Intervju ambasadora Delavija za Jeta ne Kosove (Život na Kosovu), 20. septembra 2018.
Jeta Džara: G. ambasadore, dobro došli u emisiju Jeta ne Kosove (Život na Kosovu).
Ambasador Greg Delavi: Jeta, divno je biti ovde. Hvala Vam.
JDž: Dobro došli ponovo. Pošto su ovo Vaši poslednji dani ovde na Kosovu, da li možete da mi sumirate koji su to momenti koje ćete najviše pamtiti, tokom više od tri godine koliko ste proveli ovde.
AMB: Momente koje ću najviše pamtiti. Mislim da bih radije govorio o tome sa čime sam najzadovoljniji, ukoliko je to u redu.
JDž: U redu, izvolite.
AMB: Mislim da bih voleo da počnem sa vladavinom prava. Ostvarili smo zaista dosta napretka po pitanju vladavine prava, povećali transparentnost u sudskom sistemu, puno više odluka se objavljuje, šest hiljada u poređenju sa oko pedesetak kada sam prvi put stigao ovde. Pomogli smo da se izrade Smernice za kaznenu politiku, tako da ljudi sa političkim vezama ne mogu da dobijaju blaže kazne bez nekog obrazloženja koje sudija mora da pruži. Pomogli smo da se očuva Specijalni sud za koji smatramo da je veoma važan. Na ekonomskom planu, pomogli smo da se mnogo toga promeni za Kosovo. Razmislite samo o stvarima poput toga da se izvoz Kosova u poslednjih nekoliko godina povećao za trideset i sedam odsto. Imamo izvoz maline sa nula na deset miliona evra godišnje što omogućuje zapošljavanje hiljadama ljudi na Kosovu. Imamo stvari, kao recimo vladavinu prava. Imamo brend, kosovski brend – napravljen na Kosovu – koji je sada brend ovde kao i drugde u svetu i Evropi. Mislim da smo dali važan doprinos tome. Tako da sam prilično zadovoljan sa svime što smo uspeli da uradimo u poslednjih nekoliko godina. Uvek želimo da ostvarimo više, ali to je moj odgovor.
JDž: Želim da podelim sa vama naše najupečatljivije momente koji se poklapaju s onim što ste izabrali. Kažete da je Vaše najveće dostignuće Specijalni sud. Najviše Vas pamte po tome što ste tako blagoglagoljiv ambasador, ali kada ste rekli: „ Osećali smo se kao da je to nož u leđa“. To je bila ona vrsta trenutka kada su ljudi rekli uh, kada je on to rekao, onda stvarno mora da je to bio nož u leđa. Tako da nameravam da vas pitam još od tada i nadam se da ćete mi otkriti tajnu ko vam je tačno „ zaboo nož u leđa“.
AMB: Ljudi koji su promovisali ovu agendu da prekrše zakon koji se odnosi na Specijalni sud.
JDž: Tači, Veselji, Haradinaj, Ljimaj…ko tačno, Kurti ?
AMB: Bio sam prilično dobar u poslednje tri godine ne pominjavši u javnosti ljude po imenu i ne vidim nijedan razlog da to promenim sada.
JDž: Sada ste pravi diplomata, (AMB: To mi je posao), ali sam pomislila da pošto odlazite da morate da nam kažete, da ste možda mogli da nam kažete. Ali dobro, hajde da se vratimo na 12. septembar koji je bio pre samo jedne sedmice kada ste dobili medalju od našeg predsednika za svoj doprinos miru i demokratiji. Čisto znatiželje radi, ali gde ćete držati ovu medalju? Da li će biti u Vašem domu, u Vašoj kancelariji? Gde ćete je držati?
AMB: To je dobro pitanje, moraću da završim selidbu nazad ili ću morati da počnem sa selidbom za Vašington i onda ću doneti tu odluku. Nameravam da nekoliko različitih suvenira iz mog vremena na Kosovu bude izloženo negde. Odlučiću o tome šta je najpametnije kada stignem tamo.
JDž: Vidite, neki ljudi koji gledaju ovu fotografiju mogu da se zapitaju, kako biste se osećali ubuduće da predsednika koji vam je dao tu medalju optuži Specijalni suda kojim rukovodi američki tužilac. Teoretski, hipotetički, ne znamo da li će on biti, ali pošto se njegovo ime pominje u izveštaju Dika Martija, interesuje me kako ćete se osećate zbog te medalje, ukoliko dođe do optuženice.
AMB: Znate, jedna od prvih stvari koju vas uče u diplomskoj školi, i sećam se toga iako je bilo pre trideset i pet godina, je da ne odgovarate na hipotetička pitanja. Mislim da sam dosta pokazao svoju posvećenost kako Kosovu, tako i promovisanju američke agende ovde. Specijalni sud je važan deo te agende, ali sam takođe činio i druge stvari.
JDž: Da li je još uvek? Važan deo agende?
AMB: Apsolutno, i dalje je. Kao što ste pomenuli, novi glavni tužilac Specijalnog suda, koji je mislim počeo sa radom prošle sedmice. Dajemo tužioca, on je treći Amerikanac koji je na toj poziciji. Mislim da je to prilično čvrsti pokazatelj američke posvećenosti Specijalnom sudu, omogućavanju da obavlja svoj posao i da se podrži dok obavlja svoj posao.
JDž: U albanskom jeziku postoji jedna izreka, „e treta e verteta“ – treća sreća. Da li mislite da će ovaj ponovo podneti ostavku i da ćemo videti odugovlačenja po pitanju Specijalnog suda? Kao što je to bio slučaj i sa prethodna dva.
AMB: To je još jedno hipotetičko pitanje. Oni ne rade za mene. Ja ne radim za njih. To je nezavisno sudsko telo. Smatram da svi mi u SAD-u i Evropi stremimo ka tome da će obavljati svoj posao kako bi pružio pravdu žrtvama ratnih zločina počinjenih tokom rata. Nadam se da će to činiti i nadam se da će se smatrati kao neko ko pruža pravdu i u stvari postupa pravično.
JDž: Dakle, tvrdite da će ova javna politika Amerike ostati dosledna, za razliku od stava po pitanju granice koji se vremenom promenio. Da li ste sigurni da ljudi neće videti promenu američke javne politike po pitanju Specijalnog suda, sličnu onoj koju smo videli u promeni javne politike oko prihvatanja promene granice.
AMB: Sada kažem da je naša javna politika da podržimo Specijalni sud. Znate, ne mogu da vam kažem šta će se desiti za deset ili za dvadeset godina. Smatram da bi to bilo suludo. Počevši od prošle sedmice, postavili smo novog glavnog tužioca Džeka Smita. Mi ga podržavamo, plaćamo njegovu platu. Kada preuzme svoju odgovornost kao glavni tužilac Specijalnog suda, smatram da neće biti boljeg pokazatelja od toga kada je reč o našoj posvećenosti sudu.
JDž: Vreme vašeg odlaska se poklapa sa dramatičnim prošlomesečnim momentima na Kosovu, pogotovo sa dramatičnom posetom g. Vučića. Ja je zovem dramatičnom, jer je najzanimljivija stvar bila kada je pred auditorijumom rekao da je Milošević bio veliki srpski lider. Da su mu namere svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili lošiji. Šta mislite o toj izjavi?
AMB: Vidite, mislim da svi znamo da Milošević nije doneo ništa osim bede i smrti kako Kosovu tako i celom balkanskom regionu. Mislim da je važno prepoznati da ne možete da promenite prošlost, da možete samo da promenite budućnost. Kosovo, kao i Srbija mora da se fokusira na budućnost. Da vidi kako može da napreduje dalje poboljšavajući odnos koji je potreban obema zemljama, na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
JDž: Razlog zašto sam vam postavila ovo pitanje je zbog toga što se komentar na vašem tvitu uopšte nije odnosio na ovu izjavu, ali ste se zato nadovezali na proteste gde ste rekli da bi mirni protesti bolje pokazali Kosovo koje ja poznajem. Da li možete da mi kažete šta je to što nije bilo mirno u vezi protesta ili je bilo nasilno?
AMB: Putevi su bili blokirani.
JDŽ: Da, putevi su bili blokirani, ali putevi se blokirani i na protestima u Americi, ljudi su na ulicama u Americi, to je javni prostor. U demokratiji se to dešava. Ljudi zauzimaju javni prostor.
AMB: To se dešava. Mislim da bi mirni protesti bili bolji pokazatelj kosovskih stavova.
JDž: Možda bi bilo bolje da nisu bili isprovocirani. Da se ne ide tamo i da se ne govori da je Milošević dobro radio. Kako bi izgledalo na primer, da Angela Merkel ode u Aušvic i kaže da je Hitler bio dobar čovek. Šta mislite kako bi ljudi reagovali? Mislim, rezultati su lošiji, zar ne bi bilo slično?
AMB: Vidite, neću komentarisati šta je Vučić uradio. On je strani lider. Ne govorim o stranim liderima. Znate, jedino mi je važno to da Kosovo pokazuje svoje najbolje lice svetu. Bio bih srećniji da vidim natpise, uzvike, takve stvari, a ne blokirane puteve. Ali, znate, mislim da je važno za Kosovo i Srbiju da nađu način da krenu napred. To neće biti lako i na tom putu će naravno biti prepreka. Međutim, u najboljem je interesu da obe zemlje pronađu način da ostvare napredak.
JDž: Znam, ali kako se možete pomiriti sa ljudima koji misle da je Milošević činio dobro i koji su bili deo tog režima? Nije da je to novi režim. G. Vučić je bio ministar informisanja u vreme kada je Milošević ubijao ljude u mestu u Drenici gde je imao nameru da ode. Dakle, šta kažete ljudima koji vas slušaju i kada im kažete da moraju da se pomire, a on je bio deo tog režima i do dana današnjeg nije promenio svoje mišljenje. Nije izgradio memorijalne spomenike, kao što je Angela Merkel Jevrejima u centru njihovog grada. Nije pokazao žaljenje, nije se izvinio. Vi, diplomate, ne tražite od njega da traži oproštaj, pa šta onda kažete ljudima? Kako da pomirite takvog čoveka?
AMB: Vidite, ja nisam psiholog. Ja i dalje verujem da možete da promenite budućnost. Morate napredovati. Morate da pronađete način. Neću komentarisati gospodina Vučića. Za ljude je važno da idu napred i da pronađu način da se međusobno pomire. Da zemlje nađu način da se međusobno pomire. Da nađu način da krenu napred u budućnost koju mislim svi želimo, a to je da se Kosovo i Srbija pridruže ostatku Evrope i pronađu način da razviju svoje evropske vrednosti i ubuduće napreduju.
JDž: Da, znam da ste to rekli u ostatku tvita, ali zašto je to lakše – prelazimo na sledeću temu. Zašto je lakše komentarisati ponašanje ljudi u Drenici koji su blokirali put u odnosu na komentar Vučića. Zašto je lakše uraditi jedno u odnosu na drugo? Komentarisao je na Kosovu. Zašto nismo videli ambasadora koji kaže da predsednik Srbije treba da se izvini zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu? To je Kosovo koje želim da vidim.
AMB: Vidite, mogu da vam kažem ono što sam rekao. Rekao sam vam da ne govorim o stranim liderima. Kažem vam šta mislim o Miloševiću. Žao mi je Jeta, ali ne znam šta želite sada od mene?
JDž: Da dozvolite ljudima da se izraze u protestu …
AMB: To je demokratija …
JDž: A ne komentar na to kako oni komentarišu, kako …
AMB: Žao mi je.
JDž: … protestuju. U govoru, jedna stvar koju ste rekli vrlo, vrlo hrabro, u govoru iz aprila 2017, ili dozvolite da kažem ambasadore ono što mi se dopalo, odnosilo se na formiranje Vojske Kosova i rekli ste: „Vreme je da svi građani Kosova učestvuju u formiranju budućih snaga bezbednosti. Ne očekujemo da će narod Kosova unedogled čekati na to. Ne verujemo da bi jedna strana trebalo da stavi veto na ovaj proces“. Da li i dalje stojite iza svog govora (AMB: Apsolutno) iz 2017? A zašto danas, septembra 2018. vojska nije jedan od vaših uspeha pre vašeg odlaska. Ovo nije bila jedna od stvari koje ste postigli.
AMB: Takođe sam 2017. godine jasno stavio do znanja šta je to što smatram da bi trebalo da se desi kako bi Kosovo, kako bi se povelo pitanje vojske. Mislim da se neke stvari odvijaju sporije nego što bih želeo, svakako što bi ljudi na Kosovu želeli. Voleo bih da je bilo više konsultacija sa NATO-om, odavno sam NATO momak. Verujem da se bezbednost Kosova u velikoj meri zasniva na NATO-u. Bilo bi bolje za Kosovo da je provelo više vremena u konsultacijama oko puta ka napretku sa NATO-om, sa američkim NATO saveznicima.
JDž: Pa, kada je pravi trenutak? Kako bi Kosovo stvarno trebalo da koordiniše to sa NATO-om? Zato što odvajkada pričamo, čitavu večnost pričamo o tome, pa čak i u vreme dok ste bili ovde pričali smo o tome. Kada će da dođe čas i da Kosovo formira vojsku ? Kada je pravo vreme?
AMB: Kosovska delegacija je prošle sedmice bila u Briselu, susrela se sa misijama, ambasadama ako hoćete, zemalja NATO-a u Briselu. To je bilo dobro, definitivno sam to podržao. Iste sedmice u Skupštini su se našli zakonski propisi. Mislim da je to bilo suviše brzo. Mislim, da li kažete ljudima u ponedeljak, a delujete u sredu?
JDž: Ali to se već dešava godinu dana. Više od godinu dana, zar ne?
AMB: Prošlog ponedeljka je bio prvi put kako je kosovska vlada otišla u Brisel da razgovara sa misijama NATO-a.
JDž: Dakle, ako je ovo prebrzo, kada bi onda to trebalo da urade sledeći put? Kada bi Parlament trebalo da to razmatra, da je koordinisano sa NATO saveznicima?
AMB: Pa, koordinacija nije samo pitanje priče, već je i pitanje slušanja. Mislim da je dobro da se da NATO saveznicima, zemljama od kojih zavisi bezbednost Kosova šansa da razmisle o onome šta su čuli i da daju komentar na to. (JDž: Govorite o …) Neću vam dati datum.
JDž: U redu, da li mislite da će se to dogoditi u vreme vašeg naslednika?
AMB: I dalje vam neću dati datum.
JDž: U redu, jedna dramatična stvar koja se dogodila u proteklom mesecu je takođe uzbunjivač g. Eljez, tužilac, specijalni tužilac koji je radio u sudu. Primetila sam da niste išli da posetite Ljumezija kao što je to gospođa Apostolova uradila u vreme kada su ljudi protestovali zbog ovoga. Dakle, kako komentarišete činjenicu da je poseta Ljumeziju koji se nalazi na čelu tužilaštva u vreme kada ljudi protestuju u stvari viđena kao podrške? Vi to niste uradili, zašto to niste uradili?
AMB: Znate, neću da komentarišem šta drugi diplomata radi. Posao diplomate je da vrši uticaj. Nisam spreman da raspravljam oko toga kako će on ili ona da odluči da vrši uticaj.
JDž: Koji ste nam znak dali tako što ga niste posetiti? Da li ste onda podržavali proteste?
AMB: Vidite, ja mislim da je veoma važno da je optužnica u slučaju lažnih penzija podignuta prošlog petka. Radije bih se fokusirao na odgovornost institucija da rade svoj posao, u ovom slučaju tužilaštva, mislim da je preveliki naglasak na tužiocima. Mislim da je ovo skretanje pažnje sa procesuiranja slučaja. Mislim da je veoma važno da ljudi više vremena provode brinući o tome da li ovi lažni veterani kradu novac od Vlade Kosova ili od dece Kosova, nego o tome šta je i kada koji tužilac uradio. Ovde postoji jedan važan institucionalni faktor i institucija, tužilaštvo treba da nastavi rad na tome. Ukoliko može do dobije slučaj na sudu, to je ono što je važno.
JDž: Jednu stvar nismo videli, govorili ste o više optužnica, ali ništa o seksualnom nasilju tokom rata. Pružali ste podršku ženama putem drugih projekata. Poslednji put kad ste bili ovde bio je 2. mart, sedeli ste sa ženama koje su se borile za svoje nasledstvo. Da li ste uticali na ulogu žena na Kosovu od kada ste ovde? Da li primećujete ikakav uspeh? Šta primećujete od trenutka kada ste došli do onog kada odlazite?
AMB: Mislim da smo ostvarili uticaj. Mislim da žene na Kosovu zaslužuju veće zasluge nego naša Američka ambasada. Naravno, ako se prisetimo emisije u martu kada je Arjeta sedela ovde, mislim da je ona … ostali smo u kontaktu sa njom. Hvala vam što ste nas zajedno pozvali u emisiju jer je veoma snažna, neko na koga će se računati.
JDž: Hvala Vam što ste došli i što ste bili pored nje u istom panelu.
AMB: Bilo mi je zadovoljstvo i od tada smo ostali u kontaktu. Puno je napredovala. Osnovala je
NVO, ostvarivala je interakciju sa drugim nevladinim organizacijama.
JDž: A na njen slučaj je uložena žalba. Sudija je odustao od njenog slučaja.
AMB: Mislim da jake, rezilijentne žene na Kosovu zaista potvrđuju sebe. Mislim da je to dobra stvar. Ostvaruje se napredak. Slučajevi ostavinske rasprave koje su pokrenule žene iznose do 3 odsto. To nije mnogo, ali je bolje od nula odsto koliko je iznosilo pre nekoliko godina. Žene sada upisuju svoju imovinu na svoje ime, do 7 odsto ili tako nešto. To je napredak. Ali ima još mnogo toga da se uradi. Postoji taj plan Vlade za imovinska prava žena. Mislim da to obuhvata 18 zakona. A dva od njih su prošla Skupštinu, a neki su na razmatranju u Skupštini, a neki su i dalje u Vladi. Mislim da ima još posla da se uradi. Ali ja sam prilično zadovoljan kako smo doprineli. Takođe sam zadovoljan što sve više žena prijavljuje slučajeve nasilja u porodici. Ne mislim da ima više slučajeva nasilja u porodici, mislim da je veći broj prijava slučajeva nasilja u porodici. To, pre svega, pokazuje da su žene sve snažnije, i drugo, da ima malo više poverenja.
JDž: Da li ste zadovoljni reakcijom policije u slučajevima nasilja nad ženama koji su se nedavno dogodili, kao što je slučaj u Đakovici?
AMB: Slučaj u Đakovici je bio užasan. Nema načina da se to predstavi na bilo koji drugi način osim kao propust sistema i u toku je istraga, ima ljudi koji su suspendovani. Izgleda se napreduje sa rezultatima i nadam smo svi iz toga izvukli pouku. Međutim, mislim da postoje drugi slučajevi kada žene dođu da prijave slučajeve nasilja u porodici u kojima ih sudije shvate ozbiljno, postupaju prema njima kao prema pravim žrtvama. Mislim da je važno da prihvatimo da je nasilje u porodici krivično delo.
JDž: Poslednja dva pitanja. Da li ste i dalje, kao zemlja, posvećeni multietničkom karakteru Kosova? Šta to znači ne samo za Kosovo već i za Ameriku? Koliko ste posvećeni?
AMB: Mi smo apsolutno posvećeni multietničkom karakteru Kosova. SAD su, naravno, multietničke. Smatramo da je naša raznolikost izvor našeg ponosa, izvor naše snage i moći. Mislim da je to sve više tačno na Kosovu, a vi pogledajte umetnike, muzičare i sportske ličnosti na Kosovu koji smatraju da je raznolikost snaga i apsolutno smo posvećeni tome.
JDž: Ove igre sa granicama, šta Vi mislite o njima? Igre Tačija i Vučića o stvarnoj etničkoj podeli, šta mislite o tome?
AMB: Što se tiče dijaloga naša stav je da se ovim dvema zemljama da prostora da postignu dogovor koji bi bio u interesu obe zemlje, koji će biti prihvatljiv za stanovnike obe zemlje i…
JDž: Ali Ustav Amerike je svetinja, zar ne? Da li biste onda rekli da je i Ustav Kosova svetinja? Da predsednik, prema našem Ustavu, nema pravo da menja granice ili ispregovara takav sporazum. Zašto podržavate nepoštovanje Ustava Kosova?
AMB: Vidite, naš stav je da se obema zemljama da prostora da naprave nekakav dogovor koji i jedna i druga mogu da prodaju na domaćem tržištu. Neću ulaziti u to šta su elementi tog dogovora. Isto pitanje mi je pet puta postavljeno u Rubikonu pre par sedmica i danas dajem isti odgovor, jer se naš odgovor nije promenio. Podstičemo dve zemlje da pokušaju da postignu dogovor, ne nudimo blanko ček koji je…
JDž: Ukoliko se građanima ove zemlje taj dogovor ne dopada kako je takav dogovor ostvariv?
AMB: Naš stav je da svaki dogovor mora biti takav da se može prodati javnosti u obe zemlje. A ja neću tačno određivati kako bi dogovor trebalo da izgleda. Naš je stav sada da dogovor moraju organski da naprave ove dve zemlje i mi nastojimo da tim zemljama damo prostora da postignu nekakav dogovor.
JDž: Na kraju, koja su Vaša tri saveta za Vašeg naslednika na funkciji? Pošto ste čovek sa iskustvom od tri godine u radu sa našim parlamentom, institucijama, građanskim društvom, koja bi bila Vaša tri saveta?
AMB: Pa, bez previše vremena da razmislim o ovome, moram reći par stvari. Pre svega, postoji velika podeljenost između običnih ljudi na Kosovu i političara. I ukoliko razgovarate samo sa političarima onda zapravo ne razumete kakvo je Kosovo. Tako da, izađite, otiđite van grada, izađite iz kancelarije, idite na planinarenje, izađite u kafić, u restoran, upoznajte obične ljude. Mislim da je to jako važno. Drugo je da morate imati dugoročnu viziju. Ima dobrih i loših dana na Kosovu. Ima dana kada vas ubodu u leđa, a ima dana kada mi pomažemo (JDž: dobijete medalju) pa, za mene se tu radi o ostvarivanju ciljeva, ne o bilo čemu ličnom. Tako mislim da je dan kada je u Skupštini usvojen Sporazum o demarkaciji granice bio za mene zaista uspešan dan. Bilo nam je potrebno dve i po godine da stignemo dotle, srećni da vidimo da je Evropski Parlament dopustio Kosovu da bude, nekako, za pedalj bliže na putu ka viznoj liberalizaciji, tako da je to dobro. Ali dugoročno gledano, mora da postoji dugoročna vizija. Jer neće svaki dan biti izvanredan, kada ostvarujete svoje ciljeve. A treće je da 50 odsto stanovnika Kosova ima 25 ili manje godina. To je izvanredna prednost za Kosovo, ali je i nešto na šta morate jako paziti da ga ne izgubite. Želite da budete sigurni da će ti ljudi ostati ovde, da će doprinositi budućnosti svoje zemlje, da ih roditelji neće obeshrabriti, moja generacija, u pogledu toga šta oni rade što utiče na njihovu budućnost. Dakle, zaista je važno ostati usredsređen na mlade Kosova, koji su zaista izvor snage za budućnost.
JDž: Ambasadore Delavi hvala Vam. Želim Vam sreću u nastavku karijere. Uvek ste dobrodošli na Kosovu.
