Intervju ambasadora Delavija za novogodišnje izdanje Bota Sot
1. G. ambasadore, Kosovo samo što nije obeležilo 10-godišnjicu svoje nezavisnosti. Kakva je Vaša ocena obavljenog rada na Kosovu kao mlade zemlje koja teži ka evropskoj integraciji?
Neverovatno je koliko je Kosovo daleko stiglo za deset godina. Kosovo bi trebalo da bude ponosno na svoj demokratski zakonodavni okvir, slobodne i kredibilne izbore i rastuću ekonomiju. Naravno, izazov za Kosovo u narednih deset godina je kako ova zemlja može da se uhvati u koštac sa rešavanjem problema sledećeg nivoa kao što su: korupcija, efikasno snabdevanje električnom energijom, jednake mogućnosti za žene i manjine i rešavanje kosovske ratne prošlosti?
Verujem da u narednih deset godina mogu da se dese velike stvari. Termoelektrana „Novo Kosovo“ može da transformiše kosovsko snabdevanje električnom energijom, smanji zagađenje i ukloni važnu prepreku ekonomskom rastu. Pravosudni sistem Kosova može da se posveti krivičnom gonjenju korupcije na visokom nivou gdegod je ona utvrđena. Građani Kosova će nakon usvajanja Sporazuma o demarkaciji granice moći slobodnije da putuju van zemlje. Raznolikija grupa ljudi može da ima ulogu na najvišim nivoima odlučivanja i u ekonomiji. Smatram da Kosovo može da ostvari sve ove stvari, a Sjedinjene Američke Države biće tu da pruže pomoć u ostvarivanju ovih ambicioznih ciljeva.
2. Videli smo najnovija dešavanja proteklog petka u Skupštini Kosova kada su neki pokušali da izdejstvuju odluku o ukidanju Specijalnog suda. Koje je Vaše mišljenje povodom toga? Da li bi ovaj Sud trebalo da se ukine?
Ako mogu da počnem tako što bih rekao da sam bio preneražen naporima u petak, 22. decembra da se poništi Zakon o specijalnom sudu. Sjedinjene Američke Države ne podržavaju ovo ili svako drugo nastojanje koje narušava saradnju sa Sudom, za koji smatram da je od vitalnog značaja jer donosi pravdu žrtvama ratnih zločina i pokazuje da je Kosovo spremno da postane punopravan član međunarodne zajednice.
Ovaj proces predvođen od strane nekoliko pojedinaca je jasno učinjen u tajnosti kako bi se izbeglo detaljno preispitivanje kosovske javnosti i njegovih međunarodnih prijatelja. Veoma sam razočaran u sve one koji bi žrtvovali interes svoje zemlje u cilju promovisanja svojih ličnih interesa.
Gledaćemo na sve one iza ovog nastojanja kao saučesnike u svakom daljem pokušaju da se poništi ili promeni zakon ili da se naruši obaveza Kosova prema Sudu na bilo koji način.
Svako takvo nastojanje imalo bi specifične i duboke posledice po Kosovo, njegovu evropsku budućnost i njegove odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. To je ono šta ja mislim.
3. Kada je reč o Specijalnom sudu – po Vašem mišljenju koliko on može da stvori nestabilnost na Kosovu kao rezultat optužnica?
Koje su mogućnosti za Kosovo da tuži Srbiju za zločine počinjene u periodu 1998-2000 i koliko možete vi (kao SAD) da pomognete u tome?
Nažalost, smatram da je najveći izvor nestabilnosti na Kosovu kada je reč o Specijalnom sudu reakcija političara, koji umesto da pružaju tačne informacije o mandatu Suda, tolerišu govore u vetar. Saradnja sa Specijalnim sudom pokazuje posvećenost Kosova međunarodnoj pravdi. On nije mehanizam suđenja za Oslobodilačku vojsku Kosova ili bilo koji drugi subjekt, nego će se isključivo baviti pojedincima i njihovim postupcima.
Javna politika Sjedinjenih Američkih Država širom Balkana u proteklih dvadeset i pet godina bila je da svaka žrtva zaslužuje pravdu. Kosovu treba da se oda priznanje na pokazanoj posvećenosti u proteklih nekoliko godina što radi svoj deo posla da donese pravdu žrtvama. Kosovu je potrebna Nacionalna strategija za suočavanje sa prošlošću. Dok se ne suoči sa prošlošću biće teško da se krene napred ka svetlijoj budućnosti Kosova.
4. Koliko je odlaganje u formiranju institucija uticalo na unapređenje procesa i evropsku integraciju?
Mnogo vremena i mnogo pažnje je dato izborima u 2017. godini. Smatram da je šteta što Skupština nije uradila više. Iako je konstituisana pre nekoliko meseci, smatram da je potrajalo da počne da radi na kosovskim najurgentnijim pitanjima.
Nadam se da će izabrani zvaničnici sada, kada je Kosovo završilo sa izborima i kada imamo sve potrebne vladine institucije i imenovanja širom zemlje, moći da se vrate svom poslu. Svakako možemo da očekujemo napredak u roku od narednih tri do četiri meseca na važnim pitanjima kao što su Sporazum o demarkaciji granice, usvajanje Zakona o verskim slobodama, kretanje napred sa ambicioznim zakonodavnim programom o brojnim pitanjima kao što su: pravosudna odgovornost, krivični zakonik, reforma u vladavini prava i rešavanje visoke stope nezaposlenosti.
5. Pitanje demarkacije sa Crnom Gorom je najsvežija i najvruća tema. Vlada je usvojila sporazum i prosledila ga Skupštini. Ukoliko se sporazum ne usvoji – jer je rečeno da nema većine da se ratifikuje – šta će Kosovo izgubiti?
Evropska unija je bila jasna u pogledu toga da vizna liberalizacija zavisi od usvajanja Sporazuma o demarkaciji granice. Najozbiljnija i odmah vidljiva posledica neusvajanja sporazuma je nastavak izolacije građana Kosova i nemogućnost putovanja u Evropsku uniju bez viza. Osim toga, smatram da ne šalje dobar signal kosovskim saveznicima i partnerima to da vlada ne može da privede kraju tako jednostavan i prilično jasan međunarodni sporazum dve godine nakon raspravljanja o njemu. Odgovorne države moraju da donose teške odluke, pronađu kompromisna rešenja i nakon toga da ih sprovedu. Kosovo bi trebalo da ratifikuje postojeći sporazum što je pre moguće i krene dalje sa rešavanjem drugih pitanja.
6. G. ambasadore, po Vama, da li postoji neko drugo rešenje da Kosovo dobije viznu liberalizaciju od Evropske unije ukoliko se ovaj sporazum ne usvoji u Skupštini?
Nije na meni kao ambasadoru SAD-a da kažem šta će Evropska unija uraditi ili neće uraditi. Međutim, nema naznaka da će Evropska unija preispitati ili prilagoditi uslove za dobijanje vizne liberalizacije kao što su borba Kosova protiv korupcije i usvajanje Sporazuma o demarkaciji granice. Moj čvrst predlog je da Kosovo uloži vreme i napor na usvajanju Sporazuma o demarkaciji granice i u borbi protiv korupcije, a ne da pokušava da promeni nešto što se verovatno neće promeniti.
7. Osim demarkacije, borba protiv kriminala i korupcije je jedan od glavnih uslova. Šta mislite, koliko kosovske institucije rade na tome da ispune ovaj uslov?
Vrlo je bitno da se istaknu pozitivne stvari. Sudska integracija na severu otpočela je proces proširenja pristupa pravdi svim građanima Kosova, a sudovi su počeli da smanjuju broj nerešenih predmeta u mnogim delovima zemlje.
Odgovornost je važna. Pokazivanje da vladini zvaničnici ne mogu da učestvuju u korupciji nekažnjeno je od vitalnog značaja za ekonomski rast Kosova i međunarodni ugled.
Reforma javnih nabavki je još jedan korak od suštinskog značaja u rešavanju korupcije. Korupcija u ovoj oblasti ima dalekosežnije posledice podrivajući ekonomsko ulaganje, pružanje lokalnih usluga, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Želeli bismo da vidimo da Vlada do kraja januara 2018. u potpunosti primenjuje e-nabavku kako bi bilo veoma teško da dođe do korupcije.
Vlada Kosova ima ambiciozni zakonodavni program koji će pomoći u borbi protiv korupcije.
Reforme od strane Ministarstva pravde idu napred, ali biće potrebna podrška svih partija u parlamentu. Na primer, usvajanje Zakona o disciplinskom tužiocu biće od vitalnog značaja. Ovo će predstavljati suštinski korak napred u jačanju kontrole i ravnoteže i odgovornosti u kosovskom pravosudnom sistemu. Reformisanje Krivičnog zakonika je još jedan prioritet od vitalnog značaja u skorijoj budućnosti.
8. Osim demarkacije granice, još jedan sporazum kojem se protivi je sporazum o Zajednici srpskih opština. Da li bi ova Zajednica trebalo da bude formirana?
Sjedinjene Američke Države podržavaju Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO). Ovo je nešto oko čega se Vlada Kosova saglasila u Artisarijevom planu. Svi imaju snažne stavove o ZSO i ja to razumem. Ali, nadam se da će ljudi odvojiti vreme da saznaju šta ZSO jeste, a šta nije. Ona nije Republika Srpska. To je način da većinski srpske zajednice sem ostalih stvari rade zajedno na zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. To je takođe način za kosovske institucije da prošire suverenitet i pružanje usluga svim građanima zemlje i pokažu narodu da je njihova budućnost na Kosovu.
Nadam se da ću u 2018. videti posvećenost tome da se vodi iskren razgovor u zemlji o formiranju ZSO. Razumljivo je da su mnogi zabrinuti u vezi nje, jer ne postoji puno informacija o narednim koracima. Nadam se da će je dobronamernim naporima ratifikovati predstavnici iz svake zajednice na Kosovu.
9. Kako ocenjujete dijalog sa Srbijom i primenu sporazuma postignutih u Briselu? Da li bi Sjedinjene Američke Države trebalo da budu uključene u dijalog?
Predstojeća desetogodišnjica nezavisnosti Kosova je pravo vreme da se razmišlja o nekim stvarno izvanrednim stvarima proisteklim iz Dijaloga. Da li su mnogi ljudi mogli da predvide da će Policija Kosova imati potpunu nadležnost na čitavom Kosovu? Da će novac od carine sa granice na severu da se sliva sa granice nazad na Kosovo? Ne treba da izgubimo iz vida dostignuća proizašla iz Dijaloga, a ja sam samo naveo neka od njih.
U 2018. želim da vidim obe strane za stolom spremne da pregovaraju. Uspeh integracije sudstva započet u oktobru treba da očuva intenzitet aktualne saradnje. Lako je da se vratite u svoju zemlju i optužite drugu stranu da ne radi svoj deo posla. Teže je na transparentan način objasniti građanima zašto su sporazumi iz Dijaloga važni, kako vlada planira da ih sprovede i nakon toga da ih stvarno primeni.
Sjedinjene Američke Države rade sa EU timom Federike Mogerini da vidimo kako najbolje možemo da doprinesemo uspehu dijaloga koji se odvija pod okriljem EU. Nastavićemo da to činimo.
10. Ambasadore Delavi, izazovi na Zapadnom Balkanu su brojni i jedan od njih je ruski uticaj. Na osnovu izveštaja koji je nedavno objavio Kosovski centar za bezbednosne studije i na Kosovu takođe postoji ruski uticaj. Koliko ste zabrinuti u pogledu takvog uticaja i oko uloge Rusije?
Kao što je zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu Hojt Ji rekao u jednoj od svojih skorašnjih poseta regionu, Sjedinjene Američke Države imaju veze sa Rusijom u oblastima saradnje. Međutim, kada naši interesi nisu usklađeni, Sjedinjene Američke Države boriće se za svoje interese, svoje vrednosti i svoja načela i ona svojih saveznika. Zabrinjavajuća stvar su „lažne vesti“ ili drugi načini manipulisanja informacijama tako da građani ne mogu da veruju onome šta pročitaju. To je nešto što je prisutno širom sveta, a ne samo na Kosovu. Ne postoji jednostavan odgovor, ali podstičem sve nas da budemo pažljivi čitaoci, da se upitamo šta je motiv iza tih stvari koje čitamo i ukoliko imamo sumnji da radije potražimo kredibilne izvore informacija, nego da odmah poverujemo svemu što pročitamo na internetu.
Na kraju, želim da čestitam građanima Kosova na njihovim neverovatnim rezultatima u proteklih deset godina. Pred njima je dug put, ali sam ubeđen da je narod Kosova posvećen i uporan da uspe u svim svojim evropskim ambicijama.
