnike Policije Kosova. Pušteni su pre nekoliko dana, ali posle dvanaest dana koliko su tamo bili zadržani. Da li je Srbija ovim činom prekršila Rezoluciju 1244?
Ambasador Džefri Hovenijer: Znate, mislim da su Sjedinjene Američke Države bile prva zemlja koja je dala javnu izjavu o ovoj situaciji. Mi smo jasno stavili do znanja da verujemo da njihovo hapšenje pogoršava stanje, da je pod lažnim optužbama i da zaoštrava ionako napetu situaciju i da je potrebno da budu pušteni odmah i bezuslovno. To je bila prava poruka i drago nam je da se to konačno dogodilo, da su sada kod kuće sa svojim porodicama. Moramo da počnemo da gledamo napred. Moramo da počnemo da gledamo kako da se izvučemo iz ovog ritma, ili ove eskalacije tenzija na Severu i da dođemo u poziciju gde naš fokus može biti usmeren na obostranu primenu sporazuma o normalizaciji odnosa.
Adriatik Keljmendi: Postoje mnoge analize [koje govore] da ako se situacija ovako nastavi na severu Kosova, da KFOR može preuzeti veću kontrolu na Severu. Kako ovo može da se desi? Da li će Rezolucija 1244 ponovo služiti kao neka vrsta protektorata samo za severni deo Kosova.
Ambasador Džefri Hovenijer: To mi izgleda kao hipotetičko pitanje na koje ne volim da odgovaram jer možemo da vrtimo mnogo scenarija. Sjedinjene Američke Države trenutno ne vide da je odgovarajući odgovor na situaciju na Severu da KFOR preuzme funkcije sprovođenja zakona, na šta mislim da ste aludirali. Niti KFOR, koliko ja mogu da procenim, nije zainteresovan za to. Postoji put napred.
Znate, bili smo jasni, Sever je deo Kosova, a Kosovo je suverena i nezavisna zemlja. Podržavamo da Policija Kosova ispunjava svoje funkcije na Severu, ali to treba da se uradi na pravi način. Potrebno je malo strpljenja sa načinom na koji međunarodna zajednica radi sa svim stranama da bi se to realizovalo. Trenutno je najbolji put napred da obe strane u potpunosti primene postignuti sporazum u Ohridu. Kada govorimo o ovom, želeo bih da pomenem još jednu stvar o policiji na severu uopšte.
Zabrinuti smo i nekoliko puta smo razgovarali o ovom pitanju sa vladom o nekim od načina na koje se tamo obavljaju policijski poslovi. Sjedinjene Američke Države su ponosne na to što su godinama podržavale Policiju Kosova i smatram da većina onih koji su upoznati sa Policijom Kosova, njenom doktrinom i obukom, pa čak i sa početnim osnivanjem Policijske akademije – zna da smo mi odigrali važnu ulogu u njenoj podršci. To smo uradili jer smo shvatili da je u bivšoj Jugoslaviji, posebno način na koji je policija komunicirala sa društvom i zajednicom, bio veoma značajan i igrao veliku ulogu da li se zajednica, posebno manjinska, oseća ili ne oseća sigurno. Čvrsto verujemo da postoji potreba za specijalizovanim policijskim jedinicama sa specijalizovanom opremom koje obavljaju specijalizovane zadatke kao deo kosovskog mehanizma za sprovođenje zakona.
Takođe smatramo da specijalizovane policijske jedinice sa specijalizovanom opremom treba da budu rezervisane za specijalizovane zadatke koji zahtevaju tu obuku i opremu. Obavljanje svakodnevnih policijskih dužnosti, omogućavanje vladavine prava treba da obavlja redovna policija. Čuli smo od kosovskih Srba, srpske zajednice na Kosovu, posebno na Severu, da su zabrinuti zbog nekih raspoređivanja i nekih načina na koje su specijalne jedinice raspoređene, i mi delimo tu zabrinutost. Verujemo da bi vlada imala koristi od preispitivanja, mi smo zatražili da ispita – kako se policija koristi. Tražili smo i da pokuša da ima policiju koja je uključena u rad u zajednici na način na koji bi stanovnici i građani osećali da oni igraju ulogu u svojoj sigurnosti. Trenutno, iz razgovora sa liderima civilnog društva i drugima na Severu, osećam da se plaše nekih od ovih policijskih jedinica i onoga što oni rade. To nije recept za stabilnost.
Adriatik Keljmendi: Policiju Kosova su napadale različite grupe i bile su zaista nasilne. Takođe, napadnuti su i vojnici KFOR-a, tako da to verovatno nisu obični građani sa Severa.
Ambasador Džefri Hovenijer: Dakle, opet postoje okolnosti koje zahtevaju specijalizovane policijske jedinice sa specijalizovanom opremom za obavljanje specijalizovanih zadataka. Neću da se protivim tome. I slažem se, osuđujemo napade na KFOR. Osuđujemo napade na Policiju Kosova. Osuđujemo napade na novinare. I znate, ako ste pročitali kratko zvanično saopštenja telefonskog razgovora sekretara Blinkena sa predsednikom Vučićem u ponedeljak, on je takođe naglasio da oni koji su napali KFOR moraju da odgovaraju. Pa, isto bih rekao i za policiju i novinare, naravno. Ali to ne znači da vam je potrebna specijalizovana policija koja obavlja rutinske policijske dužnosti.
Adriatik Keljmendi: G. ambasadore, i ranije smo spomenuli vojnu vežbu Branilac Evrope 23. Da li se posle ovoga promenila vojna saradnja između Kosova i SAD ili KFOR-a, da li da to nazovem incidentom ili epizodom?
Ambasador Džefri Hovenijer: Pa, mislim da ono što se donekle najjasnije promenilo je to kada je KBS – koji je bio dobar partner – iznenada isključen iz vojne vežbe Branilac Evrope 23, kao rezultat direktne odluke glavnog američkog vojnog komandanta za celu Evropu.
Ne želimo to više nikada da vidimo, ali bismo želeli da budemo u drugoj situaciji. To znači da Vlada Kosova, ova vlada Kosova, treba da radi sa nama, da više odgovara na naše zahteve u želji da se reši situacija na Severu. Kao što sam upravo rekao, mislim da je razlog zašto je naše vojno rukovodstvo tako snažno reagovalo i izrazilo takvu zabrinutost upravo bilo zbog ovih izbora i situacije na Severu koji su povećavali nivo rizika za američke i NATO vojnike. Znate, ljudi su bili povređeni, a znam da ih je napala rulja. I znam da ta rulja nije bila rulja inspirisana Vladom Kosova, nego su bili tamo zbog izbora vlasti što je rezultirao demonstracijama. Želimo da sve to nestane. Želimo da se vratimo na status kvo.
Želimo da izbegnemo okolnost u kojoj postoji povećan rizik za američke vojnike, vojnike NATO-a. Smatramo da naši prijatelji, pošto smo mi prijatelji, naši prijatelji na Kosovu treba da shvate da smo mnogo godina rizikovali u podršci narodu Kosova, spremni smo da to učinimo. Zaboga, zaustavili smo brutalnu kampanju etničkog čišćenja naroda Kosova. Mislim da niko ne treba da sumnja u našu posvećenost ovome. Ali takođe ne želimo nivo rizika za koji mislimo da je nepotreban, posebno kada postoji put napred kojim želimo da krenemo zajedno.
Adriatik Keljmendi: Da li vidite da ima onih koji sumnjaju u ono što ste uradili za Kosovo..?
Ambasador Džefri Hovenijer: Ne, ja ne…
Adriatik Keljmendi: … o tome da postoje neki koji imaju antiameričke stavove.
Ambasador Džefri Hovenijer: Znate, strasti su sada velike. Dakle, ne, nisam osetio da u zajednici i u kosovskoj zajednici generalno ljudi nisu zahvalni za ulogu Sjedinjenih Američkih Država u poslednjih dvadeset godina po pitanju Kosova. Mislim da samo postoji neko iznenađenje nekih strana što se ne slažemo sa onim što Vlada Kosova želi da uradi upravo sada. I to je šteta.
Ali naša podrška Kosovu, kao ideji, kao zemlji, kao putanji, koja je nepokolebljiva i nepopustljiva, ne znači da ćemo podržati svaki izbor bilo koje vlade Kosova. I upravo sada, bili smo jasni koliko smo mogli, da očekujemo da ova Vlada Kosova počne da sprovodi plan u tri tačke koji je iznela EU. To je naše očekivanje i nada jer ovo vidimo kao najbolji put napred. To ne govore samo Sjedinjene Američke Države – nego svi prijatelji Kosova. Dakle, video sam komentar, povremeno čitam komentare na svojim profilima na društvenim mrežama. Ne pozdravljaju svi sigurno našu političku poziciju, i ja to razumem, ali verujem da je ono što radimo ono što je najbolje da pomognemo Kosovu da ostvari svoje krajnje ciljeve koje svi delimo.
Adriatik Keljmendi: Postupci jedne osobe neće uticati na odnos između SAD i Kosova. Pokušavam da citiram gospodina Gabrijela Eskobara, misleći na premijera Kurtija, a premijer Kurti kaže da uživa podršku 51% glasača Kosova, tako da mu to da daje pravo na vlast.
Ambasador Džefri Hovenijer: Pa, on apsolutno ima pravo na vlast. On je demokratski izabran premijer – po Ustavu Kosova – i mi ga kao takvog poštujemo. Ne osporavam njegov autoritet da donosi odluke i da vodi državu kako mu odgovara. Ali kao diplomata, moj posao je, između ostalog, da mu dajem i poruke i najbolje savete, što smo radili kako javno, tako i lično.
Adriatik Keljmendi: Mnogi kažu da su SAD zauzele tvrđi stav prema Kosovu nego prema Srbiji. Ambasador Hil je rekao da je upitno da li SAD mogu doći kod premijera Kosova kao partner. Da li smatrate gospodina Kurtija kao partnera SAD?
Ambasador Džefri Hovenijer: Mislim da je moj kolega gospodin Eskobar već odgovorio na to pitanje i naravno da ga smatramo partnerom. Znate, često imam interakciju sa premijerom Kurtijem, uradili smo neke važne stvari zajedno. Isto tako očekujem da ćemo zajedno raditi na tome da iznađemo rešenje za situaciju na Severu, što za nas vrlo jasno znači da idemo napred sa planom u tri tačke koji je iznela EU.
Adriatik Keljmendi: Kljanu Kosova, televiziji na kojoj dajete ovaj intervju, suspendovana je dozvola za rad. Nakon što je dokumentacija kompletirana, Agencija za privredne registre je ponovo suspendovala dozvolu za rad. Zaista se plašimo da u bliskoj budućnosti nećemo moći normalno da emitujemo program zbog onoga što mnogi drugi mediji i međunarodne institucije nazivaju napadom vlasti. Koji je Vaš komentar?
Ambasador Džefri Hovenijer: Hvala što ste ukazali na to. Ovo je važno pitanje i Ambasada SAD je takođe već upoznata s tim. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, ako se na trenutak osvrnemo na našu istoriju, pitanje slobodnih i neograničenih medija je veoma važno. Vratiću se na trenutak u istoriju, u 1787. godinu, kada se pregovaralo o našem ustavu. Kada je poslat državama na ratifikaciju, postalo je jasno da postoji zabrinutost da se ne obraća dovoljno pažnje na neka specifična prava. Jedno od tih prava bila je sloboda medija i kao uslov da jedan broj država ratifikuje naš ustav bilo je to da je morao da se donese skup amandmana pod nazivom Povelja o pravima, koji je uključivao slobodu medija.
To je deo temeljnog skupa ideala Sjedinjenih Država kao Sjedinjenih Američkih Država. Tomas Džeferson, naš prvi državni sekretar, treći predsednik, sastavljač Deklaracije o nezavisnosti čiju 247. godišnjicu obeležavamo sledeće sedmice, nazvao je medije četvrtom silom. Ono što je pod tim mislio je da postoji izvršna, zakonodavna i sudska vlast, a zatim i mediji – i ulogu koju mediji treba da imaju da bi se obezbedila transparentnost i odgovornost. Dakle, veoma ozbiljno shvatamo bilo koja nastojanja da se ograniči uloga medija po pitanju društvene transparentnosti i odgovornosti. Dakle, mi ovo pažljivo pratimo. Verujemo da svaki pokušaj da se utiče na poslovanje, registraciju poslovanja, emitovanje nezavisnih medija zahteva veoma, veoma pažljiv pregled i temeljnu proveru. Ovakve akcije ne treba preduzimati olako ili ako ne postoje istinski i zaista suštinski razlozi.
Adriatik Keljmendi: Verujete li da ćemo u bliskoj budućnosti imati priliku da uradimo još jedan intervju u studiju?
Ambasador Džefri Hovenijer: Prilično sam uveren da ćemo i Vi i ja imati priliku da uradimo i druge intervjue ubuduće.
Adriatik Keljmendi: Albanski premijer Edi Rama predložio je predlog statusa Zajednice srpskih opština. Kakvo je Vaše mišljenje? I takođe, još jedno pitanje vezano za premijera Ramu. Njegov predlog za konferenciju u stilu Dejtona da tamo budu gospodin Vučić i gospodin Kurti da dođu do dogovora – konačnog dogovora.
Ambasador Džefri Hovenijer: Prvo što bih rekao je da sam imao priliku da pročitam, ali ne detaljno predlog koji je premijer Rama izneo za Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ozbiljan je i promišljen, ali postoji mnogo ideja i postoji mnogo načina na koje to možete da učinite. Postojao je predlog i Fondacije Fridrih Ebert, koji je takođe ozbiljno i pažljivo napisan. Dakle, ono što bih rekao je da nema manjka dobrih ideja kako to da se uradi, i dozvolite mi da ponovim nešto što sam mnogo puta rekao javno. Sjedinjene Države ne traže od Kosova da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom koja krši njen sadašnji Ustav, to je u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda, ili to prevazilazi ono što smo pokušali da iznesemo u novinskom autorskom članku koji su objavili zamenik pomoćnika sekretara Eskobar i savetnik Stejt departmenta Derek Šolet, što jasno ukazuje da – nema izvršne vlasti, nema trećeg nivoa vlasti, nema modela nalik Republici Srpskoj. Nećemo to podržati.
Međutim, postoje načini da se to uradi kao odgovor na zabrinutost zajednice. Mi, naravno, pozdravljamo ideje drugih kako to da se učini. Na kraju krajeva, Vlada Kosova treba da iznese svoje ideje. Potrebno je da sarađuje sa Miroslavom Lajčakom i međunarodnom zajednicom da bi se to postiglo. To je ono što kosovska vlada najviše treba da uradi u pogledu implementacije Ohridskog sporazuma. Srbija takođe ima obaveze koje mora da ispuni da bi sprovela Ohridski sporazum. Mi to znamo i to tražimo i od nje. Po pitanju narednih koraka u Dijalogu na koje ste ukazali, nećemo iznositi mišljenje o sledećem koraku i najboljem načinu da se to uradi, bilo da je to znate, neizlaženje iz prostorije sve dok se ne postigne dogovor ili pregovaranje na druge načine. Ovo je proces pod okriljem EU, a EU je imenovala nekoga u koga imamo poverenja, Miroslava Lajčaka kao specijalnog predstavnika i visokog predstavnika Borela koji očigledno imaju važnu ulogu u svemu tome. Oni moraju da odrede koji je sledeći korak, a mi ćemo taj sledeći korak podržati.
Adriatik Keljmendi: Pomenuli smo premijera Albanije, da se vratimo na Kosovo. Kako vidite umešanost, ili da li vidite dovoljno angažovanje predsednice Kosova Vjose Osmani u situaciji koju imamo na terenu?
Ambasador Džefri Hovenijer: Znate, nisam siguran da li je primereno da donosim sud o učinku predsednice jedne suverene zemlje. Reći ću da sam video javne izjave predsednice Osmani i imali smo privatne razgovore u kojima je ona nepokolebljivo branila suverenitet Kosova i njegova prava, ali i govorila o važnosti pune koordinacije sa međunarodnom zajednicom. To je važna poruka i to je takođe i moja poruka danas. Tražim da Vlada Kosova takođe preduzme akciju kao odgovor na i u saradnji sa svim svojim prijateljima i partnerima.
Adriatik Keljmendi: Ako damo ocenu rada dosadašnje Kurtijeve vlade, šta bi po Vama bio najveći uspeh, a možda i najveći neuspeh vlade?
Ambasador Džefri Hovenijer: Nisam siguran da je prikladno da ambasador druge zemlje donosi sud o uspesima i neuspesima premijera. To je na glasačima da urade u odgovarajuće vreme. Mogu vam reći šta je to što želim da bude najveći uspeh premijera Kurtija. To je da se Kosovo značajno približi svojoj viziji pune integracije u EU i u NATO, da postane član Partnerstva za mir, da vidi napredovanje svog zahteva za članstvo u Savet Evrope. Sve se to može uraditi. Međutim, puna implementaciju Ohridskog sporazuma je put napred i da bismo tamo stigli moramo da prevaziđemo aktuelnu krizu na Severu.
Adriatik Keljmendi: I poslednje pitanje. Videli smo da je predsednik Bajden pre nekoliko dana produžio trajanje „crne liste“. Da li ona takođe može da uključi i ljude sa Kosova?
Ambasador Džefri Hovenijer: Nisam siguran šta mislite pod „crnom listom“. Da li govorite o listi ljudi prema kojima se uvedene sankcije?
Adriatik Keljmendi: Da.
Ambasador Džefri Hovenijer: Dakle, ovo nije lista predsednika Bajdena. Mi, Ministarstvo finansija to čini i to je slučaj u mnogim administracijama. Od vremena predsednika Klintona možemo da vidimo mnoge ljude ovde na Balkanu prema kojima su bile uvedene sankcije, uključujući i Kosovo. Trenutno imamo ovlašćenja da u ime Ministarstva finansija označimo ljude tako da oni pojedinačno ili kolektivno, ili kao organizacije, podležu sankcijama. Trenutno postoje dva glavna razloga za sankcije. Jedan je umešanost u transnacionalni organizovani kriminal i to je bio osnov da se uvedu sankcije gospodinu Radoičiću. Drugi je uključenost u stvari koje destabilizuju region. Mi smo pod tim ovlašćenjima koje i dalje imamo, označili jedan broj ljudi, uključujući i sa Kosova. Dakle, ako bi neko bio uključen u destabilizaciju regiona ili umešan u transnacionalni organizovani kriminal onda imamo pravo da u ime Ministarstva finansija ih označimo i onda bi prema njima bile uvedene američke sankcije.
Adriatik Keljmendi: G. ambasadore, kao i uvek bilo je zadovoljstvo da gostujete u mojoj emisiji. Hvala Vam.
Ambasador Džefri Hovenijer: Hvala. Zadovoljstvo je biti ovde.
