Intervju ambasadora Delavija za RTK povodom Dana nezavisnosti, 14 februar 2018.
RTV 21: Dobrodošli u naš studio!
Ambasador Delavi: Hvala, divno je biti ovde.
RTV 21: Deseta godina nezavisnosti, decenija državnosti. Kada pogledate unazad, da li smatrate Kosovo uspešnom pričom?
Ambasador Delavi: Apsolutno da. Kosovo je konsolidovalo demokratsku državu. Ima razvijene institucije i ima zakone po evropskom uzoru. Ima Ustav po evropskom stilu. Došlo je do ekonomskog rasta i ime Kosova je na svetskoj sceni preko kosovskih ličnosti kao što su Dua Ljipa i Majljinda Keljmendi, kao i po drugim stvarima nalik tome.
Međutim, priča nije završena. Pred Kosovom je i dalje put. Ono mora da se uklopi sa ostalim evropskim narodima i mora da radi na važnim projektima kao što su unapređenje vladavine prava i stvaranje privrede po meri investitora da bi privuklo investicije kako iz inostranstva, tako i iz domaćih izvora kako bi se pomoglo u stvaranju poslova i rešavalo pitanje nezaposlenosti.
Ukratko rečeno – da. Definitivno uspeh, ali još dosta toga predstoji.
RTV 21: Nova decenija je događaj kada ljudi rezimiraju i preispituju uspehe. Šta bi bila Vaša ključna poruka za 10.godišnjicu nezavisnosti ?
Ambasador Delavi: Pre svega, posvećenost Sjedinjenih Američkih Država Kosovu kao nezavisne države i njegovom uspehu u Evropi ostaje apsolutno čvrsta i snažna. Predsedniku Tačiju sam uručio pismo predsednika Trampa koje je sadržalo sve to. Imamo više američke zvaničnike kao što je naša ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli koja o ovome govori često. Posvećenost Sjedinjenih Američkih Država ostaje čvrsta, to je prvi deo poruke.
Drugi deo poruke je da vlada mora da se usredsredi više na rešavanje teških problema. To je zarad koristi naroda Kosova i zarad budućnosti Kosova. Hajde da kažemo da je Kosovo prvu deceniju gradilo državu i da je to bilo ogromno postignuće. U drugoj deceniji, Kosovo mora bolje da se uklopi u Evropu, mora da bude spremno da se pridruži ključnim evropskim klubovima i mora da radi na važnim pitanjima kao što su vladavina prava i ekonomski razvoj.
RTV 21: Pomenuli ste vladavinu prava već dva puta i to je nešto što se ponavlja kao jasan zahtev Evropske unije i SAD upućen Vladi Kosova. Takođe se dosta govori o borbi protiv korupcije. Da li biste rekli da nismo uspeli u tome ili da nam ide dobro? Bilo koji napredak koji biste istakli imajući na umu godišnjicu nezavisnosti?
Ambasador Delavi: Ostvaren je napredak, ali on nije potpun. Vladavina prava je pitanje koje definiše budućnost Kosova. Ukoliko to nije onako kako treba, onda druge stvari i nisu toliko važne. Ostali važni projekti kao što su nezaposlenost i slično tome se neće rešavati na odgovarajući način. Građani Kosova očekuju da žive u zemlji koja je nalik svakoj drugoj evropskoj zemlji. U zemlji gde vaš uspeh više zavisi od vašeg ličnog karaktera i onoga što možete da doprinesete društvu i poslu, nego od toga koga poznajete ili kojoj političkoj stranci pripadate. Omladina Kosova zaslužuje da nasledi takvu vrstu zemlje i svakako bih pozvao sve kosovske lidere u Vladi, građanskom društvu i Skupštini da pokušaju da im omoguće takvu vrstu budućnosti.
RTV 21: Prošle sedmice, tema sedmice bio je dokument koji je objavila Evropska unija odnosno Strategija za Zapadni Balkan. Vlada Kosova je kritikovala ovaj dokument zbog njegovog sadržaja. Vlada smatra da se Kosovo ne tretira pravično u poređenju sa ostalim zemljama na Zapadnom Balkanu. Kako Vi tumačite ovaj dokument ?
Ambasador Delavi: U njemu vidim dosta pozitivnih stvari za Kosovo. Prva i najvažnija stvar za Kosovo je to da dokument navodi da će sve zemlje Zapadnog Balkana, što jasno uključuje i Kosovo, biti u mogućnosti da se pridruže Evropskoj uniji. To je ogromna pozitivna stvar. Takođe se navodi da uspeh u tom poduhvatu leži na liderima zemalja. Navedeno je da nijedna zemlja nije trenutno spremna da to učini, ali ukoliko urade ono što treba da urade, biće spremne da to učine sutra.
Lideri moraju da preuzmu odgovornost da dovedu do tih promena koje Evropska unija očekuje. Moram da naglasim da kada je reč o zahtevima za Kosovo, da u dokumentu Evropske unije stoji ono što bi Kosovo trebalo da učini za svoje građane bez obzira na članstvo u Evropskoj uniji. Sve što predlažu za Kosovo, Kosovo bi trebalo da uradi svejedno u korist svoje budućnosti, zarad svojih građana.
Takođe navodi da je uspeh dijaloga između Kosova i Srbije suštinski element za obe zemlje u ostvarivanju napretka u svojim evropskim ambicijama. Smatram da je to važno. Specijalna predstavnica Evropske unije Apostolova rekla je u intervjuu prošle sedmice da hitno treba doći do rešenja u dijalogu između Kosova i Srbije. Rekla je smatram prilično jasno da zemlje ne mogu da pregovaraju o tome doveka i potpišu ga dan pre članstva u EU.
RTV 21: U stvari, isti dokument određuje 2025. kao godinu kada bi Srbija eventualno mogla da se pridruži Evropskoj uniji. 2025. je takođe godina za Crnu Goru. Ostale zemlje Zapadnog Balkana nemaju ovaj rok. To mora da znači da bi dijalog morao da se završi uskoro, čak moguće i naredne godine. Da li bi to bila konačna prekretnica ili rešenje u odnosima između Kosova i Srbije ili će to biti još jedan korak u procesu i proces koji će se odvijati i ka pridruživanju u EU?
Ambasador Delavi: Moraćete da pitate EU u vezi rokova, to nije moja oblast. Ali napominjem još jednom da sam pažljivo pročitao dokument i smatram da ima veoma važnih elemenata koji su pozitivni za Kosovo. EU dokument je jasno naveo da EU neće uvoziti bilateralne probleme između država članica. Rečeno je da Kosovo i Srbija moraju da imaju obavezujući dogovor i da to moraju da učine pod hitno. Što se tiče rokova, to nije moj segment. Međutim, kao iskren prijatelj Kosova, ne bih želeo da vidim da Kosovo zaostaje. Kosovo mora da radi na ovom projektu – odnosu sa Srbijom. Mora to da učini zbog svojih interesa, ali mora to da učini kako bi ispunilo i EU ambicije.
RTV 21: Dosta se govori o uključivanju SAD u proces dijaloga. Da li je to samo pusta želja? Da li je došlo do zvaničnog zahteva ili kontakta? Da li je to nešto što SAD razmatra?
Ambasador Delavi: Sjedinjene Američke Države će biti aktivno uključene u dijalog. EU je na čelu pregovora, ali mi ćemo ga snažno podržati. Mi smo u stvari u proteklim godinama doprineli nekim uspešnim elementima koji su već proistekli iz dijaloga kao što je upravljanje granicom na severu i prikupljanje carinskih dažbina, integracija pravosuđa na severu i slično. Verujem da smo imali važnu ulogu. Govorimo o pitanjima iz dijaloga sa Vladom Kosova ovde, sa Vladom Srbije u Beogradu i sa EU rukovodstvom u Briselu. Nastavićemo da budemo uključeni u to jer smatramo da možemo da pružimo važan doprinos obema zemljama u njihovim naporima da ostvare svoje ciljeve integracije u evropske institucije.
RTV 21: Da to dalje preciziramo, ne vidite promenu u formatu dijaloga kao nešto izvodljivo ili moguće u narednoj godini?
Ambasador Delavi: Smatram da je format na Evropskoj uniji kao neko ko omogućuje to. Mi ćemo ga podržati bez obzira na format. Učestvovaćemo, podsticati kompromis koji je koristan za obe zemlje i pokušaćemo da ostvarimo napredak.
RTV 21: Vratiću se na korupciju i vladavinu prava pošto postoji nerešeno pitanje, a to je vizna liberalizacija. Postoje dva uslova koje Kosovo mora da ispuni kako bi je dobilo, u najmanju ruku to je ono što nam poručuje Brisel. Prvi uslov su dosadašnja postignuća na predmetima na kojima se radilo, kojih do sada nema, a takođe nema ni konkretnih brojki u vezi toga. Kao i demarkacija granice sa Crnom Gorom. Da li biste rekli da to nekako komplikuje odnose Kosova sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama?
Ambasador Delavi: Voleo bih da kažem ne, ali očigledno je da je odgovor da. Vrlo slab napredak u pogledu granice, daleko sporiji napredak u pogledu dosadašnjih postignuća kada je reč o korupciji komplikuje odnose između Kosova i njegovih najboljih partnera. To su pitanja koja moraju da se rešavaju. Isto kao što sam govorio i ranije. Ove stvari moraju da se rešavaju zbog samog interesa Kosova kako bi osiguralo da njegovi mladi ljudi imaju na Kosovu pravu budućnost kao Evropljani.
Pitanje granice se suviše odugovlači. To je jasan sporazum. Granična linija je prava linija. Nju je ratifikovala Skupština Crne Gore i treba da je ratifikuje Skupština Kosova. Ovo minorno pitanje je iscrpilo toliko energije u kosovskom političkom prostoru koja je mogla da se iskoristi na stvarno važna pitanja kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita. U poslednjoj međunarodnoj proceni, sistem obrazovanja na Kosovu se našao na 70. mestu od 73 zemalja širom sveta. Da sam ja roditelj na Kosovu, ja bih rekao da političari moraju da rade na ovom problemu. Kosovo je evropska zemlja i treba da ima evropski format obrazovnog sistema.
Dosadašnja postignuća u borbi protiv kriminala i korupcije su specifične stvari koje Evropska unija tamo meri i ja sam sa njima manje upoznat. Međutim, rešavanje problema korupcije je kao što sam ranije rekao element koji definiše budućnost Kosova. Kosovo mora to da uradi zbog svojih vlastitih interesa i mora to da učini za EU i trebalo bi da to učini. Mora da radi vrednije i napornije na tim pitanjima.
RTV 21: Danas je poseta premijera Crne Gore i još uvek postoje napori da se zaključi ovo pitanje između Kosova i Crne Gore, ali ako bude bez uspeha, ovo pitanje će se odugovlačiti. Da li vidite da to može da se desi i da li to može dalje da iskomplikuje pitanja između SAD i Kosova?
Ambasador Delavi: Nadam se da će poseta crnogorskog premijera proteći dobro. Ne znam kakav će ishod biti u pogledu granice. Znam da Kosovo mora da rešava ovo pitanje i da što duže bude čekalo da reši ovo pitanje da će se stvari utoliko pogoršati po Kosovo. Ne samo na njegovom evropskom putu, ne samo kada je reč o viznoj liberalizaciji, nego kada je reč o napretku koji je svima potreban.
RTV 21: Takođe smo imali događaj koji su mnogi protumačili kao nož u leđa odnosima između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država. To je bila inicijativa da se poništi Zakon o Specijalnom sudu. Vi ste lično pomenuli da će se poslanici koji su podržali inicijativu suočiti sa individualnim posledicama. O kakvim individualnim posledicama govorimo?
Ambasador Delavi: To je hipotetičko pitanje u ovom trenutku, a prvu stvar koju vas uče u školi diplomatije je to da ne odgovarate na hipotetičko pitanje. Specijalni sud je veoma važan za Kosovo. Ne radi se o oslobodilačkoj borbi Kosova, ne radi se o tome da li je OVK bila dobra ili loša. Tu je reč o procesuiranju zločina koje su pojedinci počinili nad drugim pojedincima bez obzira na njihovo etničko poreklo. Veoma je važno da se Kosovo posveti tome da to učini, da pruži pravdu žrtvama tog perioda i Sjedinjene Američke Države su duboko uverene da bi trebalo da se dozvoli Specijalnom sudu da dovrši svoj rad.
RTV 21: To je i dalje na Vladi koja ima rok da to prosledi na dalje postupanje Skupštini. Da li je to i dalje aktivno pitanje i da li je to nešto što i dalje pratite?
Ambasador Delavi: Vrlo pažljivo pratim. Nastavljam da pozivam sve lidere u Vladi Kosova da ne čine ništa dalje po pitanju tog zakona. Nadam se da će to pitanje nestati. Nije na meni da odlučim kako će tačno ta inicijativa da se zamrzne, ali opet smatram da kosovski političari moraju da se usredsrede na pitanja koja su stvarno važna za građene Kosova.
RTV 21: Moglo bi da se kaže da je politička situacija na Kosovu maglovita. Imali smo sve u svemu maglovito životno okruženje. Vazduh je zagađen i to je problem. Većinu debata je podstakla Ambasada SAD-a pošto vi merite kvalitet vazduha. Da li Sjedinjene Američke Države mogu da učine još nešto osim merenja i osim toga što nam govore u kako lošim uslovima živimo?
Ambasador Delavi: Zaista sam srećan što smo u mogućnosti da građanima Kosova ponudimo realne podatke na osnovu kojih mogu da deluju. Svakodnevno proveravam naše praćenje kvaliteta vazduha i svako u našoj ambasadi ga svakodnevno proverava. On ne pruža samo loše vesti, nego vam pruža informacije koje možete da iskoristite. Ako je kvalitet vazduha danas loš, onda znate da bi vaša deca moga da se igraju unutra umesto da izađu napolje. Daje vam nešto na osnovu čega možete nešto da uradite.
Smatram da je građanski aktivizam koji se aktivirao u vezi vesti oko zagađenja vazduha bio izuzetno pozitivan za Kosovo. Ja sam iz Južne Karoline. Ako posetite danas Južnu Karolinu, možete da udišete čist vazduh i da budete zadovoljni, međutim, dok sam odrastao to uopšte nije bio slučaj. Ono što je napravilo razliku bio je građanski aktivizam. Ljudi koji su gledali taj narandžasti sloj zagađenja nad Los Anđelesom i govorili : „ Ne želim da živim ovde i ne želim da moja deca odrastaju ovde.“ Građanski aktivizam je veoma važan da pomogne liderima da se usredsrede još jednom na pitanja koja su važna za Kosovo.
Što se tiče pomoći, radimo još neke stvari pored toga što pružamo loše vesti. Američka korporacija Milenijumski izazovi i USAID rade na projektima obnovljive energije i rade na tome da pruže podršku u širenju okružnog sistema grejanja, verujem u Prištini i još jednom gradu. Pokušavamo da pomognemo u izgradnji pravnog okruženja koji će olakšati upotrebu solarnih panela i slično. Pomažemo u pružanju podrške izgradnji nove elektrane pod nazivom „Novo Kosovo“ koja će biti moderna elektrana po uzoru na evropske elektrane i koja će ispuniti sve emisione standarde. Nadamo se da bi se Kosovo A, koji je najveći izvor zagađenja na Kosovu, moglo staviti van pogona onda kada Novo Kosovo bude bilo pušteno u rad i da će to uticati na veliko smanjenje u količini zagađenja. Međutim, postoje i druge stvari koje bi mogle da se urade. Ovde mora da postoji nauka, zbog toga što ove jeste naučno pitanje. Imamo mašinu koja meri stvari, ali nemamo naučnike u oblasti zaštite životne sredine da rade na tom pitanju, ali Kosovo dobija i može da dobije pomoć od partnera.
RTV 21: Građanski aktivizam koji ste pomenuli. Da li biste rekli da Vlada shvata ovo pitanje ozbiljnije ili su i dalje u pitanju samo javni proglasi i izjave?
Ambasador Delavi: Smatram da građanski aktivizam treba da se nastavi. Bilo mi je drago što sam mogao da vidim da je Skupština u stvari provela ceo dan na ovom pitanju i osmislila plan. To nije problem koji će da se reši preko noći. Kao i svi ostali teški problemi, i to će biti višegodišnji problem. Ali kao i sa svim ostalim problemima na Kosovu, ukoliko ne počnete da radite na njima nećete nikada ni da ih završite. Ovaj problem ima toliko aspekata. Kućni ogrev je problem. Ljudi koji koriste ugalj i drvo za ogrev u svojim domovima je takođe jedan element, nisu samo u pitanju termoelektrane u Obiliću. Nisu samo automobili u centru. Kada imate problem sa više aspekata, onda vam i treba rešenja sa više aspekata. Smatram da je veoma važno za građansko društvo, građanski aktivizam da se postaraju da njihovi lideri ne zaborave da je ovo njihov problem.
Konačno u demokratiji, a Kosovo je prava demokratija deset godina nakon nezavisnosti, i to je jedna stvarno pozitivna stvar koju želim da naglasim, političari reaguju na zahteve građana. Građani moraju jasno da kažu ono šta žele.
RTV 21: Prošlo je deset godina, videćemo kako stvari napreduju i kako se odvijaju u međuvremenu. Hvala vam puno na vremenu i na intervjuu.
Ambasador Delavi: Hvala vam puno, divno je biti sa vama.
