Intervju ambasadora Delavija za KoSSev portal, 21. septembra 2018. godine
TL: Gospodine ambasadore, hvala vam što ste pristali da razgovarate sa KoSSevom.
AMB: Drago mi je što sam ovde, Tatjana. Hvala vama.
TL: Samo mesec dana nakon što ste pre nekoliko godina stigli na Kosovo, u intervjuu za KoSSev, pohvalili ste tadašnje odluke kosovske vlade i Skupštine u donošenju odluke da formiraju Specijalni sud. Tada ste takođe istakli značaj potpisanih briselskih sporazuma. Krajem septembra napuštate Kosovo. Uzimajući u obzir vreme koje je prošlo od tada, kako biste sada komentarisali ova pitanja, uz poseban osvrt na to da su ove dve teme – Briselski sporazum, odnosno dijalog i Specijalni sud – de fakto nestali iz fokusa javnosti?
AMB: Ne bih se složio da je dijalog nestao iz fokusa javnosti. Dosta se raspravlja o dijalogu. To nije u potpunosti plodna rasprava, ali se javnost svakako dosta uzburkala zbog toga. I dalje smatram da je za Kosovo i Srbiju veoma važno da pronađu neku vrstu modus vivendi, da dođe do normalizacije o kojoj svi pričamo. Mislim da su veoma važni dosadašnji razgovori između predsednika Tačija i predsednika Vučića.
Mislim da sa kosovske strane mora da postoji dodatni demokratski legitimitet za ove pregovore. Voleo bih da vidim da skupština Kosova izglasa neku vrstu strategije ili ciljeva, ili nešto poput toga, kako bi se utvrdilo kakvi su ciljevi Kosova u ovoj diskusiji. To je veliki deo koji trenutno nedostaje. Ukoliko između predsednika Vučića i predsednika Tačija postoji neka vrsta dogovora, a koji bi Skupština Kosova saznala, i da to pritom bude potpuno nova vest za nju, to ne bi bilo dobro, jer za ovu vrstu međunarodnog sporazuma biće potrebno osamdeset glasova. Kao što iz iskustva sa sporazumom o demarkaciji granice sa Crnom Gorom znam, ovde nije nimalo lako da se za bilo šta dobije osamdeset glasova. Zato smatram da za ovu diskusiju mora da postoji veći stepen učešća u političkom procesu.
Što se Specijalnog suda tiče, prošlog decembra i januara usledio je nalet aktivnosti. U januaru samo tome izneo jake primedbe. Bili smo zadovoljni time da su napori za podrivanje Specijalnog suda propali. Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju Specijalni sud. Veoma je važno da se za žrtve rata zadovolji pravda. Mislim da je najvidljiviji pokazatelj kontinuirane podrške koju vlada SAD pruža Sudu to što je novi specijalni tužilac, a zove se Džek Smit (Jack Smith) – Amerikanac kojeg je vlada Sjedinjenih Država obezbedila. On je veoma iskusan tužilac, kako u sistemu SAD, tako i u međunarodnim sudovima, a po svemu sudeći, on je i veoma jak čovek.Dakle, mislim da činjenica da je vlada Sjedinjenih Država obezbedila ovog tužioca, glavnog tužioca, jasan pokazatelj naše kontinuirane podrške Sudu.
TL: Po vašem mišljenju, koliko brzo tema Specijalnog suda može ponovo da postane aktuelna? U javnosti i na političkoj sceni?
AMB: Pa, sud nije politička tema, to je tema pravde, a i ne radi za mene. Iako je tužilac Amerikanac, on, na ovoj funkciji, ne radi za američku vladu. On je nezavistan, isto kao što sudije ne zavise ni od Evropske unije, koja ih obezbeđuje. Dakle, nemam pojma kada će početi da donose odluke, to zavisi od njih. A mi ćemo da podržimo šta god da oni rade.
TL: U istom intervjuu, koji sam na početku ovog intervjua spomenula, pitali smo Vas kakvu poruku nosite za Srbe i Albance; citiraću ono što ste rekli pre par godina: „Raznovrsnost i poštovanje drugih jeste kamen temeljac multietničke demokratije i politika Sjedinjenih Država je da ohrabri stalni razvoj multietničke demokratije na Kosovu. Odnos između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba je ključ za održavanje mira i razvoja u regionu, i od ključnog je značaja za budućnost zemlje.” Danas, kada smo na rubu moguće razmene teritorija – koju neki nazivaju demarkacijom granice, a neki etničkom podelom, i dok se mnogi plaše da će ovakav scenario da izazove rat u regionu, zapravo, mnogi ljudi se plaši novog sukoba – kako vam ovakve poruke zvuče? Na početku – poruke koje ste izneli na početku mandata, tako da sa ove vremenske distance i ove nove političke retorike, kako vam ove poruke zvuče?
AMB: I dalje sam prilično zadovoljan sa onim što sam rekao. Ja i dalje verujem da Kosovo treba da bude dom svakom ko želi da živi ovde, iz koje god etničke zajednice da dolazi. Sjedinjene Države svakako su od početka podržavale multietničnost na Kosovu. Vidim kontinuirani napredak u toj oblasti, svakako smo na severu integrisali pravosudni sistem, tako da je on sada deo kosovskog sistema. To je pozitivno. Dok prolazim centrom Prištine, bulevarom Majke Tereze, čujem često srpski jezik. Mnogi ljudi su mi rekli da se to pre deset godina ne bi dogodilo. Ljude je bilo strah da u centru grada govore svojim jezikom. Sada je to normalno.
Dakle, verujem da, kao i za Sjedinjene Države, raznolikost i multietničnost mogu da budu izvor snage za Kosovo, za ljude koji žive ovde. Mislim da, ako pogledate zemlje u svetu kojima se generalno dive drugi ljudi – ne dive im se zato što su sve one jednonacionalne. Dive im se zato što mogu da uzmu nešto iz svih ovih različitih zajednica i naprave nešto mnogo bolje nego što bi bilo ko od njih mogao sam da napravi. Dakle, ja se i dalje zalažem za multietničko, uspešno Kosovo. Ja sam optimista i mislim da, kada se za deset godina budem vratio u Prištinu, očekujem da ću videti vitalan, živahan grad u kojem su ljudi sa celog Balkana srećni što su tu.
TL: Sa jednonacionalnim zajednicama deset godina kasnije? Kako zamišljate granicu? Za deset godina od sada, da li zamišljate promenu granice, kako su to dva lidera predložila? Oni barem govore o tome – jedan lider govori o razgraničenju, drugi lider govori o korekciji granice i govori o secesiji tri opštine sa juga suverene zemlje – na Kosovo.
AMB: Dakle, naša pozicija je da se sada ne upuštamo u detalje sporazuma. Dakle, pozicija Sjedinjenih Država je da obezbedi prostor Kosovu i Srbiji da postignu neku vrstu sporazuma koji će da bude održiv i koji će svi moći da prihvate… ljudi obe zemlje, što bi doprinelo stabilnosti na Balkanu, a ne suprotno, koji bi bio fer i koji bi lideri mogli da javnosti i objasne. Dakle, sada nisam spreman da komentarišem šta tačno taj sporazum sadrži. Svakako postoje ograničenja za ono za šta smo spremni da prihvatimo. I ukoliko postoji nacrt sporazuma sa kojim nismo zadovoljni, sigurno ćemo izneti naše mišljenje.
TL: Ograničenja za nacrt sporazuma?
AMB: Da.
TL: Razgraničenje, razmena teritorija, korekcija granice, podela – ako bi ovo bio kamen temeljac nacrta sporazuma, sa jasnom linijom etničke podele, da li predviđate da se takvom sporazumu postavi ograničenje? Ili, dozvolite da kažem na drugi način – da li u slučaju da dođe do nekog od ovih scenarija, u potpunosti isključujete nasilje? Nije važno kako se naziva – bilo da je to etnička podela, razmena teritorija, razgraničenje, korekcija granica. .. I koliko bi takvo rešenje bilo prihvatljivo za Sjedinjene Države – ukoliko sa scenarijima razgraničenja i drugim scenarijima dođe do bilo kakvog nasilja?
AMB: Okej, moram to da razdvojim na dva dela, jer kao što sam rekao, neću da govorim o mogućem rešenju – gde se u vezi sa tim nalazimo u ovom trenutku. Što se nasilja tiče, smatram da mogu jasno da izrazim stav. Protiv smo nasilja. Balkan je video dovoljno nasilja.Mislim da su ljudi iz regiona videli dovoljno nasilja i da ne žele da ga vide više. Dakle, mi smo ovde posvetili značajne resurse u vidu NATO snaga na Kosovu, što znači stotine i stotine američkih vojnika koji su tu da zaštite ljude. Oni su ovde kako bi nasilje sprečili, ovde su da obezbede slobodu kretanja i sigurnu i bezbednu sredinu, a to je ogromna obaveza za nas i ove vojnike – trenutno su vojnici iz Kalifornije, odakle sam i ja, ali će uskoro doći nova grupa, oni nastavljaju da dolaze na svakih devet ili deset meseci – ovde su kako bi se pobrinuli da nema nasilja… da bi se sprečilo nasilje. I za sada mislim da su bili veoma uspešni. Mislim, zapravo, znam da ljudi koji žive ovde izuzetno poštuju KFOR, a svi su uvek srećni kada vojnike KFOR-a vide u različitim uniformama da prolaze.
TL: Za deset godina, rekli ste – kada se budete vratili u region, predviđate li da neće biti sukoba ili nasilja? Možete li ovo ljudima da obećate?
AMB: Bilo bi smešno da obećam. Žao mi je. Ne želim nasilje. Ja sam diplomata. Cela moja karijera posvećena je mirnom rešavanju problema. Kao što sam rekao, Sjedinjene Države su uložile puno resursa, mnogo zaista dobrih ljudi kako bi se, što je više moguće, smanjila verovatnoća da dođe do nasilja. Da li mogu to da obećam? Naravno da ne, ali ćemo sigurno da uradimo najviše što možemo da do nasilja ne dođe.
TL: Da pređemo na vašu ličnu karijeru – koji je bio vaš najveći lični uspeh dok ste bili ovde na Kosovu i šta mislite da je moglo bolje da se uradi? Ne nužno sa vaše strane, ali stvari koje biste želeli da vidite da su mogle da se poboljšaju.
AMB: Mislim da smo napravili određeni napredak u vladavini prava, na šta sam prilično ponosan – smernice za izricanje kazne, integracija pravosudnog sistema na severu, civilna dokumenta za manjinske zajednice – još uvek to nije završeno, ali to jeste napredak, o Specijalnom sudu smo već govorili, a vlada je po ovom pitanju mnogo transparentnija sada nego što je bila ranije. Mnogo sudskih odluka se objavljuje, postoje elektronske nabavke, pa ako vlada želi nešto da kupi – moraće to da učini javno. Dakle, ovo su veoma pozitivne stvari. Bilo je veoma pozitivnih ekonomskih vesti, kao što su maline, za šta smo dali doprinos tokom poslednjih nekoliko godina. Kada sam došao ovde maline su bile – skoro nije bilo izvoza malina, sada se godišnje izvrši izvoz malina u Zapadnu Evropu u vrednosti od deset miliona evra. To podrazumeva dosta poslova. Puno poslova u ruralnim područjima. Lekovite biljke – postoji jedna velika zadruga, uglavnom sastavljena od žena, koje sakupljaju i obrađuju lekovite biljke koje se uglavnom izvoze u Švajcarsku. I to je multietnička zajednica žena koje se ovim bave. Mi smo tome doprineli i veoma sam ponosan na to. I civilni sektor je u procvatu – vi ste, naravno, deo toga i sjajno je videti istraživačke novinare koji menjaju stvari i rasvetljavaju teška pitanja.
Što se tiče, znate, onoga šta bih voleo da smo mogli da uradimo.Voleo bih da sam imao čarobni štapić kojim bi moglo da se otarasi korupcija, jer ona sve frustrira. Ujedinjuje sve kosovske zajednice – svi mrze korupciju.. A, nažalost, ovaj problem nije lako da se reši. To je nešto na čemu mora da se radi, jedan red za drugim, da se nastavi sa pokušajima da se zatvore mogućnosti za korupciju. A, znate, ja ću otići ali će moja ambasada i moj tim ovde da nastave da rade na rešavanju tog problema zato što je to toliko važno za budućnost Kosova.
TL: Hvala vam što ste razgovarali sa KoSSevom.
AMB: Nema na čemu.
