Intervju ambasadora Delavija za emisiju Sporazum, 15.mart 2017.
Sporazum: Dobrodošli u naš studio i u našu emisiju.
Ambasador Delavi: Dobro veče.
Sporazum: G. Delavi, Ambasada SAD-a i NATO su pre nekoliko dana jasno poručili Prištini da do transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova može da dođe samo preko Ustava. Šta ako vlasti u Prištini to ne učine?
Ambasador Delavi: Hvala vam puno, divno je biti ovde večeras. Ono što sigurno mogu da kažem je to da su Sjedinjene Američke Države bile jedan od najvećih pobornika Kosovskih bezbednosnih snaga od sticanja nezavisnosti Kosova pre skoro deset godina. Čvrsto verujemo u transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. Čvrsto verujemo da bi transformacija trebalo da se desi preko amandmana na Ustav Kosova koji će omogućiti da dođe do transformacije na najbolji mogući način, uzimajući u obzir senzibilitet različitih zajednica na Kosovu.
Sporazum: Šta ako Vlada ne osigura dvotrećinsku većinu glasova?
Ambasador Delavi: Prvu stvar koju vas uče u diplomatskoj školi je to da ne odgovarate na hipotetička pitanja. Smatramo da transformacija mora da se desi na ustavan način i nastavićemo da radimo sa svim zvaničnicima na Kosovu da budu veće šanse za to.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Hvala puno na vašim odgovorima. Večeras sa nama su i gosti iz severnog Kosova kojima želim da poželim dobrodošlicu i da uključim svoju koleginicu Slađanu Radosavljević sa RTV Herc iz Štrpca. Dobro veče i vama Slađana. Gledate TV emisiju Sporazum i pozivam vas da narednih sat vremena ostanete sa nama.
-Pauza-
Sporazum: Pitanje za obojicu. Kako komentarišete prošlonedeljnu posetu Federike Mogerini Kosovu. G. Delavi, da li biste prvo vi odgovorili na ovo pitanje?
Ambasador Delavi: Smatram da je bilo divno videti ovde visoku predstavnicu Mogerini. Vidno je snažno ohrabrivala Kosovo. Bila je u Mitrovicu, video sam njene fotografije na mostu. Divno je videti to. To je veoma važan projekat EU na kojem se već neko vreme radi sa kosovskim vlastima. Bilo je veoma jasno da radi najbolje što može da podrži integraciju Kosova u Evropi, izglede Kosova kada je reč o budućnosti sa ostalim evropskim državama, Evropskom unijom. Divno je bilo videti tako visoku zvaničnicu ovde kako podržava sve ljude Kosova iz svih zajednica.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Nedavno je održana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je novi generalni sekretar UN-a predstavio izveštaj o Kosovu u kojem se kaže i citiram.“ Posvećenost Beograda i Prištine napredovanju dijaloga slabi, a gubitak zamajca povećava opasnost da u procesu normalizacije dođe do zastoja.“ Da li smatrate da dijalog u Briselu slabi ili ne?
Ambasador Delavi: Smatram da je veoma važno da obe strane učine pozitivne korake da poboljšaju živote svih ljudi iz svih zajednica na Kosovu, a Briselski dijalog je najbolji način da se iz sadašnjice stigne u budućnost. U proteklih nekoliko godina bilo je dosta napretka u dijalogu, svakako ovde u Mitrovici. Vidite da je policija integrisana, vidimo da su kancelarije za civilnu registraciju upravo počele da izdaju dokumenta u severnoj Mitrovici. Videli smo projekat mosta, o kojem je ambasador O’ Konel upravo govorio, tako da smatram da ima dosta stvarnih rezultata proisteklih iz dijaloga. Sigurno je da u dijalogu ima dana koji su bolji od nekih prethodnih, ali dijalog je put za Kosovo, za celo Kosovo da se približi evropskim institucijama i smatram da obe strane moraju da nastave da rade na tome da ga učine mogućim.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Da, ljudi sigurno to kažu, ali imamo i upozorenja koja stižu, kao ona iz Nju Jorka, koja pozivaju lidere da se smire i promene retoriku koju koriste prilikom rešavanja problema. Čak je i specijalni predstavnik generalnog sekretara Zahir Tanin upozorio da će zbog svih prethodnih dešavanja koje smo pomenuli, biti potrebno vreme da se dijalog i razgovori vrate na pravi kolosek. Koliko su sve te priče pomenute, jer nažalost, takođe je pomenuto i to da je sve maltene bilo na ivici sukoba. U stvari, koliko je sve to moguće i šta vi mislite o tome?
Ambasador Delavi: Nažalost bilo je nekih retorika sa obe strane koje nisu bile od pomoći. Smatram da ljudi koji žive u Mitrovici, bez obzira sa koje strane reke Ibar se nalazili, stvarno ne žele retoriku. Smatram da žele rešenje realnim problemima sa kojima se susreću, žele da im životi budu bolji, žele da im deca budu u mogućnosti da idu u dobre škole, žele da imaju vodu kada odvrnu česmu i žele da kada pritisnu prekidač, da se upale svetla jer ima električne energije. Pre nekoliko sedmica objavljen je sjajan članak Kosovo 2.0 koji je razgovarao sa ljudima u Mitrovici i došao je do istog zaključka: da je ljudima koji žive ovde, većini njih dosadila retorika, da im je dosta tenzija i da samo žele da nastave dalje sa svojim životima.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Pošto pričamo o tenzijama i retorici koja dolazi iz Prištine i Beograda, Skupština Kosova je odlučila da zatraži od Vlade da prekine proces dijaloga u Briselu dok se ne oslobodi Ramuš Haradinaj. Kako posmatrate sve to?
Ambasador Delavi: Smatram da je veoma važno nastaviti dijalog. Dijalog između Kosova i Srbije je put kojim treba da se ide, sigurno put za Kosovo da se približi Evropi. On je u interesu građana Kosova, naravno on je takođe i u interesu građana Srbije i smatram da svako skretanje sa puta dijaloga, a da se nadovežem na ono što je ambasador O Konel rekao, ne bi učinio živote ljudi boljim, učinio bi da se pogorša retorika i usmerio bi nas u pogrešnom smeru.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Hvala puno. G. Delavi, u Nju Jorku gde se nalazi sedište Ujedinjenih nacija, četiri puta godišnje se izveštava o stanju na Kosovu čiji status je određen Rezolucijom 1244. Kako Sjedinjenje Američke Države gledaju na taj dokument? Kako diplomatija SAD-a gleda na dokument Rezolucije 1244 koji određuje status Kosova i teritoriju pod upravom Ujedinjenih nacija?
Ambasador Delavi: Sjedinjene Američke Države su od 2008. priznale nezavisnost Kosova. Podržavamo članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i u stvari u svim organizacijama u kojima želi da pripada i sigurno podržavamo napore Kosova da dobije priznanje ostalih zemalja širom sveta.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Kakva su vaša očekivanja povodom novog najavljenog pokušaja Prištine za prijem u UNESCO?
Ambasador Delavi: Bili smo razočarani kada Kosovo novembra 2015. zamalo nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu da bude primljeno u UNESCO. Sigurno podržavamo prijem Kosova u UNESCO. Podržavamo prijem Kosova u drugim organizacijama u kojima želi da postane članica, bez obzira da li one bile deo Ujedinjenih nacija ili ne. Nisam siguran šta će se desiti sledeći put kada se ovo bude razmatralo, mislim da je u pitanju jesen 2017. Ali, sigurno podržavamo prijem Kosova u UNESCO.
Sporazum: Šta je Kosovo učinilo da postane članica UNESCO-a?
Ambasador Delavi: Kosovo je pre svega nezavisna zemlja, koju mi priznajemo i smatramo da bi i druge države takođe trebalo da ga priznaju. Kosovo je zemlja sa bogatim kulturnim nasleđem koje proističe iz različitih civilizacija koje su živele ovde u proteklom milenijumu. Smatram da Kosovo može da najbolje izloži svoj slučaj za prijem u UNECO na primer, tako što će poštovati član 5 Artisarijevog plana koji se posebno odnosi na dobra kulturnog nasleđa koja pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali smatram da Kosovo čini dosta napretka i da će nastaviti da to čini.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Hvala puno na vašem odgovoru što se tiče ove teme. Takođe druga tema o kojoj se dosta govori na Kosovu je Zajednica srpskih opština i poslednja sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar UN-a, Antonio Guteres je istakao da nema jasnog napretka u formiranju Zajednice srpskih opština što je po njemu kritični element postignutih sporazuma pod okriljem Evropske unije. Da li neko od stranih diplomata može ili ne može da utiče na Kosovo da se ovo desi? Recimo vi , da li biste vi mogli da utičete na ovo pitanje?
Ambasador Delavi: U stalnom smo dijalogu sa Vladom Kosova, predstavnicima kosovskih Srba i ostalim vladama u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom. Smatramo da je ona veoma važna za budućnost manjinskih zajednica na Kosovu. Bilo bi veoma važno na primer, za integraciju, pitanja obrazovanja i zdravstva pod okriljem krovnih institucija Kosova kako bi se garantovalo da građani imaju ove suštinske usluge na svom maternjem jeziku. Smatram da je veoma važno da se napomene da će Zajednica biti formirana u skladu sa kosovskim zakonima, Ustavom Kosova i da će ojačati suverenitet Kosova. Veoma sam zadovoljan najavama Vlade Kosova u proteklih nekoliko sedmica. Izgleda da se ostvaruje napredak u ostvarivanju kompromisa sa predstavnicima kosovskih Srba i pozivam predstavnike, izabrane i naimenovane predstavnike iz zajednice kosovskih Srba da posegnu ka njima i započnu najsuštinskiji korak, a to je izrada Statuta zajednice.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Kako vide Zajednicu srpskih opština? Mnogi ljudi je komentarišu kao da će ona biti nevladina organizacija. Koje vrste nadležnosti vidite za Zajednicu srpskih opština?
Ambasador Delavi: Mislim da je to dobro precizirano u Briselskom sporazumu. U pitanju je onaj iz 2013. i duži sporazum iz 2015. koji tačno precizira kako će Zajednica da izgleda.
Sporazum: Šta je tačno navedeno u sporazumu, da li možete da kažete gledaocima šta je tačno definisano, kako bi Zajednica srpskih opština stvarno trebalo da izgleda? Šta kaže sporazum iz Brisela?
Ambasador Delavi: Hvala na tom teškom pitanju. Pročitao sam sporazum mnogo puta, ali ga nisam upamtio. Ali dostupan je na internetu, na veb-stranici Evropske unije i svako može tačno da vidi šta je u njemu sadržano. Mislim da je namera kao što je moj kolega napomenuo, da to bude institucija koja će učiniti lakšim kosovskim zajednicama sa većinskim srpskim stanovništvom da rade zajedno na pitanjima od zajedničkog interesa, pitanjima kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, stvarima kao što je upotreba srpskog jezika. To je nešto što je važno jezičkoj zajednici kosovskih Srba i kosovskim Srbima. To je navedeno ne tako precizno u Artisarijevom planu i elaborirano je 2013. i ponovo 2015. To je nešto što Kosovo mora da učini za svoje građane. Smatram da je to ključno – za kosovske građane. I nažalost, smatram da ima suviše puno retorike o tome da je to za građane strane države. Nije. To je za kosovske građane. Učiniće njihove živote boljim i učiniće lakšim da funkcionišu na Kosovu i da koriste svoj jezik za najvažnije vladine usluge.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Hvala puno. Kada govorimo o Zajednici srpskih opština, pomenuli ste da su predstavnici srpske zajednice, pre svega Srpske liste, zamrzli svoje funkcije unutar kosovskih institucija, iako su i dalje članovi vladajuće koalicije tako da smo upitali g. Branimira Stojanovića koji je isto tako zamenik premijera Kosova o tome sa kime i kako bi zajednica srpskih opština trebalo da se formira. Hajde sa poslušamo izjavu.
Branimir Stojanović: Zajednica srpskih opština nije dogovorena u nekim selima, na stanicama, ili nekim kancelarijama ili po kafanama. Nije dogovorena bez ikakvog smisla i dogovora da se ne zna ko je to dogovarao i kako, već je to dogovoreno na najvišem političkom nivou u Briselu. Vrlo jasno postoji iscrtan put kojim treba da se krećemo da dođemo do konačnog rešenja, do zajednice, do tog rezultata, za koji još uvek ne znamo kako će potpunosti izgledati, ali znamo koji put treba preći i koje su usputne stanice na kojima moramo stati, odnosno koje se odluke moraju donositi na tom putu. Najveći problem oko toga je što ne postoji saglasnost da li ćemo sprovesti ono što je dogovoreno ili ćemo sprovoditi nešto novo, jer bi neki u Prištini očigledno želeli da sprovedu nešto drugo, a ne ono što je dogovoreno. Izbegavaju mapu puta iscrtanu u Briselu i sada sa nekim improvizacijama izmišljaju neke nove stanice, neke nove odluke da se obesmisli taj put i u konačnici dobijemo neki drugi rezultat do onog koji je nama potreban i suštinski važan za ovaj narod ovde. Mi se držimo onoga što je dogovoreno u Briselu, a plan implementacije jasno kaže koji su koraci i da svakako zajednica ne može da bude formirana bez Srba sa Kosova i Metohije. Svi oni koji bi to želeli da rade bave se, kako naš narod kaže, “ pravljenjem računa bez krčmara- odnosno rade posao koji im nije dat.“ Mi ćemo voditi računa itekako da sve dogovoreno u Briselu bude dosledno sprovedeno i ukoliko bude bilo u narednom periodu izmene tog osnovnog puta koji je zacrtan, to ne može da se desi bez saglasnosti Beograda i niko ne može da isključi Beograd iz procesa implementacije, kao što ne može da isključi Srbe sa Kosova.
Sporazum: Gospodo, čuli ste izjavu zamenika premijera Stojanovića. G. Delavi da li imate neki komentar na sve ovo?
Ambasador Delavi: Vrlo je važno za obe strane da počnu sada da rade na ovom. Mislim da su ljudi učinili dosta napretka i ostvarili dosta uspeha. Plašim se da se trenutno malo suviše komentariše o tome gde će se sastanak održati. Da li će biti ovde, da li će biti u Briselu, da li će se održati negde drugde? Smatram da se dogovorilo o bitnim pitanjima, a suštinske stvari su navedene u dva Briselska sporazuma. Ustavni sud Kosova je doneo odluku o načelima Zajednice iz Briselskog sporazuma i stvarno je krajnje vreme za ljude da počnu da rade na Statutu što je ključni rezultat Sporazuma. Mrzim kada vidim ljude da se prepiru oko nekih trivijalnih stvari kada bi mogli da rešavaju probleme.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
-Razgovor između novinara i gledalaca-
Sporazum: Čuli ste Srbe sa severa. Da li ste iznenađeni time što ljudi ne očekuju da će Zajednica srpskih opština biti formirana do kraja godine?
Ambasador Delavi: Moram da kažem da niko ne bi trebalo da se bavi diplomatijom ukoliko nije spreman da sve vreme bude optimista, jer ideja jeste da možete da promenite svet samo koristeći svoje reči. Takođe ja ću biti malo optimističniji od gledalaca i reći ću da će Zajednica biti formirana ove godine i da će napraviti pozitivnu razliku u životima ljudi jer je to ono u šta ja verujem i ono na čemu radim.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Ambasador Delavi: Ako mogu samo da iskoristim priliku da kažem koliko se slažem sa svojim britanskim kolegom. Smatram da ovaj odnos između vlade i naroda mora da funkcioniše dvosmerno. Vrlo je važno za građane u Mitrovici i građane širom Kosova da vide svoje predstavnike kako rade za njih u vladi. Na Kosovu trenutno ima nekoliko političkih partija koje bojkotuju Skupštinu. Članovi vlade kosovski Srbi bojkotuju vladu ili su trenutno zamrzli svoje učešće u radu vlade. Smatram da to ne pomaže građanima Kosova, bez obzira iz koje zajednice bili, da se išta uradi. Ako njihovi predstavnici ne rade za njih u Prištini, onda je teško videti da se njihovi životi poboljšavaju.
Sporazum: Hvala puno na vašem odgovoru. Inače, formiranje Zajednice srpskih opština kao što ste pomenuli je deo Briselskog sporazuma i kao takva je preduslov za dalje integracije u Evropsku uniju i Beograda i Prištine. Prethodna administracija SAD-a je bila, kako bi se reklo, strateški partner EU i bila je snažni pobornik kosovskog puta ka Evropskoj uniji. Da li se nešto menja sa dolaskom novog predsednika SAD-a? Da li se nešto promenilo, da li će se nešto promeniti?
Ambasador Delavi: Sjedinjene Američke Države nastavljaju da podržavaju Kosovo. Često to govorim, što je jedna stvar. Ali naša ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli rekla je pre nekoliko dana da Kosovo, kao i svaka druga država, zaslužuje svoje mesto za stolom u Ujedinjenim nacijama. Generalno gledano, potpredsednik Pens je pre nekoliko sedmica bio u Minhenu zbog Bezbednosne konferencije u Minhenu i govorio je o posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država NATO-u i partnerstvu sa Evropom. Veoma sa uveren da će naše partnerstvo sa Kosovom i Evropom da se proširi i produbi.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Hvala puno. Govorimo o Briselskom sporazumu i to je jedna od tema o kojoj se najviše govori kada je reč o odnosima između Beograda i Prištine i nekako tema koja ne može da se izbegne. Tako da moram da vas pitam: Da li je to slučaj, da će se na kraju Briselskog sporazuma javiti „pitanje“ da će Beograd morati da prizna Kosovo ukoliko želi da uđe u EU?
Ambasador Delavi: Ne bi trebalo da pitate Amerikanca o tome šta će EU tražiti od svake zemlje….
Sporazum: ….. vaše mišljenje. Ja želim da čujem vaše mišljenje.
Ambasador Delavi: Diplomate retko imaju lična mišljenja o političkim pitanjima. Ali želeo bih da se nadovežem da nešto drugo što ste pomenuli pre nekoliko minuta o napredovanju Kosova ka Evropi. Mislim da bi bilo divno kada bi neko samo mogao da zamahne čarobnim štapićem i da Kosovo postane kao Belgija. To se neće desiti. Za to je potreban naporan rad. Ovde je reč o kompromisu i unutrašnjom radu svih kosovskih zajednica i Vlade Kosova i kosovski građani moraju da podrže vladu. Nažalost, čarobni štapić ne postoji. Ljudi će morati da rade, moraće da učine kompromise. Sigurno je u interesu Kosova da postane više integrisano unutar Evrope, a to je sigurno takođe i u interesu kosovskih suseda.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: G. Delavi, kako ocenjujete napore kosovskih vlasti u ispunjavanju predviđenih uslova nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Da li im ide dobro?
Ambasador Delavi: Još jednom, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stvar EU i ja sam Amerikanac tako da ja nisam zadužen za to. Moj prijatelj, ambasador Apostolova se može uvrediti ako suviše pričam o tome. Ali sigurno mogu da kažem koliko je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju važan. Kosovska budućnost je u integraciji unutar Evrope. Pre nekih deset godina bio sam na službi u Zagrebu u Hrvatskoj, kada je Hrvatska radila na svom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Ona je naravno uspela i sada je članica EU: Mnogo je koraka u ispunjavanju uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i mnogo tih koraka traži raznovrsnu podršku javnosti. Voleo bih da na Kosovu vidim više razgovora o SSP-u i šta su uslovi koji proističu iz njega, jer će vlada morati da ubedi građane da će morati da učine određene stvari kako bi se primenio SSP. Nažalost o njemu se manje priča u odnosu na to koliko bih ja to želeo. Potrebno je nekoliko godina da se završe svi koraci i što se ranije energičnije počne, to će utoliko biti bolje za Kosovo i Kosovo će bliže stići do svoje sudbine u Evropi.
-Pauza-
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Sporazum: Hvala puno. Sada ćemo videti šta ministarka za evropske integracije Mimoza Ahmeti ima da kaže o tome šta je sve Kosovo do sada učinilo u ispunjavanju obaveza koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Mimoza Ahmeti: Kosovo je geografski deo Evrope. Njegovo mlado stanovništvo je deo Evrope. Naša obaveza kao Vlade i celog Kosova je da učini Kosovo delom Evropske unije. Na tom putu, Kosovo je uspelo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Kosovo na svom putu gradi mehanizme koji proističu iz tog sporazuma. Naravno, tako nešto iziskuje ogromno angažovanje i posvećenost celog kosovskog društva, institucija i stanovnika. Neće biti lako sprovesti tražene reforme, međutim, mi smo posvećeni da bez obzira na sve i što je pre moguće postanemo deo EU. Naše pevačice kao Rita Ora ili sportistkinja Majljinda Keljmendi učinile su da Kosovo postane poznato ne samo u Evropi nego i diljem sveta. Tako da ne vidim prepreku u tome da će jednoga dana u bliskoj budućnosti, Kosovo postati de jure deo Evrope.
Pitanje iz publike: G. Delavi, da li je moguće uticati na javne politike na severu Kosova imajući u vidu činjenicu da se glavne odluke u vezi sa severnim Kosovom donose na nivou između Beograda i Prištine?
Ambasador Delavi: Smatram da građani i nevladine organizacije imaju važnu ulogu u pomaganju Kosova da ostvari napredak. Postoji veliki broj nevladinih organizacija koje premošćuju reku Ibar, spajaju različite kosovske zajednice. Imaju veoma važnu ulogu u tome. Očigledno je da su Brisel i Evropska unija veoma važni za budućnost Kosova, ali bih rekao da je važna tačka uticaja za građane Kosova bez obzira da li oni bili na severu ili negde drugde na Kosovu, više Priština nego Brisel. Smatram da način na koji utičete na kosovsku budućnost sa Briselom i Evropom je preko rada sa vašim izabranim predstavnicima, rada sa nevladinim organizacijama na Kosovu i uticaja na vladu u Prištini, koja će uticati na budućnost Kosova u Evropi i u Briselu.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Pitanje iz publike: Šta su konkretni koraci Sjedinjenih Američkih Država i KFOR-a ukoliko se Kosovske bezbednosne snage transformišu u Oružane snage Kosova preko zakona, a ne preko Ustava?
Ambasador Delavi: Mislim da ću morati da se vratim na svoj prvi odgovor o tome da ne treba odgovarati na hipotetička pitanja. Trenutno, to je hipotetičko pitanje. Naš stav je veoma jasan. Sjedinjene Američke Države su zajedno sa Velikom Britanijom i ostalim ključnim NATO saveznicima najveći pobornici Kosovskih bezbednosnih snaga od sticanja kosovske nezavisnosti pre devet godina. Veoma smo ponosni na podršku koju smo bili u mogućnosti da pružimo i veoma smo, veoma smo ponosni na ljude koji rade za Kosovske bezbednosne snage i što su uradili tako izvanredan posao u razvijanju bezbednosne strukture od maltene ničega na početku. Naša želja je da se transformacija desi u skladu sa Ustavom Kosova, tako da se osigura da se uzme u obzir senzibilitet svih zajednica Kosova.
-Razgovor sa ambasadorom O’Konelom-
Pitanje iz publike: Pitanje za g. Delavija: jednom ste izjavili da se politika SAD-a prema Kosovu neće promeniti bez obzira ko je predsednik SAD-a i da se KFOR neće povući sve dok Kosovo ne bude imalo svoju vojsku i ne bude spremno da se samostalno brani. Pošto vidimo da Kosovo ni pod kojim okolnostima nije ugroženo, posebno od strane Srbije čija politika je „dajte im šta god žele“, zašto bi trebalo da se formira Vojska Kosova? Da li je to zbog težnji za stvaranjem Velike Albanije ili je u pitanju nešto drugo?
Ambasador Delavi: Kosovo je nezavisna država i sigurno prihvatamo to da je pravo nezavisne države da ukoliko želi ima svoju vojsku. To je pitanje suvereniteta. Što se tiče pitanja Velike Albanije – smatram da su se granice Balkana dovoljno promenile u proteklih nekoliko decenija i veoma sam zadovoljan sa današnjim granicama. Podržavano Kosovo i njegove trenutne granice, granice koje ima od svoje nezavisnosti, granice koje su na zastavi Kosova i nastavljamo da podržavamo Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu. Radimo, kao što je ambasador O’ Konel rekao na tome, po rečima Čerčila, da upotpunimo Evropu kao celovitu, slobodnu i u miru i verujemo da će posebno za Balkan, a i Evropu generalno biti daleko bolje sve dok je Kosovo suverena i nezavisna država u mirnodopskim odnosima sa svojim susedima.
Sporazum: Hvala puno na ovim odgovorima. Zahvaljujem se ovim mladim ljudima na njihovim pitanjima. I na kraju pitanje za vas g. Delavi- iako je vizna liberalizacija za građane Kosova objavljena prošle godine, ništa se do sada nije desilo. Skupština Kosova nije u mogućnosti da ispuni jedan od uslova, a to je ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Znamo šta se desilo, bilo je protesta, suzavaca i bili ste prisutni u Skupštini kada su se odvijali ti neredi. Da li su kosovski građani bliži vanrednim izborima ili bezviznom putovanju?
Ambasador Delavi: Moram da priznam da se nikada pre mog dolaska na Kosovo nisam susreo sa suzavcem i sada osećam da je moj život diplomate upotpunjen. Bio sam ljubomoran na mnoge moje kolege, službenike inostrane službe koji su se tokom godina zatekli u demonstracijama sa suzavcem, a da se to nikada nije desilo meni, ali sada jeste.
Sigurno verujem da bi Skupština Kosova trebalo da usvoji Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Linija koju je Komisija iscrtala je ista ona linija koja je postojala između Kosova i Crne Gore od 1974. godine, kada su i Crna Gora i Kosovo bili administrativne jedinice bivše Jugoslavije. Nažalost, u proteklih godinu i po dana dosta je vremena u Skupštini protraćeno oko ovog pitanja. Voleo bih da vidim da Skupština Kosova radi jače u korist Kosova. Ambasador O’ Konel je istakao da u stvari treba da se usvoji nekoliko zakona kao deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa Evropom. Skupština je sigurno mogla da radi napornije na njima da je provela manje vremena potresena suzavcem i političkim nasiljem. Mislim da je visoka predstavnica Mogerini kada je bila ovde pre neki dan u subotu jasno rekla šta Kosovo treba da uradi da stigne do faze vizne liberalizacije koju ste pomenuli. I ključnu stvar koju je spomenula je ta da mora da se usvoji Sporazum o demarkaciji granice.
Sporazum: Da li očekujete da će Skupština uspeti da usvoji zakon kojim se ratifikuje sporazum o demarkaciji granice?
Ambasador Delavi: Moja kristalna kugla je malo zamagljena danas, ali sigurno ću reći da se nadam da će ga Skupština usvojiti. U interesu je Kosova i u interesu je Crne Gore i sigurno je u interesu boljih odnosa Kosova sa regionom Balkana.
Sporazum: Gospodo, hvala vam što ste bili deo emisije Sporazum, što ste podelili svoja mišljenja i odgovorili na pitanja ovih veoma zainteresovanih mladih ljudi.
