Govor ambasadora Kosneta o pravdi na Levijza Fol , 25. april 2019.
Eljbasane hvala na tom predstavljanju i hvala na pozivu da govorim na Levizja Fol. Čast mi je što sam ovde kao predstavnik najbližeg partnera Kosova i što mogu da podelim sa vama svoja razmišljanja o temi koja je od suštinskog značaja za budućnost Kosova: kako institucije i građani kao pojedinci mogu da rade zajedno na jačanju vladavine prava i učine Kosovo pravednijim društvom.
Prvo, hajde da definišemo pojmove. Često govorimo o „vladavini prava“ na Kosovu i smatram da je definicija ovog pojma u rečniku prilično jasna: načelo po kome su svi ljudi i institucije podložne zakonu koji se pravično primenjuje i sprovodi.“
U demokratijama poput Sjedinjenih Američkih Država i Kosova, pisanje, tumačenje i sprovođenje zakona je formalna odgovornost tri grane vlasti: zakonodavne, sudske i izvršne. Međutim, takođe je odgovornost građana da učestvuju u garantovanju – ponovo ću to napomenuti – da svi građani i institucije podležu zakonu i da su odgovorni u skladu sa zakonom koji se pravično primenjuje i sprovodi.
Prema rečima velikog američkog senatora i državnog tužioca Roberta Kenedija, koji je rekao ovo – poetičnije – pre pola veka:
„Slavu pravde i veličanstvenost zakona ne stvaraju Ustav – niti sudovi – niti službenici zakona – niti advokati – već i muškarci i žene koji čine naše društvo – koji su zaštitnici zakona jer su i sami zaštićeni zakonom.“
Međutim, tvrdima pred vama da je poštovanje zakona samo jedan element pravde. U redu, ali šta podrazumevam pod pravdom? Pokušajte da pretražite tu reč na Guglu, kao što sam ja to uradio dok sam pisao ovaj govor i naći ćete neke nejasne i beskorisne definicije. Na primer: „Pravda je osobina da budete pravedni.“
Dakle, „pravdu“ je teško definisati. Međutim, pošto sam živeo u mnogim zemljama, shvatio sam da stavovi o pravdi često duboko odražavaju istoriju i kulturu.
U nekim mestima, istorija i kultura diktiraju naglasak na strogu primenu napisanih zakona – koje su napisali zakonodavci ili koji možda proističu iz religijskih tekstova – kako bi se osigurala pravičnost i nepristranost. Od građana se očekuje da prihvate sudsku odluku, čak iako ona ne ide u njihovu korist.
U drugim mestima, ljudi vide zakon kao opštu smernicu, ali ukoliko sud odluči protiv njih, oni brzo odbacuju odluku i potvrđuju svoju vlastitu definiciju pravednosti. To je često slučaj kada manjinska grupa veruje – možda sa dobrim razlogom – da im njihova vlada ne pruža jednaku zaštitu u skladu sa zakonom ili čak da su zakoni posebno napisani da bi bili obespravljeni i da im se uskrati jednaka pravda. U nekim drugim mestima, ljudi se podižu i odrastaju sa idejom da je pružanje mogućnosti za porodicu ili prijatelje važnije od bilo kakve odgovornosti prema apstraktnom zakonu ili društvu u celini. Vratiću se na to što sam rekao.
Ovo bi bio pravi trenutak za mene da kažem da se Sjedinjene Američke Države, koje su mnogo starija republika od Kosova još uvek bore s time da izgrade društvo u kojem svi građani i rezidenti mogu biti sigurni u jednaku zaštitu pred zakonom. Ustav i naši zakoni garantuju jednaku zaštitu i promovišu jednake mogućnosti – „Težnju za srećom“ – bez obzira na rasu, etničku pripadnost, veroispovest, rod ili seksualno opredeljenje. Međutim, mi energično tvrdimo, kako unutar tako i van sudova, da li je to uistinu tako u praksi i kako uravnotežiti suprotstavljene interese.
Dakle, ne želim da vam dam utisak da je izgradnja pravednog društva jednostavna ili da Sjedinjene Američke Države imaju sve odgovore. Međutim, mi razumemo važnost cilja jednakosti pred zakonom i nastavljamo da se borimo da to postane stvarnost.
Hajde da pričamo o Kosovu. Tvrdim da bi ekspanzivan pogled na pravdu – koncept koji uključuje jednaka prava i mogućnosti, jednaku zaštitu u skladu sa zakonom i uverenje da su vladini zvaničnici odgovorni pred narodom – stvorio nadu za kosovsku omladinu i poverenje među partnerima na Kosovu. Ovakvo shvatanje pravde koristi celom društvu.
Koje su to koristi od života u pravednom društvu sa jednakošću za sve?
Verujem da je pravedno društvo mirnije društvo, ne bez neslaganja, već sa uspostavljenim nenasilnim sredstvima za prevazilaženje razlika između različitih grupa i između građana i vlasti. U pravednom društvu, ljudi osećaju da je pravda zadovoljena kada shvate kako se donose odluke, čak iako se ne slažu sa ishodom.
Konačno, pravedno i mirno društvo je temelj prosperitetnog društva. Društvo u metežu – društvo bez predvidljivosti koju vladavina prava donosi – manje je privlačno mesto za preduzetništvo i otvaranje novih radnih mesta.
Prvo, dobre vesti. Kako Kosovo ulazi u svoju drugu deceniju nezavisnosti, ono ima sposobne institucije i čvrste zakone koji proizilaze iz njegovog ustava.
Građani imaju više pristupa informacijama o donošenju vladinih odluka nego ikada ranije. Kosovo impresionira svet kao regionalni lider u transparentnosti javnih nabavki i obeštećenju žrtava. U svom neustrašivom potezu, Kosovo je usvojilo sveobuhvatno zakonodavstvo o uzbunjivačima pre Evropske unije. Građani Kosova imaju na šta da budu ponosni u tom polju.
Međutim, još puno posla vam predstoji. Koji su to izazovi sa kojima se Kosovo suočava u praksi – a ne u teoriji – u pogledu pravde? Kako kosovske institucije i građani mogu ojačati i formalnu vladavinu prava i neformalnu posvećenost zemlje pravdi?
Dozvolite mi da vam dam nekoliko primera kako bi vam pokazao šta mislim: konkretno, primer gde vlada namerno ignoriše zakon; primer gde bi sam zakon možda trebalo da bude preispitan; i na kraju primer gde je vlada možda delovala legalno, ali ne i pravično. Onda i da pohvalim tamo gde treba, govoriću o vladinoj agenciji koja propisno sprovodi pravdu.
Hajde da pogledamo slučaj u vezi sa zemljištem Manastira Visoki Dečani. Ustavni sud, koji zasniva odluke na Ustavu Kosova potvrdio je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na nekoliko zemljišnih parcela. Međutim, službenici katastra kako na centralnom tako i na lokalnom nivou odbili su da sprovedu odluku uz prećutnu podršku visokih zvaničnika.
Za mesec dana navršiće se tri godine otkako je Ustavni sud doneo odluku, ali bez ikakvog napretka u sprovođenju te odluke. I dok neki od vas možda misle da problemi sa kojima se suočava Srpska pravoslavna crkva nisu vaša briga, ukoliko verujete u jednakost i pravosudni sistem koji funkcioniše za sve građane, onda treba da obratite pažnju na ovaj slučaj. Kada dođe vreme da se oslonite na sudsku odluku, da li ćete moći kada vlada ignoriše neke odluke, a sprovodi druge?
Pravda – ona koja štiti sve građane podjednako – zahteva doslednost i predvidljivost, a poštovanje i sprovođenje sudskih odluka je obaveza vladinih agencija. Kada se vladavina prava poštuje, sudske odluke nisu otvorene za pregovore ili lično tumačenje.
Pređimo na primer zakonodavstva koje je napisano sa dobrim namerama, ali je njegova primena otežana politikom: amandman na Zakon o statusu i pravima mučenika, invalida, veterana, pripadnika OVK i civilnih žrtava iz 2014. godine koji je dao zvanični status licima koja su preživela seksualno nasilje. Uz podršku lidera kao što je bivša predsednica Atifete Jahjaga i dr. Feride Rušiti i kroz hrabro svedočenje Vasfije Krasnići-Gudman i drugih, preživeli istupaju javno dvadeset godina posle sukoba. Oni zaslužuju ogromnu zaslugu što su jednu važnu ideju pretvorili u zakonodavstvo. Međutim, ovaj amandman se odnosi na postojeći zakon koji uskraćuje status onima koji su bili pogođeni nakon juna 1999.
Organizacije koje rade sa preživelima su sve to jasno istakle u vreme donošenja zakona. Međutim, da li su poslanici u Skupštini koji su pisali i glasali za ovaj zakon zaista saslušali one koji su najviše pogođeni ili stručnjake u ovoj oblasti? Može li se Skupština uveriti da izmeni zakon tako da služi svim žrtvama? Isto tako, da li će Skupština proširiti društvene i finansijske koristi namenjene stvarnim i izmišljenim veteranima OVK – čiji je broj sumnjivo postao visok – i licima koja su preživela seksualno nasilje?
A onda tu je i politizovano imenovanje nekvalifikovanog rukovodećeg kadra u Kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine. Imenovanje nekvalifikovanog pojedinca kome sve zajednice ne veruju da će podjednako sprovoditi zakon, kao što je to i u ovom slučaju učinila Skupština, pokazuje nespremnost da se podrže vrednosti slobode i jednakosti na kojima je ova zemlja osnovana.
I budimo iskreni: na Kosovu ima mnogo prijava o ljudima koji dobijaju poslove ili su imenovani na položaje u vlasti, a koji nisu najkvalifikovaniji kandidati već su povezani sa uticajnim ljudima.
Znam da neke kulture veruju da je pružanje mogućnosti za porodicu ili prijatelje važnije od apstraktnog cilja kao što su jednake mogućnosti. Nedavna anketa je pokazala da samo oko 20 odsto ispitanika smatra da su zasluge ključ za šansu na Kosovu. Ovo nije put ka prosperitetu.
Dozvolite mi da uravnotežim ove primere sa jednim pozitivnijim. U Ministarstvu lokalne samouprave, odvažni državni službenici su se obavezali da primenjuju prakse u zapošljavanja koje se zasnivaju na iskustvu i kvalifikacijama, a ne na političkim vezama. Kažem da su ovi državni službenici odvažni jer je njihova posvećenost vladavini prava prizvala intenzivan politički pritisak čak i pokušaje da se zastraše. Ipak, transparentnost i odgovornost njihovih praksi u zapošljavanju upravo su razlog zašto su donatori povećali svoju podršku čineći da još više resursa bude na raspolaganju za opštinske grantove.
Ovo poštovanje vladavine prava direktno više koristi mnogim građanima u mnogim opštinama, nego šačici moćnih bogatih političara u Prištini. Ovo ilustruje široki koncept pravde koji sam istakao: onaj koji favorizuje prava svih građana, umesto uskogrudnih interesa nekolicine privilegovanih. Onaj gde vlada – na nacionalnom i na opštinskom nivou – deluje nakon što Skupština donese zakone kako bi se osiguralo da se zakoni zaista primenjuju pošteno i u celosti.
Prihvatanjem pravde zasnovane na jednakim pravima i mogućnostima, vladavini prava i odgovornosti za sve građane Kosova, možete osigurati da Kosovo ostvari svetliju budućnost. Budućnost u kojoj ljudi uspevaju na osnovu zasluga i talenta. Budućnost u kojoj svi građani – žene, nevećinske grupe, pripadnici LGBTI zajednice i osobe sa invaliditetom – uživaju jednake mogućnosti. Budućnost u kojoj nijedna osoba nije iznad zakona i gde svaka osoba ima zakonsku zaštitu.
Verujem da međunarodni partneri Kosova imaju konstruktivnu ulogu u tome da skrenu pažnju javnosti na kršenje pravde kao i na pozitivne korake, kao što to Vlada SAD-a i drugi rade već neko vreme. Nastavićemo da radimo ovo. Očekujte da ćete uskoro čuti više o tome kako možemo pomoći da oni koji su uključeni u korupciju ili u organizovani kriminal snose posledice za svoje korumpirano ponašanje. Međutim, primarna odgovornost za obezbeđivanje pravde na Kosovu mora da leži na građanima Kosova, koji deluje i individualno i kolektivno.
Obratimo se organizacijama civilnog društva, poput onih koje su danas zastupljene ovde koje napreduju kao čuvari i obavljaju aktivnosti propagiranja u ime kosovskih građana. Međutim, što se tiče celokupnog napretka koji ste ostvarili, kroz koordinaciju i uzajamnu podršku možete učiniti još više kako biste uvećali uticaj vaših napora.
Na primer, grupa civilnog društva – međuetnička organizacija mladih – je bila ta koja nas je upozorila na politizovano imenovanje nekvalifikovanog rukovodstva u Agenciji za potvrđivanje imovine koju sam prethodno pomenuo. Međutim, kada su Američka ambasada i drugi međunarodni posmatrači javno progovorili protiv zapošljavanja, zašto organizacije civilnog društva nisu radile na tome da se još više ukaže na zabrinutost ovih mladih ljudi?
Gde su mediji bili u ovom slučaju? Njihova uloga je ključna u svakoj demokratiji i mogu biti moćan saveznik organizacijama civilnog društva. Novinari imaju ključnu ulogu u osiguravanju pravde za sve građane Kosova. Da bi se to postiglo, potrebno ih je zaštititi od bilo kakvog pritiska ili pretnji. Iskreno, novinarstvo ne znači izmišljanje priča ili širenje glasina kako bi se prodale novine ili prikupili klikovi: novinarstvo znači hrabro otkrivanje korupcije, ukazivanje na diskriminaciju, ukazivanje na nejednakosti i traženje odgovornosti. Podrazumeva izveštavanje i pisanje o pričama koje će pomoći većinskim zajednicama da razumeju probleme sa kojima se suočavaju manjine i druge ugrožene grupe. Mediji imaju ulogu da osiguraju da su oni koji nisu pogođeni nepravdom jednako ogorčeni kao i oni koji su pogođeni.
Konačno – ono najvažnije što želim da kažem sačuvao sam za kraj – svaki građanin pojedinačno ima svoju ulogu u poštovanju vladavine prava.
Očekujte više od svojih izabranih zvaničnika. Uspostavljanje demokratije na Kosovu bilo je ogromno postignuće; ne uzimajte je zdravo za gotovo. Glasajte. Pišite. Govorite. Protestujte mirno.
Očekujte od političara, policije, tužilaca i sudija da ispune svoje obaveze da pružaju pravdu pravično, ravnopravno i časno.
Uključite se u formalne pravne procese, čak iako je potrebno više vremena i truda. Investirajte u pravosudne institucije i držite ih odgovornim kako bi osigurale da ispunjavaju ideale sadržane u Ustavu Kosova, kamenu temeljcu vašeg bogatog i multietničkog društva.
Konačno, očekujte više od svojih sunarodnika u izgradnji pravednog društva.
Zahvaljujem vam se na pažnji i radujem se iskrenoj i otvorenoj diskusiji o ovim pitanjima. Dozvolite mi da završim tako što ću citirati američkog heroja Martina Lutera Kinga koji je rekao: „Nepravda ma gde ona bila, predstavlja pretnju pravdi svugde. Uhvaćeni smo u neizbežnu mrežu zajedništva i vezani jednim odelom sudbine“.
