Intervju zamenika pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara za Reporteri, 27. januar 2022.
Da li je potvrđena vaša zvanična poseta Prištini 31. januara i 1. februara? Ako jeste, koji će biti dnevni red ove posete? S kim ćete se sresti i koje će biti glavne teme razgovora?
Putovaću u Brisel, Prištinu i Beograd od 30. januara do 4. februara i planiram da budem na Kosovu od 31. januara do 2. februara. Ovo će biti moje prvo putovanje na Kosovo u mojoj novoj ulozi specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan i veoma se radujem tome. Putovaću sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom. U Prištini planiramo da se sastanemo sa političkim liderima Kosova kako bismo unapredili dijalog koji se vodi uz posredovanje EU. Cilj SAD je sveobuhvatan sporazum koji normalizuje odnose Srbije i Kosova usmeren na međusobno priznanje.
Da li ćete posle Prištine posetiti Beograd ili ne? Da li će dijalog biti u fokusu vaših sastanaka? Šta ćete tačno da pitate zvaničnike u Prištini? Šta je sa Beogradom?
Otputovaću u Beograd 2. februara sa istom porukom liderima u obe prestonice: najbolji način da lideri dve zemlje ispune obećanja građanima je da daju prioritet dijalogu pod okriljem EU. Ova zamrznuta trenutna situacija, status kvo, ne funkcioniše što vidimo po masovnom odlasku mladih ljudi koji veruju da je njihova budućnost negde drugde. Nadam se da lideri u Srbiji i na Kosovu razumeju važnost da se ide napred, a ne nazad kroz dijalog uz posredovanje EU u pravcu sveobuhvatne normalizacije njihovih odnosa, što je i dalje od suštinskog značaja za njihov put ka Evropskoj uniji.
Što se tiče dijaloga, trenutno nema sastanaka na visokom nivou između strana. Kako ocenjujete pristup strana u ovom procesu?
Kosovo i Srbija su kulturno evropski, istorijski evropski i njihove ekonomije su povezane sa Evropom. Njihovi građani zaslužuju da uživaju u evropskim vrednostima vladavine prava, slobode i poštovanja ljudskih prava.
Nastavljamo da pozivamo i Kosovo i Srbiju da u potpunosti sprovode sporazume i obaveze preuzete u Briselu. Tako nešto zahteva fleksibilnost, kreativnost i u nekim slučajevima kompromis. Očekujemo i nadamo se da će glavni pregovarači i lideri u Beogradu i Prištini sarađivati jedni s drugima iskreno, otvoreno i u duhu kompromisa.
Prošle godine, u intervjuu za lokalne medije, bivši glavni pregovarač u dijalogu između Kosova i Srbije Robert Kuper, rekao je: „SAD u moje vreme nisu zvanično bile za pregovaračkim stolom, ali su bile tamo. Sećam se slučaja kada je situacija među stranama bila napeta, sastanak je prekinut i nisu želele da nastave dijalog. Ali posle poziva iz Bele kuće, ne znam šta se dogodilo, ali su se strane vratile za sto.“ Da li će ova uloga Amerike biti vraćena u sadašnjem procesu dijaloga uz posredovanje EU?
Dijalog se vodi između dve strane: Kosova i Srbije. EU je logičan akter koji olakšava dijalog jer je budući uspeh Kosova i Srbije neposredno vezan za Brisel i njihovo buduće članstvo u EU. Sjedinjene Države, međutim, ostaju snažan pobornik i zagovornik ovog dijaloga uz posredovanje EU i podržavamo napore da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji, koji bi, kako je rekao predsednik Bajden trebalo da bude „usmeren na uzajamno priznanje“.
Postoji li alternativa osnivanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom? Premijer Kurti je nekoliko puta nakon preuzimanja drugog mandata izjavio da „neće biti etničkog udruživanja“, implicirajući odbacivanje sporazuma postignutog u Briselu, prvo 2013, a zatim 2015. godine.
Očekujemo da i Kosovo i Srbija ispoštuju svoje prethodne obaveze. Vlada Kosova se obavezala da će biti Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom. Sjedinjene Države ne diktiraju i neće diktirati šta ova asocijacija/zajednica treba da radi ili koje bi trebalo da budu njene nadležnosti. To je suverena odluka koju Vlada Kosova mora da donese. Postoji mnogo modela koji funkcionišu, uključujući više modela koji bi omogućili bolju lokalnu koordinaciju bez dodatnih nivoa vlasti ili izvršne vlasti. Podstičemo Vladu Kosova da pažljivo razmotri ove modele.
SAD su naglasile da konačni sporazum zahteva kompromis obe strane. Premijer Kurti je rekao da je Kosovo učinilo mnogo kompromisa sa Ahtisarijevim sporazumom. Kako vidite mogućnost postizanja dogovora kada strane ostaju čvrsto pri svojim stavovima?
Stvari mogu da izgledaju nemoguće dok više nisu nemoguće. Sve ima veze sa političkom voljom.
Da budem jasan – niko ne traži od Kosova da „kompromituje“ svoj suverenitet ili teritorijalni integritet; ta pitanja su jasno postavljena. Ipak, važno je zaključiti ove pregovore sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji [odnosa] usmerenom na međusobno priznanje. Mladi iz regiona Zapadnog Balkana napuštaju svoje zemlje da bi pronašli posao i mogućnosti negde drugde, a to čine jednostavno zato što nemaju dovoljno mogućnosti u svojoj zemlji. Došlo je vreme da se ovim mladim ljudima pruži prilika da iskoriste svoju energiju i domišljatost da grade svoju budućnost i napreduju u svojim zemljama. Pozivamo lidere Srbije i Kosova da pronađu proaktivna rešenja koja stavljaju njihove građane na prvo mesto i da neguju evropske integracije i ekonomski prosperitet imajući to u vidu.
S obzirom na vreme, da li verujete da će ovaj proces koji je započet pre deset godina biti okončan konačnim dogovorom tokom 2022. godine?
Iako ne postoji vremenski okvir za uspeh, apelujemo na kosovske i srpske lidere da se hitno, kreativno i transparentno angažuju u dijalog koji vodi EU. Sadašnja situacija ne pomaže ni narodu Kosova ni narodu Srbije. To koči budući ekonomski napredak obe zemlje, otežava regionalnu integraciju i čini izuzetno izazovnim da se vidi bilo koji drugi put napred gde su obe zemlje potpuno integrisane u EU i druge evroatlantske institucije.
Tokom Trampove administracije, SAD su imale otvoren stav da neće biti protiv sporazuma ako se strane slože na sporazum koji bi na kraju mogao da uključi razmenu teritorija. Kakav je stav Bajdenove administracije ako se ova tema vrati kao prilika za konačni dogovor?
Svaki budući sporazum i njegovi elementi moraju da budu prihvatljivi i za narod Kosova i za narod Srbije. Sjedinjene Države nikada nisu i neće postavljati nikakve uslove ili parametre ni Kosovu ni Srbiji. I Kosovo I Srbija su suverene države.
Iako smo na severu Kosova, Vlada je nedavno odbila da na Kosovu održi referendum koji je tražila Srbija. Javni stav vladajuće stranke Samoopredeljenje je da će isto biti učinjeno i za srpske izbore koji će se održati u aprilu. Prema stavu SAD, da li bi Kosovo trebalo da spreči srpske građane da glasaju kao što su to činili u prošlosti u procesu koji je organizovao OEBS?
Kosovo je suverena zemlja. Kao takva, ona ima svako pravo da odredi pod kojim uslovima se na njenoj teritoriji mogu održati izbori druge zemlje. Međutim, smatramo da je važno da stanovnici Kosova sa pravom glasa na srpskim izborima to mogu da učine. Podržali smo prethodne napore OEBS-a da ne samo izvrši transport glasačkih listića, već i da neposredno olakša proces glasanja i na taj način obezbedi odgovarajuće održavanje prihvatljivo za Vladu Kosova. Sjedinjene Države to nisu smatrale i ne smatraju pretnjom suverenitetu Kosova, koji je, ako mogu da dodam, nepovrediv. Pozdravljamo priliku da razgovaramo sa Vladom Kosova o pronalaženju rešenja i aranžmana koji su za nju prihvatljivi, istovremeno pružajući mogućnost glasanja onima kojima imaju pravo glasa.
Videli smo da su SAD uvele sankcije političarima, biznismenima i medijima u zemljama regiona. Možemo li da očekujemo da će na Kosovu biti sankcionisanje političara, privrednika i medija?
Kao standardna praksu, ne preispitujemo sankcionisanje. Imajući to u vidu, Sjedinjene Države ne sankcionišu pojedince ili subjekte zbog njihovih političkih stavova. Štaviše, da li neko jeste ili nije političar, biznismen ili novinar nije bitno da li će biti sankcionisan ili ne. Pojedinci se sankcionišu za kriminalne radnje, a ne zbog profesije. Nedavno su uvedene sankcije akterima koji su svojim koruptivnim aktivnostima destabilizovali lokalne zajednice, narušili poverenje u lokalne vlasti i umanjili regionalni prosperitet.
Korupcija je pošast – ne samo na Balkanu već i u celom svetu. Kao što je predsednik Bajden rekao:„ Korupcija je kao rak. To je rak koji narušava poverenje građana u demokratiju, bledi instinkt za inovativnost i kreativnost; smanjuje ionako ograničene državne budžete, potiskuje značajne nacionalne investicije. Uništava talenat čitavih generacija. Rasteruje investicije i radna mesta.“ Zato smo posvećeni promovisanju odgovornosti i borbi protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u veliku korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta. Sjedinjene Države će nastaviti da koriste sva raspoloživa sredstva, uključujući sankcije, da se kazne zlonamerni i destabilizujući akteri, organizacije i preduzeća koja ih podržavaju.
Premijer Kurti je rekao da će posetiti Sjedinjene Države, ali do te poseta još nije došlo. Da li se takva poseta sprema ove godine?
Kosovo ostaje pouzdan partner i radujemo se jačanju naših bilateralnih veza, ali za sada nemamo konkretnije informacije o potencijalnim budućim posetama.
Dok je bio u opoziciji, Aljbin Kurti je dao izjavu koja je poznata na Kosovu. Citiram ga: „Mislim da Albanci ne vole Amerikance ni Ameriku, ali mislim da Albanci imaju neku strepnju da će Amerika jednog dana otići“. Nekoliko puta se šuškalo o mogućnosti povlačenja američkih trupa sa Kosova. Postoji li mogućnost da se SAD kad-tad predaju, povuku sa Kosova, ako rukovodstvo zemlje ne bude spremno da smogne snage da se pronađe sporazum koji bi doprineo rešavanju problema na Zapadnom Balkanu?
Sjedinjene Države ostaju privržene suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova i trenutno nema planova za povlačenje trupa iz Kosovskih snaga (KFOR). Konačno, mi vidimo sveobuhvatni sporazum o normalizaciji koji je usmeren na međusobno priznanje i eventualno članstvo u EU kao najefikasnije dugoročno sredstvo za osiguranje regionalne bezbednosti i prosperiteta.
Isti premijer je rekao da se sporazum od 4. septembra ne odnosi na njega i vladu koju vodi. Da li te obaveze i dalje važe za Ameriku?
Važno je da se i Kosovo i Srbija pridržavaju prethodnih sporazuma i obaveza. Ovo uključuje primenu svih prethodnih briselskih sporazuma u cilju unapređenja dijaloga uz posredovanje EU. I Kosovo i Srbija su se saglasili sa obavezama iz Vašingtona i kada se sprovedu, one mogu da pruže dugoročne ekonomske koristi građanima obe zemlje.
Izveštaji američkog Stejt departmenta i izveštaji o napretku ocenjuju da Kosovo ima visok nivo korupcije i organizovanog kriminala. Kako ocenjujete rad Kurtijeve vlade u borbi protiv kriminala i korupcije?
Borba protiv korupcije je glavni prioritet za Bajdenovu administraciju. Znam da je to takođe glavni prioritet za ambasadora Sjedinjenih Država Hoveniera i njegov tim ovde u Prištini, i to je prioritet koji jasno delimo sa Kurtijevom vladom. Sjedinjene Države će nastaviti da rade sa Vladom Kosova, partnerima iz civilnog društva, nezavisnim medijima i građanima na podršci naporima u borbi protiv organizovanog kriminala, iskorenjivanju korupcije i jačanju nezavisnih institucija vladavine prava.
U pismu državnog sekretara Blinkena, od premijera Kurtija se traži da Kosovo sprovodi sudske odluke, posebno one koje se odnose na prava manjina. Koliko razumemo, to se odnosi i na odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine u korist manastira Dečani, kojom je odlučeno da manastiru pripada 24 hektara zemlje. Da li očekujete da će Kosovo ispuniti ovaj zahtev Bele kuće?
Naš stav je bio jasan i dosledan: u ovom slučaju se radi o vladavini prava, a ne o etničkoj, političkoj ili verskoj pripadnosti. I dalje pozivamo vladu da sprovede odluku Ustavnog suda iz 2016. godine i uknjiži zemljište. Kurtijeva vlada je izabrana na osnovu platforme usmerene na jačanju vladavine prava. Poštovanje sudskih odluka nije stvar izbora i svakako nije ni stvar pregovara, politikanstva ili cenjkanja.
Krajem prošle godine situacija u Bosni i Hercegovini je ocenjena politički zaoštrenom, ali je bilo i upozorenja na njenu eskalaciju u oružani sukob, jer su čelnici Republike Srpske najavljivali stvaranje sopstvene vojske, što bi dovelo do kršenja Dejtonskog sporazuma. Kako američka administracija vidi rešenje problema u Bosni i Hercegovini?
Dejton već 25 godina održava mir u Bosni i Hercegovini, a Sjedinjene Države ostaju u potpunosti posvećene suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. Sjedinjene Države će nastaviti da se zalažu za diplomatsko rešenje trenutne političke krize i povratak stranaka bosanskih Srba u institucije na državnom nivou. Činjenica je da korupcija i aktuelna dešavanja u Bosni i Hercegovini štete svim konstitutivnim narodima i onemogućavaju potpunu realizaciju jače i prosperitetnije ekonomije u zemlji.
Umesto da trošimo vreme baveći se korumpiranim zvaničnicima, radije bih voleo da vidim kako SAD ulažu svoju energiju na podizanju svesti o talentima i ekonomskom potencijalu Bosne i Hercegovine. Nadam se da će se lideri Bosne i Hercegovine složiti da je usredsređivanje na potrebe svog naroda važnije od dobijanja političkih poena ili bogaćenja i lične koristi.
Neminovno smo zainteresovani da vas pitamo o nedavnoj situaciji u Ukrajini i njenoj eventualnoj povezanosti sa situacijom na Zapadnom Balkanu. Postoji li rizik da se tamošnji sukob umeša u nerešene probleme u našem regionu?
Stalno smo govorili o dva puta koja Rusija može da izabere: dijalog i diplomatija ili eskalacija i ogromne posledice. Tokom proteklih nekoliko nedelja, videli ste da smo uložili iskrene napore da dođemo do diplomatskog rešenja. Jasno smo stavili do znanja da ovaj put ne nudi trajna rešenja za bezbednosne probleme Sjedinjenih Država, naših saveznika i partnera i Rusije.
Jasno smo stavili do znanja da svaki dijalog mora da reši našu zabrinutost u vezi sa delovanjem Rusije i da mora da se odvija u punoj koordinaciji sa našim saveznicima u NATO-u i evropskim partnerima. Sve zemlje imaju pravo da same odlučuju o svojoj budućnosti i svojoj spoljnoj politici bez spoljnog mešanja.
Odluka Bajdenove administracije da sankcioniše bivšeg predsednika Demokratske stranke Salji Berišu gurnula je ovu stranku u duboku krizu. Beriša zahteva uklanjanje sadašnjeg predsednika Luljzima Baše i njegov povratak na čelo stranke. Kakav će biti američki stav ako se albanske demokrate odluče da krenu ovim putem?
Predsednik Bajden je jasno stavio do znanja. Sekretar Blinken je jasno stavio do znanja. Sjedinjene Države će smatrati odgovornim sve one umešane u veliku korupciju ili pokušaje da podriju demokratiju širom sveta, a posebno na Zapadnom Balkanu. Nije normalno i nije prihvatljivo da neko ko je sankcionisan za velika korupcionaška dela predstavlja bilo koju stranku. I s tim u vezi, jasno smo stavili do znanja da ako Demokratsku stranku ili bilo koju drugu stranku vodi ili predstavlja neko koga je državni sekretar sankcionisao zbog velike korupcije, onda ne možete da očekujete uobičajene odnose.
