Intervju Ambasadora Delavija za Rubikon, 19. jul, 2018.
Adriatik Keljmendi: G. ambasadore, dobro došli u Rubikon.
Ambasador Delavi: Divno je biti ovde Adriatiče. Hvala puno.
Adriatik Keljmendi: Juče je u Briselu došlo do još jedne runde razgovora između Srbije i Kosova. Po prvi put tamo je bila veća pregovaračka delegacija sa Kosova. Hašim Tači, predsednik Kosova nakon sastanka sa Vučićem rekao je da je ovo bio najteži sastanak od početka dijaloga. Šta očekujete od ove takozvane poslednje faze?
Ambasador Delavi: Znate da svi radimo već dugo na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Svakako moja Vlada to dugo podržava i mislim da je malo prerano da shvatimo šta se tačno očekuje. Smatram da je na Kosovu u poslednjih nekoliko meseci bilo dobrih razgovora o tome šta Kosovo želi da ostvari iz dijaloga. Šta su njegovi ciljevi? I to je pozitivno. Šira diskusija o budućem odnosu sa Srbijom je veoma pozitivna. Međutim, smatram da je na građanima Kosova, kosovskim političarima da pokušaju da zajedno to shvate. Šta Kosovo želi od ovoga, iz celog ovog procesa? Koji su ciljevi Kosova? I radije bih to ostavio na građanima Kosova da odluče, nego da vam kažem šta mislim o tome kakav bi trebalo da bude vaš stav.
Adriatik Keljmendi: Ali, zar ne znamo već svi šta je cilj građana Kosova? Kosovo je proglasilo nezavisnost. Upravo smo nedavno proslavili deset godina od nezavisnosti. Tako da i Srbija treba da prepozna ovu nezavisnost.
Ambasador Delavi: Znate, smatram da u svemu tome verovatno mora da bude nešto više od toga. Ljudi moraju da shvate šta su ciljevi. Specifični ciljevi, širi ciljevi i da pomognemo u razvijanju pregovaračke pozicije. Sigurno se nadam da će političke stranke učestvovati u tome. Bio sam srećan što sam vas juče video u ovom razgovoru sa EU. To je bilo pozitivno. Ali mislim da na Kosovu treba da postoji veća diskusija, više konsultacija sa političkim strankama, a ne samo vladajućih stranaka. Mislim da je važno za sve da budu u igri. Znate, konsenzus je verovatno previše za tražiti, ali diskusija, ciljevi, mislim da su veoma važni.
Adriatik Keljmendi: Šta mislite pod time da svi moraju da budu u igri? Da imamo veći pregovarački tim, delegaciju ili da postoji samo konsenzus oko platforme? Do sada smo videli da opozicija okleva da vidi Tačija kao glavnog pregovarača. Da li bi trebalo da postoji jedinstveni tim?
Ambasador Delavi: Neću reći tačno šta bi trebalo da se desi, jer smatram da to mora da se razvije organski u kosovskom političkom prostoru. Sigurno mislim da će položaj Kosova u razgovorima sa Srbijom biti bolji ako političke stranke učestvuju u razgovoru i rade na uspostavljanju ciljeva Kosova. Što se tiče toga ko je zadužen za ovo na Kosovu, nije na meni da odlučim ili čak da preporučim ko i mislim da je upravo sada daleko važnije od koga u stvari, šta. Šta Kosovo želi da dobije iz ovoga? Mogu li se stranke složiti? Možda ne zajedno u svemu, već o nekim stvarima koje bi trebalo da budu elementi pozicije Kosova. I mislim da svi moraju da uđu u igru. Vladajuće stranke moraju da idu u korak sa ovim stavom. Opozicione stranke bi trebalo da idu u korak s time. Kosovo će imati jaču poziciju ukoliko svi učestvuju u donošenju odluka u pogledu toga šta bi trebalo da budu ciljevi Kosova.
Adriatik Keljmendi: Kosovske opozicione stranke vide Tačija kao odgovornog za sve pogrešno urađene stvari tokom ovog sedmogodišnjeg perioda vođenja dijaloga. Zbog toga ne žele da on bude glavni pregovarač. Da li je moguće da predsednik ne bude glavni pregovarač?
Ambasador Delavi: Kao što sam rekao, ne želim da ulazim u to ko, ali…. sigurno mogu da kažem
Adriatik Keljmendi: Ko je osoba…
Ambasador Delavi: Mislim da je važno ko ili kako predvodi narod, ali smatram da to nije na meni da kažem. Smatram da se napredak u svetu dešava onda kada ljudi nađu način da kažu da. Ne samo kreativno da se kaže ne. Smatram da ljudi treba da se uključe kako bi shvatili šta Kosovo želi; da učestvuju u diskusiji; da učestvuje u načinu da se dođe do ovog pregovaračkog tima, ko god da je u njemu. I to mora da bude znate tako da se shvate ciljevi, da se shvati kako ćete predstaviti svoju zemlju u ovom razgovoru i Kosovo će biti u jačem položaju što više ljudi bude bilo uključeno u taj proces. Mislim da je važno ko ili kako predvodi narod, ali smatram da to nije na meni da kažem.
Adriatik Keljmendi: Nedavno ste se susreli sa liderima opozicionih stranaka. Da li ste ih pitali da se pridruže pregovaračkom timu, kosovskom pregovaračkom timu koji pregovora sa Srbijom?
Ambasador Delavi: Privatno sam rekao skoro sve što kažem i javno. Ne govorim im da se pridruže A ili B. Kažem da mora da se uključe u igru; učestvuju u diskusiji; pokušaju da shvate šta Kosovo želi i kako mogu da doprinesu tome.
Adriatik Keljmendi: Znači bolje je da svi budu uključeni?
Ambasador Delavi: Svako je bolje da svi budu uključeni. Realno govoreći daleko je bolje kada imate više uključenih ljudi.
Adriatik Keljmendi: Da li postoji neki vremenski okvir kada se očekuje završetak dijaloga?
Ambasador Delavi: Ne znam da li postoji vremenski okvir, ali ne znam da prozor neće ostati otvoren zauvek. Upravo sada postoji energija oko dijaloga. Energija je i ovde u Prištini. U Beogradu postoji energija. U Briselu postoji energija. Energija je u Vašingtonu. Smatram da ukoliko pogledamo malo u budućnost, 2019. održaće se evropski izbori i niko ne može da predvidi njihov ishod u ovom trenutku. Ono što znam je to da imamo ljude ovde, ljude u Briselu, ljude u Vašingtonu koji žele da dođu do dogovora. Koji žele da dođu do neke vrste dogovora. Koji žele da ne ostave po strani ovaj poslednji ostatak balkanskog rata i završe ga. I mislim da je važno to iskoristiti. Taj vetar, vetar promene, svugde.
Adriatik Keljmendi: Da li je realno očekivati da bude zaključen do kraja ove godine, pošto to neki pominju ili početkom naredne godine?
Ambasador Delavi: Znate, u pregovorima nikada ne možete da znate kako će se odvijati i koliko će dugo trajati. Radim to već decenijama i ponekad se stvari odvijaju daleko brže od onoga što očekujete, a ponekad traju duže. Smatram da je nemoguće u ovom trenutku predviđati koliko će trajati, ali znam da je EU izjavila početkom ove godine da ukoliko Kosovo i Srbija žele da ispune svoje želje u pridruživanju EU klubu, da zemlje moraju da dođu do neke vrste dogovora. Smatram da je to neverovatna pregovaračka prednost za Kosovo. Neće dobiti bolji dogovor od toga. Neće dobiti veću pregovaračku olakšicu od toga. Tako da smatram da je važno da svi to iskoriste.
Adriatik Keljmendi: U prethodnom razgovoru sa vama, razgovarali smo o tome da postoje mnoge ideje o tome kako će izgledati konačno rešenje dogovora između Kosova i Srbije i mnogi kažu da može opet na stolu da se nađe neka razmena teritorije ili podele Kosova. Koji je stav SAD-a u po tom pitanju?
Ambasador Delavi: Ne želim da u uvom trenutku ulazim u to šta bi mogli da budu elementi dogovora. Smatram da to realno nije od pomoći, posebno kada pokušavam da ohrabrim ljude na Kosovu da preduzmu tu odgovornost i učestvuju u razgovorima. Tako da ja neću da kažem ko bi trebalo da bude u prostoriji. Neću da razgovaram o obliku stola. Neću da razgovaram o tome šta bi trebalo da budu elementi konačnog sporazuma. Mogu da kažem da kosovski političari, kosovski građani su u potpunosti sposobni da donesu te odluke sami u pogledu pregovaračkih pozicija, a Sjedinjene Američke Države će biti uz njih dok razgovaraju o tim pitanjima. Naša podrška Kosovu je stalna, nepromenljiva i nastaviće se i u budućnosti. Smatram da elementi onoga kako bi dogovor mogao da izgleda su elementi o kojima na više odgovarajući način raspravljaju građani Kosova.
Adriatik Keljmendi: Skoro će tri godine otkada ste stigli na Kosovo. Da li ste primetili neku promenu praktične politike SAD-a prema Kosovu i Balkanu u ove tri godine? Od početka pa evo sve do današnjeg razgovora?
Ambasador Delavi: Ljudi reaguju kako se stvari menjaju. Došlo je do sjajnog dogovora između Makedonije i Grčke tako da se naša pozicija menja kako se stvari menjaju. Slavimo dobre vesti kao što je ta. Što se tiče podrške SAD-a Kosovu, ne osećam nikakvu promenu. Naša posvećenost Kosovu je bila dvostranačka i nastavila se kao takva od devedesetih godina prošlog veka. Nemam nikakve nagoveštaje od nove administracije u pogledu promene tog stava.
Adriatik Keljmendi: Primetio sam da je do sada politika SAD-a prema Kosovu bila da je Kosovo nezavisna država i da je suverenitet i teritorijalni integritet Kosova nešto što moraju da poštuju sve strane, da se o podeli neće razgovarati, a sada oklevate da kažete to i da ovo ponovo ponovite?
Ambasador Delavi: Pre svega, podrška Amerikanaca nezavisnosti Kosova je nepokolebljiva i nastaviće se. Ostala pitanja koja ste postavili odnose se na elemente konačnog dogovora tako da i dalje neću govoriti o njima upravo zbog razloga koje sam već napomenuo.
Adriatik Keljmendi: Ali isključujete podelu, ili je ne isključujete?
Ambasador Delavi: Kažem da neću da govorim o tome šta bi trebalo da bude element konačnog dogovora. Neću da govorim o tome šta ja mislim ko bi trebalo da predvodi ovaj razgovor u Briselu i neću da govorim o dodatnim detaljima u kojoj prostoriji bi trebalo da se vode ili o obliku. Posebno smatram da napredujemo u razgovoru koji stvarno treba da se odvija ovde i koji mora da ima više učesnika iz kosovskih političkih stranaka. Svako mora da se uključi u proces kako bi se razgovaralo o ovim pitanjima.
Adriatik Keljmendi: Da li to znači da je sa tačke gledišta administracije SAD-a svaki dogovor postignut između Kosova i Srbije u redu što se tiče Amerike?
Ambasador Delavi: I dalje neću da odgovorim na to pitanje. Žao mi je. Veoma ste kreativni u postavljanju nekoliko istih pitanja na različite načine, ali je to i dalje isto pitanje. Ne želim da gnjavim gledaoce i neću govoriti o elementima današnjeg dogovora.
Adriatik Keljmendi: Ali ranije ste odgovarali na ove vrste pitanja. Nešto se promenilo.
Ambasador Delavi: Danas, ove sedmice, fokusiran sam na to da podstaknem kosovske političke stranke, kosovske političare da pokušaju da se okupe i rade na tome šta su ciljevi Kosova. Smatram da napredujemo u pogledu tih pitanja ukoliko razgovaramo o tome šta će se desiti na kraju igre. Kosovo mora da shvati šta su njegovi ciljevi i mora da pokuša da ostvari neku vrstu konsenzusa po pitanju tih ciljeva i to je ono na šta se ja usmeravam upravo sada.
Adriatik Keljmendi: Ne bi trebalo da postoje „crvene linije“?
Ambasador Delavi: Smatram da nije baš od pomoći da toliko pričamo o „crvenim linijama“. Na samom Kosovu je da shvati šta su njegovi ciljevi. Smatram da se Kosovo susreće sa jedinstvenim momentom u svojoj istoriji kada može da odredi kako će izgledati budućnost za Kosovo, kosovsku decu i da ostavi po strani nervozu, tenzije i kontroverzu koja je okarakterisala odnos između Kosova i Srbije u proteklih nekoliko godina. Smatram da je važno da se fokusiramo na to kako da učinimo budućnost bolju kako za sve građene Kosova, tako i za sve građane Srbije i da pronađemo način da stignemo da ove normalizacije na kojoj radimo toliko dugo.
Adriatik Keljmendi: Napravićemo kratku pauzu zbog reklamnog bloka i vraćamo se nakon toga na drugi deo ovog razgovora.
PAUZA
Adriatik Keljmendi: G. ambasadore, prošlo je nekoliko meseci otkako je Srpska lista napustila Vladu Kosova. Nalaze se u limbo poziciji. Odlaze u ministarstva, ali ne učestvuju na sastancima Vlade. Kako ocenjujete ovu situaciju?
Ambasador Delavi: Smatram da je veoma važno da vladini zvaničnici Srpske liste, da poslanici, služe svojim biračima. Smatram, kao što sam ranije rekao, u korist građana Kosova, u korist svojih birača i primetio sam da su poslanici Srpske liste glasali za neke zakone, posebno zakone u oblasti vladavine prava do kojih mi je mnogo stalo tokom njihovog zamrzavanja, tako da je to pozitivno. Ali mislim da niko ne bi trebalo da bude na marginama. Političari su angažovani da obavljaju posao, oni bi trebalo da rade taj posao, a taj posao je da se vodi računa o svojim biračima. Stoga bih svakako ohrabrio poslanike Srpske liste, javne zvaničnike Srpske liste da budu ozbiljni u pogledu toga i da rade u korist svoje zajednice.
Adriatik Keljmendi: Da li Vlada Kosova stvara prostor da rade dobro u okviru Vlade Kosova? Ili da li postoje neke prepreke koje ih razdvajaju?
Ambasador Delavi: Nisam primetio stvarne probleme koje je stvorila većinska zajednica u vladi. Smatram da su vrata otvorena za političare Srpske liste da učestvuju u Vladi i smatram da je važno da to učine. Teško je da se brinete o svom biračkom telu kada niste za stolom i ne obavljate svoj posao.
Adriatik Keljmendi: Beograd insistira na tome da kosovski Srbi napuste Kosovske snage bezbednosti i na osnovu informacija, do sada je 40 Srba napustilo ili zatražilo da napusti Kosovske snage bezbednosti. Mnogi analitičari vide ovo kao taktiku Beograda u ovoj fazi dijaloga kako bi se na pregovarački sto stavilo i pitanje formiranja Vojske Kosova.
Ambasador Delavi: Sjedinjene Američke Države podržavaju Kosovske snage bezbednosti. Odvojili smo ogromno vreme za pomoć u obučavanju Kosovskih snaga bezbednosti. Pripadnici KSB-a učestvuju, prošli put kada sam proverio, u oko 200 događaja, odvojenih događaja godišnje sa nama. Naravno i druge zemlje NATO-a se obučavaju. Mislim da je šteta što za pripadnike kosovskih Srba u KSB-u postoji spoljni pritisak. Ovi ljudi pokušavaju da služe svojoj zemlji, pokušavaju da služe svojoj zajednici, tako da ovaj spoljni pritisak – ucena, pretnje, maltretiranje porodica koje prelaze granicu su bili veoma negativni za zajednicu kosovskih Srba ovde. Šteta je. U društvu sa ljudskim pravima, kao što je Kosovo, trebalo bi da budete u stanju da izaberete svoj posao, a ja mislim da je ovo neka vrsta mešanja u ljudska prava tih ljudi. Iskreno saosećam sa pritiskom pod kojim se nalaze ovi pripadnici KSB-a i smatram da ova vrsta uznemiravanja koju smo videli ne doprinosi pozitivnoj atmosferi koja ćemo morati da tražimo da se ostvari napredak u ovom dijalogu o normalizaciji.
Adriatik Keljmendi: Da li je moguće da postoje dva lanca komande u budućoj Vojsci Kosova kao što Beograd gura to pitanje?
Ambasador Delavi: To je malo van mog znanja kao civila. Mislim da kada pogledate veb-stranicu KSB-a da ćete videti studiju koju je sprovelo moje Ministarstvo odbrane pre tri ili četiri godine, ali smatram da je to deo Ministarstva odbrane pod nazivom „DERI“ i predstavalja predloženi plan o tome kako bi KSB trebalo da izgleda. To je naš stav. Bio bih iznenađen kada bi, i mislim da je bezbedno reći da u vojnoj organizaciji mora da bude jedan lanac komande koji treba da odgovara civilnom rukovodstvu i to je svakako način na koji je naša vojska organizovana. To je način na koje su generalno organizovane vojske država članica NATO-a. Kosovo teži da se jednog dana pridruži NATO-u i očekivao bih da će kosovska organizacija i dalje biti kompatibilna sa načinom obavljanja stvari.
Adriatik Keljmendi: Skoro je deset meseci otkako Kosovo ima novu Vladu, novog premijera. Kakva je vaša procena rada ove nove Vlade?
Ambasador Delavi: Nije moj posao da javno ocenjujem rad bilo koje vlade i verovatno sam vam to rekao i pre nekolika godina kada su drugi ljudi bili u vladi. Tako da ću se držati tog stava.
Adriatik Keljmendi: Opozicija traži održavanje novih izbora. Da li je to nešto što će biti dobro za Kosovo u ovoj situaciji?
Ambasador Delavi: Gledajte, nemate 61 glas za obaranje vlade tako da mislim da priča o novim izborima je gubljenje vremena. Crpi političku energiju koja bi mogla da bude upotrebljena na stvaranje pozitivne promene. Smatram da liderstvo i uspeh dolaze iz rada ka pozitivnoj promeni. Sve dok nema 61 glasa za obaranje vlade, voleo bih kada bi se ljudi fokusirali na to šta mogu da urade da učine Kosovo boljim mestom za sve građane Kosova.
Adriatik Keljmendi: Znači opozicija gubi svoje vreme uzalud?
Ambasador Delavi: To je vaša karakterizacija sa kojom ne moram nužno da se složim. Smatram da bi ljudi trebalo da rade na pozitivnoj promeni.
Adriatik Keljmendi: Da li je na Kosovu dovoljno učinjeno u borbi protiv korupcije? Bili ste glasni i uključeni u tome da pomognete u borbi protiv korupcije na Kosovu.
Ambasador Delavi: Mislim da me nikad nećete čuti da kažem da je dovoljno rada obavljeno po pitanju korupcije. To je ključno pitanje za budućnost Kosova i svi treba da rade više i vrednije po tom pitanju, uključujući i mene samog. Tako da neću tvrditi da postoji čarobni štapić koji može jednim svojim zamahom da reši problem sutra. Nažalost, ovo je problem sa kojim se suočava skoro svaka zemlja širom sveta. Neke zemlje su uspešnije u rešavanju tog problema od drugih, ali mislim da je dužnost javnih zvaničnika, bez obzira da li bili izabrani ili postavljeni na dužnost da zadobiju poverenje javnosti i da rade naporno da održe to poverenje javnosti. Ima poprilično dosta izazova, ali postoje stvari koje ljudi mogu učiniti u vezi s tim. Postoje stvari koje građansko društvo može učiniti u vezi s tim. Postoje stvari koje mediji mogu učiniti – skrećući pažnju na loše postupanje i ponašanje. Postoje stvari koje političari mogu učiniti u vezi s tim. Jedna od stvari koju političari mogu učiniti je glasanje za nekoliko zakona iz oblasti vladavine prava koji su trenutno na Skupštini. Jedan je o disciplinskoj odgovornost sudija i tužioca. Postoji revizija krivičnog zakonika. Postoji zakon o medijaciji odnosno posredovanju. Dakle, sve ove stvari, kao i one stvari koje sam pomenuo, na kojima radeći zajedno, će nam pomoći da rešavamo problem korupcije. Dakle, postoji nešto što svako od nas može da učini i nadam se da će građani razgovarati sa svojom poslanicima u parlamentu i reći koliko im je ovo pitanje važno i ohrabriti ih da rade na ovim zakonima protiv korupcije.
Adriatik Keljmendi: Evropska komisija je juče dala pozitivnu preporuku za ukidanje viza kosovskim građanima. Još posla mora da se uradi u drugim institucijama Evropske unije. Narod i političari navode datume kada može da se očekuje vizna liberalizacija, ali govoreći da to ne može da se desi do kraja ove godine. Da li verujete da je ovo realno? Znam da ste vi SAD i da niste u EU, ali da imate neku analizu neko mišljenje po pitanju toga?
Ambasador Delavi: Mislim da je važno zaustaviti se na trenutak i apsorbovati pozitivne vesti od juče, to je očigledno dobra vest. Nadam se da ćemo u narednim mesecima videti i čuti još dobrih vesti. Nemam nikakvo posebno saznanje o vremenskim rokovima, tako da neću komentarisati to. To nije moj klub. Ali ne znam da ukoliko želite da se pridružite klubu, da onda morate da poštujete pravila kluba. Mislim da je EU veoma jasno ukazala na važnost mera vladavine prava za Kosovo i mislim da će biti važno, kao što sam rekao pre nekoliko minuta da Kosovo preduzme pozitivne korake u poboljšanju vladavine prava. I mislim da je to nešto na čemu bi političari trebalo da se fokusiraju, poslanici skupštine, ali takođe i ostali. Ova vizna liberalizacija je još jedan sjajan razlog, osim korupcije i vladavine prava, koji određuje budućnost Kosova i još jedan razlog da bi ljudi trebalo da se fokusiraju na ono šta mogu da učine da unaprede vladavinu prava.
Adriatik Keljmendi: Prošle sedmice održan je NATO samit i mnogi su spekulisali da može da dođe do promena u alijansi. Da li smatrate da ovo može da utiče ili da može da dođe do nekih novih dešavanja koji se odnose na NATO angažman u trupama KFOR-a na Kosovu?
Ambasador Delavi: Ja sam NATO momak još odavno. Potpuno podržavam NATO. Nisam upoznat sa svime šta se desilo na Samitu što bi posebno uticalo na Kosovo. U završnom saopštenju postoji paragraf koji govori o značaju KFOR-a i važnosti dijaloga na relaciji Kosovo i Srbija. KFOR je suštinski element obezbeđivanja mira i stabilnosti na Kosovu. Sjedinjene Američke Države imaju najveći kontingent vojnika u KFOR-u, ali mislim da je izuzetno pozitivno da ima još 27 ili 28 drugih zemalja koje su u toj igri, koje doprinose miru i stabilnosti za sve na Kosovu. Potpuno sam posvećen KFOR-u. Bio sam u Bondstilu pre neki dan ručam tamo sa američkim vojnicima. Zaista su srećni što su ovde. Zaista su srećni što mogu da daju pozitivan doprinos. Zato što u državnoj službi i ja sam naravno državni službenik, i naši američki vojnici su državni službenici; dobijate dosta zadovoljstva kada radite na tome da stvorite da svet postane bolje mesto. Ovde su da to učine i zaista sam srećan da ih podržim.
Adriatik Keljmendi: G. ambasadore, pošto se približavate kraju svoje službe na Kosovu šta je to prva stvar koju biste rekli građanima koji bi vas pitali ubuduće o čemu je bilo reči na Kosovu? Kako je bilo?
Ambasador Delavi: Pa, moj naslednik je predložen, ali njega mora da potvrdi naš Senat. Nisam sasvim siguran kada će se to dogoditi. Još uvek ne pakujem svoje stvari, ili tome slično. Kadgod odem odavde, mislim da ću govoriti ono što sam počeo da govorim ubrzo nakon što sam došao ovde. Da je Kosovo sjajna zemlja. Da su ljudi na Kosovu sjajni. Da Kosovo zaista zaslužuje šansu da bude zemlja kao i svaka druga. Da je važno za Sjedinjene Američke Države i građane SAD-a da nastave da podržavaju Kosovo na svaki mogući način. Proveo sam predivno vreme ovde tokom ove skoro tri godine koliko sam ovde. Nadam se da će biti isto tako divno dokle god budem bio ovde. Međutim, znate, postoji ta ogromna naklonost u Sjedinjenim Američkim Državama prema Kosovu i njegovim građanima. Mislim da je to vredna stvar koja se samo dogodila. Tu nema kupovine ili transakcije. Međutim, neverovatna vrednost je za Kosovo da zna da postoji toliko mnogo ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama koji su bili ovde u proteklim godinama kao deo Vojske SAD-a ili deo Ambasade ili poslovne zajednice. I koji kada se svi vrate u Sjedinjene Američke Države kažu vau, kakva zemlja. Tako mi je drago što sam bio tamo. Siguran sam da ću i ja to govoriti.
Adriatik Keljmendi: G. ambasadore, hvala Vam puno na razgovoru. Bilo je zadovoljstvo.
Ambasador Delavi: Hvala Adriatiče.
