Intervju ambasadora Delavia za Kossev, 5.marta, 2018.
KoSSev: Ovo je Vaša prva poseta nakon atentata na istaknutog srpskog političkog lidera Olivera Ivanovića. Ambasada je odmah reagovala nakon ovog tragičnog događaja- snažno ste to osudili. I danas provodite dan- čitav dan ovde u Severnoj Mitrovici. Sa kim ste se sastali i kako Vam izgleda situacija?
Ambasador Delavi: Pre svega hvala vam što sam sa vama danas, zaista to cenim. Posetili smo nekoliko mesta u gradu, i ostalo je još nekoliko mesta koje treba da obiđem. Mislim da smo počeli posetom sudu, novom sudu, gde sam se sastao sa predsednikom suda Nikolom Kabašićem, koji radi jedan neverovatan posao dok pokušava da ponovo sastavi delove vladavine zakona za sever i zaista ga poštujem, kao i sve njegove kolege jer su ponovo pokrenuli sud i tužilaštvo na severu. Mislim da je to velik napor. Verovatno je unekoliko teže nego što se očekivalo. Ali jesam impresioniran onim što rade.
Zatim sam prošetao i gradilištem na mostu. Izgleda da se stvari ponovo pokreću, što je odlično. Nadam se da će se taj projekat završiti što je pre moguće. Izgleda da nije preostalo mnogo toga da se još uradi, svakako mislim da ćemo svi biti srećniji onda kada ljudi budu mogli da šetaju i da voze preko mosta, kao što je to oduvek i bila namera.
Video sam se sa gradonačelnikom Rakićem. Imao sam dobar razgovor sa njim o tome šta su njegovi prioriteti za ovaj grad, a takođe i o njegovoj ulozi kao vođe Srpske liste. Razgovarao sam i sa nekoliko članova civilnog društva, razgovaram sada sa vama a potom idem da obiđem i projekat USAID-a, pekaru. Tako da je zgusnut, ali dobar dan.
KoSSev: Da li mislite da je stvarno dobar dan? Da li je situacija obećavajuća nakon ubistva, ili, vidite li razliku?
Ambasador Delavi: Mislim da život ide dalje, što jeste dobro. Mislim i da postaje jasno to da ovo užasno tragično ubistvo gospodina Ivanovića nije nužno međuetnički incident. Naravno da ne znamo ko je, još uvek nemamo nijednu činjenicu o ovom ubistvu. Ali činjenica da ljudi ne krive drugu zajednicu za to – jeste pozitivna. Hteo bih da ovo prevedem kao deo postepenog poboljšanja odnosa među zajednicama – između kosovskih Srba i Albanaca.
KoSSev: Gospodine Delavi, Oliver Ivanović je bio izložen najbrutalnijim verbalnim napadima tokom ovog kratkog vremena koliko je bio politički aktivan nakon što je pušten iz zatvora. Njegova privatna imovina je takođe uništena tokom lokalnih izbora, kao i drugih srpskih opozicionih kandidata. Dok su zemlje Kvinte zauzele vrlo snažan stav tokom vanrednih parlamentarnih izbora prošlog juna, to nije bio slučaj za lokalne kosovske izbore. Ćutala je. Zašto se to dogodilo?
Ambasador Delavi: Moram da se ne složim sa vama ovde. Mi smo se kao Kvinta oglasili u septembru u vezi sa zastrašivanjem koje je bilo u toku za lokalne izbore. Ja sam dao intervju za Radio Kim, mislim da je to bilo u oktobru, i tada sam osudio mešanje i zastrašivanje na izborima. Mislim da smo bili vrlo glasni o mešanju u ono što mora da bude fundamentalan demokratski proces, a to su izbori za lokalne zvaničnike. Svakako, Posmatračka misija EU koja je bila tokom lokalnih izbora je govorila o problemu, mešanju na lokalnim izborima. Mislim da su nakon toga imali i veoma dobru izjavu. Moram da kažem da smo čuli priče o različitim vrstama zastrašivanja – ekonomskim i drugim vrstama. Bio sam razočaran zbog toga što na izborima nije bilo više kandidata. Mislim da 30 godina nakon pada Berlinskog zida, ne bi smelo da bude toga da u jednoj demokratskoj državi budu izbori za jednog kandidata.
Postoje stvari na kojima mora da se radi. Ako nisam dovoljno govorio o zastrašivanju, onda ću pričati više o tome, jer ukoliko nemate ljude koji osećaju da mogu da se kandiduju za mandat, bez obzira na to kakva su njihova politička gledišta, sa kim su povezani ili vezani, onda demokratiju dovodite u pitanje. Da li želite da svako ko želi, bude u mogućnosti da se takmiči za izborni mandat, bez obzira da li je u pitanju lokalni nivo ili nacionalni. A onda neka odluče glasači. Nije na vladama da odlučuju o tome ko treba da bude u mogućnosti da se kandiduje za mandat. Na glasačima je da odluče koga žele da ih predstavlja.
Kossev: Mislia sam više na zemlje Kvinte, ne na Posmatršku misiju EU, ali razmem. Još jedna tema koja je privukla dosta pažnje, ali samo posle ubistva, bila je informacija objavljena od strane Stejt departmenta, 12.januara, četiri dana pre ubistva Ivanovića, za građane SAD-a, za čim je usledila još jedna informacija o putnom vodiču iz Nemačke, u kojem se kako je precizirano, preporučuje povećana pažnja za one koji putuju na Kosovo, uključujući i Sever Kosova. Ova informacija je privukla veliku pažnju medija u Beogradu i posle ubistva bilo je dosta spekulacija, ali i vrlo jasno pitanje je pokrenuto u javnosti. Da li ima osnova za to da je Stejt department znao, ako ne za sam atentat, onda za neke moguće pretnje?
Ambasador Delavi: Na žalost mnogo je dezinformacija u vezi sa ovim. Ako pogledate sajt Stejt departmenta, videćete da su se tog dana za svaku zemlju promenile putne instrukcije. Ne samo za Kosovo, već za svaku zemlju u svetu a u pitanju je bilo samo kompjutersko ažuriranje sajta. To je pod jedan. Pod dva, pregledali smo savete za putovanja na Kosovo, uključujući i sever – za prošlu godinu, i oni su u osnovi svi isti. Razlikuje se par reči tu i tamo, ali u suštini isti su bili i pre i posle 12. Na žalost, ono što je bilo interno kompjutersko ažuriranje sajta Stejt departmenta pogrešno je protumačeno kao signal da smo mi imali informaciju ili barem neku novu zabrinutost za bezbednost ovde.
Mi smo svakako zabrinuti za bezbednost na severu i mislim da je mnogo građana na severu takođe zabrinuto, ali što se tog dana tiče ili neke specifične nformacije – u pitanju je bila čista kompjuterska stvar. Mi nismo imali nikakve nove informacije. Ako pogledate, videćete da zapravo nema novih informacija od pre 12 i posle 12.
KoSSev: Skoro je dva meseca od kada traje istraga o atentatu. Ako iz perspektive javnosti analizirate kako informacije teku upravo prema javnosti, vidite da se radi o unakrsnom optuživanju Beograda i Prištine. Uprkos nekim jakim i glasnim izjavama političkih lidera sa obe strane.Da li ste iznenađeni time da suštinski nema stvarnog opipljivog rezultata koji je do sada javnosti predstavljen? Jeste li zabrinuti za vladavinu zakona generalno na Kosovu i na Severu Kosova? I kada kažem vladavinu prava, mislim takođe na rad policije.
Ambasador Delavi: Moram da kažem da nam je američka televizija svima verovatno usadila ideju o tome da bilo koji zločin možete za sat vemena da rešite. Na žalost, to se ne dešava u stvarnom svetu. Na mene je ostavilo utisak to da se policija veoma ozbiljno bavi ovim slučajem. I srpski i albanski tužilac vode istragu, a dobro je da imamo sve zajednice zastupljene. Želeo bih da već imaju odgovor, ali u stvarnom svetu, naročito kada je ubistvo u pitanju, ponekad je potrebno dosta vremena da se sazna. Ja nemam naznaka da su ljudi lenji ili aljkavi. Ja mislim da se radi o teškom slučaju, postoje različiti tipovi dokaza koji treba da se ispitaju i nadam se da će se doći do tačnog rezultata.
Svakako da postoji neka saradnja između srpske i kosovske policije. Možda je trebalo malo vremena dok se stvari ne pokrenu, ali izgleda da postoji neka saradnja, što je pozitivno jer je sigurno moguće da u obema zemljama postoji dokaz koji može da pomogne rešenju ovog problema. Ono što mi možemo radimo kako bismo pomogli policiji, tužiocima sa obukom i sličnim stvarima. Ako bih mogao da rešim ovaj zločin ja bih to učinio i rekao bih policiji. Nemam nikakav dokaz na žalost.
Što se tiče vašeg drugog dela pitanja, da li sam zabrinut za vladavinu prava? Apsolutno. To je top tema za moju Ambasadu na Kosovu. O tome govorim skoro svakog dana. To je ta stvar. Ako nemate vladavinu zakona, postaje veoma teško za ekonomiju i pomirenje i slične stvari. Morate da imate vladavinu prava. Postoji put za napredak Kosova i napredak severa. Bilo mi je veoma drago kada sam video nemačkog ministra spoljnih poslova Gabriela koji je pre dve nedelje ovde govorio o izazovima u vladavini zakona. Mislim da što se više govori, utoliko bolje, jer su građani ti koji će ultimativnim pritiskom na političare voditi do poboljšanja vladavine zakona. Mi možemo da damo mnogo u obuci i to činimo. Trošimo milione dolara godišnje na obučavanje policije i tužioca. Ali ono što se stvarno računa jeste to da građani kažu: ‘Dosta mi je ovoga, ne želim da moja deca budu dileri droge ili ne želim da im se dese loše stvari.’ Oni mogu i treba da pritisnu političare i policiju da rade bolje. To je njihovo pravo.
KoSSev: Šta bi Vaš odgovor bio na to da jedan značajan deo javnosti misli da sa aspekta istrage ovo nije težak slučaj, a u odnosu na ono na šta je Oliver Ivanović upozoravao mesecima pred atentat, u vrlo malom mestu u kojem svako zna sve?
Ambasador Delavi: Ukoliko ljudi stvarno imaju dokaz ili činjenice treba to da kažu policiji. Znam da ljudi mislie da bi do sada trebalo da to bude rešeno, a u idelanom svetu naravno da bi i trebalo da bude tako. Ali zapravo za komplikovane slučajeve ponekad je potrebno dosta vremena da se reše.
KoSSev: Demarkacija. Napisali ste na svom tviter nalogu da je ratifikacija bliža nego ikad, očekujući da se usvoji ove nedelje. Međutim, prošle nedelje ste takođe objavili tvit sa opet optimističnim očekivanjima a tada ste takođe podsetili i javnost na još jedan tvit objavljen u avgustu 2015. sa još jednom optimističnost porukom. Evo nas četiri godine od tada. Koliko ste sigurni da će se ove nedelje ratifikovati sporazum o demarkaciji, i da bi se to desilo, da li očekujete da za njega glasa Srspka lista ili Samoopredeljenje?
Ambasador Delavi: Kriv sam što sam optimista. U diplomatiju ne idete ako niste optimista. Činjenica je da nikada nismo bili bliže pozitivnom glasanju u skupštini nego što smo danas; 80 ili više za ovaj sporazum o demarkaciji. Biću optimista i reći da bi stvarno moglo da se izglasa pozitivno ove nedelje i to bi bilo odlično. Svakako je u interesu svih građana na Kosovu da se ovaj sporazum ratifikuje što je pre moguće. Bilo da ste Srbin, Albanac, Goranac ili Rom sa Kosova, ko god, ovo je u interesu svake zajednice. Visoka predstavnica EU Mogerini rekla je pre nekoliko dana, kada je bila, ovde da će glas za granicu odblokirati proces vizne liberalizacije za Kosovo. Mislim da je ovo pitanje stvarno isisalo mnogo političkog kiseonika na Kosovu za poslednjih nekoliko godina i sprečilo ostale važne stvari da se urade, jer se ovo pitanje tiče svakog. Skupština može da glasa, odobri ga i onda bi to članovima parlamenta dalo mogućnost da idu na druge stvari koje su važne za građane na Kosovu kao što je vladavina zakona, obrazovanje, zdravstvena zaštita što je vrlo značajno. Ja bi voleo kada bi ga svi poslanici iz svih partija odobrili. Kada bi svi glasali za.
KoSSev: Hoće li se to dogoditi?
Ambasador Delavi: Možda je vaša kristalna kugla bolja od moje. Nadam se. To je sve što mogu da kažem.
KoSSev: Postoji značajni deo u srpskoj javnosti koji je zabrinut zbog sporazuma o demarkaciji. Ima glasova među ekspertima i političarima takođe u srpskoj javnosti koji kažu da između Kosova i Crne Gore ne bi bilo međunarodne legalne granice, ne onakve kao što je između Crne Gore i Srbije. Da li Vi vidite razliku između granice Kosova i Crne Gore u takvom smislu da to nije međunarodno priznata granica kao ona koja postoji među državama bivše Jugoslavije? Granica između tih država potvrđena je i u UN.
Ambasador Delavi: Pozicija Sjedinjenih država po ovom pitanju je jasna. Kosovo je suverena nezavisna država. Mi smo tu suverenost i nezavisnost priznali 2008, i osećamo da bi Kosovo trebalo da se angažuje u međunarodnim sporazumima sa stranim partnerima na istoj osnovi, kao i bilo koja druga suverena nezavisna država. Svakako, ja vidim granični sporazum između Kosova i Crne Gore kao suveren sporazum između ta dva naroda i oba naroda, po mom mišljenju su savršeno sposobna i u mogućnosti da i sa legalne strane definišu tu granicu.
KoSSev: Da li će im za nju trebati dodatno potvrđivanje od strane UN?
Ambasador Delavi: Nisam advokat, verujem da sve dok se obe države slažu, to je za te zemlje validno i tiče ih se.
KoSSev: Trenutno postoje dva pojednostavljena narativa u Beogradu i Prištini. Jedan za Beograd koji kaže da ukoliko se potpiše sporazum o normalizaciji, Srbija će ući u EU. U Prištini je da ukoliko se ratifikuje sporazum o demarkaciji, Kosovo će dobiti viznu liberalizaciju. I politička vođstva i mediji nekako su ispustili jedan kriterijum – borbu protiv krimnala i korupcije. Jesu li u pravu? Jesu li stvarno to jedina dva kriterija za Srbiju u EU i viznu liberalizaciju za Prištinu?
Ambasador Delavi: Ako hoćete mišljenje EU, moraćete da pitate nekog evropskog zvaničnika, a to nisam ja. Ali vam mogu reći da su pitanja kriminala i korupcije definišuća pitanja za ovu zemlju. Kosovo mora da radi na tome, mora da radi više. Pokušavamo da pomognemo i videli smo neki napredak. Indeks transparentnosti u vezi sa pitanjem korupcije popravio se za nekoliko poena od prošle godine. To jeste pozitivno. Rangiranje Svetske banke za Kosovo o korupciji se popravilo za nekoliko poena u odnosu na prošlu godinu. Ali mora da bude više rada, ozbiljnosti, posvećenosti institucija za vladavinu zakona i političara. To je vitalno. To je ono što građani Kosova žele od svih zajednica. Ako pogledate bilo koje istraživanje javnog mnjenja, 70 % ljudi kaže da je najveći problem na Kosovu korupcija. Mislim da je to veliko pitanje koje mora da se rešava. Naravno, Kosovo nije usamljeno u tome, postoje druge zemlje koje se takođe sa ovim suočavaju. Ali, Kosovo mora više da radi na tome i svako u sektoru za vladavinu zakona mora da radi. Građani Kosova moraju da izlažu svoja mišljenja, jer mislim da vidimo, i to sve više na Kosovu i u drugim zemljama, da ono što građani žele, oni obično to i dobiju. Možda ne tako brzo koliko oni žele, ali će dobiti.
Kossev: Poslednje pitanje- koja je vaša poruka za građane Mitrovice, na Severu Kosova?
Ambasador Delavi: Želim da kažem koliko je važno za moju zemlju, moju ambasadu da se kosovski Srbi osećaju da su u svojoj kući. Ulažemo mnogo vremena i napore da poboljšamo život običnih ljudi i znamo koji su izazovi sa kojima se suočavaju. Nastavićemo da radimo na primeni zakona o jeziku, pravdi, integraciji pravosuđa, podršci vladavine zakona, priznavanju diploma, kako bi bilo lakše doći do posla u državnim službama širom zemlje, i svakako na pitanju manjinskog zapošljavanja. Želimo da budemo sigurni da kosovski Srbi mogu da vide svoju budućnost na Kosovu. Učinićemo sve što mi možemo da im pomognemo da prebrode izazove, da pomognemo celoj zemlji da prebrodi ove izazove, tako da ko god želi da živi ovde može da se oseća kao kod kuće.
Kossev: Hvala što ste govorili za KoSSev.
