Intervju ambasadora Delavija za Rubikon KTV-a, 16.februar 2017
KTV: Gospodine ambasadore dobrodošli u Rubikon.
Ambasador Delavi: Puno hvala. Divno je biti ovde.
KTV: Hvala. Prošlo je skoro već mesec dana otkad SAD imaju novog predsednika, predsednika Donalda Trampa i dosta se govorilo o nastavku angažovanja SAD na Kosovu i u regionu. Kako vidite da će se ovo razvijati?
Ambasador Delavi: Znam da postoji zabrinutost oko ovoga svugde u regionu. Naravno, vrlo pažljivo pratim ono šta se dešava u Vašingtonu i mogu da kažem da je politika SAD-a u pogledu Balkana uopšte i posebno Kosova u poslednjih nekoliko decenija bila veoma dosledna bez obzira na to da li je u Beloj kući bio demokrata ili republikanac. Nisam video nikakve indicije da će se to u ovom trenutku promeniti. Još uvek imamo samo nekoliko naimenovanih u novoj administraciji. Naravno, svi moramo da pratimo i vidimo ko će se naći na sledećim nižim zvaničnim pozicijama u administraciji. Ali za sada, smatram da radimo pod prilično istom politikom kao i u prethodnom periodu, a to je da će SAD nastaviti da pružaju podršku nezavisnosti Kosova, njegovom razvoju i integraciji u evroatlantske strukture.
KTV: Znači ne očekujete nikakve promene u ovom novom mandatu?
Ambasador Delavi: Još uvek nisam video ništa što bi uticalo da se zabrinem u vezi promene.
KTV: Videli smo novu situaciju u procesu dijaloga sa Srbijom i takođe smo videli neke manevre koji su okarakterisani kao provokacije koje dolaze iz Srbije. Prva je hapšenje Ramuša Haradinaja na osnovu optužnice iz Srbije, druga je takozvani ruski voz, a treća je zid koji je u stvari izgrađen u severnom delu Mitrovice. Šta je vaš komentar na ovo? Kuda ovo vodi?
Ambasador Delavi: Što se tiče dijaloga, smatram da je veoma važno da se on nastavi. Imamo stvarna dostignuća iz dijaloga: integracija policije na severu, prikupljanje carinskih dažbina na kosovsko-srpskoj granici i pozivni broj koji je potvrđen, mislim, pre dve sedmice. Iskreno se nadam da ćemo videti otvaranje mosta u Mitrovici za nekih manje-više, mesec dana. Smatram da su ovo svi konkretni dokazi ostvarenog napretka iz dijaloga i hteo bih da povučem paralelu: ako živite u komšiluku u kući i ne slažete se dobro sa svojim komšijom, možete da se preselite u drugu kuću. Zemlje to ne mogu da učine. Vrlo je važno da Kosovo i Srbija nastave da rade ka unapređenju svojih odnosa, normalizaciji svojih odnosa.
Ovo ide u prilog obema zemljama i njihovim težnjama da postanu više integrisane u evropske institucije i ide u prilog naporima obe zemlje da poboljšaju živote svojih građana.
KTV: Da li smatrate da ovakvi činovi provokacije kao što su zid i voz, vode ka većem međusobnom poverenju ili tenzijama?
Ambasador Delavi: Smatram da treba da nastavimo da radimo na poboljšanju odnosa između Kosova i Srbije. Smatram da zid, rešavanje pitanja zida u Mitrovici ide u prilog svim građanima Mitrovice bez obzira iz koje zajednice dolaze. Mislim da će nova pešačka zona biti predivna. Most se sprema da bude otvoren i smatram da će taj prostor biti jedan od najlepših na celom Kosovu. Smatram da je to ispalo dobro na kraju i razumem da je tome prethodilo dosta rada za sve. Kompromisi su bili važni, ali smatram da se završilo s pozitivnim ishodom na kraju. Moramo samo da nastavimo da imamo istu energiju, isti optimizam za sve u vezi sa dijalogom između dve zemlje.
KTV: Stalno gledamo i čujemo različite datume kada će se most otvoriti. Očekujete da će napokon biti otvoren sledećeg meseca kao što ste rekli?
Ambasador Delavi: EU radi na projektu, to je poslednji datum koji sam čuo. Bilo je problema sa zidom i bilo je problema sa vremenskim prilikama- bilo je toliko dugo hladno i to je takođe odložilo gradnju. Nisam u potpunosti obavešten, ali izgleda da se stvari ponovo odvijaju veoma dobro. Temperature su napokon iznad tačke smrzavanja i to bi trebalo da omogući nastavak građevinskih radova.
KTV: Malo je nestrpljenja oko toka odvijanja dijaloga, prošlo je skoro šest godina otkad je započeo i još uvek nije jasno kada će završiti i da li će konačni rezultat biti sveobuhvatni sporazum između dve zemlje. Kada bi on na osnovu nekog vašeg stava trebalo da se završi sveobuhvatnim sporazumom?
Ambasador Delavi: Smatram da je važno dalje nastaviti rad na njemu, da se ispunjavaju svi dogovori do kojih se dosada došlo u dijalogu, a koji još uvek nisu u potpunosti primenjeni i onda da se traže nove oblasti gde Kosovo i Srbija mogu da rade zajedno da poboljšaju živote svojih građana. Trenutno se radi na integraciji pravosuđa na severu što nosi sa sobom dosta napretka, još uvek nije u potpunosti završena, ali treba u potpunosti da bude. Tako da samo treba da nastavimo dalje da radimo na tome jer to ide u prilog obema zemljama i njihovim ambicijama da postanu veći deo Evrope. Datumi? Stvari se dese kada se dese. Nastaviću da radim na tome ovde i učiniću sve što mogu da podržim napore obe zemlje da poboljšaju svoje odnose i normalizuju svoje odnose.
KTV: Pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom još uvek nije rešeno. Bili ste glasni povodom ovog pitanja i sada imamo neke nove inicijative. Imamo osnovanu komisiju sa različitim institucijama da izmere teritoriju Kosova. Da li smatrate da je ovo iskorak u rešavanju ovog problema?
Ambasador Delavi: Nadam se da jeste iskorak. U pravu ste, bio sam veoma glasan povodom ovog pitanja. Stejt department je veoma pažljivo sagledao ovo pitanje odnosno na granicu koju je komisija iscrtala pre godinu i po dana. Nacrt granice je identičan sa granicom koja je razdvajala Kosovo i Crnu Goru najmanje od 1974. godine. To je granica koja je u Ustavu Kosova, to je granica koja je na zastavi Kosova i to je ispravna granica. I moram da napomenem da bih više voleo da je isti deo energije koji je uložen u ovo pitanje radije uložen u rešavanje stvarnih problema na Kosovu, u rešavanje korupcije, nezaposlenosti, pronalaženju načina da se životi običnih građana učine boljim i produktivnijim. Takođe smatram da je ironično da mnogi ljudi koji se protive sporazumu oko granice već imaju inostrane pasoše, već imaju šengenske vize i uskraćuju olakšice putovanja u kojima oni uživaju svojim kosovskim sugrađanima.
KTV: I uvereni ste da je granica u redu, jer takođe imamo tumačenje stava ambasade SAD-a ili Stejt departmenta koji snažno izražavaju svoj javni stav da se nađe sporazum kako da se nastavi dalje, a ne da je ova demarkacija prihvatljiva.
Ambasador Delavi: Stejt department je odlučan da je granica koju je Komisija iscrtala dosledna sa granicom koja postoji još od 1974. kada je Kosovo bila pokrajina, a Crna Gora federalna jedinica. Tako da je to činjenično stanje. Svakako podržavamo tu granicu i smatram da je šteta da se ovo pitanje odnosi na zemlju koja je veoma prijateljska prema Kosovu. Crna Gora u osnovi podržava Kosovo od njegove nezavisnosti i znate to je neka vrsta besmislenog, nerealnog problema. Naravno želimo da zemlje dođu do dogovora i nećemo da im kažemo šta tačno da rade, to nije naš posao. Međutim, granica koju je Komisija iscrtala je dobra granica, to je granica još od 1974. i svakako bih podstakao poslanike u parlamentu, kosovske vladine zvaničnike da ratifikuju sporazum kako bi mogli da nastave da rade na drugim pitanjima daleko važnijim za građane.
KTV: Vidimo opoziciju koja govori nešto potpuno suprotno, a to je da nam je potreban drugačiji proces demarkacije granice. Imamo protest i ponovo smo čuli da ponovo može doći do protesta ukoliko se ovo pitanje ponovo vrati u parlament.
Ambasador Delavi: Protesti me ne brinu, dijalog me ne brine, neslaganje me ne brine, ono što me brine je političko nasilje. I u Sjedinjenim Američkim Državama imamo proteste i imamo ih već stotine godina. Imamo neslaganja u našem Kongresu i to imamo od samog početka. Ali političko nasilje, to je sasvim drugačije pitanje. Znate, ukoliko želite u demokratiji da kontrolišite program rada u zemlji, onda morate da pobedite na izborima. I znate, ako ne možete da pobedite na izborima, onda upotreba nasilja da ostvarite svoje ciljeve ne pomaže vašoj zemlji.
KTV: Šta je po vama političko nasilje? Koja su to dela koja čine političko nasilje koje vidite na Kosovu?
Ambasador Delavi: Upotreba suzavca, upotreba Molotovljevih koktela, bacanje predmeta u Skupštini, to je političko nasilje.
KTV: Mnogi tvrde da upravo zbog ovih neslaganja između opozicije i vlade i partija na vlasti oko rešavanja ovog pitanja treba da organizujemo prevremene nacionalne izbore. Da li će to rešiti problem?
Ambasador Delavi: Znate, smatram da je loša ideja imati izbore samo zbog toga što ne možete da smislite šta drugo da radite. Imamo ljude koji su izabrani za poslanike u parlamentu 2014. i poslanici treba da rade u ime građana, vladini zvaničnici treba da rade u ime građana i svakako bi ih podstakao da to i čine. Tu je preostalo vreme da se radi na pitanjima kao što su verske slobode, nezaposlenost, vladavina prava i svakako bi radije video političare, zvaničnike da se bave rešavanjem tih pitanja, nego da bude zatečeni u godini ili znate,neki neodređeni vremenski period u izbornoj ekstazi gde ne može mnogo da se učini.
KTV: Videli smo da je Skupština Kosova ove sedmice usvojila rezoluciju koja opunomoćuje Vladu Kosova da radi na osnivanju Oružanih snaga Kosova. Da li smatrate da je to način da se krene napred?
Ambasador Delavi: Mislim da ukoliko upitate bilo koga u Bezbednosnim snagama Kosova koja strana zemlja to najviše podržava, smatram da će svako reći da su to Sjedinjene Američke Države. Podržavamo i podržavali smo dosta dugo Bezbednosne snage Kosova. Podržavamo transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova. Smatramo da bi to trebalo da se učini u saglasnosti sa Ustavom Kosova. Trebalo bi da dođe do usvajanja ustavnog amandmana koji bi omogućio da do ove transformacije dođe. Podržaćemo to u potpunosti.
KTV: Ali vidimo da zasada to nije nešto što će se lako uraditi jer Srbi, Srpska lista bojkotuje Skupštinu i Vladu. Da li postoji drugi način da se ovo učini?
Ambasador Delavi: Svakako podstičem Srpsku listu da se vrati u Skupštinu i da počne, ponovo otpočne da radi za svoje biračko telo na Kosovu isto kao i što podstičem kosovske Srbe koji su na vladinim funkcijama da se vrate u vladu. Smatram da postoji način da se stigne odavde do tamo, to svakako uključuje razgovor, uključuje saradnju i uključuje kompromis. Ali svakako podržavamo da se preko amandmana na Ustav omogući transformacija.
KTV: I očekujete da će poslanici Srpske liste glasati za osnivanje Oružanih snaga Kosova?
Ambasador Delavi: Smatram da je važno za sve partije u Skupštini da diskutuju o ovom pitanju. Ne želim da predviđam ko će kako da glasa, to bi bilo neprikladno. Ali sigurno nećete stići do tamo ako ne razgovarate. Moramo da omogućimo poslanicima Srpske liste da se vrate u Skupštinu, zvaničnicima da se vrate u Vladu i da ponovo otpočne dijalog tako da svako može da radi u interesu svih građana Kosova bez obzira kojoj etničkoj zajednici pripadaju.
KTV: Videli smo da predstavnici Srba na Kosovu i iz Beograda traže da se krene dalje i brže u stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Šta mislite kako bi ovaj proces trebalo da se odvija?
Ambasador Delavi: Briselski sporazum jasno navodi šta bi trebalo da se desi. Ukoliko počnem da navodim korake, izostaviću neki, tako da oprostite zbog toga, ali nalazi se na internetu tako da možete da potražite. Nadam se da će to da se desi ubrzo. Ovo pitanje se odugovlači već godinu i po dana i smatram da treba da ga rešimo. Važno je prepoznati da je Zajednica opština sa srpskom većinom bila u Artisarijevom planu koji je doveo do nezavisnosti Kosova. Stav moje Vlade je taj da pitanje ne predstavlja izvršni nivo Vlade i da je u skladu sa Briselskim sporazumom. Svakako podržavamo da bude u saglasnosti sa Ustavom Kosova. Kada je visoka predstavnica Evropske unije Mogerini bila ovde u proleće, ona je takođe rekla da Zajednica treba da bude u skladu s Ustavom Kosova. To je taj put. Proces je u skladu sa Briselskim sporazumom i smatram da je vreme da se prione na posao i počne sa stvarnom primenom ovog dogovora.
KTV: Ali takođe deo sporazuma je bio da Srbija raspusti ove paralelne strukture. Paralelne strukture i dalje postoje na severu Kosova i čuli smo vladine zvaničnike koji govore da pre nego što se ovo desi, pre nego se raspuste paralelne strukture da ne možemo da nastavimo da radimo na bilo kakvoj zajednici jer će to ugroziti funkcionisanje Kosova kao celine.
Ambasador Delavi: Zajednica je put ka raspuštanju paralelnih struktura. Razlog za postojanje Zajednice, razlog postojanja ovog celog dogovora je da se osnaži suverenitet Kosova na celoj njegovoj teritoriji i da se posebno uzmu u obzir oblasti obrazovanja i zdravstva gde je jezik toliko važan u pružanju usluga. Da bi se jedna stvar dogodila, takođe treba da se dogodi druga. One idu zajedno.
KTV: Gospodine Delavi, u prvom delu ovog intervjua smo razgovarali o izolaciji Kosova zbog procesa vizne liberalizacije. Kosovo je jedina preostala zemlja u Evropi koja nema šengensku viznu liberalizaciju. Kako vidite da će se ovo rešiti? Da li je samo demarkacija granice uslov? Takođe smo čuli da su borba protiv kriminala, organizovanog kriminala i korupcije jedan od ključnih uslova.
Ambasador Delavi: Smatram da je Kosovo ostvarilo dosta napretka u pogledu spiska uslova Evropske unije za viznu liberalizaciju. Bilo je nekih 90-tak uslova i skoro svi su ispunjeni. Kao što znate, dve poslednje stvari koje je EU navela su granica sa Crnom Gorom o kojem smo već pričali i neuspesi i uspesi u borbi protiv kriminala i korupcije. Što se tiče granice, kao što sam već prethodno napomenuo, podstakao bi Parlament da to ratifikuje. U interesu je zemlje da to učine i svakako ću omogućiti proces vizne liberalizacije koji će voditi EU.
Što se tiče neuspeha i uspeha, to nije na meni da sudim, to je na procesu i naporima Evropske unije da diskutuje po tom pitanju, ali kao argument sa moje strane, u 2016. smo videli važan rad u borbi protiv korupcije. U jednom trenutku bilo je 57 policijskih službenika koji su bili uhapšeni, bilo je nekoliko poslanika u Parlamentu koji su dali ostavku kada su bili optuženi za korupciju, bilo je nekih opštinskih zvaničnika koju su bili uhapšeni ili protiv kojih je podignuta optužnica zbog korupcije. Smatram da je to napredak. Naravno da treba da bude dalje propraćen. Tužioci moraju da imaju jake slučajeve, pravosuđe mora da obezbedi brzu pravdu bez obzira na ishod slučajeva. Ali da sam ja Kosovo, onda bih tvrdio da činimo napredak. Dosta još treba da se uradi, ali i dalje se ostvaruje napredak.
KTV: I nakon toga trebalo bi da očekujemo viznu liberalizaciju?
Ambasador Delavi: Moraćete o tome da pitate EU jer to nije na meni.
KTV: Ambasada SAD-a radi, kao što ste objavili, na novoj zgradi u Prišini. Kako to napreduje, kada će biti gotova?
Ambasador Delavi: Izvukao sam pouke dok sam gradio svoje kuće da nije uvek baš pametno tačno predviđati kada će projekat gradnje biti završen. Očekujemo da je otvorimo 2018. Građevinski radovi dobro napreduju, sve više i više se vidi iznad ograde tako da smo veoma optimistični. Biće divno da se preselimo u namenski izgrađeni kancelarijski prostor jer našu ambasadu trenutno čini skup kuća, koje su lepe kuće, ali nisu izgrađene da budu kancelarije što nam je potrebno. Ubeđen sam da će 2018. biti jedna od najlepših zgrada na Kosovu, sigurno jedna od zgrada koja ispunjava ekološke mere i energetsku efikasnost sa geotermalnim zidovima i stvarima sličnim tome, tako da se stvari odvijaju prilično dobro. To će nam takođe dati mogućnost da ponudimo u potpunosti usluge izdavanja viza za građane Kosova. Trenutno, većina građana Kosova mora da ide u Skoplje da bi dobila američku vizu. Žao nam je zbog toga, ali prosto ne možemo da smestimo sve u naš konzularni odsek za ono što je potrebno da uradimo tog dana.
KTV: Izdajete neke vrste viza u Prištini?
Ambasador Delavi: Da i pokušavamo da to proširimo. Ljudi stariji od 60 godina sada mogu da dođu ovde u Prištinu, umesto da idu za Skoplje. Upravo smo pre neki dan objavili da ćemo obavljati razgovore za vizu za radna putovanja studenata, to je poseban program, Letnji program radi i u putuj u Sjedinjenim Američkim Državama. To su naravno uglavnom mladi ljudi. Tako da će biti otprilike 500-600 više zahteva za vize koje možemo da obradimo u Prišini umesto u Skoplju. Pokušavamo da olakšamo građanima Kosova da dođu kod nas razgovor za vizu, ali ključ će stvarno biti završetak naše nove ambasade.
KTV: Onda će se sve što je potrebno za vize završavati u Prištini?
Ambasador Delavi: Da, onda kada otvorimo novu zgradu, otvorimo novi konzularni odsek, svaki građanin Kosova koji želi da podnese zahtev za dobijanje vize močiće da dođe u Prištinu, umesto da putuje za Skoplje.
KTV: Sutra je ambasadore veliki dan za Kosovo, devetogodišnjica Dana nezavisnosti Kosova. Za moje gledaoce veoma važno je da čuju poruku ambasadora jedne od zemalja koja nas je najviše i podržala da imamo ovaj dan i da ga slavimo na način koji želimo. Koja je poruka Vlade SAD-a povodom Dana nezavisnosti Kosova?
Ambasador Delavi: Pre svega, srećan rođendan. Sa Kosovom smo od početka i podržali smo njegov razvoj, njegov ekonomski razvoj, njegov kulturni razvoj i nastavićemo to da činimo. Takođe želim da zaintrigiram gledaoce i da otkrijem da ćemo imati novi video klip na Fejsbuk stranici u petak tako da vas pozivam da ga pogledate.
Ali ono što je ozbiljnije, želeo bih da ukažem na zabrinutost koju smo čuli 2016: suviše mnogo ljudi govori o upravljanju kao procesu podele plena i smatram da javna služba predstavlja javno poverenje i prva obaveza svakog javnog službenika bez obzira da li ste političar, državni službenik, sudija ili tužilac je ta da bi na prvom mestu trebalo da stavite interese građana Kosova. Što se tiče 2017, svakako bih želeo da podstaknem sve u javnoj službi na Kosovu bez obzira koju funkciju obavljali u javnoj službi da kažu: -Šta radim danas za građane moje zemlje? Ne za moju partiju, ne za moju porodicu, ne za moje prijatelje. Sve je to veoma važno na ličnoj osnovi, ali u našoj ulozi javnih službenika moramo prvo da brinemo o javnosti. Nadam se da ću videti ponovnu posvećenost svih javnih zvaničnika Kosova koji će se upitati šta je to što danas radim za svoju zemlju? Hvala lepo.
KTV: Ambasadore Delavi puno vam hvala na ovom intervjuu.
