Obraćanje ambasadora Delavija i diskusija o KBS na konferenciji RIDEA, 7. april 2017.
Dobro jutro svima. G. predsedniče, ambasadore Šober, kolege iz diplomatije, generale Rama, posebne pozdrave upućujem gđi Čitaku koja je ambasadorka u Vašingtonu, Okrug Kolumbija, zameniče premijera, Den, divno je biti ovde i profesore, hvala vam puno na organizovanju ove konferencije i na pozivu da učestvujem. I posebno na tome što ste počeli svoje obraćanje citirajući Džordža Vašingtona.
Sjedinjene Američke Države su od samog početka snažno uključene u stvaranje i razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga i imamo jake zajedničke interese – sa predsednikom Tačijem, vladom i narodom Kosova, u Kosovske bezbednosne snage.
Kao strateški partner Kosova, verujemo da Sjedinjene Američke Države nastavljaju da imaju veoma važnu ulogu u unapređenju bezbednosti Kosova i nacionalnog razvoja. Sjedinjene Američke Države su trenutno najveći doprinosilac vojnih trupa u KFOR-u i nastavljamo snažno da zagovaramo ulazak Kosova u NATO i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Sjedinjene Američke Države su takođe najveći doprinosilac odbrane – i bezbednosne pomoći Kosovskim bezbednosnim snagama kao i drugim bezbednosno povezanim institucijama Republike Kosovo.
Nadam se da se većina građana Kosova slaže da je moja zemlja zaradila neki kredibilitet zbog naše snažne podrške Kosovu, posebno u pogledu odbrane i bezbednosti. Ponosan sam na to šta su Sjedinjene Američke Države i Kosovo postigli zajedno u razvoju Kosovskih bezbednosnih snaga na ovako visokom stepenu profesionalizma. Kosovske bezbednosne snage su poštovane unutar Kosova, u regionu i u evroatlantskim institucijama.
Mogao bih da tvrdim da je veoma važno za obe zemlje da imaju zajednički pristup o daljem usavršavanju i razvoju Kosovskih bezbednosnih snaga ka svojoj končanoj transformaciji u Oružane snage Kosova.
Znam, zato što mi je on to rekao, predsednik Tači takođe deli mišljenje da je partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova od kritične važnosti za institucionalnu izgradnju kosovske bezbednosti.
Odbrambeni stručnjaci znaju koliko su blisko sarađivali naši savetnici sa vašim planerima na planu Strateškog pregleda sektora bezbednosti (SPSB) koji pruža kako plan Kosovu da razvije svoje sopstvene oružane snage ustavnim amandmanom, tako i desetogodišnji plan da se izgrade odgovarajuće sposobnosti uz podršku Sjedinjenih Američkih Država i ostalih partnera.
Sjedinjene Američke Države ostaju u potpunosti posvećene mapi puta koju vidimo kao nešto od suštinskog značaja za dugoročnu bezbednost Kosova.
Kao što sam javno rekao prošlog oktobra na NATO Rose-Roth seminaru u ovom istom hotelu kao praktična stvar, Kosovu je potrebna legitimna sposobnost da brani sebe pre nego KFOR razmotri svoj odlazak.
Sekretar odbrane SAD-a, Džejms Matis je takođe ponovno potvrdio u svom procesu obraćanja Senatu nastavak američke politike da se podrži stvaranje Oružanih snaga Kosova izmenom kosovskog Ustava.
Razumemo da dugoročno, Kosovo ima istinsku potrebu za legitimnom sposobnošću samoodbrane i sigurno podržavamo Kosovo da je dobije.
Zašto onda nastavljamo da pričamo o ustavnoj promeni?
Smatram da je bezbednosno partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova sagrađeno na temelju transparentnosti, uzajamnog poverenja i našeg zajedničkog ubeđenja da će Republika Kosovo biti suverena, demokratska, multietnička država na putu ka punopravnom članstvu u evroatlantskim institucijama.
Tako da bi u tom smislu odstupanje od usaglašene mape puta SPSB koja vrlo jasno poziva na ustavni amandman predstavljalo neočekivanu promenu u planovima.
Ali povrh toga, zabrinuti smo u pogledu toga da se stvarni napredak ka efektivnoj vojsci ne ostvaruje samo preko zakona. Buduće oružane snage Kosova će morati da se izgrade tokom vremena uz pomoć ključnih partnera kao što su Sjedinjene Američke Države i NATO saveznici. Proglašenje vojske u zakonu je ne formira u realnosti.
Kao partneri i prijatelji Kosova, važno nam je da proces i mehanizam stvaranja legitimne vojne snage za Kosovo bude taj koji radije uvećava nego ometa napredak Kosova, međunarodni legitimitet i dalji pristup vojnoj pomoći.
Kosovska bezbednost proizlazi iz toga da bude utkana u veću strukturu međunarodnih i evroatlantskih bezbednosnih institucija.
Sjedinjene Američke Države i NATO saveznici očekuju da će se tranzicija KBS u Oružane snage Kosova desiti postepeno, transparentno, preko ustavnog amandmana koji je ishod konsultacija i učešća svih građana i zajednica Kosova.
Verujemo da bi ugled Kosova, izgledi i napredak ka članstvu u Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i NATO-u mogao da bude narušen svakom iznenadnom promenom tog plana.
Takođe smatramo da pitanje toliko važno za budućnost Kosova kao što je transformacija KBS, mora da bude predmet ozbiljne, podržane diskusije i debate koja uključuje sve građane Kosova.
Pitanje toliko važno kao osnivanje vojske mora da se rešava na pravi način – zahtevaće dijalog, transparentnost i spremnost da se nađe kompromis.
Svi građani Kosova imaju pravo da budu deo ove diskusije, da se čuje njihovo mišljenje i da njihovi izabrani predstavnici dobiju odgovarajuće prilike da učestvuju. Tako bi trebalo da izgleda ustavna demokratija.
U trenutnom sastavu KBS ima otprilike sedam odsto etničkih manjina. U tom sastavu ima 47 kosovskih Srba. Iako ove brojke nisu loše, dosta posla još mora da se uradi, posebno u povećanju zastupljenosti kosovskih Srba i ostalih manjina među oficirskim rangovima. Znam da KBS teži ka tome da uveća ove brojke i da uspostavi raznovrsniju bezbednosnu snagu i veoma sam ohrabren napretkom. To je važno zbog toga što će KBS biti najprofesionalnija onda kada u svoju korist iskoristi talente svih segmenata kosovskog društva.
Imao sam nedavno nekoliko dobrih razgovora sa predsednikom Tačijem, predsednikom Skupštine Veselijem, premijerom Mustafom i ostalim političkim liderima na ovu temu i smatram da činimo značajan napredak u pogledu utvrđivanja daljih koraka.
Ono što nam je potrebno jeste pauza u bavljenju trenutnom zakonodavnom agendom kako bi se ostavilo vreme za otvorenom debatom kako da se uspostavi oružana snaga na način koji je transparentan, sveobuhvatan i ustavan.
To će biti težak proces i znam da su ga neki pesimisti već osudili na propast. Ne prihvatam takav fatalistički stav. Sve je moguće kada lideri sednu za stolom i pregovaraju u dobroj veri. I optimista sam da će lideri Kosova učiniti ono što je ispravno – da će ostaviti po strani svaku pretpostavku ili predrasudu – i doći do sporazuma koji je u najboljem interesu zemlje.
Pozivamo sve izabrane lidere i sve zajednice da budu aktivni učesnici u razgovoru o KBS i Oružanim snagama Kosova. Sada je vreme za sve građane Kosova da učestvuju u oblikovanju budućnosti bezbednosnih snaga Kosova. Niti očekujemo da narod Kosova čeka na ovo zauvek, niti verujemo da bi ijedna strana trebalo da ima veto.
I želim da budem veoma jasan kada kažem da dijalog mora da bude inkluzivan, da moje reči ne budu lažno prikazane. Ne upućujem se na pregovaranje sa bilo kojom drugom stranom zemljom. Ovo je samostalna odluka koju građani Kosova moraju da donesu za njih same. Ponovo napominjem da verujem da će kosovske vojne snage biti najkvalitetnije i najprofesionalnije kada održavaju društvo u celini i kada iskoriste resurse talenata svih segmenata te populacije. Sjedinjene Američke Države su apsolutno spremne da rade sa Kosovom da ovo postane realnost.
Puno hvala.
Pitanje iz publike: G. ambasadore, nakon što ste čuli ono što je g. Stojanović rekao, da li ste sada uvereni da je uveravanje Srba da glasaju za ustavne promene nemoguća misija i da sada morate da date zeleno svetlo kosovskim institucijama da imaju vojsku preko zakona ?
Ambasador Delavi: Hvala puno na pitanju. Izgleda da nisam spreman da odustanem od toga danas. Sa svim dužnim poštovanjem prema zameniku premijera i ostalima u prostoriji, verujem da treba da imamo duži razgovor. To treba da se razmatra, građani treba da razmisle o svim različitim kompleksnim posledicama u pogledu toga šta će ovo značiti njima i ne treba da se žuri prilikom pronalaženja rešenja. I možda mislite da je to samo diplomata koji pokušava da nastavi da obavlja svoj posao i da radi zauvek na nečemu, ali u stvari, ozbiljni problemi, ozbiljne zabrinutosti zahtevaju ozbiljan razgovor koji ne može da se desi preko noći. Ubeđen sam, kao što sam napomenuo u svom obraćanju, da ako se kosovski lideri okupe i razgovaraju o ovim ozbiljnim pitanjima na ozbiljan način, pregovarajući kao što to političari rade, ubeđen sam da mogu da stignu do tačke gde svako ima mogućnost da iznese svoj stav i nadam se da ćemo stići do te tačke gde Kosovske bezbednosne snage mogu da pređu u Oružane snage Kosova u skladu sa planom na kojem smo svi radili.
Pitanje iz publike: Hvala. Pozdravljam sve učesnike. Pozdravljam paneliste takođe. Imam pitanje za g. Delavija, ambasadora Sjedinjenih Američkih Država. Pozdravljajući spremnost da se iscrpi svaka mogućnost razgovora sa Srpskom listom da se stigne do kraja i da se donese odluka koja će biti prihvatljiva za sve, moje konkretno pitanje je da li će biti preciziran vremenski rok u razgovoru sa Srpskom listom ? Jer kao što može da se vidi, ovo će biti veoma dug proces jer oni (SL) nisu dali čak ni mali signal koji bi pokazao njihovu spremnost da kraj procesa ima pozitivan ishod. Odnosno, ako su Albanci, u ovom slučaju kosovske institucije to dozvolile, ili jednostavno – predsednik je takođe rekao da je poslao dopis predsedniku Skupštine da se odloži postupak po ovom pitanju. Da li postoji način da se zna, ako će Srpska lista imati vremenski rok, koliko dugo će davati svoje mišljenje u vezi ovog pitanja?
Ambasador Delavi: Hvala puno na pitanju, zahvaljujem. Razumem da postoji interes da se ovo pitanje privede kraju. Moj stav je da je suviše rano govoriti o vremenskim rokovima jer tek otpočinjemo ovaj proces koji je predsednik opisao pre nekoliko minuta. Po mom mišljenju, ako utvrdite vremenski rok na početku, onda osuđujete sebe na neuspeh na kraju. Hajde da vodimo razgovor, hajde da imamo pregovore o ovom veoma važnom pitanju kao što je ambasador Šaber opisao i videćemo koliko ćemo daleko da stignemo. Kao što sam rekao, moj stav je da niko ne bi trebalo da ima veto po ovom pitanju. Ali smatram da treba da se vodi diskusija tokom dužeg vremenskog perioda. Da se sva ova pitanja stave na sto, da se priča o zaštitnim mehanizmima i sličnim stvarima i onda vidimo da li možemo da dođemo do zaključka.
Hvala.
