Koha Ditore: Hvala vam što ste nas primili. Ja zapravo želim da počnem s pitanjem u vezi demokratije s kojim se na neki način suočavamo u pogledu dešavanja u Skupštini poslednje sedmice i trenutnog zastoja takoreći zbog jaja koja su bačena zbog negodovanje opozicije. Po vašem, mišljenju šta nam to govori o političkim odnosima na Kosovu između stranaka i stanja demokratije zapravo?
Ambasador: Pa to je dobro pitanje, dobro za početak. Treba ipak prvo da imamo na umu da su Vlada i Skupština konstituisani na osnovu rezultata izbora održanih 2014. koji su široko bili uvaženi – uključujući i uvažavanje od strane moje Vlade – kao slobodni i pravični i na njima su učestvovali građani sa cele teritorije Kosova. Mislim da je to značajno. Stranke su nakon toga radile međusobno unutar ustavnog okvira da formiraju Vladu. Uprkos ponovljenim komentarima, suprotno tome, mogu da vam kažem da Vlada SAD-a u ovom procesu nije favorizovala jednu političku stranku u odnosu na neku drugu. Dakle, Sjedinjene Američke Države podržavaju demokratske procese i institucije. Narod Kosova bira svoju vladu. Mi radimo s vladom koju oni biraju. Sada mi je teško da uvidim kako bacanje jaja ili nečeg drugog na pod Skupštine umesto razmene reči jača demokratiju na Kosovu ili doprinosi njegovim širim ciljevima. Smatram da je važno da imamo na umu te šire ciljeve i kako postupci ljudi mogu doprineti njima. Na primer, Sjedinjene Američke Države žele da vide Kosovo da zauzme svoje zasluženo mesto na svetskoj sceni, postane članica svih ključnih evropskih institucija i ti ciljevi utiču na sve šta radimo, ne samo ja i moj celi tim ovde u ambasadi. Kao što je predsednik Obama izjavio ove sedmice u Nju Jorku, moraću ovo da pročitam, „Razumem da je demokratija frustrirajuća. Demokratija u Sjedinjenim Američkim Državama svakako nije savršena. Ponekad čak može biti i nefunkcionalna.“Ali, on je istakao da je demokratija ono što je omogućilo Sjedinjenim Američkim Državama da izgrade dinamičnu privredu i procvat SAD-a kao multietničke države.
Koha Ditore: Da, ambasadore, sigurno ćemo se svi složiti s tim, ali poenta je u tome šta su uzroci takve napete situacije s kojom se suočavamo, i mnogi u društvu, ne samo opozicija, smatraju da je nepostojanje prethodnog razgovora o problemu dovelo do sukoba do tačke ključanja? To znači, s obzirom na takav stav, da Vladi nije dovoljno smetalo, tako da kažem, da raspravlja o tim pitanjima pre nego što se zapravo o njima i dogovorilo u Briselu, i ovde govorimo o sporazumima, tako da možda opozicija smatra da prosto više nema šta da se kaže, da nema više reči koje bi mogle da budu izgovorene?
Ambasador: Želim da kažem na smo na početku,da je parlament važna institucija i da je važno da funkcioniše za dobrobit zemlje. Za ovo je potreban naporan rad i kompromis što nije uvek lako. Znam da trenutno ima 23 zakona koji čekaju na prvo i drugo čitanje u Skupštini. Važni zakoni, kao što je onaj koji uspostavlja Kreditno- garantni fond koji smo podržali i koji onda kada bude bio usvojen imaće pozitivan efekat na Kosovo i njegovu privredu. Tako da stvarno ne prihvatam premisu vašeg pitanja. Tokom leta bilo je dosta rasprava u Skupštini. Razumem da opozicija nije postigla svoje zakonodavne ciljeve, ali to ne znači da nije bilo smislene debate. U demokratiji, stranka ili stranke koje čine većinsku koaliciju određuju politiku. U principu, oni koji ne vole politiku vladajuće stranačke koalicije treba da rade na tome da objasne svoje stavove biračima i dobiju najviše glasova na sledećim izborima u 2018. Oni bi tada bili u poziciji da sami utvrde svoj dnevni red.
Koha Ditore: Dakle, kažete da ne postoji ništa što opozicija može da učini ako Vlada ima glasove da usvoji bilo koji sporazum ili zakon?
Ambasador: Opozicija ima na raspolaganju mnogo načina gde može da se čuje njen glas. Odgovornost je opozicije da se uključi u smislenu debatu i upotrebi mogućnosti demokratije da se čuje njen glas. U proteklih nekoliko sedmica bilo je prilično teško ignorirati glas opozicije. Na Kosovu sam tek šest sedmica i za to vreme Skupština je mislim pokušala da održi sednicu dva puta. Ove sednice bi dale mnogo prilika da se razgovara o spornim pitanjima i usvoji potrebno zakonodavstvo. Ako se ne varam, vi za to imate albansku izreku koja u suštini znači samo zato što gubiš ne bi trebalo da pokvariš igru. Ovo je posebno tačno u politici gde svi žele ono što je najbolje za njihovu zemlju, čak iako se ne slože o tome šta je to najbolje.
Koha Ditore: Sada smo u tom trenutku kada doživljavamo to – u osnovi ili primarno – zbog sporazuma postignutih u Briselu. Među njima, pre svega možda ili uglavnom, zbog sporazuma oko Zajednice opština sa srpskom većinom. Poenta je izgleda u tome da li ovo predstavlja pozitivno ili ne tako pozitivno dešavanje za zemlju. Kao predstavnik SAD-a koja je podržala sporazume šta mislite da su prave prednosti sporazuma, a posebno sporazuma o Zajednici srpskih opština?
Ambasador: Pre svega, znam da vaše novine imaju stav uređivačke politike protiv dijaloga i moraćemo da se ne složimo oko toga. Temeljna politika SAD-a u regionu je da promoviše Evropu u celini, slobodnu i u miru. Nećemo da ostvarimo ovaj cilj bez poboljšanja odnosa između Kosova i Srbije. Dijalog predvođen EU je jedini način koji ja vidim da stignemo do tamo. Sjedinjene Američke Države su snažno podržale dijalog od njegovog započinjanja i snažno aplaudiramo Kosovu i Srbiji za sporazume postignute u aprilu 2013., sporazume od tada kao i ova četiri koja su potpisana prošlog meseca u avgustu. Mislim da je napredak postignut kroz dijalog neprocenjiv, ali to je moje mišljenje. Bivši državna sekretarka Hilari Klinton obično je govorila: „Svi imamo prvo na svoje mišljenje, ali nemamo pravo na vlastite činjenice. Dakle, „hajde da pričamo o činjenicama nekoliko minuta. U 2011. godini, ljudi su podigli barikade na severu kada je Kosovo pokušalo da naplati carinske dažbine. Dijalog je otvorio put da počne naplata carina početkom decembra 2013. godine bez nasilja. Poslednji opštinski izbori koji su održani uključili su po prvi put celu teritoriju Kosova. Zahvaljujući tim izborima imate deo zemlje koji sada u potpunosti funkcioniše pod kosovskim zakonom, susreće se sa zvaničnicima kosovske vlade i služi svojim građanima. Ovo je otvorilo put za parlamentarne izbore u 2014. gde su izabrani kosovski Srbi sa severa, koji su položili zakletvu da brane Ustav Kosova i učestvuju u radu Skupštine Kosova. Znate, može se govoriti i o više opipljivim koristima, kao što je međunarodni pozivni broj, koji je rezultirao iz sporazuma ovog leta. Ali, čak i šire, ako se vratimo na moj stav o važnosti da Kosovo i Srbija poboljšaju svoje odnose. Nastavak razgovora između ove dve zemlje će pomoći da dođe do stabilnosti i promovisanja međunarodnog investiranja u region. Dijalog se sprovodi uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije Federike Monjerini koja ima puno važnih stvari da radi, ali i dalje provodi vreme na ovome. Ne vidim kako Kosovo može napraviti napredak ka integraciji u evroatlantske institucije u odsustvu dijaloga.
Koha Ditore: Samo da naglasim da u slučaju naše vlastite uređivačke politike, nije da smo mi protiv dijaloga kao sredstva da se dođe do sporazuma i normalizacije između Kosova i Srbije kao dve nezavisne države. Uvek smo kritikovali način na koji je dijalog „prodat“, da tako kažem našoj populaciji i način kako je dijalog sproveden.
Ono što ja pitam se ne odnosi na druge sporazume, nego posebno na sporazum o Zajednici srpskih opština. Bilo je glasova, čak i izvan Kosova, i mislim da je čak Dan Server iz SAD-a, alarmirao da postoji rizik da ova vrsta sporazuma, ova vrsta aranžmana može dovesti do etničke podele između Srba i Albanaca, posebno u onim oblastima u kojima će Zajednica funkcionisati. Dakle, koje su garancije, ko može da kaže da se ovo neće desiti, kako možemo sprečiti da ovo postane neka vrsta rešenja koje može dovesti do veće podele između manjinskog srpskog i većinskog albanskog stanovništva ovde?
Ambasador: Vidite, shvatam da je to teško i shvatam da će za to trebati više vremena. Znam da su ljudi zabrinuti. Čitam novine, vaše i druge. Ali, samo da kažem nešto u vezi sa sporazumom o Zajednici srpskih opština. Podstičem svakog ko je zabrinut da pročita dokument. Nalazi se na veb stranici EU. To je dokument koji ima četiri ili pet stranica. Jezik je jednostavan. Ne morate biti pravnik da ga razumete. Jasno je da je ovaj dogovor u potpunosti u skladu sa zakonima Kosova i sa Ustavom Kosova. Pročitajte sporazum. Nema naznaka u sporazumu da će se stvoriti treći sloj vlade ili izvršne vlasti ili da se krši ustav Kosova. Pitali ste o garancijama. Jedan od naših očeva osnivača je rekao da ne postoji garancija u životu osim smrti i poreza. Ali ja želim da budem jasan. Sjedinjene Američke Države u potpunosti podržavaju Sporazum o pridruživanju i SAD-u su najjači prijatelj Kosova, najveći branitelj. SAD podržavaju suvereno Kosovo i ako mi ne verujete, vozite kilometar niz put i videćete gradilište naše nove ambasade – usput, biće veoma lepa. Mi ulažemo puno u tu ambasadu. Ne bismo podržali sporazum koji bi ometao suverenitet ili teritorijalni integritet Kosova. Sada, američka vlada kao i naši prijatelji u Briselu ostaju aktivno uključeni u našoj podršci za primenu dijaloga i nastojanjima integracije. Nastavićemo da gledamo ovaj proces pažljivo i radujemo se tome da kosovska vlada nastavi da napreduje. Bili smo prisutni u rešavanju drugih konflikta na Balkanu i da znate da smo naučili nešto iz tog iskustva.
Koha Ditore: Spomenuli ste smrt i poreze, što me dovodi do još jednog pitanja o kojem želim da razgovaramo. Plaćanje poreza se obično smatra kao neki oblik odgovornosti prema državi. Postoje neka pitanja koja ljudi postavljaju u vezi sa aktuelnim političkim zbivanjima i odgovornosti za to. Jedan od načina kako je objašnjena potreba ili nužnost da se stvori Specijalni sud za Kosovo kako je rečeno ili objašnjeno na skupštinskoj raspravi je to što smo propustili da pružimo pravdu i da se pozabavimo rešavanjem ozbiljnih optužbi za ratne zločine i zločine različite prirode neposredno nakon rata, tako da se zbog toga javila potreba za stvaranjem Specijalnog suda. Što znači da imamo neke probleme ili probleme s vladavinom prava i pitanje ovde je da nismo videli nikakvu odgovornost u tom segmentu od strane političara koji rade sada u vladi ili su bili u prethodnim vladama u proteklih petnaest godina. Dakle, kako vidite pitanje odgovornosti i to pitanje je da li će ikada neko odgovarati za moguće zloupotrebe ili ne sprovođenje mandata dobijenog od birača u ovoj zemlji?
Ambasador: Rekao sam mnogo puta javno, rad sa vladom na jačanju vladavine prava je jedan od mojih prioriteta za vreme mog boravka na Kosovu. Mnogo toga treba da se uradi i nastavićemo da dajemo svoj doprinos. Sjedinjene Američke Države ne troše novac na stvari koje smatra da neće funkcionisati, tako da verujemo da pravimo važnu investiciju i može doći do reforme. Obišao sam projekte vladavine prava u mestima gde se realizuju kao što su Gnjilane i Uroševac i vidim ostvareni napredak. Znam da je javna percepcija u pravosuđe niska. Mislim da mi, međunarodna zajednica i građani Kosova i njegovi lideri, prepoznaju da je vladavina prava na Kosovu sektor koji se suočavao i dalje se suočava sa brojnim izazovima. Ovo pitanje odgovornosti je rad u toku. Nemojmo da zaboravimo da je u slučaju Kosova, moralo da počne od nule i izgradi novi sistem istovremeno radeći na stabilizaciji i obnovi ratom razorene zemlje. Potrebno je puno vremena i napora da se izgradi snažan i efikasan pravosudni sistem koji može zavredeti poštovanje građana zemlje. Dakle, iako bi trebalo da prepoznamo i radimo na unapređenju nedostataka, ne treba da zaboravimo da je Kosovo prošlo dug put. Naša ambasada je podržala niz inicijativa za podršku i jačanje vladavine prava i pravosuđa na Kosovu. Prošle godine smo potrošili oko 15 miliona dolara u ostvarivanju tih ciljeva. Nekoliko primera, naši programi Ministarstva pravde su u potpunosti posvećeni podršci i jačanju vladavine prava i pravosudnog sektora na Kosovu. Šaljemo sudije na Wake Forest Univerzitet u Sjedinjenim Američkim Državama na programe obrazovanja i obuke za uvećanje njihovih veština. Prisustvovao sam 21. septembra inauguraciji novog Osnovnog tužilaštva u Gnjilanu. USAID je podržao obnovu zgrade Osnovnog suda u tom gradu pre nekoliko godina. U Uroševcu sam čuo kako glavni sudija opisuju kako je Osnovni sud koristio infrastrukturu koju je pružio USAID, kompjutere i obuku kako bi se smanjio broj zaostalih predmeta i da je status predmeta više transparentan za javnost. Razumem nestrpljenje ljudi za promenom sada. Ja sam nestrpljiv takođe. Drago mi je što su ljudi nestrpljivi; to pomaže u podsticanju nas u vladi da radimo teže, da se ispune ciljevi
Koha Ditore: Smatram da ovde ne postoji niko ko nije svestan doprinosa SAD-a tokom i nakon rata, posebno proteklih nekoliko godina sa USAID-om i novcem koji je uložen u poboljšanje ne samo pravosudne infrastrukture nego i vladavine prava. Međutim, problem je izgleda u tome da ljudi ne vide rezultate ekvivalentno u odnosu na uložene investicije, ne samo u smislu finansijskih ulaganja i pomoći, već i u smislu političke važnosti ovog pitanja. Mislim, govorimo o korupciji, borbi protiv organizovanog kriminala i to je još uvek dominantna tema kad god pročitate izveštaj o Kosovu. Mislim, petnaest godina nakon rata, mi smo na mestu gde je Nemačka verovatno bila na početku 1960-ih, ako računamo godine. Dakle, trebalo bi da imamo bolji napredak, posebno u borbi protiv korupcije.
Ambasador: Znam na šta mislite i mislim da svi znamo da korupcija ostaje jedan od glavnih prepreka za napredak Kosova na evropskom putu. Uticaj korupcije, mislim, vi živite ovde, dotiče sve nivoe društva. Nije moja uloga da sudim ili da okarakterišem mere kosovskih izabranih političara ili opozicije. To je posao birača. Mogu vam reći da cena korupcije po društvo ide daleko van cene mita. Korupcija utiče na kosovske poslove koji moraju da zadrže mlade ljude ovde i pomognu izgradnji bolje zemlje. Globalni indeks kontrole korupcije Svetske banke za 2013. rangira Kosovo na 31. percentil – što je treći od pozadi u svetu. Ovo je veliki problem. To nije dobro mesto za biti. I znate, ne postoji čarobni štapić da to popravi. Biće potrebno mnogo rada na institucijama, infrastrukturi, obuka i kulture, kao i drugih oblasti kako bi ovaj problem bio pod kontrolom. Sjedinjene Američke Države i međunarodna zajednica i dalje ulažu velika ulaganja u pružanju tehničke pomoći u borbi protiv ovog problema. Mi smo radili na primer, na promovisanju pravednog tretmana za ponuđače u projektima javne nabavke. Mi smo obučili policajce, tužioce, sudije i kao što sam rekao prošle sedmice na sastanku Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije, ključ za borbu protiv korupcije je da imamo sistem u kojem agencije rade zajedno, gde policija, tužilaštva i pravosuđe rade zajedno na sprovođenju pravde i gde ljudi razumeju da ako vide korupciju da mogu da je prijave i da će nešto biti učinjeno. Ranije ovog meseca ja – dozvolite mi da završim ovo, molim vas – ranije ovog meseca sam potpisao amandman na Sporazum o grantu o bilateralnim razvojnim ciljevima koji dalje navodi posvećenost američke vlade da pruži 25 miliona dolara za podršku programima u vladavini prava, upravljanja, kao i da promoviše investicije i zapošljavanje na Kosovu. Mi možemo, mi ćemo pomoći, ali kosovske institucije su prvenstveno odgovorne, prvenstveno odgovorne za osiguravanje da korumpirani pojedinci snose odgovornost. Mi smo u više navrata pozvali da zvaničnici, koje su optužili tužioci za korupciju, budu suspendovani dok njihovi predmeti ne budu rešeni…
Koha Ditore: Koji je bio odgovor, ako je ikada postojao ovaj poziv? Mislim, imamo još uvek zvaničnike koji nisu suspendovani i koji se čak suočavaju sa suđenjem.
Ambasador: … Pa, ova vlada je počela da to učini i izgleda da je posvećena čišćenju svojih redova od optuženih državnih službenika. Ja nemam imena tih ljudi, ovde sam samo nekoliko sedmica, ali ovo je ključni faktor i to će i dalje biti važno za nas.
Koha Ditore: Spomenuli ste dva puta da ljudi imaju mogućnost da se izjasne tokom glasanja, kao što znate ovde je uobičajeni mandat u trajanju od četiri godine. Ali, kako ljudi mogu živeti između ova dva trenutka glasanja ako su nezadovoljni, posebno kada je reč o ekonomskoj situaciji i razočaranju sa ovakvim nedostatkom napretka koji vide u kretanju napred prema društvu koje je pravičnije i prosperitetnije. Mislim, mi se suočavamo sa ogromnim ekonomskim preprekama i ne vidimo nikakve stvarne mere koje se preduzimaju ili barem ne osećamo nikakav efekat takvog razmišljanja sa vladom i drugim institucijama.
Ambasador: Promovisanje ekonomskog rasta i investicija privatnog sektora je jedan od ključnih prioriteta Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu, a kao što ste rekli, to je ključ za dugoročno ekonomsko blagostanje Kosova i prosperitet njegovih građana. Bilo je određenog napretka na tom polju. Upravo sam pročitao Pokazatelje Svetske banke o lakoći poslovanja za 2015. i Kosovo je napredovalo sa 81. na 75. mesto od prošle godine do ove godine, to je dobro, to nije sjajno, ali to je dobro. Ekonomski razvoj Kosova je svakako jedan od mojih ključnih prioriteta, a mi imamo neke programe u toku. Međutim, postoje prepreke. Kosovo treba da učini više da poboljša svoju atraktivnost kao odredište za investicije. Dva ključna koraka su da se smanji percepcija i stvarnost korupcije, o kojima smo već govorili, kako bi se poboljšao kapacitet pravosuđa. Ako ste investitor, želite da znate da ako imate spor sa nekim drugim, da možete ići na sud i da će se ovaj spori prosuđivati brzo i pravično. Sjedinjene Američke Države su postali partner s kosovskim institucijama, civilnim društvom i malim preduzećima da ostvare napredak na ovom polju putem Programa USAID-a za poboljšanje poslovnog okruženja. Naše kolege iz USAID-a i Ministarstva pravde su takođe radili sa sudovima na poboljšanju transparentnosti i jačanju kapaciteta. Nedavno sam posetio projekat staklenika na severu Kosova koji je podržao projekat USAID-a koji doprinosi poljoprivrednoj proizvodnji i zapošljavanju. Radimo sa kompanijama u drugim sektorima, kao što su proizvodi od drveta i pelet za peći – poslovanje za koje nisam znao da postoji – da iskoriste svoje poslovanje i da pomognu da se podstaknu mogućnosti zapošljavanja. Već sam spomenuo Kosovski kreditno- garantni fond, ali dozvolite mi da vam kažem nešto više o tome. Osmišljen je i podržan od strane USAID-a, iako drugi donatori takođe ulažu novac. To je garantni fond koji može pomoći dokapitalizaciji u vrednosti od 400 miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća i nadamo se da ćemo stvoriti oko 20.000 radnih mesta u narednih šest godina. Za realizaciju ovog programa, od suštinske je važnosti da Skupština usvoji odgovarajući zakon što je pre moguće kako bi se svih 18 miliona evra od donatora upotrebilo za osnivanje fonda ove godine. Ovo je naš problem. Mi pokušavamo da pomognemo, ali to je naš problem.
Koha Ditore: Svakako će to biti problem u doglednoj budućnosti jer je za ove stvari potrebno vreme. Hvala Vam na razgovoru.
Ambasador: HvalaVama.
