Zajednica je u skladu sa Ustavom

Ambasador Greg Delavi je izjavio da je Zajednica srpskih većinskih opština prema presudi Suda u skladu s Ustavom Kosova. U ekskluzivnom intervjuu za list Zeri, prvi čovek SAD-a na Kosovu je rekao da je Sud dao posebne smernice vladi o tome kako da sačini Statut za ovu Zajednicu tako da je u  skladu s Ustavom.

Arbana  Džara – Ambasador Delevi objašnjava da je Sud dao posebne smernice vladi o tome kako bi mogla da sačini Statut  Zajednice tako da je isti u skladu sa Ustavom. “Čujem kako ljudi govore da  je Sud rekao  da ova ideja nije u skladu s Ustavom.  Međutim, mislim da  ukoliko pažljivo pročitate videćete da sud  kaže: a)  da takvo telo može da se uspostavi; b)  i  način kako bi to trebalo da  uradite tako da je u skladu sa Ustavom Kosova”. Ovo su komentari američkog ambasadora  u ekskluzivnom  intervjuu za list“ Zeri”  koji će biti objavljen u dva izdanja u kojem između ostalog govori o predstojećim izborima u zemlji koji su predviđeni da se održe 2018.

Tokom intervjua takođe je govorio o hapšenjima poslanika opozicije i insistirao na tome da svaki državni zvaničnik koji je optužen za korupciju mora da se povuče sa svog položaja barem do okončanja sudskog procesa. U drugom delu intervjua koji će biti objavljen u novogodišnjem izdanju, američki ambasador govori o Specijalnom sudu, ko bi mogao da bude uhapšen od strane ovog suda; dijalogu sa Srbijom  i velikom broju građana Kosova koji su se pridružili ISIL-u.

Zeri:  Imamo politički  blok. Imamo opoziciju koja govori da ne možemo da prihvatimo ovaj sporazum i s druge strane imamo vladu. Da li možda imate neko rešenje?

Ambasador Delavi:  Mislim da moramo da  krenemo sa stanovišta sadašnjeg parlamenta koji je konstituisan na osnovu rezultata izbora održanih 2014. koje su uveliko ocenili kao slobodne i pravične, OEBS, vlada, američka vlada i međunarodni posmatrači. To meni govori  da parlament ima demokratski legitimitet. Smatram da je sekretar Keri, kada je bio ovde pre nekih tri sedmice ili tako nešto, da je jasno iskazao svoj stav da parlament treba da bude mesto dijaloga, debata, mesto neslaganja, ali ne i mesto nasilja. Tako da smatram da je veoma važno za one koji sprečavaju rad parlamenta  upotrebom nasilja da  ponovo preispitaju svoj stav i  pokušaju da shvate šta je to istinski dugoročni interes Kosova. Po mom mišljenju, važno je za Kosovo da ima funkcionalni parlament koji može da se pozabavi problemima, koje svi prepoznajemo, a sa kojima se Kosovo danas suočava. Mnogi od njih se mogu rešiti ili barem učiniti boljim zakonskim propisima koje može da usvoji parlament.  Znam da je predsednica pokušala da bude medijator u diskusiji između vlade i opozicije.  Znam da je vlada, koalicija ponudila da razgovara sa opozicijom i da su do sada te ponude bile odbijene što je šteta.  Smatram da se pravi problemi  Kosova mogu rešiti  debatom, dijalogom u parlamentu.

Zeri: Opozicija ovih dana spominje izbore. Ne žele da čuju o dijalogu. Ne žele da sednu sa koalicionim strankama i razgovaraju.  Trenutno imamo i odgovor Ustavnog suda Kosova. Po  njihovom mišljenju, do nekog obima sporazum o zajednici većinskih srpskih opština nije u celosti u skladu sa Ustavom.

Ambasador Delavi: Znam da je to opozicija rekla. Takođe znam da u parlamentarnoj demokratiji, poslanici u parlamentu koji imaju većinu imaju pravo da odlučuju o tome koju politiku će vlada imati. Tako da  je vlada koja je zastupljena parlamentarnom većinom odlučila da postigne sporazum sa  Srbijom u pogledu Zajednice većinskih srpskih opština i to je njihovo pravo.   Imaju većinu u parlamentu i  odlučuju o politici zemlje.  Ako ljudi nisu zadovoljni politikom vlade onda imaju pravo da povedu kampanju protiv nje na izborima.  Ono što sam poslednje čuo je to da su naredni izbori na Kosovu zakazani za 2018. Tako da ima dosta vremena da se pripreme.

Što se tiče odluke suda, pročitali smo odluku suda pažljivo. Duga je i pravnička, a detalje koje sam mogao odmah da uvidim iz odluke suda  su  da je  Zajednica većinskih srpskih opština  u saglasnosti sa Ustavom Kosova. Sud je dao posebne smernice o tome kako bi statut zajednice mogao da bude sačinjen kako bi bio dosledan sa Ustavom Kosova i takođe je navedeno da želi ponovo da vidi statut kada bude gotov. Tako da sam čuo da ljudi kažu da se sud oglasio da ova ideja nije u skladu sa ustavom, ali smatram da ukoliko pažljivo pročitate  onda možete da vidite da sud smatra da (a) takvo telo može biti ustanovljeno i (b) kako treba  da bude ustanovljeno tako da je u saglasnosti sa Ustavom Kosova.

Zeri: Postoji poziv za održavanjem velikih protesta 9. janura. Kakva su vaša očekivanja? Očigledno je da iza ovih zahteva stoji opozicija. Vidimo na šta su sposobni. Ne žele da prihvate ovaj sporazum. Da li rešenje zaista ostaje na poslanicima opozicije imajući na umu  da su stvarno spremni da pozovu ljude da izađu na ulice?

Ambasador Delavi: U svakoj demokratskoj zemlji protesti su važan deo političkog dijaloga. Sigurno ih imamo i u Sjedinjenim Američkim Državama. Ostale evropske zemlje ih takođe imaju.  Smatram da je najvažnija stvar kada je reč o protestima, da budu mirni. Plakati, parole, baneri i stvari slično tome su u redu.  Svakako bi obeshrabrio demonstrante od upotrebe Molotovljevih koktela ili drugih oblika nasilja koji su sigurno negativni za demokratiju Kosova.  Što se tiče hapšenja ljudi iz opozicije, da budem iskren, ono što me uznemirava  je to  što ljudi smatraju da samo zbog toga što su  poslanici u Skupštini da su iznad zakona i da ne moraju da poštuju iste propise kao i svaki drugi građanin Kosova. Ukoliko prekršite zakon, bez obzira ko ste, morate  da budete podložni istoj vladavini prava i istoj pravdi kao i svako drugo lice.

Zeri:  Opozicija je pomenula mnogo korumpiranih  ljudi u Skupštini koji nisu uhapšeni. Skandali su svaki dan u medijima. Mi smo lično izveštavali  o mnogima koji su još uvek u politici. Pomenuli ste korupciju. Sekretar Keri je pomenuo korupciju i da moramo da se borimo protiv korupcije. Bavim se novinarstvom od 2001. i  napisala sam hiljadu članaka sa činjenicama i argumentima  i danas još uvek imamo ove iste ljude u politici. Ne kažem da ih imamo samo u vladi,  imamo ih i u opozicionim partijama. Kako da se borimo protiv korupcije kada imate politički uticaj u sistemu pravosuđa?  Imate ljude koje su milioneri, kada zvanično imaju mesečnu platu od najviše hiljadu evra.  Ko bi trebalo da se bori protiv korupcije kada na glavnim mestima imamo korumpirane osobe?

Ambasador Delavi: To je ogroman problem.  Rekao sam da od kada sam stigao ovde pre nekih četiri meseca da su vladavina prava i  pomaganje Kosovu da unapredi vladavinu prava jedan od moja tri prioriteta tokom mog  boravka ovde. Tako da je pristupamo na nekoliko načina i pokušaću da se dotaknem svih stvari koje ste  pomenuli. Podsetite me ako zaboravim nešto. Rešavanje korupcije mora da se odvija na institucionalnom nivou. Tako da radimo sa policijom, tužiocima , sudijama i osmislili smo programe u proteklih nekoliko godina da radimo sa svima njima. U 2015. smo potrošili, uglavnom preko USAID-a oko 15 miliona dolara na programe da unapredimo sektor vladavine prava na Kosovu. Postoji nekoliko načina kako možemo da pristupimo ovom pitanju.  Postoji način kada pokušavate da sprečite korupciju na početku i kada se bavite ljudima koji su počinili krivično delo korupcije.  U pogledu rešavanja prvog problema, jedan od najvećih projekata koji imamo je pružanje pomoći opštinama da primene elektronsku javnu nabavku. To znači da ukoliko opština mora da nabavi usluge ili robu, ona online objavljuje tender za robu ili usluge i tako postaje transparentno koje firme su dale ponude na tenderu, koju cenu su ponudili  i stvari slično tome.  Tako  da  je očiglednije ako je nešto krenulo naopako tokom  nabavke.  Tako da mi to radimo sa opštinama i radimo tešnje sa Svetskom bankom  koja sprovodi isti sistem na nacionalnom nivou s nacionalnom vladom.  Elektronska nabavka čini težim zvaničnicima da potkradaju novac od nabavke jer omogućuje transparentnost, svako zna šta se dešava, svako zna koja je bila ponuda i ko je osvojio ugovor na kraju. Neke druge stvari na kojima radimo u toj oblasti su da pomažemo da se olakša zaostali broj nerešenih sudskih predmeta na različite načine. I tu je takođe problem šta raditi za korumpiranim zvaničnicima onda kada su optuženi.  Pokušavamo da osnažimo sposobnost  tužioca da rade na ovim predmetima, da prikupe dokaze koji se mogu upotrebiti na sudu. Takođe imamo seminare i edukativne projekte i za sudije. Smatramo da bi svaki javni zvaničnik  protiv koga je podignuta optužnica zbog korupcije trebalo barem privremeno da se ukloni sa tog položaja sve dok se ne završi sudski proces. Mislim da smo bili jasni. Ne postoji lakši način da se rešava ovaj problem i  cilj da postoji društvo bez  korupcije zvuči predivno, ali nećemo da stignemo tamo ubrzo. Sjedinjene Američke Države sigurno nisu takva vrsta društva. U jednoj od naših najvećih država, četvoro od naših sedmoro  guvernera je zatvoreno zbog  dela povezanih sa korupcijom. Najvažnija stvar za društvo je šta radi  da spreči korupciju, šta radite da biste se pozabavili korupcijom kada se desi jer znate da će da se desi.

Zeri: Za građane Kosova nije lako da priznaju  uspeh Vučića za hapšenje 79 lica u Srbiji pre nekoliko dana u vezi sa vladom i slučajevima korupcije.  Tako da se građani pitaju da li smo mogli da čujemo da se nešto slično dešava na Kosovu nakon rata?  Odgovor je ne. U stvari znamo da su milioni investirani na Kosovu, donacije da se bori protiv korupcije, ali nismo imali ništa nalik onome što se skoro dešava u Srbiji sa hapšenjem visokih zvaničnika.  Tako da je pitanje, da li vidimo rezultate na terenu, iako govorite sve vreme kao i međunarodna zajednica ovde da je korupcija glavni problem koji moramo da rešavamo. Takođe i u svim međunarodnim izveštajima vidimo kako se Kosovo kotira na tim listama, tako da očigledno korupcija postoji,  da je to veliki problem , međutim da li vidimo na terenu rezultate koje Srbija ima?

Ambasador Delavi:  Ovde sam tek četiri meseca tako da je za mene suviše rano da odgovorim na to pitanje.  Mogu da vam kažem da su Sjedinjene Američke Države naravno podržavale Kosovo dosta dugo i da je ovo jedan od glavnih problema, ali naglašavam ovaj problem tokom mog boravka ovde. Mogu da vam kažem da smo za ovih nekoliko meseci koliko sam ovde preusmerili neke programe iz drugih oblasti tako da možemo da uložimo više vremena i  napora na korupciju jer korupcija ugrožava demokratiju, ugrožava privredu . Ukoliko pogledate ispitivanja javnog mnjenja, i  verovatno to bolje znate od mene zbog svoje profesije, među glavnim problemima oko kojih su zabrinuti građani Kosova, korupcija je jedan od tri najvećih. Mislim da su nezaposlenost i ekonomska situacija broj jedan i dva. Kako da napravimo napredak u pogledu nezaposlenosti?  Morate da otvorite nova radna mesta. Kako da otvorite nova radna mesta?  Morate da imate investicije.  Kako da dobijete investicije? Dva najveća problema trenutno su zaostali nerešeni predmeti u sudovima kojima pomažemo da se pozabave rešavanjem tog problema, a nakon toga korupcija. Budućnost Kosova zavisi od značajnog obima rešavanja tog problema. Verujete mi, kada bih imao magični štapić, uzeo bih ga upravo sada i rešio taj problem, ali nemam ga.  Ono u čemu možemo da pomognemo kao prijatelj Kosova i nadam se kao najbolji prijatelj Kosova jeste da pomognemo da se uvedu institucionalne  mere koje mogu da učine napredak i donesu rezultate na terenu kao što ste rekli. Institucionalni aranžmani, e- nabavka i stvari slično tome su sjajni, ali ako stvarno želite da promenite kulturu onda je verovatno važno da neki ljudi budu uhapšeni.

Zeri:  Razgovarala sam sa g. Tomom  Jazdgerdiem, novoj generaciji u politici. Još uvek imamo iste političke lidere koji su izglasani još nakon rata. Ima mnogo mladih muškaraca i žena koji se vraćaju iz inostranstva kao visokoobrazovani, ali za njih nema mesta u nijednoj političkoj partiji. Tako da je ovde  takođe reč o promeni mentaliteta, promeni ljudi u politici. Da li smatrate da je vreme da se razmišlja o ovome, da se ostavi prostora u politici za novu generaciju?

Ambasador Delavi: Mislim da nije toliko važno šta ja mislim, nego šta glasači Kosova misle.  Jedna je stvar da se kaže hipotetički da bi više mladih ljudi trebalo da uđe u vladu, ali na glasačima je da omoguće da se to desi. Smatram da nemam ništa više da dodam povodom toga.

U drugom delu intervju sa ambasadorom Delavijem močićete između ostalog da pročitate:

• Koliki je broj onih  pojedinaca koji će biti  predmet Specijalnog suda?
• Da li je nasilje u Skupštini povezano sa Specijalnim sudom?
• Kako ambasador komentariše odbijanje vizne liberalizacije za građene Kosova?
• Da li Kosovo treba da nastavi dijalog sa Srbijom?
• Zašto kaže da je većina onog o čemu zna o građanima  Kosova unutar  ISIL-a  iz reportaža objavljenih u listu Zeri?

 

-Drugi Deo –

Zeri:  Jedan od glavnih problema sada je Specijalni sud. Kada je zvanično pomenut po prvi put, bilo je mnogo reakcija većine političkih partija. Kakva su vaša očekivanja u narednim mesecima?  Očigledno je da imamo odlaganja u procesu.  Kada očekujete početak procesa?

Ambasador Delavi: To je dobro pitanje. Pročiće meseci. Meseci od sada.  Naravno, Sjedinjene Američke Države podržavaju Specijalni sud i vrlo je važno  naglasiti šta on jeste, a šta nije. Sud, ideja suda, je da krivično goni relativno mali broj  specifičnih pojedinaca koji su optuženi za izvršenje specifičnih krivičnih dela. Krivična dela za koje bismo takođe mogli da budemo kažnjeni vi ili ja da smo ih počinili. Tako da ovde nije reč o dovođenju u pitanje kosovske borbe za nezavisnošću ili ništa slično tome.  Ovde je reč o krivičnom gonjenju pojedinaca za pojedina krivična dela.  Iskreno se nadam da će se sve uskoro srediti.  Postoje neki pravni koraci koji će morati da se dogode u pogledu Suda.  Sjedinjene Američke Države su dale glavnog tužioca Sudu koji će biti smešten u Holandiji. Bilo je nekih spekulacija o kojima čitam u štampi da iza nasilja u parlamentu nije u stvari pitanje oko granice sa Crnom Gorom  ili pitanje Zajednice većinskih srpskih opština, nego da  se na taj način ugrožavaju aktivnosti ili uspostavljanje  Specijalnog suda. Ukoliko mogu da se učine svi ti poslednji pravni koraci, onda možemo da vidimo da li je to istina ili ne.

Zeri: Možete da vidite da ga promovišu kao Specijalni sud protiv  borbe OVK-a. Da li se Sud generalno više odnosi na pojedince, a ne na borbu OVK-a?  Da li se on odnosi više na pojedince, a ne na rat OVK-a. Da li odbijanje Suda od strane glavnih političkih partija vidite kao strah pojedinaca koji sada mogu da budu osuđeni u ovom procesu? Kada se generalnije kaže da smo se borili za našu slobodu.

Ambasador Delavi: Specijalni sud nije o dovođenju u pitanje borbu Kosova za oslobođenjem.

Zeri: Ali kako vidite odbijanje političkih partija? Ako niste počinili zločin, zašto bi onda trebalo da se plašite Specijalnog suda?

Ambasador Delavi:  Za mene je teško da protumačim to pitanje jer niko ne priča samnom lično o tom pitanju. Čuo sam spekulacije i čitam o tome u novinama , u štampi, ali niko se nije obratio menu i rekao  “ Zabrinut sam zbog toga što će me krivično goniti.“  Smatram da ukoliko pogledate Martijev izveštaj, to je nekako počelo pre nekih četiri ili pet godina kada je pomenut mali broj pojedinaca.  Smatram da treba da se usredsredimo na ovo zato što je u pitanju relativno mali broj  pojedinaca.  Nije u pitanju borba za oslobođenjem.

Zeri:  Zavisi ko su tih nekoliko pojedinaca. Oni mogu biti veoma moćni.

Ambasador Delavi: Ja ne znam ko su oni. Samo nekolicina ljudi to zna, ali u stvari oni nisu poznati niti meni niti bilo kom drugom u ambasadi.

Zeri:  Vratiću se na glavno pitanje, a to je dijalog sa Srbijom.  Kosovo je  potpisalo mnogo sporazuma sa Srbijom i  još uvek imamo problem kada je reč o Srbima na Kosovu, sa ovom zajednicom.  Govori se da proces jeste i da je viđen kao neuspešan.  Da li bi trebalo da promenimo fokus? Kako bi trebalo da nastavimo dalje?  Videli smo stav Beograda kada je reč o UNESCO-u, čak iako su potpisali sporazum da ne sprečavaju Kosovo da postane  članica međunarodnih organizacija, videli smo njihovu kampanju i propagandu. Dakle, šta je rezultat dijaloga koji traje toliko puno godina?

Ambasador Delavi:  Znam da su ljudi trenutno malo ogorčeni na dijalog, ali morate da priznate da je učinio neka realna postignuća.  Građani na severu Kosova su 2013. glasali na izborima održanim širom zemlje za opštinsku vladu, a 2014. su glasali na parlamentarnim izborima. Desila se integracija bivšeg MUP-a u Kosovsku policiju.  Sada se naplaćuje carina na granici između Srbije i Kosova i Kosovo će kao rezultat sporazuma  potpisanog ovog leta dobiti svoj pozivni broj, takođe imamo Zajednicu većinskih srpskih opština koja je  u napredovanju. Tako da smatram da je bilo realnih postignuća.  Da li se sve kreće onoliko brzo koliko su ljudi želeli? Apsolutno ne.  Ja sam takođe nestrpljiv, ali sa istorijom u ovom regionu, ljudima je potrebno vremena da veruju jedni drugima, treba vremena da se neka od ovih komplikovanih pitanja  reše, ali ne vidim nijedan drugi način za Kosovo izuzev dijaloga da ispuni svoju ambiciju da postane deo centra Evrope, članica Evropske unije, NATO-a i Saveta Evrope. Po mom mišljenju, težnja Kosova bi trebalo da bude da postane kao i svaka druga država u Evropi, da bude deo istih demokratskih, ekonomskih političkih klubova i to je sigurno ono čemu se mi nadamo i težimo kada je reč o Kosovu.  To se neće desiti onoliko brzo koliko svi žele, uključujući mene, ali se dešava,  činimo napredak i ponekad je  potrebno više vremena od onog koje želimo.

Zeri: Na severu Kosova imamo 40,000 Srba koji ne priznaju kosovske zakone i Ustav, iako ima dosta Albanaca koji nisu u mogućnosti da se vrate svojim domovima.  Političari govore jedno kada govore o severu, a drugačija je situacija na terenu. Imamo novinarku koja govori savršeno srpski jezik i koja je morala da kaže da je srpski novinar ili internacionalac kako bi otišla tamo i izveštavala na primer o predizbornoj kampanji ili pitanjima sa Oliverom Ivanovićem  ili bilo čim drugim što se dešava tamo.  Na terenu, izgleda da je situacija drugačija u poređenju  s onim što se govori da je situacija tamo.

Ambasador Delavi:  Razumem to, ali ima napretka. Ima napretka od 2008. Opštine na severu učestvuju u procesu nacionalnog budžeta. Imate narod na severu koji glasa na nacionalnim izborima, ali i dalje mora da se ostvari napredak, apsolutno se slažem  s time. Naša vizija i naš cilj za Kosovo je da osnažimo njegovu multietničku demokratiju, njegov razvoj i od kada smo ovde radimo na tome da to omogućimo.  Tako da ima priličnog napretka, ali još uvek predstoji da se ostvari dosta napretka, apsolutno.

Zeri:  Vizna liberalizacija. Kosovo je još uvek izolovano. Očigledno je da  se i ostale zemlje u regionu bave pitanjem korupcije, ne samo Kosovo.  Da li smo mi u toliko gorem položaju u poređenju s ostalim zemljama koje imaju viznu liberalizaciju?  Izolacija prouzrokuje dosta problema.

Ambasador Delavi: Imam nekoliko reakcija povodom toga.  Pre svega, što se tiče izolacije, smatram da se stvari poboljšavaju.  Kosovo je potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom u oktobru. To je nekako u  štampi prošlo nezapaženo, a smatram da je izuzetno važno.  To je prvi korak i znam o tome zato što sam bio u Hrvatskoj kada je ona prolazila kroz isti proces. To je prvi i najvažniji korak na putu integracije u Evropsku uniju.  Kada pogledamo na Olimpijske igre u Riju, kosovski sportisti će predstavljati naciju na Olimpijskim igrama.  Tako da ima nekog napretka.  Što se tiče vizne liberalizacije, bez pominjanja pitanja koja se tiču Evropske unije i njene misije ovde, primetio sam neka pozitivna dešavanja u izveštaju koji je objavljen pre nedelju i po dana. Pre svega, rečeno je da će to biti poslednji izveštaj, što je pozitivno. Drugo, rečeno je da ima osam specifičnih zadataka koje Kosovo još uvek mora da ostvari.  Treće, rečeno je da Kosovo može da ispuni ove ciljeve relativno brzo. Komesar Avramopolous je spreman da dođe na Kosovo početkom godine da preispita stanje tih osam oblasti.  Tako da smatram da je bio relativno pozitivan izveštaj i Kosovo sada mora da preispita osam mera od kojih su neke od njih potpuno jasne i da ih primeni što je pre moguće, a to će učiniti napredak u pogledu pitanja vizne liberalizacije.

Zeri: Poslednje pitanje se odnosi na radikalizaciju. U osnovi, jedina vrata koja su otvorena nama je Turska. Zvanično ima 300 izbeglica u ISIS-u i ovaj broj je isti od početka, ali Kosovo ima najveći broj pojedinaca u ISIS-u iz Balkanskih zemalja.  Kako vidite situaciju imajući u vidu uticaj otvorenih vrata sa Turskom ?  U razgovoru s nekim međunarodnim predstavnicima koji su bili ovde odmah nakon rata, oni mogu da vide razliku.  Vide porast u radikalizaciji i šta je uzrokuje.  Na početku, mislili smo da to ima veze za ekonomskim problemima, ali ima mnogo slučajeva gde oni koji se pridružuju ISIS-u nisu siromašni. Možemo da kažemo da se ceo svet suočava s time, ali na Balkanu, Kosovo je u daleko u gorem položaju.

Ambasador Delavi: Da budem iskren, dosta toga što znam je iz vašeg izveštavanja, tako da bi ja trebalo da postavim ovo pitanje vama  umesto vi meni. Mislim da je veoma  interesantno  da  sve veći broj nedavnih slučajeva radikalista čine ljudi iz srednje klase, a ne na primer ljudi koji su nezaposleni. Smatram da je važno da prepoznamo da Kosovo nije jedino koje se suočava sa ovim problemom.  Videli smo napade na Pariz pre mesec dana. Imamo ljude koji bivaju radikalizovani u Sjedinjenim Američkim Državama i koji  putuju na Bliski Istok što je svakako daleko duži put od odavde.  Mislim da do pre nekoliko godina nismo shvatili veličinu problema i smatram da se još uvek borimo do određenog stepena s time kako da se pozabavimo ovim problemom.

Kosovo je preduzelo neke važne mere. Usvojilo je zakonodavstvo  o stranim terorističkim borcima. Učestvovalo je na regionalnom samitu u Albaniji na proleće. Kosovski zvaničnici su učestvovali na samitu predsednika Obame u Generalnoj skupštini UN- u Nju Jorku u septembru. Ljudi bivaju hapšeni. Imali smo ljude koji su bili uhapšeni blizu jezera Badovac.  To je ozbiljan problem i smatram da je ovo problem s kojim se suočavaju sve zemlje Balkana,  s kojim se suočavaju sve države Evrope kao i većina zemalja u svetu, uključujući i Sjedinjene Američke Države. Rešavanju ovog problema  se treba pristupiti  kako sa stanovišta sprovođenja zakona tako i pre sveg sa stanovišta sprečavanja radikalizacije. Da budem iskren, nemam genijalne odgovore na to. Radimo na tome, i na tome radimo sa USAID-om i Odsekom za poslove sa javnošću pri ambasadi i trudimo se da podržimo one koji pokušavaju da suzbiju nasilni ekstremizam. Bio bih srećan da čujem bilo koju  specifičnu meru koju bi mogli da podržimo zato što je to važna stvar i zato što je to nama važno. Takođe je važno da radimo regionalno  kako bismo mogli da naučimo kako o mrežama koje prelaze granice, tako i o pozitivnim  i negativnim iskustvima  ostalih vlada na Balkanu.

Zeri: Puno Vam hvala na Vašem vremenu.

Ambasador Delavi: Nema na čemu. Hvala.