Intervju ambasadora Delavija za novogodišnje izdanje Epoka e Re
-
Kako ocenjujete inicijativu nekih poslanika za poništenje Zakona o Specijalnom sudu?
Pre svega moram da kažem da sam bio preneražen nastojanjima u petak da se poništi Zakon o Specijalnom sudu. Sjedinjene Američke Države ne podržavaju ovo ili bilo koje drugo nastojanje koje narušava saradnju sa Sudom koji je od vitalnog značaja da donose pravdu žrtvama ratnih zločina i pokaže spremnost Kosova da postane punopravan član međunarodne zajednice.
Ovaj proces je predvodilo nekoliko pojedinaca. Jasno je da je do njega došlo u tajnosti da bi se izbeglo detaljno preispitivanje kosovske javnosti i njegovih prijatelja u međunarodnoj zajednici. Veoma sam razočaran u one koji bi žrtvovali budućnost svoje zemlje da bi promovisali svoje lične interese.
Gledaćemo na sve one iza ove inicijative kao saučesnike u svakom daljem pokušaju da se poništi ili promeni zakon ili da se naruši obaveza Kosova prema Sudu na bilo koji način.
Svako takvo nastojanje imalo bi specifične i duboke posledice po evropsku budućnost Kosova i njegove odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
-
G. ambasadore Delavi, u poslednjem smo mesecu ove godine – kako Kosovo privodi kraju ovu godinu i kako ćete Vi završiti ovu godinu kao ambasador?
Kao mnogi građani Kosova, provešću praznike pred kraj godine sa svojom porodicom. S osvrtom na prethodnu godinu za Kosovo i iščekivanjem desetogodišnjice nezavisnosti koja se ubrzo približava 2018. ne mogu, a da ne budem zadivljen time koliko je Kosovo ostvarilo.
Nadam se da će se kosovski zvaničnici u novu godinu vratiti osveženi i da će nastaviti sa radom što je pre moguće na rešavanju nekih od najozbiljnijih problema s kojima se Kosovo susreće kao što su usvajanje Sporazuma o demarkaciji granice, borba protiv korupcije, usvajanje Zakona o verskim slobodama i usvajanje praktičnih politika koje će osnažiti ekonomiju Kosova.
-
Kosovo je ove godine organizovalo dva izborna procesa, za Skupštinu i za lokalne izbore. Da li ste zadovoljni načinom na koji su sprovedeni izbori?
Kosovo je ove godine sprovelo tri procesa profesionalnih, fer i kredibilnih izbora samo sa manjim nepravilnostima. Ovo je veliko dostignuće i želeo bih da čestitam ne samo onima koji su radili na tim izborima, nego i svima koji konstantno doprinose demokratizaciji Kosova od organizovanja prvih izbora pre mnogo godina. Nema drugih desetogodišnjih država čiji su izborni učinci toliko jaki.
Želim doduše da istaknem da je u opštinama sa srpskom većinom bilo verodostojnih slučajeva zastrašivanja i nasilja koji su prethodili izborima što je i uticalo na spremnost kandidata da ostanu u izbornoj trci. Inostrano uplitanje je bilo neosporno i imalo je negativan uticaj na demokratska prava građana koji žive u tim područjima. Ovi građani zaslužuju konkurentne izbore kao i svi ostali na Kosovu. Skoro trideset godina nakon pada Berlinskog zida ne bismo trebali da vidimo izbore na Kosovu samo sa jednim kandidatom. Posmatračka misija Evropske unije je odradila dobar posao u dokumentovanju tih problema.
-
Vlada predvođena Ramušom Haradinajem je navršila prvih sto dana svog rada. Kako biste ocenili rad Vlade tokom tog perioda?
Moja uloga na Kosovu nije da ocenjujem radni učinak vlada. Mogu da kažem da sam u poslednje vreme video nešto pozitivne energije od strane Vlade. Vlada je napravila atmosferu za inkluziju koju pozdravljam– od uspešne primene integracije sudstva u oktobru do većeg uključivanja manjina na sastancima i u preduzimanju koraka da se konsultuje i uključi sa zajednicama kosovskih Srba o transformaciju bezbednosnih snaga.
Za Vladu je važno da radi na evropskom programu reformi što je integralni deo kosovske evroatlantske budućnosti. Kosovo mora da pokaže međunarodnim saveznicima da može da završi stvari– uključujući da donosi teške odluke– koje su od pozitivnog značaja za građane Kosova i predvodi zemlju napred. Demarkacija granice je prvi primer.
-
Tokom ovih sto dana, Vlada Kosova i američka kompanija „Kontur Global“ postigli su sporazum o izgradnji termoelektrane „Novo Kosovo“. Kako će ovaj sporazum uticati na ekonomski razvoj Kosova?
Projekat će obezbediti energetsku bezbednost čiji nedostatak je predstavljao ogromnu prepreku za ekonomski rast. Osim toga, kao što svako može da vidi na osnovu Praćenja kvaliteta vazduha na veb-stranici naše Ambasade, bilo je dana kada je vazduh zbog zagađenja bio opasan za udisanje. „Novo Kosovo“ će biti sagrađeno po najvišim evropskim ekološkim standardima i biće veliko ekološko poboljšanje u poređenju sa postojećem TE „Kosovo A“.
„Novo Kosovo“ će takođe biti najveća privatna investicija ikada u istoriji Kosova. Osim drugih trenutnih pogodnosti koje će projekat doneti, propisno upravljanje time biće najbolji ogroman pokazatelj da je Kosovo spremno za više privatnih investicija iz drugih delova sveta.
-
G. ambasadore, Vlada Kosova je podnela Skupštini Kosova Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, ali nije sigurno da li će Skupština imati glasove da ratifikuje ovaj sporazum. Kako bi poslanici trebalo da postupe u ovom slučaju?
Poslanici bi trebalo da ratifikuju Sporazum o demarkaciji granice koji je potpisan 2015. To je ispravan dogovor koji je potvrdila Vlada SAD-a i drugi međunarodni stručnjaci. Kosovo ne gubi nikakvu zemljišnu teritoriju na osnovu ovog Sporazuma. Ovo pitanje sada više od dve godine drži Kosovo kao taoca i mnogi su ga koristili za svoje političke ciljeve. Ovo šteti međunarodnom kredibilitetu Kosova i negativno utiče na građane. Došlo je vreme da se pažnja Vlade okrene ka drugim problemima kao što su korupcija i ekonomski razvoj. Nadam se da ćemo u 2018. videti brzo usvajanje Sporazuma o demarkaciji granice.
-
Sadašnji premijer g. Haradinaj se takođe protivio ovom sporazumu. Kakve bi mogle da budu posledice za Kosovo ako se ovaj sporazum ne ratifikuje? Da li bi neratifikovanje ovog sporazuma moglo da naškodi odnosima Kosova sa SAD-om i ostalim zapadnim partnerima?
Evropska unija je bila jasna povodom toga da vizna liberalizacija zavisi od usvajanja Sporazuma o demarkaciji granice. Najozbiljnija i odmah vidljiva posledica neusvajanja sporazuma je nastavak izolacije građana Kosova i nemogućnost putovanja u Evropsku uniju bez viza. Osim toga, smatram da ne šalje dobar signal kosovskim saveznicima i partnerima to da vlada dve godine nakon raspravljanja o njemu ne može da privede kraju tako jednostavan i prilično jasan međunarodni sporazum. Odgovorne države moraju da donose teške odluke, pronađu kompromisna rešenja i nakon toga da ih sprovedu. Kosovo bi trebalo da ratifikuje postojeći sporazum što je pre moguće i da krene dalje sa rešavanjem drugih pitanja.
-
Državni i partijski lideri Kosova govore da je demarkacija nepravedan uslov za viznu liberalizaciju. Koje je Vaše mišljenje povodom toga?
Kao ambasadoru SAD-a moj posao nije da određujem javne politike Evropske unije ili da se saglasim ili ne saglasim s njima. Ovde sam da se bavim praktičnim politikama Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu.
Ono što mogu da kažem doduše je to da ukoliko želite da se pridružite klubu, onda morate da poštujete pravila kluba. Pogrešno raspoređujete svoju energiju i gubite vreme i raspravljate se oko pravila umesto da ispunjavate uslove i stičete članstvo.
-
G. ambasadore, jedan od ključnih problema s kojima se kosovsko društvo suočava je korupcija. Šta bi kosovske institucije trebalo da urade da se bore protiv ovog fenomena na najdelotvorniji način?
Kosovska vlada ima ambiciozni zakonodavni program koji će pomoći u borbi protiv korupcije.
Reforme od strane Ministarstva pravde idu napred, ali će biti potrebna podrška svih partija u parlamentu. Usvajanje Zakona o disciplinskom tužiocu biće na primer od vitalnog značaja. Ovo će biti suštinski korak napred u jačanju kontrole i ravnoteže i odgovornosti u kosovskom pravosudnom sistemu. Reformisanje Krivičnog zakonika je još jedan prioritet od vitalnog značaja u skorijoj budućnosti.
Reforma javnih nabavki je još jedan korak od suštinskog značaja u rešavanju korupcije. Korupcija u ovoj oblasti ima dalekosežnije posledice podrivajući ekonomsko ulaganje, pružanje lokalnih usluga, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Želeli bismo da vidimo da Vlada u potpunosti do kraja januara 2018. primenjuje e-nabavku.
Mere kao e-nabavka otežavaju zvaničnicima da postupaju na koruptivan način. Zakonske promene će olakšati institucijama vladavine prava da rešavaju korupciju kada do nje dođe. Delotvorno rešavanje ovog problema će zahtevati obe vrste mera.
-
Osim korupcije kao unutrašnje pretnje, da li Kosovu takođe prete spoljašnji faktori?
Zabrinjavajuća stvar su „lažne vesti“ ili drugi načini manipulisanja informacijama tako da građani ne mogu da veruju onome šta pročitaju. To je nešto što je prisutno širom sveta, ne samo na Kosovu. Stvaranje lažnih informacija je neodgovorno i škodi demokratiji. Dokle god postoje lažne vesti, podstičem sve nas da budemo pažljivi čitaoci, da se upitamo šta je motiv iza tih stvari koje čitamo i ukoliko imamo sumnji da radije potražimo kredibilne izvore informacija, nego da odmah poverujemo svemu što pročitamo na internetu.
-
Svedoci smo da ima već nekoliko godina otkad su KBS ispunile standarde za transformaciju u Oružane snage, ali to se ne dešava zbog političkih razloga. Do kada bi ove Snage trebalo da budu talac „veta“ srpskih poslanika i kako će SAD doprineti transformaciji KBS?
Kosovo kao suverena država ima pravo na vojsku. Vlada Sjedinjenih Američkih Država podržava ovo pravo. Međutim, ono to mora da učini legalnim putem, na način koji uzima u obzir zabrinutosti svih građana Kosova. Nijedan subjekat nema veto nad transformacijom Kosovskih bezbednosnih snaga i ustavni amandman je put koji će najverovatnije osigurati da svi građani Kosova imaju udeo u procesu. Pohvaljujem Vladu na preduzetim koracima da bolje objasni šta transformacija KBS znači za svaku zajednicu na Kosovu. Nadam se da će se to nastaviti i u 2018. Podržavamo Kosovo u tom procesu i nastavićemo da to činimo.
Na kraju, želim da čestitam građanima Kosova na njihovim neverovatnim rezultatima u proteklih deset godina. Pred njima je dug put, ali sam ubeđen da je narod Kosova posvećen i uporan da uspe u svim svojim evropskim ambicijama.
