Intervju ambasadora Delavija za Koha Ditore 27.septembar 2017.
Koha Ditore: Ambasadore, sada imamo novu Vladu. Šta se očekuje od nove Vlade i do kog stepena je realno moguće da Vlada ispuni ta očekivanja, kako Vaša tako i društva, imajući u vidu vrlo tanku parlamentarnu većinu koju ima?
Ambasador Delavi: Susrećem se sa mnogim novim ministrima nove Vlade i očekujem i nadam se da će svi oni raditi na unapređenju interesa Kosova i kosovskih građana, kako na domaćem terenu tako i u svetu. Prioriteti o kojima sam pričao su vladavina prava, ekonomski razvoj i regionalna bezbednost. Naravno, tu su takođe i domaći prioriteti koje bi Vlada trebalo da ima na umu.
Što se tiče pitanja brojki koje ste pomenuli, 61 od 120 mesta je minimalna većina kojom i dalje imate većinu. Međutim, takođe morate da se osvrnete na prethodnu vladu. Prošli saziv Skupštine imao je veliku većinu, a Skupština u stvari nije mogla da ostvari puno. Nadam se da će novi saziv Skupštine moći i sa 61 poslanikom, odnosno jednim poslaničkim mestom koje čini većinu da ostvari rezultate.
Koha Ditore: Međutim, očekivali biste da opozicija bude konstruktivnija kako bi pomogla Vladi da u najmanju ruku ostvari neke stvari?
Ambasador Delavi: Postoje neke stvari koje nisu naročito politički kontroverzne i sigurno se nadam da će opozicija pomoći da se te stvari ostvare. Smatram da Kosovo treba da se kreće napred. Mislim da svi to prepoznaju. Sigurno je da postoje neka pitanja koja dovode do podele, ali tu su i neka druga pitanja koja verovatno ne dovode do toliko podeljenih stavova.
Koha Ditore: Među pitanjima koja dovode do podele verovatno možemo da uvrstimo pitanje demarkacije granice pošto je to pitanje bilo jedno od onih koje je prouzrokovalo dosta problema u protekle dve ili tri godine. Da li Sjedinjene Američke Države odobravaju, odnosno podržavaju to pitanje? Moramo to da razjasnimo jer je upravo to bila stvar određenog pogrešnog tumačenja kako od strane vlade tako i od strane medija. Da li Sjedinjene Američke Države odobravaju, odnosno podržavaju korake koje je nova Vlada preduzela u rešavanju pitanja sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom? Da li Sjedinjene Američke Države podržavaju ponovno otvaranje ovog pitanja kako bi se postigao drugačiji dogovor sa Podgoricom?
Ambasador Delavi: Smatram da je naš stav povodom ovog pitanja u proteklih nekoliko godina bio poprilično jasan. Smatramo da sporazum postignut 2015. tačno odražava granicu koja postoji između Kosova i Crne Gore barem od 1974. godine. Naravno, pitanje granice između dve zemlje je bilateralno pitanje, pitanje između Kosova i Crne Gore. Moj glavni argument u pogledu toga je da niko ne učini nešto što bi moglo da poremeti stvarno dobre odnose između ove dve zemlje. Dobri odnosi sa Crnom Gorom su izuzetno važni za Kosovo. S druge strane smatram da su dobri odnosi s Kosovom važni i za Crnu Goru. Crna Gora je dosta podržala Kosovo u svetu i to nastavlja i dalje da čini. Ona je potpuno nova članica NATO-a i želim da budem siguran da će se odnosi između Kosova i Crne Gore bez obzira na krajnji ishod ovog pitanja oko demarkacije granice održavati na istom stabilnom nivou kao što su danas.
Koha Ditore: Još jedna od tih „vrućih“ tema je dijalog. Tu su ponovo apeli da se promeni format i sadržaj Briselskog dijaloga. Koji je stav SAD-a povodom toga, odnosno povodom promene formata dijaloga? Da li smatrate da bi predsednik koji bi predvodio dijalog mogao da ostvari bolje rezultate ili bi to možda dovelo do još dubljeg jaza između vlade i opozicije.
Ambasador Delavi: Smatram da je važno da prepoznamo da je dijalog dao Kosovu i njegovim građanima već važne i pozitivne stvari kao što su prikupljanje carinskih dažbina na severu, pozivni broj za zemlju koji će postati operativan za nekoliko meseci i stvari slično tome. Na primer, Integracija Policije Kosova na severu i u ostatak Policije Kosova. Važno je prepoznati da je dijalog Kosovu pružio značajne koristi. Kako je tačno organizovan dijalog? Dijalog pripada Kosovu i Srbiji i Evropska unija ga olakšava, a Sjedinjene Američke Države ga snažno podržavaju i u proteklim godina dosta smo uradili da ga podržimo. Ukoliko dve vlade žele da promene način kako rukovode procesom dijalogom to za mene ne predstavlja problem sve dok su one saglasne u pogledu toga. Sama suština dijaloga je u tome da se dve zemlje slažu ili podržavaju. Smatram da je to u redu. Smatram da je pozitivno da obe zemlje pronalaze načine da ožive ili osveže dijalog koji je prolazio kroz neke teške mesece.
Koha Ditore: Ali kao pristalica, kao što ste rekli, šta vidite da je najbolji način napred na putu pokušaja da se ostvari konsenzus sa Kosovom u pogledu dijaloga? Koja institucija po Vašem mišljenju bi mogla da to učini?
Ambasador Delavi: Ne želim da zauzimam stav tačno o tome kako bi Vlada Kosova trebalo da se pozabavi ovim pitanjem jer to nije na meni, nego je to na Vladi Kosova. Smatram da je važno da svi prepoznaju da stvarno postoje prave koristi iz dijaloga sa Srbijom. Unapređenje odnosa između Kosova i Srbije je od suštinske važnosti za obe zemlje da unaprede svoj napredak ka članstvu u Evropskoj uniji. Smatram da je razumno pokušati da se uključe stavovi što je više mogućih političkih aktera na Kosovu.
Koha Ditore: Deo dijaloga je Zajednica opština sa srpskom većinom koja je takođe bila stavka mnogih diskusija. Ovo pitanje nije rešeno i to pitanje je ostalo da miruje nakon što je Ustavni sud javno izneo svoje nalaze. Šta očekujete da će ova Vlada uraditi sada, pošto prethodna vlada jednostavno nije rešila pitanje?
Ambasador Delavi: Zajednica opština sa srpskom većinom je preostalo obećanje iz Artisarijevog plana tako da je tu već neko vreme. Smatram da je odluka Ustavnog suda iz decembra 2015. ili kada god je bila donesena, važna. Svakako smatram da bi Zajednica trebalo da bude u skladu sa Ustavom Kosova. Bilo mi je drago kada sam pre neki dan video izjavu Specijalne predstavnice Evropske unije Apostolove da je to takođe bila vizija Evropske unije. Smatram da je važno to što će zajednica raditi na tome da olakša opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom da rade zajedno na zajedničkim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje gde je jezik veoma važan. Ubeđen sam da Kosovo nema čega da se boji, da građani Kosova bez obzira iz koje etničke zajednice bili nemaju čega da se boje Zajednice opština sa srpskom većinom. Smatram da onda kada se to desi i ljudi vide kako ona izgleda da će onda njihov nivo zabrinutosti opasti. Za mene, Zajednica znači jačanje suvereniteta Kosova nad čitavom svojom teritorijom, ukidanje paralelnih struktura kojima upravlja strana država i uključivanje svih aspekata opštinske uprave čvrsto unutar okvira odredbi Ustava Kosova.
Koha Ditore: Kažete da Zajednica ne predstavlja nikakvu pretnju poretku Kosova. U pogledu onoga što je rečeno ona može dovesti do neke podele ili možda situacije slične kao onoj u Bosni?
Ambasador Delavi: Imamo iskustvo u posmatranju situacije u Bosni u proteklim godinama i po pitanju Republike Srpske. Namera moje vlade apsolutno nije da pomogne da dođe do toga. Tražimo da pronađemo rešenje koje će radije uvećati suverenitet Kosova, nego ga smanjiti.
Koha Ditore: Kada govorimo o suverenitetu, još jedno pitanje o kome se diskutovalo ove godine je bila transformacija bezbednosnih snaga u oružane snage. Bilo je različitih stavova, stav predsednika, vlade, vaš stav i stav NATO-a u pogledu toga da li bi ovo trebalo da bude urađeno jednostavno preko zakona ili bi trebalo da bude učinjeno preko ustavnih načina. Opet postoji taj plan vlade i predsedništva da se krene sa zakonom o formiranju Oružanih snaga Kosova umesto izmene Ustava za šta je potrebna dvotrećinska većina. Da li vidite ovo kao problem?
Ambasador Delavi: Prvo, želim da naglasim da nema nijedne strane zemlje koja je više podržala Kosovske bezbednosne snage od Sjedinjenih Američkih Država. Veoma smo zadovoljni razvojem Kosovskih bezbednosnih snaga u proteklom periodu i našom sposobnošću da pružimo važan doprinos njenom stručnom osposobljavanju, doktrini, opremanju i slično. Podržavam postepenu, profesionalnu i transparentnu transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u buduće Oružane snage Kosova. Buduće Oružane snage Kosova trebalo bi da budu multietnička snaga koja odražava sve zajednice Kosova. Da bi stigli odavde do toga, svakako podržavam izmenu Ustava Kosova koja će rešavati to pitanje. To naravno podrazumeva dobijanje podrške manjinskih zajednica na Kosovu. Smatram da je to ostvarljivo. Spreman sam da pomognem, kako zajedno sa svojim timom tako i sam.
Stvarno bih voleo više da vidim održivog političkog iskoraka ka svim kosovskim zajednicama, uključujući ka većinskoj zajednici koja mislim da ne razume baš dobro o čemu bi se tu radilo i šta bi to značilo u praktičnom smislu, ali svakako da manjinske zajednice objasne: ovo je ono što imamo na umu, postoji plan i on je javan na internetu tako da svako može da ga pročita i da on nije uperen protiv nijedne grupe, protiv nikoga i slično tome. Stvarno bih želeo da više vidim političkog iskoraka vladinih zvaničnika da objasne o čemu se tu sve radi, što smatram da bi pomoglo da se pridobije podrška koja je neophodna za izmenu Ustava.
Koha Ditore: Ne biste želeli da oni sada jednostavno predstave predlog zakona i umesto toga očekivali biste da razgovaraju sa društvom i manjinom da krenu ka izmeni Ustava?
Ambasador Delavi: To je svakako ono što je moj izbor. Kao što sam rekao i ranije, smatramo da niko ne bi trebalo da ima veto nad transformacijom Kosovskih bezbednosnih snaga. Želim da vidim politički iskorak posebno ka manjinskim zajednicama, ali i ka svima, jer kao što sam pomenuo, to je ono šta bi bilo po mom izboru.
Koha Ditore: Kada pričamo o manjinama. Nedavno smo tokom prve sedmice vlade imali incident u kojem su pripadnici javnosti osudili jednog od srpskih ministara za zločine tokom rata. Šta mislite, šta bi bio odgovarajući način rešavanja ovakvih vrsti navoda i optužbi, ne samo u slučaju ministra Rikala, nego pretpostavljam da bi moglo biti i drugih slučajeva gde bi lica na položajima vlasti mogla da budu optužena za zločine tokom rata. Šta mislite, kako bi država, institucije, vlada i svako drugi trebalo da se pozabavi rešavanjem ovih pitanja?
Ambasador Delavi: Prvo načelo u svakoj demokratiji je to da je svako lice nevino dok se ne dokaže da je krivo. Smatram da bi to definitivno trebalo da se primeni i u ovom slučaju. Još uvek nisam imao zadovoljstvo da se sretnem sa ministrom Rikalom tako da ništa ne znam u vezi s tim što nije javna informacija, ali znam da je rat bio veoma osetljiv period za svakoga na Kosovu. Ono čemu se nadam je to da optužbe protiv svakoga budu dobro osnovane, a ne huškačke optužbe. Ove huškačke optužbe su bile standardna komunistička taktika u prošlim vremenima i svakako se nadam da niko ovde ne želi da se vrati tome. Ono što sam je razumeo iz štampe je to da kosovske vlasti rade na tome da sagledaju ove navode i smatram da bi to trebalo da se uradi. To bi trebalo da se završi i onda ako treba da se dođe do zaključka, tek nakon toga će biti trenutak da se dođe do njih.
Koha Ditore: Znači smatrate da bi svaki mogući slučaj nalik ovome trebalo da se rešava na isti način?
Ambasador Delavi: Smatram da je tako. Ukoliko želite da optužite nekoga za zločine, onda prema toj osobi, bez obzira da li bila političar ili neko ko prodaje jabuke na ulici, treba da se ophodite na isti način. Trebalo bi da se vode istrage i da se dođe do odgovarajućeg zaključka na osnovu stvarnih dokaza.
Koha Ditore: Upravo smo kao mediji imali neka manja sukobljavanja sa novom vladom, ne mi kao novine, nego mislim takođe u medijskoj zajednici. Smatram da postoji osećaj pritiska prema novinarima koji novinari osećaju. U skorije vreme tu su slučajevi pretnji pa čak i napada. Koja je vaša poruka vladi, opoziciji, institucijama, političarima i svim drugim javnim subjektima kada je reč o slobodi medija?
Ambasador Delavi: Smatram da je sloboda medija jedan od apsolutno najvažnijih elemenata svakog demokratskog društva. Jedan od naših ranijih predsednika, Tomas Džeferson jednom je rekao: “ Ako bih morao da biram između vlade bez novinara ili novinare bez vlade, izabrao bih ovo drugo“. To je bila naša praktična politika u proteklih dvesta i nešto godina, podrška slobodnim medijima. Prepoznajem to da vam ponekad mediji kažu stvari koje ne želite da čujete, da ponekad kažu stvari koje nisu istina. Međutim, osnovno načelo demokratije je da mediji budu u stanju da obavljaju svoju ulogu u društvu. To pomaže da se vlada drži odgovornom, pomaže građanima da budu informisani o tome šta se dešava u zemlji bilo to dobro ili loše. Svakako bih upozorio svakog vladinog zvaničnika u pogledu činjenja bilo čega što bi moglo da ugrozi nezavisnost slobode medija na Kosovu što smatram jednim od snažnih elemenata ove zemlje.
Koha Ditore: Sjedinjene Američke Države nastavljaju da podržavaju Kosovo kako politički tako i finansijski. Nedavno je Kosovu dodeljeno 49 miliona američkih dolara preko Fonda korporacije „Milenijumski izazovi“, iznos koji bi mogao da bude mnogo veći da nismo imali ove probleme sa korupcijom koja je rešavana manje od očekivanog. Da li smatrate da pomoć Sjedinjenih Američkih Država Kosovu daje očekivane rezultate, jer skoro dvadeset godina se podržava kako finansijski tako i preko drugih vidova pomoći?
Ambasador Delavi: Pre svega smatram da je važno da se fokusiramo na pozitivne stvari. U skladu sa sporazumom Korporacije „Milenijumski izazovi“ koja je agencija za pružanje pomoći Sjedinjenih Američkih Država, radićemo na projektima u vrednosti od 49 miliona američkih dolara i to primarno u sektoru energetske efikasnosti i sektoru vladavine prava. Oba ova sektora su naravno od velikog prioriteta za Sjedinjene Američke Države na Kosovu. Sve vreme govorim o vladavini prava, a energetska efikasnost nam je takođe važna. Ajde da se fokusiramo na pozitivno. Ovo je 49 miliona američkih dolara svežeg novca u narednih nekoliko godina koji će biti usmeren ka specifičnim programima da se uveća transparentnost u vladavini prava, da se pomogne da se unapredi energetska efikasnost u nekoliko gradova. Nadamo se da će oba ova projekta stvoriti uslove za širenje u ovim oblastima, oni su vrsta pilot projekata.
Međutim ako se vratimo na vaše specifično pitanje, Sjedinjene Američke Države su dale oko 900 miliona američkih dolara u ekonomskoj pomoći Kosovu u proteklih manje-više 18 godina. Rezultate toga vidim sve vreme. Bez obzira da li pričam o malinama, drvenom nameštaju, obući, vladinim statistikama, temeljima kosovskih upravljačkih struktura – u svim ovim stvarima imali smo ulogu doprinosa tokom godina i vidim je sve vreme. Da, smatram da se koristila na dobar način. Da li ima jedan ili dva projekta u proteklim godinama koji se nisu odvijali onako kako smo mislili da hoće? Verovatno, i to je život, to se verovatno dešava takođe i medijima. Međutim, apsolutno smo zadovoljni rezultatima i nastavićemo da radimo na stvarima nalik tome.
Koha Ditore: Pre nego završimo, želeo bih da Vam postavim poslednje pitanje u vezi skorašnje odluke Vrhovnog suda koja je u stvari preinačila prethodnu odluku Izborne komisije da povuče potvrđivanje nekoliko kandidata zbog njihove sudske evidencije. Izrazili ste žaljenje zbog ove odluke. U vezi čega je konkretno bilo izraženo žaljenje? Razumemo da je među onima kojima je na početku povučeno potvrđivanje bio slučaj osobe koja je poslanik i javnosti je malo čudno da neko može da se kandiduje za parlament, a nakon toga da bude diskvalifikovan na lokalnom nivou.
Ambasador Delavi: Smatram da je važno da tačno shvatimo šta se desilo. Na parlamentarnim izborima u junu kandidati bi samostalno potvrđivali da nisu bili osuđivani za krivično delo što bi ih u suprotnom onemogućilo da se kandiduju. Počevši sa opštinskim izborima pre samo mesec dana, sudovi su preispitali liste kandidata i uporedili ih sa bazom podataka sa osuđivanim licima. U prošlosti, osobe su same potvrđivale da nisu bile osuđivane. Za opštinske izbore sud je preispitao imena i označio imena osoba koje su bile osuđivane. Tu je razlika – da li sam radiš potvrđivanje ili da li neko drugi vrši potvrđivanje.
Nismo zadovoljni ishodom ove odluke jer smatramo da kosovski birači traže kandidate za skupštine opština, u trci za gradonačelnika koji nemaju krivičnu prošlost. S ovom odlukom, ovih 86 ili bilo koji broj njih, koji su bili diskvalifikovani biće u mogućnosti da učestvuju u izbornoj trci.
Koha Ditore: Ali to je odluka Vrhovnog suda, da li to znači da se sve svodi na to da je Vrhovni sud u ovom slučaju odlučio pogrešno ?
Ambasador Delavi: Pokušavam da izbegavam da pričam o odlukama sudija jer je sudska nezavisnost veoma važna stvar, ali zato sam pričao o ishodu. Ishod je taj da će lica koja imaju krivičnu prošlost biti u mogućnosti da učestvuju u izbornoj trci. Znamo na osnovu ispitivanja javnog mnjenja da su građani Kosova umorni od političara koji prolaze nekažnjeno pred licem pravde. Ovaj ishod samo ide u prilog tom opažanju.
Na biračima Kosova je, nadam se, da uzmu ovo u obzir kada narednog meseca donose svoju odluku iza paravana za glasanje.
Koha Ditore: Ambasadore, hvala Vam.
Ambasador Delavi: Hvala i Vama.
