Ambasador Delavi u emisiji „Život na Kosovu“ (Jeta në Kosovë) o imovinskim pravima žena na Kosovu, 8. mart 2018.
Jeta Džara: Gospodine Delavi, danas govorimo o imovinskim i pravima nasledstva. Teško mi je što prvo pitanje moram da postavim strancu. Da li je bilo potrebno da Amerika dođe i pomogne nam da rešimo ovo pitanje? Oslonili smo se na Sjedinjene Države kada se desila kampanja bombardovanja, oslanjamo se na Ameriku za demarkaciju, i sada se moramo osloniti na Ameriku kada je reč o pitanjima nasledstva. Zašto su Sjedinjene Američke Države odlučile da podrže ovo pitanje imovinskih prava žena?
Ambasador Delavi: Iz nekoliko razloga. Pre svega, podržavamo Kosovo i znamo da Kosovo uistinu može da bude uspešno kada svi na Kosovu učestvuju u ekonomiji i društvu. Veoma često govorim da nećete moći da pobedite na mnogim fudbalskim utakmica ukoliko polovina vaših igrača sedi na klupi. To je vrsta situacije koju pokušavamo da izbegnemo za žene na Kosovu.
Za nas, ovo je pitanje pravde; porodično pitanje; pitanje pravičnosti; i to je ekonomsko pitanje. Od izuzetne važnosti je za budućnost žena Kosova da budu u mogućnosti da učestvuju u ekonomiji na istoj osnovi kao muškarci. Ako ne možete da nasledite imovinu ili imate poteškoća da nasledite imovinu svojih roditelja ili imate poteškoće da upišete pravo svojine u opštinskoj katastarskoj službi, onda ne možete u potpunosti da učestvujete u ekonomiji Kosova.
Jeta Džara: Uložili ste mnogo novca u sudove. Kao najveći donator na Kosovu, šta biste mogli da kažete da je danas, nakon devetnaest godina investiranja, rezultat te investicije? Da li to vidite u praksi, u stvarnom životu?
Ambasador Delavi: Vidimo to u praksi, u stvarnom životu. U celom sektoru vladavine prva opredeljujemo oko 8 miliona američkih dolara godišnje i to obuhvata različite stvari. To obuhvata Zakonik o krivičnom postupku na kojem radimo sa Ministarstvom pravde. Obuhvata stručno osposobljavanje sudija, tužioca i policije. Obuhvata dosta različitih pitanja . I da, vidimo neke rezultate. Veoma često govorim da nisam zadovoljan sa nivoom rezultata, ali mislim da je trend pozitivan. Upravo prošle sedmice, pomogli smo Ministarstvu pravde povodom objavljivanja programa smernice za kaznenu politiku na Kosovu kako bi razni ljudi osuđeni za isto krivično delo kojima sude različite sudije mogli da očekuju slične kazne. Mnogo je stvari u toku koje smo podržali.
Jeta Džara: Kažite mi. Kako su žene, koje imaju problem sa nasleđivanjem iskoristile pogodnosti vaših programa? Da li ste videli taj rezultat u stvarnom životu?
Ambasador Delavi: Videli smo rezultate, ali brojevi su i dalje mali. Trošimo oko 2,5 miliona američkih dolara godišnje na čitav spektar problema u vezi sa nasledstvom i na naš program imovinskih prava i vidimo da se broj žena koje nasleđuju uvećao deset puta, ali to je i dalje samo do 3 odsto. Veoma mali broj, ali je daleko bolje od 0,3 odsto što je bio slučaj ranije.
Radimo dosta kampanja informisanja javnosti u vezi ovoga. Verovatno ste videli naše bilborde širom grada i naša javna obaveštenja na televiziji. Iz anketa smo videli da se razumevanje o imovinskim pravima žena popelo na 50%. Vidimo prave rezultate. Da li je sve sjajno? Još uvek nije, ali nastavićemo da radimo na ovom problemu.
Jeta Džara: Koji deo institucija biste kritikovali? Videli smo vas povodom veoma značajnih nacionalnih pitanja da vam kritikovanje naših institucija nije strano. Da li možete da budete iskreni prema nama i kažete nam danas, koje vas to institucije ne impresioniraju po ovom pitanju ili jednostavno ne pokazuju rezultate u ovoj oblasti?
Ambasador Delavi: U oblasti imovinskih prava? U stvari, diplomate imaju tendenciju da kritikuju privatno, a da hvale u javnosti. Moj cilj je da učinim stvari boljim. Povodom ovog skupa pitanja, veoma smo zadovoljni načinom sa kojim smo radili sa prethodnom vladom i kako radimo sa trenutnom vladom.
Jeta Džara: Opštine? Na lokalnom nivou?
Ambasador Delavi: I tu ima rezultata. Učestvovali smo u razvoju Nacionalne strategije gde je učestvovalo 140 ljudi iz vlade i građanskog društva. Vlada je do sada realizovala 54 odsto preporuka iz ove Nacionalne strategije. Verovali ili ne, to je daleko ispred planiranog. To je nešto što se ne dešava dovoljno ovde. Tako da napredujemo.
Jeta Džara: G. ambasadore, mi smo to uradili. Upravo smo pitali ministra da li je njegova supruga upisana kao vlasnik prava svojine. Pitali smo sve kandidate, 300 kandidata za mesto predsednika opštine. Predsednici opština su rekli da će to učiniti. Čak iako to nisu učinili, da će to uraditi čim postanu predsednici opština i da će nas pozvati da to snimimo. Do dana današnjeg, a još januara su stupili na svoju dužnost, niko nas nije pozvao da snimimo uknjižbu. Daćemo im malo vremena.
Šta mislite kakav primer to daje, šta je Vaš komentar? Zašto muškarci koji su na vlasti treba da posluže kao primer?
Ambasador Delavi: Ostaviću to pitanje psiholozima, ali mislim da je dužnost lidera, političkih lidera, bili oni na mestu predsednika opštine ili ministra ili gde god, da predvode svojim primerom. Da urade pravu stvar. Mislim da je jasno šta je u ovom slučaju prava stvar – to je da supružnici koji imaju u vlasništvu zajedničku imovinu budu zajedno upisani kao vlasnici. Svako treba da bude primer svom biračkom telu. To nije za njih samo ispravna stvar, nego pokazuje biračima, svakome ko živi u njihovom gradu na primer, da su spremni da se ophode prema svima jednako.
Jeta Džara: G. Delavi, da li imate neke predloge za žene – a najugroženije su možda one žene koje trpe nasilje u porodici i onda završe na ulici sa svojom decom bez doma, bez podrške porodice i podrške roditelja. I jasno, bez ikakve podrške svojih supruga. Čekati osam godina u proseku kao što je ministar rekao da se nešto reši je katastrofalna situacija u kojoj može neko da se nađe. Kako vaši projekti rešavaju probleme tih žena?
Ambasador Delavi: Pre svega, kada je reč o nasilju u porodici, uradili smo dosta toga kada je reč o nasilju u porodici, uključujući i to da smo uradili pravosudni priručnik za sudije kako bi bolje razumeli ova komplikovana pitanja. Što se tiče pristupa u rešavanju problema koje ste pomenuli, deo našeg rada sa pravosuđem je pomogao u smanjenju broja dana na postupanju u ovim predmetima tako da se ostavinski predmeti obrađuju upola brže. Jasno je da daleko više mora da se uradi. I dalje je potrebno dve godine, što je pomak u odnosu na četiri, ali je to i dalje suviše dugo da se radi na nekim od ovih ostavinskih predmeta.
Jeta Džara: Jasno je da se ljudi u nuždi nikada neće osećati dovoljno podržani. Međutim, da li vidite neki način da obustavite podsticajna sredstva onim institucijama koje su korisnici vaših grantova za izgradnju kapaciteta i koje u stvari ne izgrađuju kapacitete? Da li imate neki način da ih kaznite što nemaju rezultate ?
Ambasador Delavi: Radimo sa ljudima koji rade sa nama i radimo sa ljudima koji imaju rezultate. Nije svaki projekat uspešan. Ponekad preusmeravamo naše resurse na projekte koji su bili uspešni. Sa ovim konkretnom projektom smo veoma zadovoljni. Sada pomažemo praktičnoj politici. Biće potrebne godine pre nego što bude u potpunosti sprovedena. Svi, kako u prethodnoj tako i u sadašnjoj vladi su puni entuzijazma povodom toga. Imali smo 140 ljudi iz vlade, građanskog društva, poslanike, koji su zajedno radili na tome. Pomogli smo u razvoju Nacionalne strategije koja treba da rešava komplikovana pitanja o kojima smo govorili. Pomogli smo na ova tri zakona koje je ministar pravde pomenuo, na tri zakona o kojima je govorio. Radimo na podizanju svesti, što je nešto na čumu Arijeta radi i to je od izuzetne važnosti, jer ukoliko niste upoznati sa tim da treba da tražite prava, onda nećete ni da ostvarite svoja prava. To su neke oblasti na kojima radimo. U svim oblastima, radimo sa ljudima koji daju rezultate i ponekad ne ispadne baš sve onako kao treba i onda kažemo u redu, dosta smo vremena odvojili na to, umesto toga radićemo na nečem drugom.
Drugi učesnici govore
Jeta Džara: Da, g. Delavi ?
Ambasador Delavi: Želim da budem siguran da ljudi razumeju. Radili smo sa Ministarstvom pravde na ovim novim zakonima o kojima smo govorili, na tri nova zakona. Ali žene imaju prava i danas i trebalo da bi traže svoja prava koja već imaju zakonom.
Jeta Džara: Znači nije potrebno da se usvoji zakon?
Ambasador Delavi: Ne, zakoni će to učiniti boljim. Zakoni će utvrditi zaštite, zakoni će učiniti da ljudi lakše razumeju.
Jeta Džara: Ambasadore, da li ste imali prilike da čujete bilo koja iskustva žena koje su pokušale u skladu sa važećim zakonom da uknjiže pravo svojine na svoju imovinu? Da li ste imali priliku da upoznate te žene?
Ambasador Delavi: Apsolutno. Jedna od mojih koleginica iz USAID-a je sama kupila nepokretnost i otišla je u gradsku katastarsku službu da pokuša da uknjiži pravo svojine što je njeno pravo. Službenik u katastru je pokušao da je odvrati da to učini rekavši joj : „ Pa, jednog dana nasledićeš imovinu od svog oca tako da u stvari i ne moraš da uknjižiš pravo svojine na ovu imovinu“, koju je uzgred kupila svojim vlastitim novcem. Ona je prilično odvažna, znala je svoja prava i to je završila. Međutim, službenici bi trebalo da olakšaju ljudima da učine ispravnu stvar. Ne bi trebalo da rade tako da vi morate sami da zahtevate svoja prava. Dužnost je svih javnih službenika, i ja sam javni službenik naravno u svojoj vladi, da služe svojim građanima i da rade stvari koje će da im olakšaju živote i garantuju da se njihova prava poštuju.
Ti zakoni su dobri. Oni će učiniti da stvari bude bolje, ali i sada, danas, žene imaju pravo da upišu svoja prava na svojinu, da naslede imovinu i trebalo bi da zahtevaju ta prava ukoliko im se ona uskraćuju. Dužnost je svih javnih zvaničnika da osiguraju da žene mogu da ostvaruju prava na koja već polažu prava.
Jeta Džara: Ministar nije hteo da nam da brojke za 8. mart 2019. jer zna da ćemo u stvari da ih proverimo. Da li možete da nam date informacije u pogledu toga šta će Vaša ambasada učiniti u narednih godinu dana, nešto što možemo da vidimo, nešto na čemu radite, odnosno, nešto što planirate za narednu godinu posebno kada je reč o nasleđivanju? Da li možete da nam date brojke, procenu poboljšanja?
Ambasador Delavi: (smeh) Ne mogu, pošto je moja kristalna kugla trenutno malo zamagljena, ali mogu da vam dam brojku da ćemo u narednih godinu dana potrošiti oko 2,5 miliona američkih dolara. Nastavićemo da radimo sa vladom i građanskim društvom da sprovedemo Nacionalnu strategiju; lobiramo za usvajanje zakona o kojima smo govorili i nastavićemo sa kampanjom javnog informisanja. Trebao sam da pomenem da je BIRN bio važan deo naše kampanje podizanja svesti i želim da se zahvalim timu ovde koji je u protekloj godini pomogao na širenju informisanosti.
Jeta Džara: Hvala Vam.
