RTK 2: Dobro veče poštovani gledaoci, večeras je sa nama Greg Delavi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu. G. Delavi dobrodošli na RTK 2.
Ambasador Delavi: Hvala, divno je biti ovde.
RTK 2: Ambasador ste Sjedinjenih Američkih Država u Prištini godinu i po dana. Upoznati se sa situacijom na Kosovu. Kada biste mogli da date zaključak i ocenu, šta je najpozitivnija i najnegativnija stvar koja se dogodila na Kosovu tokom tog perioda?
Ambasador Delavi: Ako bih trebalo da pomislim o najpozitivnijoj i najnegativnijoj stvari uopšteno gledano, onda bih rekao da je najpozitivnija stvar koju sam doživeo na Kosovu tokom mojih manje-više godinu i po dana omladina Kosova svih etničkih zajednica. U potpunosti sam ubeđen da je budućnost Kosova osigurana zbog talenta i energije omladine Kosova. Što se tiče negativne stvari, moram da kažem da je političko nasilje definitivno na prvom mestu. To nije način da se ostvaruje napredak u bilo kojoj zemlji sveta i sigurno nije način da se čini napredak ka Evropi. Znam da to mnogo sputava Kosovo, sve na Kosovu, kako politički tako i ekonomski. Pitali ste me za jednu stvar, ali ja ću vam navesti dve. Druga negativna stvar po meni je ta što vidim suviše puno ljudi koji stavljaju interese svoje partije, svoje porodice, svoje liče interese ispred nacionalnih interesa i verujem da bi vladini zvanični bez obzira da li su izabrani ili imenovani, stvarno trebalo da imaju obavezu da stave svoje građane na prvo mesto i voleo bih da više ljudi to radi.
RTK 2: Proces vizne liberalizacije takođe stagnira. Sporazum o demarkaciji granice između Crne Gore i Kosova je i dalje u zastoju jer nema dovoljno glasova u parlamentu da se usvoji sporazum, a građani su na neki način postali taoci tog procesa. Kako možemo da prevaziđemo tu situaciju?
Ambasador Delavi: Upravo taoci. Pre svega, Sporazum s Crnom Gorom je sasvim u redu. On u osnovi ratifikuje granicu koja je postojala između Kosova i Crne Gore kada je Kosovo bila pokrajina 1974. To je ono što je sadržano u Ustavu Kosova. To je u Artisarijevom planu. Tako da je linija koja ju povukla komisija savršeno u redu. Smatram da bi parlament trebalo da glasa da ga usvoji i smatram da bi poslanici trebalo da ga podrže. Vidim da imaju manje ličnog interesa u ovom pitanju od većine kosovskih građana, jer većina protivnika, mnogi od njih, ili već ima šengensku vizu ili imaju inostrane pasoše da putuju Evropom. Međutim, dozvolite mi da se vratim na ono što sam upravo rekao. Smatram da bi zvaničnici trebalo da stave na prvo mesto interese svojih građana i smatram da bi parlament trebalo da izglasa ovo i svi poslanici bez obzira kojoj partiji pripadali trebalo bi da podrže ovaj sporazum.
RTK 2: Vladini zvaničnici ponekad naglašavaju da je demarkacija jedini uslov za viznu liberalizaciju i nekako zaboravljaju da postoji još jedan uslov, a to je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Šta je Ambasada SAD-a uradila do sada da bi se smanjio stepen korupcije na Kosovu i šta su rezultati?
Ambasador Delavi: Sasvim je sigurno da je borba protiv kriminala i korupcije važno pitanje. Smatram da hapšenje 59 policijskih službenika ove sedmice zbog onoga što se podrazumeva kao korupcija veoma pozitivan znak. Naravno, oni su nevini dok se ne dokaže da su krivi. Međutim, teško je za svaku policijsku snagu da drži svoje pripadnike odgovornim. Veoma sam impresioniran Policijskim inspektoratom Kosova i Policijom Kosova. Bili su u stanju da izgrade ovaj slučaj i uhapse toliko puno potencijalnih problematičnih policijskih službenika. Na pitanje šta je uradila Ambasada SAD-a, odgovor je da smo uradili dosta. Pitanje korupcije i vladavine prava su naši prvi prioritet. Podržavamo stručno osposobljavanje sudija i tužioca. Pružamo podršku Policiji Kosova više od decenije. Pokušavamo da učinimo težim zvaničnicima da budu korumpirani podržavajući stvari kao što su elektronska nabavka i dosta ukazujemo pažnje na ovaj problem. Imali smo “ Međunarodnu sedmicu borbe protiv korupcije” i pre dve sedmice samo moj tim iz Ambasade učestvovao je u 25 različitih aktivnosti tokom te sedmice, a nevladine organizacije, građansko društvo, ostale ambasade, ostali ljudi, učestvovali su u desetinama drugih aktivnosti. Tako da skrećemo dosta pažnje na ovaj problem. Radimo najbolje šta možemo da doprinesemo tome da učinimo stvari boljim. Naravno, svaka zemlja u svetu ima korupciju, uključujući moju. Da imam čarobni štapić da rešim korupciju, iskoristio bih ga. Ali, realno, morate da radite istovremeno na mnogim različitim oblastima kako biste rešavali problem korupcije i pokušavamo da pomognemo građanima Kosova da to učine.
RTK 2: Bila je veoma turbulentna politička godina, ako možemo to tako da kažemo. Opozicija s jedne strane snažno se protivila u pogledu oba sporazuma – demarkacije i zajednice opština sa srpskom većinom. Srpska lista je zamrzla svoje učešće u institucijama i postoji neka vrsta napetosti između dve vodeće partije. Da li prevremeni parlamentarni izbori mogu da donesu nešto novo na političkoj sceni Kosova?
Ambasador Delavi: Kao inostrani diplomata, nije na meni da govorim o odlukama koje moraju da donesu demokratski izabrani pojedinci. Mogu samo da kažem da je važno za one u Skupštini da se vrate radu. Dosta je vremena izgubljeno na stvarima koje nisu od glavne važnosti mnogim građanima na Kosovu. Putujem dosta širom zemlje, razgovaram s gradonačelnicima, poslovnim ljudima, građanima i izgleda da pitanja na koje se parlament usredsredio u manje-više proteklih godinu dana, nisu pitanja u vrhu liste prioriteta mnogih građana Kosova. Glavne zabrinutosti za građane ovde su glavne zabrinutosti građana u svakoj zemlji u svetu – ekonomska pitanja, nezaposlenost, obrazovanje njihove dece. Smatram da još dosta posla mora da se uradi u rešavanju ovih pitanja i nadam se da će Ambasada i ostali zvaničnici u kosovskoj vladi početi da rade na tim pitanjima koja će napraviti razliku, pravu razliku u životima ljudi.
RTK 2: Šta je sa Srpskom listom? Srpski zvaničnici su izjavili da im njihovi koalicioni partneri nisu ostavili nikakvog izbora, izuzev da zamrznu svoje učešće u institucijama jer ih ne uvažavaju dovoljno, ne razgovaraju s njima u pogledu pitanja važnih za Srbe. Kap koja je prelila čašu je „ Zakon o Trepči“. Koja je vaša poruka u pogledu tog pitanja?
Ambasador Delavi: Smatram da budućnost Kosova zavisi od toga da sve zajednice rade zajedno da učine napredak u ime svih građana. Iskreno se nadam da će se Srpska lista i političari kosovski Srbi vratiti da rade u Vladi, vratiti da rade u Skupštini. To je način na koji mogu da se učine stvari za vašu zajednicu i za sve građane Kosova. Pomenuli ste „Trepču” – to je stvarno, stvarno teško pitanje. Svako mora da radi naporno na tom problemu. Jedna međunarodna konsultantska firma trenutno radi na studiji za koju se svi nadaju da će pružiti malo više jasnoće i neke ideje o tome šta bi trebalo u budućnosti da predstavlja najvažniji posao u vezi sa Trepčom. Međutim, ako niste u igri, onda i ne možete davati golove. Tako da smatram da je veoma važno da se Srpka lista i političari kosovski Srbi vrate radu u Skupštini i svakako pozivam političare i poslanike kosovske Albance da se uključe u stalni dijalog. Nažalost, vidim kako ljudi više pričaju jedni o drugima, nego jedni s drugima. Smatram da je za političare veoma važno, bez obzira da li ima slaganja ili neslaganja oko nekog važnog pitanja, da razgovaraju jedni s drugima. Tako da bih svakako podstakao obe zajednice da se uključe u dijalog, pa čak i „d“ od dijaloga jedni s drugima, garantuje da izrazite svoje stavove i svoje zajednice ili građane koje zastupate. Ali, pokušajmo da radimo na pozitivnoj promeni za Kosovo.
RTK 2: Da li ovaj dijalog može da vodi ka osnivanju Oružanih snaga Kosova? Čuli smo da su poslanici Srpske liste odlučni u tome da neće glasati u korist ustavnih amandmana ili promene člana, tako da, da li bi ovo moglo da kasnije vodi do recimo osnivanja Oružanih snaga Kosova?
Ambasador Delavi: Sjedinjene Američke Države sigurno podržavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. Po ovom pitanju sam se obratio juče na Godišnjoj konferenciji ambasadora na Kosovu. Smatram da je važno da se ova transformacija desi na način koji je ustavan i koji uključuje interese svih zajednica Kosova. Tako da smatram da je ovo još jedno pitanje na kome je potreban unapređen dijalog između zajednica. Sigurno smatram i to da Oružane snage Kosova onda kada zažive, mogu biti faktor stabilnosti za građane Kosova. Važno je da svi imaju neku vrstu uloge u toj diskusiji u pogledu toga ‘kako stići odavde do tamo ‘.
RTK 2: Takozvana revitalizacija mosta preko reke Ibar u Mitrovici ušla je u, ako možemo to tako da nazovemo, neočekivanu fazu. Tamo sada postoji neka vrsta zida. Gradonačelnik severne Mitrovice je rekao da su to stepenice. Da li su nam potrebne stepenice ili zidovi tamo u Mitrovici?
Ambasador Delavi: Znate, smatram – u stvari, nekako bih više voleo kada bi ljudi isto toliko energije trošili pokušavajući da izgrade mostove između sebe i trudili se da izgrade odnose jedni s drugima , nego što izgleda neki troše na međusobnom razdvajanju. Ubeđen sam da budućnost Kosova zavisi od toga da svi rade zajedno. Na integraciji svih zajednica, prepoznavanju da je Kosovo multietničko društvo i da će to uvek biti gde se manjinske zajednice osećaju kao kod kuće. Smatram da zid ne ide u prilog zbližavanju ljudi. Smatram da to treba da se rešava u skladu s kosovskim zakonom i nadam se da će sve strane razgovarati o pitanju koje se odnosi na most u Mitrovici i naći način da rade zajedno da unaprede situaciju za sve u Mitrovici – sve građane Mitrovice.
RTK 2: Da li ste zadovoljni primenom briselskih sporazuma? Imamo mnoge od njih koji čekaju na primenu. Stvarno smo daleko od promene sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom i svi rokovi za finalizaciju statuta su prošli. Ko je odgovoran za to?
Ambasador Delavi: Želim samo da kažem da – smatram da je važno da se učini napredak u vezi Zajednice opština sa srpskom većinom, ali moram da kažem da je dosta ostvareno. Upravo ove sedmice, videli smo da sada organi za građansku registraciju građanima tamo u četiri severne opštine izdaju izvode iz matične knjige rođenih, dozvole za sklapanje braka i slično tome. Tako da je to pozitivna stvar. Sudska integracija treba da otpočne 10. januara. To je veoma pozitivna stvar. Takođe upravo prošle sedmice pitanje oko pozivnog broja je rešeno dodeljivanjem pozivnog broja +383 Kosovu. I naravno, Policija Kosova je sada integrisala pripadnike MUP-a u Policiju Kosova. Tako da je ostvaren napredak. Mislim da nije pravično da kažemo da nema napretka. Jasno je da stvari mogu da se odvijaju brže, voleo bih da je tako. Sigurno podržavamo primenu svih sporazuma koji su postignuti u avgustu 2015. i smatramo da je sasvim moguće za Zajednicu opština sa srpskom većinom da bude osnovana na način dosledan s odlukom Ustavnog suda od pre godinu dana. Podstakao bih ljude da počnu da rade na tome.
RTK 2: U Ministarstvu za zajednice i povratak nisu zadovoljni brojem povratnika koji su se vratili na Kosovo tokom ove godine. Bezbednosna pitanju su jedan od problema. Pitanje ekonomske stabilnosti je takođe jedan od problema. Šta treba da se uradi kako bi se ostvarili bolji rezultat u procesu povratka?
Ambasador Delavi: To je jedan od onih slojevitih problema koji moraju da se rešavaju na mnogobrojne načine. Ja verujem i sigurno moja vlada veruje, da bi ljudi trebalo da budu u mogućnosti da se vrate svojim domovima koje su imali. Bez obzira kojoj zajednici pripadaju i bez obzira u koju zajednicu se vraćaju. Smatram da Vlada Kosova ima važnu ulogu da osigura da su stvoreni pravi uslovi u zajednicama u koje se ljudi vraćaju. Takođe smatram da građani koji već žive u tim zajednicama moraju da srdačno dočekaju povratnike. Znam da je ovo teško u nekim slučajevima, ali čvrsto verujem da je budućnost Kosova multietničko društvo i da je važno da ljudi budu u mogućnosti da odu u mesta koje smatraju svojim domovima.
RTK 2: Holandija je ratifikovala sporazum o Specijalnim većima za Kosovo kao deo Specijalnog suda koji će postupati u pitanjima mogućih ratnih zločina koje su počinili pripadnici bivše Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice biće podignute sredinom naredne godine. Šta će to značiti za Kosovo?
Ambasador Delavi: Mi podržavamo Specijalni sud, kao što to činimo već neko vreme. Šta on tačno znači, pa moraćemo da sačekamo i vidimo. Smatram da je to važan korak na putu Kosova ka Evropi. Vrlo je važno rešiti preostala pitanja iz ratnog perioda. To je sada više pravno nego političko pitanje. Susreo sam se sa glavnim tužiocem koji je uzgred američki državljanin. Izgleda kao neko ko je veoma ozbiljan, sa puno iskustva u oblasti procesuiranja ratnih zločina i siguran sam da će obavljati svoj posao koji je sto posto dosledan sa zakonom i baviti se konkretnim zločinima koje su izvršili određeni pojedinci. Ovo nije nastojanje da se omalovaži oslobodilačka borba ili bilo koje drugo političko pitanje. Ovo je pitanje vladavine prava i ubeđen sam da će se sud na odgovarajući način baviti time.
RTK 2: Sjedinjene Američke Države su izabrale novog predsednika. Postoje analize, očekivanja ili mišljenja da će možda novoizabrani predsednik Donald Tramp promeniti inostranu politiku prema Evropskoj uniji ili balkanskom regionu. Da li postoje neki nagoveštaji da se to desi?
Ambasador Delavi: Nemam ništa konkretno da kažem o inostranoj politici nove administracije koja još uvek nije preuzela dužnost. Sigurno mogu da kažem da je praktična politika Sjedinjenih Američkih Država prema Balkanu u recimo proteklih dvadeset godina, ostala neverovatno dosledna bez obzira da li su u Beloj kući bile demokrate ili republikanci. Ne vidim nagoveštaje da će se ovo uskoro promeniti.
RTK 2: G. ambasadore, hvala na razgovoru.
Ambasador Delavi: Nema na čemu. Hvala što ste me ugostili.
