Ministarko, uvaženi gosti, aktivisti civilnog društva i kolege – hvala vam što ste me pozvali kako bismo razgovarali o vašem važnom zajedničkom radu na prevenciji i borbi protiv nasilja u porodici.
Mahatma Gandi je jednom navodno rekao:„ Način na koji neko društvo tretira svoje najugroženije članove mnogo govori o njemu samom“. Tvrdim da je upravo to pravi test otpornosti i snage vladavine prava u svakoj demokratiji. Ne postoji veća odgovornost za vlade ili institucije vladavine prava nego da štite i poštuju prava svojih najugroženijih građana.
Kao što svi znate, nasilje u porodici nije nešto što je jedinstveno za Kosovo. Prema nedavnom istraživanju koje je koristilo podatke Svetske zdravstvene organizacije, više od četvrtine žena širom sveta je tokom svog života doživelo nasilje u porodici. Samo u Sjedinjenim Državama se procenjuje da svakog minuta skoro dvadeset osoba postanu žrtve fizičkog nasilja od strane svog intimnog partnera.
Zapanjio me je ovaj pasus iz današnjeg izveštaja organizacije „Levizje FOL“ (Pokret KAŽI) o situaciji na Kosovu: „Nasilje u porodici je i dalje jedan od najmanje prijavljenih krivičnih dela u našem društvu. Na osnovu različitih izveštaja i istraživanja organizacija civilnog društva na Kosovu, mnoge žene na Kosovu i dalje smatraju da je nasilje u porodici privatna stvar, tako da često ostaje neprimećeno i uopšte se ne prijavljuje.“
Godinama se i u Sjedinjenim Državama na nasilje u porodici gledalo kao na privatnu stvar. Kada je predsednik Bajden pre 28 godina prvi put izradio Zakon protiv nasilja nad ženama, znao je da prevencija i borba protiv nasilja u porodici ne zahteva ništa manje od promene kulture. Rekao je: „Kao društvo, bukvalno smo skretali pogled u drugu stranu. Na mnogim mestima, nasilje u porodici nije bilo zločin… i ne sećam se koliko puta mi je rečeno… da je to porodična stvar. I jedini način na koji smo mogli da promenimo kulturu je bilo da uperimo jaka reflektorska svetla na njega i izgovorimo njegovo ime.“
Odrastao sam kao član zatvorene verske zajednice na Pacifičkom severozapadu. Sećam se jednog slučaja kada je bilo prilično jasno da jedna porodica u našoj zajednici proživljava nasilje u porodici. Kada su moj otac i majka postali svesni toga nisu oklevali da reaguju, podele svoju zabrinutost sa policijom i pozovu supružnika i decu da ostanu neko vreme u našoj kući.
Sećam se da su neki članovi naše zajednice kritikovali moje roditelje zbog toga što su se „mešali“, što su „gurali nos tamo gde im nije mesto“ pozivajući na taj način malograđanska ogovaranja i štampu na članove naše zajednice.
Sećam se da je moj otac odgovorio na to – citirajući „Pismo iz zatvora u Birminghamu“ velečasnog Martina Lutera Kinga: „Nepravda je svuda pretnja pravdi.“
Moji roditelji su pokušali da nauče moju braću i sestre i mene da svi imamo odgovornost da zauzmemo stav i preduzmemo nešto kada smo svedoci nepravde. Zahvalan sam na njihovom primeru i trudim se da idem tim njihovim putem.
Želim da odam priznanje i pohvalim predvodništvo ministarke Hadžiju i zamenice ministarke Šalja i partnere iz civilnog društva u ovoj prostoriji, posebno Noru, Megi i tim Levizja FOL za vaše napore da bacite potpuno novo svetlo na nasilje u porodici i rodno nasilje ovde na Kosovu. Vaš rad je bio posebno presudan tokom pandemije kada su slučajevi nasilja u porodici naglo porasli kako na Kosovu, tako i u regionu i širom sveta.
Svest je samo prvi korak na promeni kulture. Ovo zahteva sveobuhvatan i sistemski pristup. Imajući ovo na umu, želim da pohvalim Vladu Kosova na izradi i usvajanju nacionalne strategije za borbu protiv nasilja u porodici i na nedavnoj odluci da se pridruži Istanbulskoj konvenciji, radeći na tome da u potpunosti sprovede svoje obaveze.
Naravno, ostaje da se osigura da vaša nacionalna strategija postiže rezultate. Pobeda nad nasiljem u porodici zahteva mnogo više od efektivnog krivičnog gonjenja.
To zahteva promenu kulture i pristup celog društva: od policije koja izlazi prva na lice mesta i sprovodi istragu, tužilaca koji vode slučaj, sudija koji sude u predmetu i primenjuju zakon, zastupnika žrtava koji predstavljaju žrtve na svakom koraku i onih koji pružaju usluge podrške kao što su prihvatilišta do medija koji izveštavaju javnost o tim slučajevima.
Bolja prevencija je takođe preko potrebna. Istanbulska konvencija zahteva od država da preduzmu mere kako bi prekinule ciklus nasilja obezbeđujući da počinioci snose odgovornost i da su rehabilitovani pre svoje reintegracije u društvo.
Kao i mnoge druge, i mene je šokirao nedavni slučaj 18-godišnje Marigone Osmani. Dok se na ishod slučaja još uvek čeka, izgleda da su višestruki prestupnici koji su poznati organima za sprovođenje zakona odgovorni za njeno zlostavljanje, silovanje i pokušaj ubistva. Građani zaslužuju bolje – institucije moraju da osiguraju da neće izneveriti druge najranjivije građane.
Neka vrsta nasilja možda ne može da se spreči. Međutim, u takvim slučajevima, vladine institucije i partneri iz civilnog društva mogu da imaju pozitivnu ulogu u rešavanju potreba žrtava.
Iako znamo da ove napore mora da preduzme i predvodi Kosovo, Sjedinjene Države će nastaviti da vam pružaju podršku. To je jedan od razloga zašto naša ambasada radi na pružanju podrške Komisiji za obeštećenje žrtava koja je danas prepoznata kao lider u regionu.
Takođe ćemo nastaviti da radimo sa policijom, tužiocima i sudijama kako bismo ne samo povećali efikasnost već i osigurali saosećajnost za žrtve. Ova podrška se kreće od pomoći da uspostavite prijatnije prostorije za razgovore sa ranjivim žrtvama zločina, do posebnih obuka o tome kako da odgovorite i istražite ove zločine.
Ova podrška je deo dugogodišnjeg američkog strateškog cilja da kako Kosovo sazreva u još jačeg demokratskog partnera, vaše institucije vladavine prava rade u interesu vaših građana.
Kao što sam ranije rekao, pravi test svake zrele demokratije je način na koji se ona odnosi prema svojim najranjivijim članovima – vodeći računa da svi građani, bez obzira na pol, poreklo, veru, etničku pripadnost, seksualnu orijentaciju ili bilo koju drugu karakteristiku imaju jednak pristup pravdi i da se prema njima pravosudne institucije ophode jednako.
Mislim da je važno da prepoznamo šta je Kosovo postiglo još od mračnih dana 1990-ih. Moramo da prepoznamo nasleđe Miloševićevih godina kada je čitavoj generaciji kosovskih građana bio uskraćen pristup pravdi, kada je dobrim građanima uskraćena mogućnost da učestvuju u institucijama koje su trebalo da štite njihova prava.
Ovo se promenilo 1999. godine i kasnije sa kosovskom nezavisnošću. Od 2008. godine svedoci smo uspostavljanja institucija od vitalnog značaja. Ponekad je važno da zastanemo na trenutak, osvrnemo se još jednom i shvatimo ovaj izuzetan napredak. Za relativno kratko vreme, policija, sudovi, tužioci, kazneno-popravna služba – to su sada kosovske institucije na čijem čelu se Kosovci.
Ovo se svakako desilo uz međunarodnu pomoć, ali ova dostignuća su vaša i samo vaša.
Istovremeno, moramo da priznamo da građani očekuju, traže i zaslužuju više. Oni očekuju da institucije rade efikasnije i daju rezultate. Očekuju da zvaničnici pokažu više integriteta i zahtevaju da zvaničnici snose odgovornost kada ne uspeju u bilo kojoj od ovih stvari.
Građani zaslužuju jednaku pravdu bez obzira ko su. To je slučaj kako na Kosovu, tako i u Sjedinjenim Državama. Građani ne samo da žele, već i zahtevaju fer i transparentne procese u koje mogu da veruju i na koje mogu da se oslone. Žele odgovoran sistem koji služi njima, a ne političkoj eliti ili spoljnim silama.
Uveravam vas da Sjedinjene Države ostaju posvećene pružanju podrške i pomoći Kosovu na ovom vašem teškom, ali važnom putu – daljem jačanju vaših zakona i institucija kako bi se osiguralo da nijedan građanin ne bude zanemaren i da su najugroženiji zaštićeni.
Ovo je moje obećanja vama:
Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju inicijative koje predvodi Kosovo kako bi osigurale da sve zajednice imaju odgovornu vlast kroz našu razvojnu pomoć i obuku.
Nastavićemo partnerstvo sa kosovskim institucijama dok radite na tome da osigurate da svaki građanin dobije fer, efikasne i nepristrasne usluge i bolje razume svoja zakonska prava i sudske postupke.
Nastavićemo da se angažujemo sa organizacijama civilnog društva i podržavamo ih kako bi mogle da ispune svoju ulogu u pozivanju vlade na odgovornost i pomaganju građanima da budu saslušani.
Nastavićemo da sarađujemo sa pravosudnim institucijama kako bismo im pomogli da primene postojeće mehanizme integriteta i odgovornosti prema učinku, kao i da unaprede te procese.
Konačno, nastavićemo da pomažemo institucijama da pronađu inovativne nove pristupe da se poveća efikasnost pravosudnog sektora. Na primer, fokusirali smo se na privrednu pravdu da bismo smanjili mogućnosti korupcije u poslovnom sektoru i izgradili poverenje privatnog sektora u kosovski sistem vladavine prava.
Kao što znate, jedan od sveobuhvatnih strateških prioriteta Sjedinjenih Država je da vide Evropu koja je celovita, slobodna i u miru. Iskreno, Evropa nije potpuna bez Kosova koje napreduje i zauzima mesto koje mu pripada u toj zajednici. Zato tako blisko koordinišemo i sarađujemo sa Evropskom unijom, našim evropskim saveznicima, OEBS-om i drugim međunarodnim organizacijama kako bismo pružili podršku koja je potrebna Kosovu da se približi svojoj evropskoj budućnosti. To je takođe razlog zašto naši programi imaju i nastaviće da naglašavaju usvajanje evropskih standarda za organe za sprovođenje zakona, kazneno-popravnu službu i svaki aspekt pravosudnog sektora. Cilj je da budete spremni kada Evropa pokuca na kosovska vrata.
Kao i naši evropski partneri i mi imamo visoke standarde koje Kosovo treba da dostigne. Kada vidimo da Kosovo može bolje, svakako da o tome razgovaramo – prvo nasamo sa odgovornim zvaničnicima, ali i javno kada je to potrebno.
Korupcija i transnacionalni organizovani kriminal i dalje ugrožavaju Kosovo i prosperitet i regionalnu stabilnost njegovih suseda. Zato je predsednik Bajden preduzeo nedavne korake preko američkog Ministarstva finansija kako bi pojedinci snosili odgovornost.
Zajedno sa našim evropskim partnerima zabrinuti smo kada kosovske institucije ne poštuju važeće sudske odluke. Vladavina prava ne sme biti podložna političkim hirovima. Kosovo je odavno trebalo da pokaže da poštuje svoje nezavisne pravosudne institucije tako što će osigurati da su takve odluke u potpunosti sprovedene.
Bez obzira na sve, ja sam optimista za vašu budućnost. Znam da može da zvuči kao kliše, ali kako da ne budete optimistični po pitanju Kosova kada vidite sve te mlade ljude danas ovde?
Veoma sam srećan što su mnogi od vas angažovani u civilnom društvu ili se pripremaju za budućnost u nekoj od pravnih profesija.
Posebno želim da istaknem jednu grupu koja je sa nama. U proteklih pet godina, naš Međunarodni biro za narkotike i sprovođenja zakona ili „INL“ sponzorisao je tim sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini da učestvuje na jednom od vodećih američkih takmičenja studenata prava na „Džesap simulaciji rada suda”. Svake godine Kosovo se sve bolje i bolje predstavlja. Videli smo odlučnost kod studenata koji su se vratili da rade više, da nauče više i budu još bolji naredne godine. Zato mi je posebno drago što možemo da saopštimo da su na ovogodišnjem takmičenju tri člana tima proglašena među 200 najboljih izlagača od preko 3.000 učesnika. Dekane Puka, vi i vaše kolege treba da budete veoma ponosni na ove studente, kao i celo Kosovo.
Ovo je samo jedan od mnogih primera zašto su Sjedinjene Države i dalje ohrabrene demokratskim putem Kosova.
Iako posla i dalje ima, obećavam vam da ako nastavite na ovom izazovnom, ali važnom putu, da vam je mesto koje vam pripada u evropskim i evroatlantskim institucijama osigurano. To je put kojim Kosovo ide. To je naša vizija i naša želja za Kosovo i građane Kosova.
